Употреба речи чим у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

гледа кроз сиву маглу у њену белу кућицу; после јој долази као да види у даљини где јој даје знакове да ће јој доћи, чим месец изиђе... Па уједанпут врисне... — Шта ти је, Јелице?

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ова једном по обичају изиђе у лов, а орао, не имајући тај дан шта јести ни с чим своју фамилију нахраниши, и видећи лисичиће подебеле, слети доле, узме их и однесе у гњиздо.

Зашто је злату које је лажно — знаке људма дао бог, а мужу с чим ваља зла разазнати никаква белега не стоји на телу”.

Ком није нужно никакво рукодјелије, занат и трговина, имајући с чим живити, он да има не сто него хиљаду година живити, има се о чем трудити за просветити и к већем совершенству ум, срце

Све сласти телесне хулили, а весма су радо и весело с чим су могли, „јакоже и прочи человјеци”, тело своје грејали, упокојавали и наслаждавали.

Историју знати, то значи знати с чим се је род человечески ползовао и благополучан био, с чим ли се је покварио, повредио и у несрећу падао и пропадао.

Историју знати, то значи знати с чим се је род человечески ползовао и благополучан био, с чим ли се је покварио, повредио и у несрећу падао и пропадао. Како Греција, — шака људи!

111 Човек убог и жена Човек убог разболи се тешко, и не имајући се с чим лечити, нити лекаром плаћати, рече жени својој да оде у један манастир и да се заветује у свету обитељ дати сто волова

задовољна била с својим природним лицем и образом таковим каквога јој је бог дао, она нипошто и никако не би га које с чим мазала, и навластито знајући да колико га више таре и маже, толико га већма грди и ружи.

126 Јастреб и кукавица Јастреб запита кукавицу с чим се она храни. Ова му каже: „Једем мраве и свакојаке црвиће, но најлепша ми је част кад ухватим младог пољскога миша.

Пишу за Јулија Цесара да је био ћелав, али је он заслужио толике победоносне лавре, да је имао чим преславно ћелавост своју покрити.

Ништа то не служи, козе хоће рогове с чим били да били. „'Ајде, — изрекне Јупитер — „нек вам нарасту рози”. Но ужас' нападне на козе кад виде на себи с рогови

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

и попине и игуманове коње седлати и раседлавати, опет је сваки радо сносио, који је желио што научити и попа бити, за чим је онда сваки тежио, јербо у Србији није онда било другога господства, кроме бити кнез, поп или калуђер, а и пандур

Али шта ћемо сад? Топ гледи управо из стране у нашу војску; ето сад невоље! Нема се чим да закопа, да се кундак спусти и топ у Турке подигне. Но невоља изиђе на ум.

господару и поочиме, ја верујем, али не знам како оде Чупић толико дана, нити доведе бегове, нити каква абера имам за чим стоји. Но дајте да пошаљем мога ђака, нека оде и види за бегове и дође да нам каже, па после шта ће бити нека буде.

Има ли со чим утешити? — Он ништа друго, но како је и пре говорио да им отпишем: да сваким начином гледају како годе с Турцима, које

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

« Шета се учитељ полагано по механи, а ћути. Ето ти затим и Симе. Чим уђе, одмах се окрете учитељу: — Што ти учитељу, поби ону децу? — Коју? — упита учитељ испрсивши се.

Ономе што гледа преко човека било је име Максим, а ономе што гледа по свима гостима — Марко. Чим су засели, одмах Марко поче о научним стварима: — Ама што је капетаница добила данас мерџане...

Ако бога знаш — ето ти у гуњцу шест дуката, узми... Немам све код себе, богами! Кусур ћу ти дати чим одем кући — само се наврати до мојих вратница...

Газда Рака утекао у качару на таван, па није одатле три дана силазио. И од тада се увек клонио женскиња. Чим сретне, било жену било девојку, тек само прогунђа нешто, па заобиђе подаље а покломпи се као водом поливен.

— Дај цванцик! — Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик. — Е, хоћеш ти каиш!... Шта ћу ти ја! — рече Радан. — Како си, Радане?... Поп! Поп! поп!

Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.

Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац

су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити. Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко:

Само да му ишчупамо из шака... — Е није него још!... То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!... Знам ја то!... Него, дела ти мени реци — пошто? — Осамдесет, господине!

Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара. Чим оде човек, ја главу те у моју собу... Дође други да моли за нешто — тако прође и он.

После је почео трговати свињама, вуном, лојем, воском, кожама, житом и свачим — чим може један сеоски трговац да тргује. И за кратко време постао је један од најбогатијих људи не само у селу Н.

За то се ти не брини. Ја ћу већ наместити како ваља. — Е видиш, зато сам те звао. — Сетио сам се ја, чим ти онако јуче пропиткујеш за њ. Баш си драви шпекулант, у далеку те нема.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Нешто чудно, али страшно... Нешто што он, до данас, никад не осети... 5. ЗЛОЧИНАЦ Чим је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати...

Нешто чудно, али страшно... Нешто што он, до данас, никад не осети... 5. ЗЛОЧИНАЦ Чим је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати...

А Станко, који би се вазда загледао у излазак и залазак сунчев, који се бацао у сањарије чим инсекти зазузучу око њега — први пут то не погледа. Оп је ишао тромо и лено... И стиже кући.

Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: – И то?... – Ја, ето. — И то ти он учини? – Он. — Знала сам. Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати... — А шта вели таја? — Ништа.

Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!... И ти ћеш први пуцати. Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!... Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промашити!...

Наједанпут се појави човек на коњу. Човек беше риђ, а коњ алатаст. Чим виде риђа човека, Станко плану. Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. Он запе пушку.

— Јеси ли ти јуче ступио у дружину? — Јесам. — Је ли то тебе оцрнио побратим? Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. — Откуд ти то знаш? — Казао ми воденичар.

Ногић закуца на вратима. Укућани се избудише чим разабраше његов глас. Дочекаше их да веселије бити не може... Жене спремише вечеру и хајдуци вечераше као цареви, иако

Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре... А шта би и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи не можеш? Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму. сласт.

— Е, онда хоћу да га ја обрадујем!... Молим те, учини ми то добро! — Хоћу, што не бих! Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. — Сједи, сједи. Куд журиш? — Никуд. Ја мислим ти имаш каквог посла.

Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!...” И баш му беше жао на попа. Онаки човек, као Крушка што је, баш би се сложио с попом.

Па опет, опет!... Ови људи с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је постајао страшан чим му споменеш Турчина. Он се није могао с њиме помирити!... Али, опет... Крушка... Зар Маринко нема право?...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

То је само Једна мутна жеља прошла неосетно, Ко би знао за чим, ко би знао камо. ДОСАДА Цело послеподне на мом прагу седи Досада, и гледа налакћена мене.

САТИ Како брзо живим! Како сати дуги Пролазе, кô беле птице. Нит знах само Чим су повезани један дан за други, Нити кад запитах: зашто све, и камо?

И шта доприноси твојој величини Тај мој атом бачен у сјај једног днева? Чим ће да оснажи хор којим те славе, Мој слаби глас сумње; и чим да појача Сјај сунаца што те непрекидно плаве, Жижак

Чим ће да оснажи хор којим те славе, Мој слаби глас сумње; и чим да појача Сјај сунаца што те непрекидно плаве, Жижак оног који у тмини корача?

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

све се то потенцисало у једну моћну гужву и клупче, и тако ми се чинило да би се то све почело снурати и одмотавати чим бих ступио ногом у собу где су болесници.

тек ја њега познајем!... Али није, забога, не познајем га! Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру.

ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о многоме којечему.

Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!”, ја опет заспах.

Наравно, без икаке муке нашао сам и зашто је тужан. Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом.

Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим могу очи упоредити, то је опет са светом. Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни

Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она напослетку не

Све је то лепо, али где је он сад?... Па ако га још не нађем? Чисто сам се дао у бригу. Али чим ја из куће, а он на капију. С малим га нисам загрлио!

У оба му писаше да ће доћи чим се породи и дигне, али од последњег писма беше прошло већ пет недеља, а Турци дошли на Тресибабу, а Черкези руше

И понегда тури руку под појас, заглаба чибучић, а батину узме преко среде; али чим она погледа и дигне нос, а он се упаради као да стоји пред владиком.

Рече женама да изиђу, а сам оста неко вријеме код дјетета. Чудно да дијете, чим осјети његову браду на својем образу, заћута и заспа. Гледао га је он дуго. Онда обриса очи и уђе у народ.

Од то доба он учитеља никад више ни за шта не запита, нити је с њиме долазио у додир. И учитељ, чим види попа, а он погне главу, намргоди се још јаче, игра се прутићем и пролази као мимо турско гробље.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

И један и други одавно су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година.

Па тако је то било и лети и зими. Ето баш у петак, кад и отпочиње управо ова наша приповетка, чим се спустило вече и вечерали, диг’о се поп Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила

дуварски сахат са својим џепним, и клања се гостима и кад уђу и кад изађу, а после подне једнако држи у рукама оно чим се убивају муве, па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји »шлога«, па не сме да спава после ручка.

Све је то скинуто с кола у присуству путника и унето у кафану. Чим се умио и очеткао, запита путник бирташа Швабу где је поп-Спирина кућа.

— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу, а ми мислимо: ето га! А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.

Петар Петровић, наш нов учитељ, — представи их поп Спира. — Мило ми је! — вели гђа Сида. И доиста било јој је мило! Чим га је видела, допао јој се, а особито јој је мило било што се то баш тако стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у

« А баш јој се допао чим га је спазила, учтив па смеран, па косу разделио по среди; исти к’о њен попа пре толиких година кад је свршио

Па чим зграби, а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи натенани ома

« — рекла би љутито. А и он сам као да је добро знао да га поред имена Марко још и тако зову. Јер чим би чуо реч »лопов«, па ма то и о неком другом, о неком коњокрадици реч била, одмах би, будући увек нечисте савести и

му све, и стас и лице и косу и очи и одело, и својим рођеним ушима чула кад су га позвали сутра — у недељу — на ручак. Чим се вратила и донела мачка, кога одмах однеше и затворише у »шпајз«, одмах је салетеше с питањима и мајка и ћерка, гђа

— Ето, шта ја кажем! Чим сам чула за онај њен сан, одмах сам казала и помислила да ће то бити нека њи’ова хунцутарија.

Али чим се сврши литургија, они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме, па боси лете кућама са чизмицама у рукама

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Кажу: да се четрнаест колена луди ту испосарањивало. А ово, сада, петнаесто је колено које почело да се сарањује! А чим се изиђе из вароши и сагледа гробље одмах се осети мирис од тамјана.

И плаче се док год траје служба у цркви. И зато, што ближе крају служба, тим јачи, ужурбанији плач. Јер чим се сврши служба, поп почне да препојава гробове, престаје плач, настаје онда делење, раздавање јела и пића у покој

И зато, чим се служба сврши, попа изиђе из цркве, зацрни се његова мантија преко гробова, тада све узаври од плача.

Паре нека стоје код мене. А ја ћу да пишем владици и чим он одобри, венчаћу вас. Она радосно, збуњено као свака испрошеница, пришла да му целива руку, али он је, грозећи се,

донесе, нуди га и разастире преда њ да му покаже халине. — Еве бре, еве. Нове. Још не закрпљене. Одмах ми дадоше, чим затражих.

