Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У таквим се напорима она изнакажује, чили, а врховну уметничку самосталност, код оваквих песника, не постиже. Заустављена, скраћена, задржана ин стату насценди,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Момци чили подвикују: „Свирац свира, Не да мира, А још више девојчице, Њине очи и ножице, Деде, брате, ијујуј!
Или чамац лагани узесмо Па с' на дунав ладни навезосмо, Свукосмо се па за часак тили Поскакасмо у водицу чили, Опружисмо ногу и мишицу, Пресекосмо воду и матицу, Испливасмо преко на обалу, Па зачесмо ону дивну шалу, Час
И сунце грану, ал' не грану нама, Већ грану брдим', грану долинама, Где наши чили јунаци се баве. Да л' сунце њи је угледало здраве?
Али Српчић јесте соко чили, Чини му се е му коњиц мили; Не би Србу доста брзо било, Да га носи соколово крило, Ил' баш с неба она муња сиња...
Стоји цика танани шешана, Стоји звека ножа јатагана, Стоји вриска коњица претили, Стоји вика ти јунака чили. Турци вичу: „Погледај нас, Ала!“ Срби вичу: „Боже, данас фала!
Ја се теби и чудим и дивим, Прими мртве, а ја идем живим. Ала дивно Турци заглавили, Ал' је пало и Србиња чили. Но лако ће све се да накнади, Док је Срба и Српкиња млади. Гајде, чауш, коњи под ратови!... Цика, звека. ..
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
с' клањају шупљој сили; кад јунаке видим старе где их скотска наслад гњили, те сад оно пале, жаре, чем су били борци чили; да желуцу није сметње, мач отпашу са бедрине: — таке слике нису вредне будалине Саведрине.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Зар не осећате како море мили Овде где се Сизиф са Сизифом грли? Док у подневној сумаглици чили Трајект што без журбе према копну хрли.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Увелих врежа суши се гроза. Сỳдбина чили - вене јој мирта. (Захвата свекруг плава осмоза.) Завист зажути златом од литра. Одмиче пропаст с јабуком - тихо.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ни ветрића, да граном затресе! А већ сутра рећи ћемо: Тише! Ко то тресе врата и ћерчива И буди нас? — Чили магла сива, Плодни ветар пољанама брише.
Један сан, који сјај месечев злати, Јавља се, чили, повија онако Како мирис дуне пољанама лако, Како уздах ноћи кандилке заклâти.
У Дунаву се стари град огледа: Опале куле, црна градска платна; У њима прошлост изумире блêда Што к’о сан чили, отмена и златна.
ЈЕСЕЊА СВЕЧАНОСТ Неосетно, тихо моја младост чили; И у сваку јесен отмену и бледу, У дугачком, тужном и свечаном реду, Промичу крај мене дани што су били: Раскош
Све је то прошло. Сан свих снова чили У сутону мисли нејасном и бледом; Сви су сада друго, а друго су били; Њих нестаје просто, без шума, и редом.
РЕДОМ... Сваког божјег дана, можда и тренутка, Из душе нам чили по прошлости део; И, по сталном реду, врх једнога кутка Њеног, — пада сиви заборава вео.
Само једна љубав не чили у пари Пролазности; само једна се не мења; Само своја земља не лежи у бари Досаде; и поред свију искушења, Све се
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Момци положише Јанка на носила, и кренуше за сердаром, као да бјеху чили. До мало четници понијеше и остале, те та тужна поворка силазаше низа вијуге граховскијех планина. „Е Јанко, Јанко!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
А има један у буџаку коњ као да је губав, тако се чили, али је он најбољи; он је брат мога | коња, њега ко добије, може у небеса ићи.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
И мисао се ево тањи, А воља чили, срце грчи. И већ сам двапут, трипут мањи. И клечим ко на некој срчи. А до пре само трена два-три Сећам се да сам био
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Коло, коло, свирац свира, Нога земљу не додира; „Ситно, брате, ијујују!“ Момци чили подвикују; „Свирац свира, Не да мира, А још више девојчице, Њине очи и ножице!
И нек' пропадају дела! (То је судбина свега. Једна мрежа Флуидних слика која чили, бела, То је синтеза од свих других тежа).
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
тамо далеко — Те горостасне, црне авети — Што, као претећ небу, поносно По пустој земљи сенке пружају: То нису они чили валови Што их је моја младост гледала Са прозорија хладног гранита Величанствених оних палача, Одакле мора
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Вртови копне, блесак чили, Јаучу плоче и дрвета, Ограшјем пустим север цвили И заборава бокор цвета. (1913) ПОСЛЕДЊИ ИМПЕРАТОР Паук је
Зар не осећате како море мили, Да не руши вечни покој палих чета? Из дубоког јаза мирни дремеж чили, А уморним летом зрак месеца шета.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у рукама, још видимо према себе Турке: у кога се вишек’ догодило, за вишек му ево по жут дукат; ако му се и то мало чили, за вишек му ево десет дукат!“ Доста злата, ал’ џебане нема.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Може се то на свету здесити да и из ропства чили туђ слуга на царство седне и земља га драговољно прихвати а и из царева двора и рода просјак се нађе.