— И, само да би га као заинтересовала за себе, као пред њиме се уздигла, почела би да му прича како су јој, чим је затражила, одмах дали. Али на све то Љуба, и не гледајући у хаљине, једва ако би одговорио: — Тесне су!

Он, чак, није ни просио. Њему се на ноге доносило. Чим ко умре, то се зна, да одело, у коме је умро, то мора њему, Таји, да се пошаље. Његово је то.

Клисарица излетела на њ са секиром. Он побегао. — Неће, неће... Али чим се измакао од ње опет је почео да виче: — Умреће, умреће... И попу, за сина му, предсказао. — На попа!

В МИТКА — А, и ти ли? — гракнули би на њ сви просјаци чим би се и он појавио и ушао на гробље. Он, заобилазећи их, окретао би од њих главу и одбијао их презриво од себе.

— Па како? — Тако. Не могу. — Правда се. — Овако кад ништа не једем и не пијем, миран сам. А чим месо, пиће... После хоћу све, и то много, много! Па боље овако ништа да не једем и миран сам.

А чим месо, пиће... После хоћу све, и то много, много! Па боље овако ништа да не једем и миран сам. И заиста, чим окуси што масније, а још ако макар кап пића попије, онда се провали од пића, побесни, ваља се.

Пред њом се све отвара. Паре закопане у земљи, лале — сестро! саме оне из земље излазе чим се расковником дотакне место где су биле закопане... Том травком се има све што душа зажели, човек помисли...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Зато се и титрао са судбом својом. Он је за вишим чим тежио него за бакалством. Ово му никад не гине, ма му се све жице покидале. Љуба би рад у нечем већем срећу покушати.

Осим тога мислио је да ће Љуби у почетку ма чим замазати очи. Али тешко је с Љубом накрај изићи. Љуба чека да се Белкић одзове; Белкић, опет, нешто као провлачи, не

Она је наше дете, ми се само за наш род трудимо, па опет ћемо се, чим се може, помагати. — То је већ што друго. Молим вас, дакле, ви немате деце? — Немамо. — Ал’можете имати.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Само се њему чинило да он то не би казао онако обично, него би некако грозно заурлао снагом оне вере коју је осетио чим је вест о улти— матуму сазнао после подне на завршетку оног писма, те би гомила тим његовим речима с места морала

Два дана иза тога, пред вече двадесет петога јула, Јуришић је журно Дојурио кући. Чим је бануо у собу, он скиде и скоро весело баци иза врата свој меки, пун знојаве масти шешир широког обода.

У оној тесној, неизветреној соби он се осећао мучно, али чим помисли да сад иде у широк, чист простор разгали се наједном. Брзо је облачио униформу.

и нарочита ужурбаност и вредноћа његове збуњене жене, која се сваки час кокетно и некако значајно смешила на нега чим се уверила да је нико не посматра, све то вређало га је, и дирало ружно и непријатно, љутило и исмејавало до бола,

прима посете познаника и пријатеља који нису имали прилике да га одмах по доласку виде и честитају му јуначку рану. Чим пријаве посету он се с места најежи као од бола, који је баш тог тренутка наступио, гледа у врата и очекује.

А осим тога, још је имало времена да се све оно покаје и поправи и он ће то покајати чим се буде колико толико одморио и задовољио.

А чим је она замакла, на вратима се појавила нека друга жена, висока, лепа и дражесна фигура па је лако поздравила главом не

Закопани тамо у оној земљи и слепи за овај живот којим се живи у позадини, ми смо готови да поверујемо чим се жена, са оном њеном урођеном моћи да обмане, стане пренемагати.

Тамо у војсци бар има неки положај, а кад из ње изађе опет неће бити ништа. И чим буде обукао капут, он ће право из касарне у затвор, јер не зна ни шта говори и све се нешто буни.

јасно је било наговештено: да је болест Наташина врло озбиљна и опасна, а и њена молба, да се, по могућству, крене чим писмо прими.

Много имам да ти причам. — Опрости ми, крив сам, крив сам. Наташа, ја сам мозак свој исушио. — Чим си отишао, мили, недељу дана после твог одласка, изгледало ми је да је наш последњи сусрет био некад давно...

И опет рукама живог ајдука ухвате, а пушку и не опале. У срезу је становао и чим сване он за перо, а увече пише према лојаној свећи и сам купује свеће за своје паре.

Африка

Стотине и стотине црнаца чекају пред гишејима. Ко их је научио да се дописују? Сматрају за природно да белац чим стигне буде услужен пре њих. Казати црнац увреда је, треба рећи Црни; то мање показује разлику у раси.

Не зна се колико ће требати броду да искрца и укрца робу. Гужва. Чим нам кажу да ће брод остати до поноћи, ја и још два млада познаника са брода силазимо у већ препуну шалупу која полази

А можда је то и због оне основне упорности човека да не учини никад никоме баш оно за чим тај највише жуди (Пруст). У сваком случају колико је смешан онда напор белих да уведу у хришћански дух црне!

Црни дошљаци испеше се уз конопац у лађу. Дуги, блештави, њина одећа састоји се само из једне обојене марамице. Чим се дохватише брода растрчаше се на посао, не питајући где ће налазећи своја места већ традицијом утврђена.

Најзад улази у прашуму кроз коју је прсечен друм. Причам Вуијеу причу о Сари Бернар, која стигавши у Рио де Жанеиро, чим се умила у хотелу, сишла је, узела кочије и наредила: „Прашума“.

Палме свих врста, фромажеи, акажу, лијане, папрати. Као пожар оне освајају сваки простор чим га ко напусти. Из средине оне сеоске куће никла је палма и однела целу кућу увис.

Он онда излази, очајан, сасвим наг, кријући између ногу своју голотињу. Облачи се лагано брижљиво, и чим се нађе у шалупи наслони се на куфер и спава.

Све оно што су они сад стекли као чулну екстазу, играјући, пропало би чим би прошли да се одморе. Зато ће они играти гомбу можда до поноћи, када ће осетити да у њима бије крв силних љубавника

Све те ствари начињене за путнике, које изгледају тако компликоване, употребљиве су и неопходне чим се о њима не мора да стара сам путник већ његова послуга, и чим ничег другог баш нема на расположењу.

тако компликоване, употребљиве су и неопходне чим се о њима не мора да стара сам путник већ његова послуга, и чим ничег другог баш нема на расположењу.

Са овог се спуштају танке дуге жилице које чим се докопају земље пуштају у њу корен. У току векова ове жилице се претварају у дебеле снажне стубове који свуда у круг

Види се да живе већ само по томе што су тако здрава и светла. Чим се уђе у савану мења се и становништво. Села, која су била угушена између шуме и стазе, овде прже на сунцу и слободи

Црњански, Милош - Сеобе 2

Он је угледао полк на утрини, чим су кола изишла под сводом капије принца Евгенија Савојскога. И све док није стигао до параде, није више ником дао мира.

да је забрањено носити мртваца, кроз варош, у откривеном сандуку, и да мртвачки сандук има да се поклопи и закује, чим погреб пође из куће. Гроф је, међутим, рекао да се не сме спустити заклопљен у земљу.

кћер за шизматика, и једва су га умолили, али је своју сиромашну рођаку, која је одрасла у његовој кући, дао одмах, чим су шизматици у пук хусара доведени. Није питао Павла чак ни то, у којој ће цркви децу, из тог брака, крстити.

од ње тек кад би чули да је глува, а то су им матере осталих удавача у Новом Саду, у сенаторским кућама, дошаптавале, чим би стигли. Сем тога, да ни мираза нема. Катинка је обично седела, док су друге играле. Исаковичи су били добродошли.

Ђурђе их је обилазио као медвед и одмахивао руком. Ана, висећи на руци Павлу, весело се сад смејала: „Чим од тебе стигне порук, Павле, ето нас до Беча, да тражимо наша права!

Ђурђе је имао обичај да каже: „Игра та, чим обуче чизму!“ Још веће изненађење било је за фамилију, кад је госпожа Кумрија, после петог порођаја, изјавила жељу да

Најбоље је са Трифуновом женом пролазио дебели, весели, Ђурђе. Она би се кикотала, чим се Јурат Исакович појави у друштву, а у њему је имала сигурну подршку.

Гроф је, у то време, код сербских официра, уживао глас да им је права мајка. Чим Росија сазна, шта се ради са њима, Сербима, у Темишварском Банату, све ће бити другаче, него што је било.

Текла је добро дете и заборавиће га, чим у Беч стигну. Госпожа Евдокија, међутим, одговарала је да не мисли тако. Она се прибојавала да је капетан, својом

Праштала се наочиглед целог света, церемонијално. Она се нада, рече, да ће јој капетан, чим сврши своје чрезвичајне послове, доћи у посету. Да је неће заборавити! Лепо су путовали.

А смешила се. Исакович је био снужден, ушепртљен, задихан. Обећа јој да ће је посетити чим буде могао. Можда већ кроз који дан. Она му рече да је њена кућа, њему, увек отворена!

Велика ватра гори, а на веригама виси бакрачић пун ракије. А баба Гоша кутлачом спушта мед у котао и, чим се раствори, спушта други. Ујна, кад уђоше, рећи ће његовој мајци: Добро јутро!

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

саставом, јер је обухватала српске групе које су у току турске епохе насељавале јужнословенске земље у Аустрији. Чим је Србија створена, Срби Аустро-Угарске а затим и сви просвећени Јужни Словени увидеше у њој земљу „националне

Творци ових догађаја, који су постали историјски, били су очевидно надахнути примером талијанског ризорђимента. Чим је плануо Светски рат, јужнословенска омладина је појурила из Аустро-Угарске, уколико је то било могућно да помогне

Оно што је испуњавало живот сваког члана племена, основна мисао у животу, било је јунаштво. Чим изиђе из колевке дете почиње „трчати за славом и споменом“, каже Марко Миљанов, славни војвода кучки.

Ова је енергија дошла до изражаја чим се за то указала повољна прилика. Босанско-херцеговачки Срби су дали велики број даровитих људи који су се истакли у

Загору, али су приморске вароши, и поред сталне опасности која им је претила, остале под млетачком управом. Чим су Турци отерани од Беча, загорски Србо-Хрвати су се под својим народним вођама побунили, охрабрени и подржани од

Само се по себи разуме да чим Србин постане муслиман престаје потреба за мимикријом; штавише, из већ показаних психолошких разлога он постаје

Десетинама година они закидају од себе и од својих најпречих потреба да би нагомилали новце и имање. Чим се настане у којој од слободних земаља, ове се особине унеколико ублаже, али има једна психичка црта, по којој се у

Прилепчани називају становнике из области Велеса општим именом Прекориђани. Чим се наиђе на ове групе становника моравско-вардарског варијетета, нестаје шарене и везовима богате западномакедонске

Они из нижих слојева често беспослени седе и чуче у хладу, али стално вребају добит и корист: чим је опазе, силно се на њу окоме отимајући се о њу уз гестикулацију, ларму и свађу.

са селом Сливовом, па се наставља у Дрговцу и Лабљану (ово последње је арбанашко село са неколико српских породица). Чим се пређе гранична зона одмах падне у очи друкчија женска ношња.

Јосиф Рајнах, који их је тада могао непосредно проматрати, дао је о њима врло оштар суд: „Чим је међу њих“, каже он, „убачена реч слобода, схватили су да бити слободан значи да се може некажњено заузимати туђе

Све је ово требало да их приближи својој браћи. Али, чим је повучена граница, код њихових политичара и код образованих људи се испољило и развило супарништво и опречност.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Још се и не окренем, а рибе већ нема. Јесам ли је појео, нисам ли — не знам, образа ми! Сира опет, нестане чим се моја сјенка над њега наднесе, али шта сам ја ту крив. Нек бјежи као што ради миш, па ће се спасти.

врапци ипак утјешише чича-Тришу цвркућући да је мачак „жив-жив“, а увече припријетише својој дјеци: — Пазите добро, чим видите да се уз дрво пење неки џак, одмах бјежите! Унутра је мачак Тошо!

Због тога је био веома зле воље, па чим стиже до Шарова, он га зграби за врат и тако га продрмуса да му се тресла свака кошчица у тијелу и свака мисао у мозгу.

Заиста, чим паде друго вече, мени везаше око врата подугачак канап и причврстише га за једну врећу у ћошку. Још су пажљиво измјерил

— зачуди се Миш пророк. — Однио га је мој газда Брко у џаку, а мене је истукао и запријетио ми да ће ме убити чим обере кукурузе. Погледај, молим те, јесу ли већ зрели?

— Зачуђени сунцокрети — Одлазак у војводство — Страшан глас и тољага Чим се Миш пророк увукао у Бркину кућу, чуо је горе испод крова тихо мијаукање мачка Тоше: — Мила и драга сланинице,

— досјети се Миш пророк. — Онда ћеш добити и слободу и сланину. Миш пророк снажно загризе у канап, и чим веза попусти, мачак Тошо заборави на слободу и баци се на сланину као ... ...

Држао се сланине са све четири шапе и само кроз нос гунђао: — Драги мој Мишу пророче, чим се наједем, загрлићу те, пољубити и пролити сузе радоснице због нашег поновног састанка.

Крушкотресом — Два путника и двије сјенке Видећи разјареног чича-Брку, Тошо и Шаров окренуше да бјеже према планини. Чим су замакли између првог дрвећа, лукави мачак предложи: — Склонимо се у ону високу папрат, а чича Брко мислиће да смо

Тако се заиста и догоди. Чим се њих двојица завукоше у папрат, стазом крај њих појури чича Брко вичући: — Чекајте, Шарове и мачору, од ваше коже

Хвали се, хвали и лиже брашно чим се чича куд окрене. — Оно, изгледа, о теби причају? — упита Шаров чулећи уши. — Јест, јест, о мени и о моме старом

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

ТУЖИЦА ЈЕДНОГ ЗМАЈА Умоме целом змајевском веку људи ме гоне и главу ми секу, а ја чим њупнем царску кћер одмах ми кажу да сам звер!

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АГНИЈА (збуњено): Па, боже мој... наградила сам га једним љупким осмехом. Чим другим може девојка наградити каваљера?

Он се, чим се уверио да сам умро, и пошто ме је евентуално испратио до гроба, вратио задовољан са погреба и штампао је моје дело

Дакле, ја вам радо обећавам службу; само, разуме се, кад друштво почне рад. То неће бити тако брзо, али чим почне рад. МИЛЕ: А дотле? СПАСОЈЕ: Дотле? Дотле стрпљење!

Тако им реци и, чим што успеш, дођи да ме известиш. АНТА (диже се и као хтео би да пође): А овај... оно код суда?...

ШВАРЦ: Да, ви сте ми наредили да га визирам како бих био спреман да одмах кренем на пут чим се концесија добије. СПАСОЈЕ: Ја ли вам при руци? ШВАРЦ (вади га из џепа): Ја се никад од пасоша не одвајам.

То је била крађа писама која вас тешко компромитује и која откривају сву вашу разорну акцију. Чим су та писма ухваћена, ваш интимни сарадник у тој акцији, неки руски емигрант Аљоша, извршио је самоубиство, а ви сте

АНТА: Охо! СПАСОЈЕ: Немојте се узбуђивати, господо; господин се нема чим другим бранити до увредама. МАРИЋ (још увек узбуђен): А ви сте очекивали да ћу се ја бранити? Од чега? Од кога?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Пре двадесет и нешто година желео је да постане лекар, али се онесвестио чим је угледао прву галванизирану жабу, прешао на књижевност и сад тај несрећни дан проклиње кад год прима плату или

Људи моји, шта ви мислите да је мој џеп? Шта мислите? - ишао би по кући и хватао се за главу чим би му неко од нас поменуо новац за свеске. Новац за биоскоп нико и није тражио од њега. То сигурно не би ни добио.

Био сам сасвим сигуран да ће Станика засути оца тањирима чим се појави на вратима. Доле је још било мирно, иако је сада и очев кревет био празан.

- Да није нешто друго? - упитао сам, а она рекла да није, и слагала, наравно. Схватио сам то, чим сам је ту, доле на улици засењеној кестеновима и потпуно празној, ухватио око струка за први окрет.

„Чим почну да преживају, предложи им да разносиш новине или млеко!” потапшах по рамену самога себе и насмеших се на начин на

извесних мушких и женских ствари, тако да сте могли бити сасвим сигурни да је он прошао крај неког зида или камена чим бисте угледали некакву гадост нацртану кредом.

Затим их је увукла под оклоп и направила се да спава. То је био њен уобичајени трик. Чим је преврнем на стомак, панично ће одмилети у неки заклон, или ће се завући под оклоп. Њен оклоп? Боже свети!

То ми је постало јасно чим сам дланом дотакао чланак њене ноге. - Ти си луд! - скочила је као да је неко потпалио ватру под њом.

- Шездесет! - чух Атамана како каже и обећах му да ћу му просути мозак чим га сретнем. Рашида ме само стеже за руку настављајући да корача поред мене у бикинцу и сва мокра, са, ко зна у ком

Био је убеђен да ћу му наместити њушку чим се нађемо на метар раздаљине. И није грешио, уосталом. Наместио сам му је и нисам сматрао то за дивљаштво, иако

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Непостојан дух. — Знаш, Софро, шта би’ ти рекао? — Шта? — Хајд’ с чим год да шлекулирамо. Шта ће ти та бакалница? — Ја могу и бакалницу имати и шпекулирати. Но, с чим да шпекулирам?

— Шта? — Хајд’ с чим год да шлекулирамо. Шта ће ти та бакалница? — Ја могу и бакалницу имати и шпекулирати. Но, с чим да шпекулирам? — Ма с чим. Хоћеш ли са вином? Видиш сад како је добра цена у Ђуру и Пожуну.

Шта ће ти та бакалница? — Ја могу и бакалницу имати и шпекулирати. Но, с чим да шпекулирам? — Ма с чим. Хоћеш ли са вином? Видиш сад како је добра цена у Ђуру и Пожуну. Не би згорег било две-три лађе однети.

у пријатељству, бачен је (по казни) у доњи свет где је морао жедан да стоји у води до колена, која би му се измицала чим би посегао да је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје главе које би му се измакло чим би покушао да га

која би му се измицала чим би посегао да је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје главе које би му се измакло чим би покушао да га убере; Танталове муке — чезнути за нечим што је на дохвату а не моћи га имати танцшул (нем.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Ватре су још шарале по мраку велике сенке и причине, али чим пуче прва пушка, све као да одскочи са земље и заигра.

Па и та песма, чим је нестало оних које су поустајали да виде, полако постаде тиша и развученија, док сасвим не замукну.

Лелек се међутим, на брду, још дуго разлегао. Чим пођоше, и он потера коња дуж обале и нагна га узбрдо, тако, да је животиња бесно фрктала и сва се пушила.

У кућерку у ком су иначе становали, зими, пастири. Слуга је био обучен да, чим старији изиђе из куће и ускочи у кола, ошине коње И, тако, све се зби за тренут.

је она намештала, полумртва, хаљину, да би изишла пред свет са мужем, он се, прекрстивши се тајно, отрже кроз врата, чим чу пуцање бича, и нађе лице у лице с братом.

Скинувши клобук, даде га слугама и појаха пред њима, тресући се опет као буре. Све је био свршио. Чим је узјахао, вративши своју ћерчицу, сав умор од последњих непроспаваних ноћи, од спремања и јахања, седе му као за

иза којих се назираху турски надгробни споменици, као заостали пањеви, у трави, са натакнутим каменим турбанима. Чим су их, уосталом, извели ту на утрину, опколише их немачке тобџије, које су се после, крај својих топова, у мраку,

Све се међутим сврши добро, чим стадоше и бацише товаре и оружје. Песма преста, настаде граја и брзо се искупише сви.

Преста да плаче и сва задрхта, кад се сети како брзо прођоше те лепе године, чим он први пут оде у рат, а она први пут роди. Из рата се био вратио угојен и ћудљив.

Живот ће јој проћи тако, мирно и пријатно, без оне ужасне лупе, вике и немира, који је увек настајао чим би јој се муж вратио.

И, кад је каткад, узнемирен, раширених ноздрва, помишљао и на то да ће та грешна страст бити загушена, чим са својом снахом проживи неколико ноћи; и, ако је, каткад, огорчен, помишљао чак и на то да је затим одбаци, као што

у стабла дрвећа и ударали ножевима по грању, урлајући при том, у глас, име Марије Терезије, отегнуто и по такту. Чим би се дохватио са њима неке узвишице, задржао би их и распоредио да трче, пуцајући, у долину, а чим би стигао са њима

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

примера: „Жена узме чанак с водом, и стане под какву греду, или под кутње рогове, где пада црвоточина, а муж њезин чим тешким удара у греду или у рог, те истерује црвоточину; она пак, кад у чанак макар најмања трунка црвоточине падне,

магијски ритуали које изводе нероткиње заправо имају свој скривени смисао и сопствену логику која се открива чим се ови обреди ставе у шири контекст митско-магијске слике света.

“³ У бољевачком срезу млада се опаше ликом по голом телу, па чим зачује да свирају свирачи, она се напне и прекине лику, да би тако лако и дете родила.

“) Распрострањено је веровање да жена, чим осети да ће ускоро родити, треба да пређе два пута реку, па ће се брзо раставити од новорођенчета, као што вода брзо

Негде, пак, верује се да ако женско дете има косу на глави одмах чим се роди, биће у животу срсћно. А колико новорођенчету буде „свртака“ косе па глави, кажу, онолико ће се пута када

Дете које прогледа чим се роди, кажу, биће бистро, а оно које одмах узме да сиса, биће јешно, крупно и дебело. Ако је новорођенче веома

¹⁰⁵ Чим се дете роди, обичај је да прво падне на голу земљу. То се чини стога што се верује у спасоносну снагу земље која нас

На Тимоку „кад се дете роди, а мајци се деца не држе, чим се знамење донесе у кућу, тај се суд (са знамењем) провуче кроз вериге: скину се вериге и закопају се, па се направи

¹⁰⁶ Када жени у Хомољу умиру деца, она следеће дете, чим се роди, провуче кроз обруч или точак од кола. Смисао провлачења јесте у томе да се детету на магијски начин индукује

У Босни родитељи оплету узицу од чисте беле вуне и њоме опашу дете чим се роди. У Херцеговини три сироте девојке цео дан препосте, а потом у глуво доба ноћи оплету узицу од вуне добијену од

¹¹³ У Поповцу, чим се дете роди, повију га на камену, а онда га положе међу гребене, да би му очували живот. Из истог разлога родитељи на

Ефикасан начин да се бабице држе на одстојању од детета и породиље јесте и поступак кађења. Чим се дете роди, у Сврљигу, позове се „врачка“ која спреми жара на ашову.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

О ПОКЛИСАРУ Поклисар који хита цару из земље туђе, или од цара своме господару, да је неприкосновен чим у области царства ми уђе, па био Византинац, Латин или Словен.

За оне који чим почну мирно да дишу, чим спазе да су се облаци слегли, да мирују Турци и Угри, постану робови ствари којима су у

За оне који чим почну мирно да дишу, чим спазе да су се облаци слегли, да мирују Турци и Угри, постану робови ствари којима су у борби противник били, или их

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Истина, чим бисте отворили станиол, унутра би се све расуло у белу прашину и мрвице оштре као стакло, па је стара дама плакала што

И опет се понови иста ствар: чим ме је угледала — седео сам и овај пут у другом реду партера десно — одмах ми се осмехнула.

Тих година нисмо имали среће у љубави. Згодне и бистре девојке напуштале би нас већ после првог састанка, чим би виделе како кубуримо с новцем. Сметало им је, изгледа, што немамо никаквих озбиљних намера.

заразу другима; трчаћеш колико те ноге носе, шугав и осамљен, трчаћеш преко неког бившег света и његових рушевина, а чим дотакнеш некога од својих другова који беже од тебе као од шуге, било кога од њих, чим га додирнеш, бићеш мање сам —

света и његових рушевина, а чим дотакнеш некога од својих другова који беже од тебе као од шуге, било кога од њих, чим га додирнеш, бићеш мање сам — твоја срамота и твоја осамљеност, болест твога сиромаштва мање ће да те пече, поделићеш

откривајући најскривеније тајне коже; јуриш за стварима које ћеш дотаћи док још буду нове, невине и неоскврњене, али чим их додирнеш и чим их добијеш, чим их разбудиш својим додиром, сви они које си једанпут додирнуо почињу да те јуре и

тајне коже; јуриш за стварима које ћеш дотаћи док још буду нове, невине и неоскврњене, али чим их додирнеш и чим их добијеш, чим их разбудиш својим додиром, сви они које си једанпут додирнуо почињу да те јуре и трче за тобом желећи

коже; јуриш за стварима које ћеш дотаћи док још буду нове, невине и неоскврњене, али чим их додирнеш и чим их добијеш, чим их разбудиш својим додиром, сви они које си једанпут додирнуо почињу да те јуре и трче за тобом желећи да те дохвате,

Таман тада. КЛИС Не знам шта ми је, али чим изиђем на двориште моје тетке, одмах ми се игра клиса! Двориште је, иначе, пространо.

Не знам шта ми је, али чим изађем на то двориште, одмах ми се игра клиса! Ако случајно не знате шта је то клис, објаснићу вам: клис је сиротињски

како се његов пас бори са том змијом и како покушава да је ухвати с репа, и видео је како га змија сикћући уједа, и чим би га ујела, пас је цвилећи одлазио до тог зида на коме је човек спавао, зубима је чупао травке па се враћао да

— Однеси јој ово... — поклања хаљину царинику, коме свила потече у слапу низ крупне шаке. — Она ће ти рећи чим се бавим! Вратио се као победник у град у коме је претрпео своје највеће поразе.

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Чух. Но ми причај, молим ти се! — Зло ми причање, Марко! Чим се вратисмо из Боке, наста поклаће међу нама и трајаше ево двије године!

Надасве Јанко се чуђаше њеним малим рукама и стопалима, чим се махом Црногорци одликују. Пошто Кићун кришом донесе и даде кнезу јабуку, он започе, утањивши гласину: — Ходи мали

По души, има се чим хвалити, а и он је добар. Збиља је Мргуд нестрпљиво упредао бркове гледајући Јанка. Овоме од тијех повјеренијех

— Било би лијепо и свима веома мило! И по томе се види да си кућић и чојковић! Иди, Јанко, сине, обиђи их све редом! Чим пријеђеш праг, лијепо назови: „Христос се роди!“ Пољуби се са сваким и реци: „Мир божји!

— Не знам — одговори Јанко смијући се. — Биће тако! — А пошто све припада најстаријем брату, чим би ти живио да остаде онамо? — пита Крцун.

Чучеш како ће их растјерати сад кад ми уђемо, јер их не трпи кад ко дође! Заиста чим они назваше: „Христос се роди!“ Маркиша скочи и викну: — Изласте, ђевојчине, брзо, рш!... Ваистину роди!

То тако кажемо, јер знамо да неће бити! А о Ђурђеву дне ствар мора бити начисто, јер је вријеме Милици да се удоми... Чим се чује да је слободна, навалиће просиоци... Међу људима бјеше се заврзла жестока распа око њечега. Зовнуше Јанка.

— Не замјерам, господине Саво. Знао сам лијепо да ћете, чим се састанете, заподјенути о свјетским и учевнијем работама, као што вам личи!

“ Вратише се Обрад, Мило и смијењени војници. Ови, црвенијех образа и руку, чим положише пушке, сједоше примакнув се добро ватри. Један бјеше још голобрад. — Студено, дјецо? — пита их владика.

— вели четврти... — Па ето биће једно чудо више. Онај голобради посматраше испитљиво свакојега, чим би који започео говорити. — А шта мислите, што он сад ради? — пита кувар. — Мните, спава?

Они му честиташе први дан нове године, па се измакоше. Онда уђоше ђаци, и сваки одмах изиде, чим цјелива и прими благослов.

Тај ти зна све главаре у главу и по имену, чудо једно! — Онда је добро! — заврши владика и пође. Чим крочи на ходник, забрујаше сва звона. Војници чекаху, па се кретоше за духовницима.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Ајде, кажи, чим су те оправили, шта си донела? ЖЕНА: А шта си ми ти купио откад сам доведена? Видиш, морам да ти кажем, срамота је,

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

ту умекшану интонацију гласа, осећамо и у неким старим записима и стиховима о зечевима који нису били намењени деци. Чим се помене наш јунак — чак и у неким ловачким приручницима! — висина гласа се мења, говор прелази у тепање и шапутање.

Наиме, чим дечја песма стане одвећ да рачуна са сложенијим искуствима, чим се непосредна игра речи и слика замени сувим мозгањем,

Наиме, чим дечја песма стане одвећ да рачуна са сложенијим искуствима, чим се непосредна игра речи и слика замени сувим мозгањем, њен елан слаби, и ишчезава она чар због које јој и обраћамо

Концепција је изразито поетска, феномен одавно уочен; код Ћопића је уочљивији него код иједног нашег писца. Чим изиђе из тог круга, чим у њему ослаби везаност за далеку тајну и завештање детињства, чим се развеје опчињеност том

Чим изиђе из тог круга, чим у њему ослаби везаност за далеку тајну и завештање детињства, чим се развеје опчињеност том тајном, уметник ропски

Чим изиђе из тог круга, чим у њему ослаби везаност за далеку тајну и завештање детињства, чим се развеје опчињеност том тајном, уметник ропски приступа свету одраслих, и, у дијалогу са њим, показује непримерену

Значи, још се живи, ради и путује по свијету. (глас из Детињства) Чим изиђе из тих, омамљујућих успомена, из лирске омаглице која даје благост и сјај предметима, писац закорачује у туђи,

на којем се напаја Ћопићево књижевно дело, већ и друго име његовог дара, стваралачког начела, приступа и поступка. Чим га напусти, чаролије нестаје.

страном његовог искуства: и посматрачки дар, и визија сељачког живота, и лиризам, и хумор, и свежина лексичке грађе. Чим лирске милине нестане, изгуби се и чаробњачка песничка моћ, разиђе се обасјана магла кроз коју се назиру људи и

Као да им је неко, чим су се родили, шапнуо на уво: - Обратите пажњу на свој нос, поклоните пажњу свом малом носу! Требаће вам!

Али ако је све повезано, онда ништа ни са чим није у вези... Циклус песама На слово, на слово настао је из игре која полази од свега и ни од чега, од једне случајно

мелодија Груже се издваја као кликтај из светле дубине јутра, као говор који ван себе не тражи повода ни разлога. Чим се одвоји од сурове егзистенцијалне нужде, поезија постаје плен свакојаких непромишљености, унесрећује се.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

национална држава, и због тог његовог српског родољубља аустријске војне власти добијају наредбу да га убију чим пређе границу.

Српско грађанство, чим се почело прилагођавати условима новога живота у Угарској, у земљи западне културе и где је било доста протестаната,

Али чим је грађански елеменат ојачао и када се световни дух почео ширити, када су се почели јављати писци световњаци, стало се

Копитар је убедио Караџића да поред граматике треба дати и речник српског народног језика. Чим га је Копитар упознао, он га је увео у тај посао, и чак му донео листиће за исписивање речи. Од краја 1814.

чисто народне речи из наших западних крајева, које се налазе у ранијим »шокачким речницима«, овде нису унете. Чим је дело изишло Караџић је осећао његове непотпуности.

други дају и диктују; Караџић је Хаџића проглашавао за »фушера и шрлатана«, и стављао га у гомилу српских писаца који чим почну да говоре о језику и књижевности изгледају као да су »избјегли из луднице«.

између романтичарског књижевног идеала новога нараштаја и рационално-дидактичких схватања старијих нараштаја: »Чим песма служи за поучавање и за морал, одма није више производ слободне уметности; ту онда нема поезији места...

Милићевић, Вук - Беспуће

Али чим је она улазила у собу, весела и насмијана, доносећи са собом тако много бујног живота и младости која се пресипа, он

и јаде и зноје, земљи из које су се родили генерали који су заборављали и своје куће и свој језик и своју народност, чим су припасали сабље, и ломили их по крвавим разбојиштима Солферина, Мађенте, Кустоце и Кенигреца; земљи која је

с напола увелим лишћем и са изломљеним огранцима испод њих, што је подсјећало на дјечурлију која их је била пустошила чим су биле почеле да руде. Испред кућа трчкарају неумивена дјеца.

кругу; меће му своје велике дланове пред очи и заклања му видике, говорећи му да не гледа и види, да нема ничега за чим треба да се тежи, ни циљева који треба да се траже, ни путева који њиме воде.

и у трену кад хтједе да остави Јеку, јави се у њему нешто животињско и сурово, као да рикну нешто, да угуши, убије ма чим то осјећање против којега се буни.

гледаше како тону сви њезини снови и нестају у непомичној помрчини из које бије хладноћа што слеђава душу; све чим је она искитила живот, било је страшно у једном тренутку, брутално и грубо.

Узалуд застајаше у празној цркви после других, на подножју жртвеника са склопљеним рукама; чим се је дуже молила, тим се брже рушила њезина вјера са њезиним надама, и у души остајаше послије тога једна болна

Сремац, Стеван - ПРОЗА

« Затим следују примери, и похвале мртвом и утеха живим. Чим неко онако силнији, а ипак доброга стања, умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници покојника

После подне би, чим кашику из уста баци, хитао, да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало »жандара« до два часа.

Седео би увек тако да издалека види шефа кад долази. И чим га спази, а он оставља карте, а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.

И сад опет поче да прича како су се он и иста Каја упознали, заволели и узели. »Чим се видесмо, заволесмо се. Ја одмах рекох: »Ил’ њу, ил’ ни једну!« а она: »Ј-ал’ Јову, а ја ли црну земљу!

Син му је био ђак. Отац га је одмах на рођењу, чим му је фрау Хелене Цвилингсрозе, општинска дипломирана бабица, јавила да је добио мушко, одредио за »инџилира«.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

пламен, Мраз кад земљу стегне љути, Пуца дрво, пуца камен, Кад западну пусти пути, Када страшни нагну смети, Чим ћеш њима одолети?

“ 13. „Код мене, драги, ниси ти тад био, Са чим сам тебе испуњела, Твој цветни дарак мен' је тако мио, На прси моје њег' сам претисњела, Наместо тебе пољупце је

Кривицу моју оћу да ти платим: Све пољупце што њему ја дарива Ја оћу теби редом да и вратим, Све претискаје с чим га претискава И те ти нећу, злато, да закратим, Још додаћу ти велику мложину, Да тако скинем с мене сву кривину.

душу даде, А Стојан скочи, па је грлит стаде: „Ох ти си опет, ти си ми једина, Што оста тужном од свију милина; Ма чим ћу теби тог света студена Наплатит веру тврђу од камена?

16. Српчић прими савет мудри, Старо руо баци са се, А на себе друго удри, Чим се прави људи красе, У штруфле се дивне стера, Лати фрака и квекера. 17. Ој квекере, ао фраче!...

Комад копља пребијена, Бритка сабља саломљена, Пушка без пра и олова, Чим напунит пусту снова? Слепац, слепац што је био, На бездана нагазио.

А ти, Босно, што с' не крећеш туде? Да задуго ти мртва лежаше! Зар не видиш: ритине су луде Чим се чворци по градини плаше! Гледај само те шалваре уде, Зар не видиш да се подераше?...

Пушка дивна баш од Бајка плану, Те удари ону смртну рану, Баш му мрко око истерао, Чим Милету крвник загледао. Ао Бајко, свуд си де те треба!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Да, да, само добар. У Подовима, крај саме Уне, има, на примјер, у једног домаћина коњ, Дорат, душа од коња. Чим га видим, а мени срце заигра: ево га, пљунути Раде Ћопић! Ђе си ми, Раде, побратиме мој! Дједу стадоше очи.

— Исте оне честите Радине очи, душу му видиш у њима. Па чим тај мене спази, а он само стригне ушима и зарже: ђе си, вели, Петраче, камо те већ на овај крај, Србине брате!

— Добићеш ти, мали, по глави, па ће те проћи твоје будалаштине. Како проћи! Ујутру, чим отвориш очи, ето их одасвуд, кљуцају попут врабаца, па морам да запиткујем.

попуцале све стеге и везе, окренуо свијет у „шверц“, па се нашло и пригодно име за ту радњу и за такве посленике. Чим види каквог докоњака да се нешто често мота око сеоских извора, живица, потока, млинова или сличних укривених

Упао је у нашу кућу једном око подне, бјежећи пред прољетњим пљуском, и чим је прекорачио праг, у прозоре и по крову запрашта као да бије град.

Бена се родио, бенаст и остарио. Главаш у Бихаћ, Главаш из Бихаћа. На Саву није требало дуго чекати. Чим се јави кукавица, ево и њега с празном торбом, тражи жита.

Превари се тек понекад, па стане опрезно да зузуће као хрушт, крупна мајска буба, али чим спази оно проклето ждријебе, сјети се Веселице, и одмах се наљути и замукне.

Тај, канда, ни себи није знао помоћи, а камоли ће тек мени. Ударио крај себе сикиру у пањ па се удудучио, а ја, чим га погледам и видим ону бравећу бекињу на њему, одмах ми на ум падне нечије јаре или јагње.

Пролуњали смо те јесени уздуж и попријеко кроз читаво наше село. Већ се знало, чим се иза окуке појави широки Дрмогаћа, ево га, иза његових леђа, указујем се и ја као ждребенце иза кобиле.

Крстарио калајџија најприје кроз она села ближе вароши, па чим напуни кола, он се врати у „Отпад“, преда робу и опет у село.

Кренуо сам, колико се сјећам, с једним партизанским батаљоном, правом борбеном јединицом, кад, ево ти ђавола, чим је запуцало, ја се, онако у ноћи, нађох — међу интендантима. — Куд ће куга нег у свој род!

То ти је исто као с бијелом кобилом: чим је имаш у комори, однекле ће на те запуцати, нема да бринеш. — И ти га баш прећера.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

) ХАСАНАГА: Коња одма да оседлаш! Полако, чућеш зашто! Поведи и резервног, да можеш да их мењаш. Чим спремиш, појаши, ко да им репови горе, тако појаши!

По томе сад суди и каква је мајка! АХМЕД: Много, бре, виче овај ага! А чим неко много виче, знај да виче да би нешто прећутао! ЈУСУФ: Хасанаго!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

БОЖИЋ 65 СТАРИ ДАНИ 73 ОНИ 82 ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА 98 ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА ПРВА СУЗА Чим дође недеља или други који празничан дан, после ручка, за време највеће врелине и жеге, скупе се жене и девојке, и

Али чим пође, крочи, руком мане, све се то раскопча, расклимата и одвеже. Узице му се одвежу и бију га по ногама, из опанака

Био је син неке просјакиње Назе. Она је умрла одмах чим га је родила. Махала га очува а и сама не знајући како. до шеснајесте године није се знало којима највише долази, али

За тобом изиђе и он ћутећи и поводећи се. Изиђох и ја за вама. Узалуд ме мати заустављаше мимиком. Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе. — Дом!

Али ма ко да га наљути, чим би стрина приступила њему, метнула руке на раме и благим гласом замолила га: — Станојо, што си љут? Немој.

И за њена боловања ни капи пића не окуси. Али, чим се она придиже, оде и напи се као земља. И стриц је пио. Беше, истина, богата кућа, изобилна свачим, али немаше слоге

Нарочито ципеле, — оне ми никако не дају мира. Жуте се, цакле, и мирише им ђон на ђириш. Чим оде мајка на пазар, затварам собу и облачим се у ново.

Она га испрати чак до капије. Ред је да га ја испратим, али она не дâ, јер зна да бих, чим бих изишао на капију и видео улицу — онај низ великих старих портâ, испуцане зидове, на неким местима срозане и

Дође и она. Вечерамо. Чује се како кашике звече и пуцају вилице. Пред сваким „сатлик“ вина. Чим се начне, одмах се допуњује. Сви ућуте. Само тетка, срећна, насмејана, онако исто засукана и улепљена тестом, улази.

ОНИ Чим сам ушао на капију, предусрете ме жена му Марика. Била је иза капије, код дрвљаника и цепала дрва. Како беше замахнула

то га отуда пренели у ову, а с њим и све унели, довукли целу кућу, како би било ту, на домаку, све око њега, да би му, чим штогод затражи, одмах пружили.

И заиста, кућа им је за кратко време у свој махали била најлепша, најчистија и опет пуна свачега. Чим се уђе на капију калдрмисаном путањом, испод свода винових лоза, улазило се у кућу са чистим, каменим степеницама.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

И оде оро зраком пливајућ и стаде јести титанску му плућ; ал' чим нарасте — опет онај смеј, ниједна реч, већ смеј и опет смеј — да пукне силан од љутине Зеј де њему смејом пркоси

Ал' чим да те мамим? чим да те зовем? чим да ти тепам, да ти говем? кад сваки слатке милости глас у очајни се пресеца врисак, о

Ал' чим да те мамим? чим да те зовем? чим да ти тепам, да ти говем? кад сваки слатке милости глас у очајни се пресеца врисак, од срдашца мека

Ал' чим да те мамим? чим да те зовем? чим да ти тепам, да ти говем? кад сваки слатке милости глас у очајни се пресеца врисак, од срдашца мека челичан стисак, од

Притрп' се мало, душе, у топлој чим се нађем одаји, уздахнућу једаред за тобом, та имам кад — јер ја сам матичар, а ти ћеш, као што видим, бити за

мајко, много сам страд'о, многе сам грехе покај о ја; све што је срце снивало младо, све је то јаве сломио ма', за чим сам чезн'о, чему се над'о, све је то давно пепô и пра', на угод живу пакости жуте, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте.

свесну никад још такав не сину глед; тим би, што из тог погледа кресну, свих васиона стопила лед, све ми то нуди за чим год чезну', јаде па сладе, чемер па мед, сву своју душу, све своје жуде, — сву вечност за те, дивни тренуте!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Али је Вук имао свог Ментора. Свестрано образовани Словенац Копитар, посебно загрејан за словенске језике и фолклор, чим је прочитао прве праве српске народне песме у Вуковом издању, одмах се досетио да у таквом народу мора бити и вредних

Док је он то чинио, ватра се од оног великог пљуска угасила сасвијем. Онда он не имајући чим ватру зажећи а браћу не хотећи будити, пође мало у пустињу не би л' штогођ виђети могао, али нигдје ништа.

украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никог до једне ђевојке, а та ђевојка лежи на једном кревету па спава. Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, како је врло лијепа.

Онда цар оде, а зета остави код куће: овај чим цар отиде, отвори једну па и другу собу и тако редом све осам соба, и види у њима свакојакијех драгоцјености,

А овај му одговори: — Макар да си и сам цар, ја ти казати нећу. Татарин отиде, но чим цару дође, одмах му све каже, како је једног дечка на путу нашао и што је с њим разговарао.

Неко вријеме прође Док ево ти краља, сјаха с коња и уђе унутра. Чим дође у собу, одмах рече жени: — Овдје има крштена душа! Она му рече: — Нема!

Други сврд'о исте дебљине, али таки чим дохвати до тавана онолико да диже колико је и дебео, али да се не чује кад врти.

Трећи таки чим дохвати до струке одмах да је подигне. Краљ му то све начини и даде. Пошто Грбо прими алат, обује оне чизме што

А зашто ово није дробљено? — Нема се са чим, — рече му баба. Човек зграби ведро с млеком, испи га, па га баци насред куће, и изиђе на врата псујући.

Сељак брже спреми пушку, па се скута под голему крушку. Чим је он ту стао, голема нека орлушина долети и падне на крушку.

Тада рече син оцу: — Бабо, хајдемо на вашар. Отац му одговори: — А с чим ћемо синко, кад немамо нигде ништа? — Ти за то немаш бриге, — одговори му син, и пођу на вашар.

Зато ево ти ове шибљике, па чим дожденеш говеда кући, удари шибљиком о кров штале, па реци: „Прилп“ и говеда ће се сва сама повезати, а ти онда пожури

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАГА: О тешко си га мени, а лепо сам и, ето, била сложила! НИКОЛА: Чим си и опарила? МАГА: Ето сам заборавила, да и опарим. НИКОЛА: Еј, наопако ти звонило, зар се тако краставци слажу?

ДОКТОР: докажи, докажи! Шта фали, кад ја кажем: каким, нпр., каким телом? ШАЉИВАЦ: Чим оћете. ДОКТОР: Каки? Кака? Каке? ШАЉИВАЦ: Ха! Ха! Ха! ДОКТОР: Смеје се? А зашто је добро било каким?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА: Ја да узмем, а ти не умеш своју жену с чим да обрадујеш? Оћеш да ми Чивутин замаже очи којечим? ТРИФИЋ: Па добро, де! Узећу ја. СУЛТАНА: Добро, де? Добро, де?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Неки од њих су вам страшно лукави, па чим зуцнете нешто о превари или грижи савести, они лежерно одмахну руком и као из рукава проспу колекцију фазона типа:

С друге стране, узмите, на пример, највеће умове данашњице! Вечерас их видите за клавиром, а чим се отклавире, јуре ко блесави за први шпорет па праве сосове и запршке. Знају људи да цене праве ствари!

Док вам све иде како треба у животу и око њега, просто је немогуће да ескивирате све оне који желе да се друже. Чим ствар опали низбрдо — нигде никог ни од корова!

— процвркута једна месечарка у бунди од синтетичког астрагана. Чудо једно што је свет навикао на шаблоне. Чим се нађе у некој куполи пуној промаје, одједанпут му је све тако романтично!

Али, кад је већ под заштитом државе, онда шта да се ради — избацуј таленте без лове чим се појаве! У ствари, мислим да се држава страшно прешла што није ставила под своју заштиту и госте тих шешира који

И ако вас баш занима зашто већ вековима после тога, чим набацим неке новчанице, уфуравам равно у „Јувелу“ у Кнез Михајловој, могу вам рећи да је то због свитаца.

Не знам зашто, али сигурни сте у то истог часа чим га угледате! Шта је урадио после речи „лова“? Почео је да обрће ону сироту грамофонску плочу о томе како је мислио да

Има и он својих мана! На пример, када га возим, не смем ни за живу главу да укључим радио, јер чим случајно чује да свира неко коло, одмах виче: „Застављај ауто!“ и избацује ме напоље. — Али зашто? — запањих се.

Људи моји, шта мрзим те животне аматере! Чим виде нешто живо, одмах питају да ли уједа. Кретени! Али да видите шта се даље исподогађало!

Али, чим сам исфурала напоље из те Тифанијеве дискотеке, почех поново да размишљам о Мишелину и о нашој врећи за књавање.

И у авиону сам га заборављала док смо летели кроз облаке у наш родни смог. Али, чим точкови додирнуше писту београдског аеродрома, дубоко одахнух и почех интензивно да мислим на њега, сунце моје, хоћу

Доктор Роберт не лечи свакога. Треба бити паметан, и сви београдски салони биће отворени за мене чим упознам тај свет око доктора Манџуке.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Али није мого да одрече царици, и тако наједанпут постане господин барон обрштером. МАРКО: Пак чим се сад занима? МИТА: Чита, пише, путује, разговара се с ученим људма, истражује филозофију, и шта вам ту ја знам.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Патуљак Палчић тихо се краде, дружину води, играју жмурке, а чим је киша, одмах се знаде, учине јуриш — под печурке.

“ Дивима леђа од страха бриде. „Чујеш ли само страшнога ђиде!“ Брко се јежи, ал ипак тражи: „Па чим се храниш, делијо, кажи?“ Ћоса ће нато: „Па носим, ето, у својој торби читаво љето.

— посече Ћиру, запуши рупу. „Ево ти, Ћиро, службе при руци, буди ми спреман, права пушка, чим пође њушка у ливаду, слободно чупај, боди и вуци.

ДЕДА ТРИШИН МЛИН КОД СТАРОГ МЛИНА Чим очи склопим, ја одмах видим и поток Јапру, и врба ред, ево и млина препуног лупе и пред њим Триша, старина сед.

Лозинка паде: остати будан, бдети читаву ноћ, пазити оком, ухом и носом када ће Ждерко доћ. А чим га спазе где њивом тапа, нека се нађе у осам шапа.

Свакога трена мјесец се гаси, облачак чим га дирне, а тата свијетли непрекидно у ноћне сате мирне. Понекад само заигра свјетло као на води чун: то, ваљда,

Преброј авам потопљене дане и враћам се у моје Хашане. РЂАВО ОРУЖЈЕ У Бихаћу, иза дома Бачког, свако вече, чим би сутон пао, хитали смо на вечерње сијело под густ орах, широк, отежао.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Испред једних врата неки млад човек кује ципелу. Он престаје да кује кад наиђем да би ме гледао. Чим га поздравим застиди се и брзо наставља свој рад.

— Да се нисте повредили? Требали сте да викнете да вам осветлимо. Рекла сам дечаку да вас доведе горе са свећом чим дођете из шетње. Изволите. — Хвала. Сметам ли вам док радите?

— Личите више на оца. Је л̓ ово ваш брат на слици поред вас, или...? — Не, мој вереник. — Близу венчање? — Чим добије службу. Можда само месец или два. — Такође из Сарагосе? — Из Сарагосе.

Али кад су за истим столом, нити може пожелети да убија, нити мрзети. Разлика у језику, у обичајима, отпада чим два човека почну да се споразумевају, макар се и не разумели.

Кад сам се вратио жени, рекао сам јој: „Чим прође зима одселићемо се са острва. Ићи ћемо у неко село где има доктора и школе. Не треба овако шта дочекати понова!

Ове лете широким круговима, као у заносу, изнад пропланка. Једна је чудна, сасвим црвена, обојена ко зна чим. Пошто се једина разликује од осталих изгледа као умножена. Где год погледам видим њу. Онда је бар посматрам.

— Нисте могли убедити оца да попусти вашој жељи? — О, све ми је то било досадно. Чак нисам ни покушао да убеђујем. Чим сам дошао мајка ми је нашла девојку, и одмах су рекли свима да сам верен.

Стари су се такође искварили. Родитељи не воле децу као некада а деца чим проходају забораве на родитеље. — Али ви сте задовољни са својим синовима? — О, ја сам сасвим задовољан са њима.

— Захваљујем вам много што сте дошли. Мале ће сада! — Треба ипак да легнете чим одемо. Девојчице ћемо потражити успут. Довиђења, Пипо! — Баш журите!

И ко зна да није он сам то име тражио од свога друга! Све је то, чим се утопило у сан, нестало потпуно са овога предела. Ја сâм немам више кога да чујем, нити коме да одговарам.

Сва природа би оштра и плава као умрла усна. Једна звезда паде чим се поврати мрак. Засењен, не видим ни тамне профиле дрвећа и блискога брега: свет се сузио на мало сребрне воде преда

— Можда је волела да има најпре кћер? — Имати кћер? Али ко би онда ловио по језеру? Ко би их хранио? Чим сам дошао на свет, ја сам већ био један човек коме је одређено да ради да би они живели. Не знам што је била таква.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

И суморни бродар, прекрстивши руке, Мирно слуша холуј и његове звуке. Он ништа не тражи, ни за чим не жуди, Не вије се уздах из његових груди.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

И то што видим као сведок, мало је. И то мало, изгледа, сувишно је. Али оно што је сувишно, постаје огромно. Чим је сувишно, заузима много места, и није чудо, стичемо утисак да смо огромни, све рад удела несумњиве сувишности.

недевојачка и чобан прича своју бајку о светлости која утробу има изливену од сировог стакла утробу која рађа чим преноћи и отвори се видицима утроба остаје пуна оних што се боје успомена и затворених соба и не смеју да гледају

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ТЕТКА: Та је кућа порушена још одмах чим смо се ми иселили. Има томе већ осам година. ДАНИЦА: А пре те кућице где смо становали? ТЕТКА: Зар се не сећаш?

АГАТОН: Кажем ја Симки: Ама, ова ми је девојчица нешто прирасла за срце. СИМКА: И мени. Ама, чим сам те видела, а мени заиграло нешто овде. Боже мој, што ти је крв рођена!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Његове наредбе су извршаване тога часа, али чим би се удаљио, опет би све ишло као раније. Са артиљеријом је маршовала и пешадија, некад напоредо, а неки пут смо је

— Наша је дивизија резерва армије. А то је нешто најгоре за нас. И чим нас као резерву хитно упућују, значи да је ситуација озбиљна.

Али много је војске прошло, па је и понестало. А после, постала је ова дивизија и некако озлоглашена, и народ чим сазна да ми идемо, одмах склања и оно мало што има. Војници ипак, пронађу понешто, сами, онако узгред.

А ово нека проклета земља! — вели Милован. — Вала, поднаредниче, чим се смркне, идем у село да докотрљам једну бачву — вели Јанкуљ — и да је напуним водом.

Искочише изван рова. — Јављај: брза паљба! Крећу на јуриш! Према оној чистини угледаше их наши пешаци чим се појавише и отпоче убиствена брза ватра. Непријатељски строј се поколеба.

Док сам био на догледу батерије и команданта, ишао сам куражно; али чим зађох у једну шумарицу и осетих да сам потпуно сам, обузе ме неки немир.

— прекори ме љутито командант. — Лутао сам... нисам знао правац — правдао сам се. — Слушај... извештаваћеш ме чим се што деси. Јеси ли разумео?

да пешаци, када не гађају, стављају циглу у отвор пушкарнице, да би се заклонили од стрелаца, „који меркају одонуд и чим нешто примете они припуцају. Вратио сам се у земуницу и од шума шаторскога крила потпоручник Алекса се пробуди.

Погледах га зачуђено, питајући какве везе има његов коњ са мојим питањем. — Ама, како да ти кажем... чим трпи ту џукелу поред себе, онда знаш... и овако, и онако... Моја земуница ми је изгледала сада као неки салон.

— Дај брже завој! — Склони руку, да видим! Али он притиснуо главу и јечи. — Јаој, уби ме... — Ама, чим кукаш, није те убило. Склони руку! — Викну Траило.

А чим плане прва пушка, враћају се исто тако нечујно у своје ровове. Требало је Александар да ме смени, али се тешко будио.

— Ви и сами видите да су људи послушни, и сви се послови обављају тачно као сат. Али чим се тај човек појави, е, људи божји, сто малера нам се тада деси. Онда он почиње придику... — То је психоза страха!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Он, сиромах, и онако беше збуњен, чим опази радознала женска лица која га посматраху, а сад већ заборави и на своју главу...

школом сеђаху, на једној клупи, неколико сељака и мало подаље, на високој столици, једно лепо одевено женско чељаде. Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица

Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап. Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива радост, коју он није ни сакривао.

ковчег са рубинама, на прозору беле платнене завесе; на дувару обешена цела гардероба и покривена чистим застирачем. Чим уђе у собу, девојка се скиде, па обуче једну шарену сеоску сукњу, на леђа метну јелече, па изиђе да справи себи што за

»И овде оно исто! Иста запрега, исти посао, па исти и људи... И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши. Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори.

Она изиђе у двориште. Пролазећи кроз ходник, смишљала је како ће да викне децу, да их окупи око себе, али чим стаде у дворишту, опколише је жене са децом.

Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава. Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари нимало не тичу, а зна да школски одбор има

Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи. Чича Стојан, чим учитељица изиђе из школе, дочека је весело и са живим одобравањем: — Тако, братићу, Бог ти дао, тако!

?... узвикну Веља. Сви прснуше у смех и поскакаше са столица. Гојко се тврдо одлучи да добро прочасти Стојана, чим прими плату. Љубица се смејаше с тога што је млада, што је весело живети и што је смех најлепши украс младости.

Гледаћу, чим примим плату. Знаш, дужан сам мало... — Па кад дођете к мени, разговараћемо насамо о томе. Гледајте да дођете још ове

па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави: — Ја сам дошао од куће нарочито због вас. Чим сам чуо синоћ... о којечему, одмах сам решио да морам ићи овамо, да се обавестим са вама и да се извиним...

Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота. Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га: — Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост? Видим да се радо сећате младости...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Јел’ ти какво добро у род било, Те си тако одвише лијепа? Су чим ли си лице умивала? Су што ли си млада отирала?“ Тихо снаха ђеверу вељаше: “Мој ђевере, од злата прстене!

Да обидем бона тебе, боре доме! И да питам јадна тебе! много јадна! С чим си ми се ти понио, добар доме! Е си дворе саградио, граде доме! Нове дворе самотворе, само јадна!

“ 151. “Ој девојко, душо моја, Чим миришу њедра твоја? Или дуњом, ил’ неранчом, Или смиљем, ил’ босиљем?“ “Ој Бога ми, млад јуначе, Моја недра не

Бабо вели — док упитам рода; А род вели — док роди шеница! Ја да Бог да, те му не родила, Не родила, чим шеница рађа, Већ родила љуљем и кукољем! Колико у шуми борова, Он’лико га удрило громова!

“ Проговара са брега девојка: “Не гледам те да ме младу љубиш, Но се питам чим сокола раниш!“ “Лице кварим те сокола раним, Сузе роним те сокола појим, Ја га раним да ми абер носи, Да ми носи и

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ГИНА: Значи, вратиће се! Мораћу још једном да перем иза њега! ВАСИЛИЈЕ: Овим их туче? ГИНА: Туче чим стигне! И тољагама, и ногама! Ал овом жилом највише! Од ње највише и боли, усеца се до коске!

А, кад се удубиш... и са обичним лонцем можеш чудеса да направиш! СОФИЈА: Са лонцем? ВАСИЛИЈЕ: Са чим хоћеш! Ја сам у Ивањици, као млад глумац, спремајући улогу Кир јање, данима размишљао о употреби неких сценских

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И док ми се ноћу преплићу на руци голе жене, и звуци крвавих накита страшних, тешке свиле и листови прашни, чим пред зору сване, небо ми је росно ко равне пољане, а Месец се над њима сја као срп.

Као просјак са барикада пуцо, и ко Цезар долазио са мора. Ал чим се заљубиш... чланци твоји и груди малене и колена тврда ко круне од сребра, и бледе усне што брзо зарумене, и сјајна

Чвршће грлите но невеста заклета око млада врата. Па кад је срце лудо тако да више воли поштење и све за чим је свет толико плако но помије и корење. Што би се крила у робијашки врт и цветала иза зида?

Тада, залуд ширим гране на тебе голу. Све ми се чини због тебе је јесен и чим заспим у лудој ће страсти и болу из твојих цветова млечних једна кап у јесен да кане.

А, кроз ову земљу, свилену и прозирну, чим, уплашено, спустим девојачко тело, кроз маслину мирну, видим, далеко, опет, лишће свело и завичај облачан.

Камуфлирам. Цртам, брзо, ситуацију и шаљем скицу натраг, батаљону. Бићемо укопани до поноћи, чим се раздани моћи ћу да тучем бочном ватром. Играмо се, као деца, рата.

Окилавило се. Затим се опет грлимо и љубимо и певамо Тамо, далеко. А чим то запевамо, потеку сузе. Ноћ коју смо, затим, приредили била је бурна.

У њој су кентаури, голе жене, и слично. А све то посвећено његовој кћери. Излупаће ме, каже, кишобраном, чим ме, на отварању изложбе, види. Они који су са старцем били разговарали рекли су ми да он то озбиљно мисли.

Новине су, уосталом, јако узбуђене; говори се да ће у дворцу поставити кафане и, „данцинг роом“‑ове. Чим сам ушао и видео голуждраве анђеле, голе лепотице на рељефима у цркви, разумео сам све.

Знам да непомично лежи један тежак, љубичаст камен. Подижем руку, и спуштам је на воду, са осмехом. Море и небо, чим прође подне, слију се у мрачан, модар бескрај. Огромни вали падају на стене и увале, које грме.

Мене је једном, давно, претукла бура пред Првићем, и горчина соли, која ме је давила, јавља ми се у устима чим се сетим мора. Сишао сам у залив, најмио рибара и изјадрио на море.

У неком лудом заносу, чим одем у туђину, једнако наилазим на бића која милујем, и једнако говорим да је све у вези.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

С њом често беше дечко један мали С крупним очима, питомим погледом — Чим они дођу, друштво се разгали, Све живне благом веселошћу редом: „Мирјам, како си лепа!... Дечко мио Како је питом!...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Момак се, чим чу реч „странац“, учтиво поклони и уђе у министров кабинет. Наједаред се отворише двокрилна врата и на њих се појави

Е она, већ, разуме се, долази у непредвиђене издатке. — Па чиме онда покривате тако велики дефицит? — Ничим. Чим се може покрити? То долази у дуг. Чим се накупи повише дефицита, ми закључимо зајам, па тако опет.

— Па чиме онда покривате тако велики дефицит? — Ничим. Чим се може покрити? То долази у дуг. Чим се накупи повише дефицита, ми закључимо зајам, па тако опет.

Народна се зове по неком заосталом обичају, а, у ствари, посланике поставља министар полиције. Чим се влада промени, одмах се расписују нови избори, а то значи бар месечно једном.

— Остави, брате, те ситнице и лудорије да не губимо времена. Ко је, да је, он је путник издалека, чим га нико од нас не зна, те сигурно зна добро најпречи и најбољи пут да нас поведе.

” „Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.

какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!... Песме, е, чекај да видиш, умемо ми и овако!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

И сад под старост!... Шта ће ми то? Шта ми недостаје овде?...« Ту се окрете и погледа по соби. Све, чим је проживео читаве десетине година, чим је проводио радост и весеље, болест и тугу, све што се саживело с њим, што је

Шта ми недостаје овде?...« Ту се окрете и погледа по соби. Све, чим је проживео читаве десетине година, чим је проводио радост и весеље, болест и тугу, све што се саживело с њим, што је постало саставни и нераздвојни део

Никад је нисам ни чуо ни видео и одједанпут, због њене спољашњости, решавам се лако да јој жртвујем све оно, с чим сам се тако сродио, да не могу, без многих својих навика, задовољно живети.

Нек стекне, синак, па нек тражи онда...« Чим се то рашчуло, исписници почеше да избегавају један другога. Сад беху заједно и Ђокић и Љубиша.

али знаш... није ваљад' он... — отеже Ђокић. — Зар он? Носи он таке траве и чини, да ти рука одмах усахне, чим дигнеш пушку на њега... Људи се згледаше запрепашћено.

— Није, Пајо, вере ми... тек онако, шале... знаш... поче он да муца, а видело се да му није најтоплије око срца, чим кмет помену капетана. — Хм, шала ја, пресешће ти... рече кмет и оде.

Онај напред беше капетан. Људи поскакаше, али он махну руком, те одмах сви поседаше. Чим приђе расту, зовну кмета на страну. Проговорише неколико речи, па ето их после под раст.

Капетан оде, а кмет узе да раздаје људима барут и олово које му даде пандур. Чим свану, људи постадоше слободнији и веселији, почеше неки да се шале, неки држе последњу »смотру« над оружјем, а неки

Још неколико корака, па ћемо изаћи из шуме и наступити на чисту и глатку рудину. Чим изађосмо на рудину, стадосмо сви као окамењени.

Еј, кад би Бог дао да и сад буде тако. И зрачак каде обасја му душу. Опет дохвати књигу и поче да чита, али, чим одвоји листове који су му непознати, збуни га и уплаши количина њихова.

И што је најчудније: док чита који одељак, он га тако лепо разуме и зна као и своју математику, али чим пређе неколико одељака, већ изгуби сваку свезу и ред у догађајима и лицима.

»Сигурно ми не иде историја у главу« — мишљаше он у себи. Причање, само по себи, не задаје му никакве тегобе, али чим се какво лице уплете у историјски догађај, онда је — мат!...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ИВ ЈЕВРЕМ, ПРЕЂАШЊИ ЈЕВРЕМ (улази забринут, пуни му џепови новина. Чим уђе, даје знак Павки да уклони Даницу, а она да остане). ПАВКА (разумела га је, па се окреће Даници): 'Ајде, оцу кафу!

ЈЕВРЕМ: Ама, није то, него човек ме упита: како, како, газда-Јевреме? ПАВКА: Па то је То што ти ја кажем. Чим се приближе избори, он тебе пита: како, газда-Јевреме? (Спази му новине.

Види-дер ти тамо, у дневним вестима: да није ко од бивших министара ишао у двор, јер, знаш, чим бивши министри почну да иду у двор, онда знај да ће бити кризе! ДАНИЦА (разгледа дневне вести и чита наслове у себи).

Такав је наш посао. Али, неће вас више узнемиравати. (Вади из џепа једну таблицу на којој пише: Адвокат.) Чим сте ме опоменули, газда-Јевреме, ја сам наручио, али, ето, тек сад стигло! ЈЕВРЕМ: Е, баш добро!

ЈОВИЦА: То јесте! ЈЕВРЕМ: Па после, брате, у Београду има много музике, а он, чим чује музику, мора повести коло, па макар то и о задушницама било. А то још овде и бива, али тамо...

XИИИ ЈЕВРЕМ, СРЕТА ЈЕВРЕМ (кад је госпа Марина поменула гласаче, тргне се из расејаности, те, чим су жене ушле у собу, прилази зиду и броји фотографије дотичући сваку кажипрстом.

ЈЕВРЕМ: То бар није ништа, то је сасвим невино. Чим се двојица не трпе, онај други мора бити издајник отаџбине. Тако је то у политици.

А знаш ли ти: како се меси јавно мнење? Још ујутру рано, чим се пробудим, па док се опасујем, а жена ми донесе чашу воде са парчетом шећера, и каже ми шта је чула од прија-Маце

СРЕТА (одлази). XВИИ МАРИНА, ЈЕВРЕМ МАРИНА (пошто је Срета отишао): Ово мени, пријатељу, личи на агитацију; чим је тај Срета ту. ЈЕВРЕМ: Па шта ћеш, пријо, и то је посао! МАРИНА: Оно, и јесте посао, како да није!

(Даје му.) Морам, брате, морам да поставим сваку ствар на своје место, а ти, убудуће, пази се: чим ти на језику наиђе реч „влада”, а ти одмах језик за зубе!

МЛАДЕН: Наши. ЈЕВРЕМ (више себи): Опет рачун! МЛАДЕН:... А у земљу, пред кафаном побијен велики барјак, па чим прође крај кафане који од њихових а они му подвикују: уа! И бацају се за њим мезетом, краставцима, јајима...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Скоро је премештен. И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.

ГЛАВА ДРУГА Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану.

! Ко си ти! — Је л’ ја? — Ти, ти, да! — Ја сам вамулус у овој школи одвајкада. Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! — Море, ти си једна бирокрачина, видим ја. Писмен си ти, видим ја, него признај!

Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!! Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране. Ужасно!

Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке. Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. Чим чу то име, лупи се Срета по челу. — Врло добро, врло добро! Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.

— И у овој ће глави бити бар један допис. Чим се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по

— Е, деде! Чим уђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто. Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу

« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се

Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом. А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!

Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.

— џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. — Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.

Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску. А Мића сутрадан зна шта га чека. Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу! Оданде пита само то колико дана има да одлежи.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

У невеселим годинама ћутања и неслободе, Чим примети погрешку спреман да је на мач набоде, Заложивши главу за знаност и за истину, Терао је мак на конац и збрку

Самогласник и је спас од какофоније. Где можеш, избегавај а: глас тако аљкав и прост, Да га новорођенче, чим се роди, испљуне као кост. Каталог је издат, а Кнез Лазар издан, метло брезова!

— Све што краве од љубави желе Јесте једно мало, слатко теле: Чим се роди тада из менека Потече у свет река млека. Каква река? Помислим — океан Чеду мом је за живот потребан!

Врба је по природи упорна и задрта: Чим негде осети воду, сама се крај ње нацрта. А кад се једном крај баре ил крај реке намести, Више се не миче, ко

КРОМПИР У марту, чим прво сунце засија, у остави кромпир почне да клија; јер сваки кромпир клицом осећа крај зиме и први дан пролећа.

нам, опет, шаље брескве обрасле у нежне маље: кад допреш зубом до слатке каше, бресква се изручи, ко из чаше. Чим је приближиш до зуба, усне — ниси је ни начео, она пљусне. Зато је не гризи без потребе.

А теретњаци? Њима је бар лако: чим замакну Иза високе планине, где их нико не види, где је уснуло поље, Белу заставу сна на топлом димњаку истакну, И

Неки вребају кроз далекозоре Одшкринуте капке и прозоре Па чим који смотре, већ хитају Да га затворе, ма био у Китају!

Богат је ко новац у шаци стишће. Ко онај што куком набада лишће У парку — чим видиш пару, приби је! И не либи се, ниси из Либије! Ватра да се разгори, треба мех! Од нечег се мора почети...

Сви сте ви млакоње и топла браћа! Народе, на продају се даје деда! Ова се роба кући не враћа, Чим продам, сместа идем у Хоргош, Да доведем и други олош!

” „Кад помислим на све шкотске тушеве Који у браку чекају чедну невесту, А после — шумагеле! Чим се ужеле Слободе, као зечеви беже уз цесту! Одбегле мужеве би, као сужњеве Требало продавати на јавном месту!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Међутим, сав је тај рад морао бити прекинут за време светског рата, али је настављен одмах чим је рат био свршен. Године 1920.

Мајушне ларвице, одмах чим су изашле из икре, поступно и лагано се пењу ка површини воде, растући при томе лагано. Оне, на пример, које су дуге

Као што је напред казано, мајушне јегуљине ларвице, одмах чим изађу из икре, поступно и лагано се пењу ка површини воде, растући при том врло лагано.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Бог вас клео, погани изроди, што ће турска вјера међу нама? Куда ћете с клетвом прађедовском? Су чим ћете изаћ пред Милоша и пред друге српске витезове, који живе доклен сунца грије?

кад од њега пођох: благо мени јутрос и довијек, ево среће за све Црногорце, дајбуди ћу повест доста праха да с' имају чим бити с Турцима. Кад послијед, све оно излиња, кâ да ништа ни зборено није.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди. И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршиле су. И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.

— завршиле су. И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога. И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, | стрине.

Ко зна како се упознали, како и где састајали. Тек се почело примећивати како, чим би он из певнице опазио да је она у своме столу, одмах би онда његово певање толико постајало заносно, толико и он у

Деда је звао својом „мајчицом“ и готово је на рукама носио. А деду памти само по једном. Чим Софка поодрасла, умела сама да једе и седи за софром, он, деда, наредио да и испред ње на софри, као и пред њим и пред

И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи. Али не преварило то њега, ефенди-Миту. Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб

А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину. Истина, тада већ нису, и то

И ако све то његово изненадно расположење, та бујност, не би била прекинута случајним доласком некога или ма чим другим, онда би и матер к себи звао. Тада би заједно вечеравали, заједно седели горе, у његовој соби.

Целе би недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и

И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква. Тада обично од

Тако исто она виде како и мати јој, чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, ма да му се, као увек испред оваких великих

Ено Како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, Одмах јој прилази руци, љуби је. И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори: — Како си,

А највише је узимала од те тектине пите. Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером. И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Од свега за чим некад нам је стало, Од свих тежња ништа не остаде више До нешто туге и стихова мало. Али, опет, када у мраку

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

ИИ Те године, Божић послао бјеше обилно уздарје за дарове примљене од народа. Чим он стиже на небо, служитељи његови просуше бијеле ките на земљу.

Дјевојка прва угледа ту гомилу, јер им се кораци не чујаху. Чим их опази, оте се из загрљаја, рашири руке и стаде пред момка, као да га заступи.

Једрили су дуго; таласи, као гладна звјерад, јуришаху на бродове. Кад се почеше искрцавати, чим они ногом крочи на земљу, учиње му се да је врела, да му табани изгорјеше, те одмах наже да бјежи уз неке стране, по

Дјеца га нијесу мржјела, али бијаху опрезна с њиме, знајући му лукавство. Особито се чуваху да не одаду чим своју велику „тајну“. По очевој наредби, поп је припуштао и њих „на катихизис“. То је бивало неколика пута у недјељи.

Бог јој услиша молитве, па јој рањена брата предаде у милостиве руке. Јер, сердар Пејо, чим дознаде што се догодило у Дузи, даде пренијети рањенога Јанка из Озринића у своју кућу и дозва надањ чувенога видара

“ рећи ће он дижући се, па настави: „Добро си река; Бог зна што је за боље. Нови дан, нова мисао... Виђећемо!“ Чим дан зарудје, она два момка наложише бреме цјепаница на потуљени огањ и још донијеше из авлије двије велике кладе, па

„Ама, опет, што је право, право, богатији су нечим од свијех осталијех Црногорица!“ „Чим?“ „Сољу, ваистину!“ „Како солу, откуд!“ „А зар не знате да су им је стари сијали, па се потражује и још рађа!

Оно нешто чему у простоме народу нема свагдашњега имена, што момка нагони да дјевојку пита: „О дјевојко душо моја, чим миришу њедра твоја“, јер томе мирису нема слична међу цвијећем.

Арамбаше се цјеливаше с њим, па онда и сви четници редом иако га многи не познаваху по лицу. Посједаше. Али чим сердар сједе, оте му се око, те угледа мртве, па као да бјеше на жераву сио, скочи, отрча и откри оба мртваца и викну

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Све је лијепо до мјере. — Није лијепо што је лијепо, него што је (кому) драго (угодно). — За чим срце, за тим очи. — Како је ком мило, тако и мисли. — Умиљато јање двије овце доји.

— Четвороножних нема много, а двоножних без броја, јер више но магарци трпимо. 14 Питао Дрињак жену: — Чим си данас осмочила кртолу?

Пастир пристане, и дјевојка се створи змијом, те је плазила по неком штапу да пољуби пастира. Но пастир, чим би се змија привукла његовом лицу, сваки пут би је стресао.

Бокумире су то добро запамтили, па чим сване, оду у своје племе и испричају им свој доживљај, и шта им ваља чинити да се од нељуди ослободе.

(Све би јеле, тј. гладне су) 19 — Чиме почиње ноћ, тим се свршава дан; а чим свршава дан, тиме почиње ноћ? (Слово „н“) 20 — Шта је по сриједи у Београду? (Четвртак, тј.

(Сунце) 256 — Не једу га, а једе се често, чим промени место? (Месец) 257 — О делијо, делијо, Куд си сву ноћ ходио? — Сâм сам хитро летио, По свијета тјешио?

(У главу) 337 — Чега има највише у брду? (Жица у разбоју за ткање) 338 — Чим је торањ покривен? (Ничим — да је покривен, не би се ни видео) 339 — Шта бива мање кад додајеш, а веће кад одузимаш?

— Ја, куме, ја — (одговара онај). — Не укради ’чела мојих! — (наставља газда). — Нећу, куме, не дао бог! (А чим то изговори он дрмне, за појас руком, или оним дрвећем коју „кошницу“, која се одмах дигне, и иде онамо куд јој он

Газда (пита још неколико пута, па, не чујући одговора, као заспи, али се брже пробуди. Чим види да нема ’чела, скочи и стане кукати, и штокати за ’челама, срдећи се сам на се што се није разбудио да види ко

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Како живи?“ — „Вала Богу! здраво је, али се Бог ме доста мучи без ашлука: нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву.“ — „А оћеш ли ти опет натраг? не би ли му могао понијети, да му пошљем мало ашлука?

прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују, да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву; те сам му ја дала оно новаца, што је било у твојој кеси, да му понесе.“ А Турчин: „Па куд оде?

цркни ту, кад немаш чим да платиш.“ па онда отиде својим воловима и почне опет орати; а Еро онда скочи, па преко ћуприје: „Еј Турчине!

Тада рече син оцу: „Бабо! хајдемо на вашар.” Отац му одговори: „А с чим ћемо, синко, кад немамо нигде ништа?” — „Ти за то немаш бриге,” одговори му син, и пођу на вашар.

Док је он то чинио, ватра се од оног великог пљуска угасила сасвијем. Онда он не имајући чим ватру зажећи а браћу не хотећи будити, пође мало у пустињу, не би л' штогођ виђети могао, али нигдје ништа.

украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никога до једне ђевојке, а та ђевојка лежи на једном кревету па спава. Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, кака је врло лијепа.

“ Онда цар оде, а зета остави код куће; овај чим цар отиде, отвори једну па и другу собу и тако редом све осам собе, и види у њима свакојакијех драгоцјености,

Биберче није хтело ићи, док не зазвони, а онај се дигне у поноћи, али чим корачи у цркву, провали се под њим земља и сав се исече на ножеве.

“ А овај му одговори: „Макар да си и сам цар, ја ти казати нећу.“ Татарин отиде, но чим цару дође, одмах му све каже, како је једног дечка на путу нашао и што је с њим разговарао.

Мало за тијем ево ти и ђавола! Ту су гајде, ту су свирале, хука, бука, пјесма и арата велика. Па чим један корен извади и види, да нема ништа, пренемогне се од муке па онда умоли светога Саву, те јошт један уговор

Како живи?“ — „Вала Богу! здраво је, али се Богме доста мучи без ашлука: Нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву“. — „А оћеш ли ти опет натраг? не би ли му могао понијети, да му пошљем мало ашлука?

прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују, да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана нити има чим да плати каву у друштву; те сам му ја дала оно новаца, што је било у твојој кеси, да му понесе.“ А Турчин: „Па куд оде?

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А чим се то пожени, чим се скући, чим прими плату и урами диплому, чим окрепе кључ и упали мотор, све се то угаси!

А чим се то пожени, чим се скући, чим прими плату и урами диплому, чим окрепе кључ и упали мотор, све се то угаси!

А чим се то пожени, чим се скући, чим прими плату и урами диплому, чим окрепе кључ и упали мотор, све се то угаси! Тако се брзо опамете, да ти се смучи!

А чим се то пожени, чим се скући, чим прими плату и урами диплому, чим окрепе кључ и упали мотор, све се то угаси! Тако се брзо опамете, да ти се смучи!

ЦМИЉА: Па ти сад веруј профисорима! ИКОНИЈА: Ја сам и сумњала да је то неки коштаплер! Чим је нешто фино, не верујем! Ајде, немој да плачеш, није важно! Не може да се живи, а да се никад не надрља!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

(Силази тешким корацима, предишући.) НЕКИ СЛУГА (изводи коња пред биљекташ до степеница; држи узенгију, и чим Јовча узјаше, трчи и отвара капију, коју одмах и затвара за Јовчом.

И одмах овамо, у чардаклију. И целу ноћ седи. Чим уђе он одмах: где је та Циганка, што тобож има њене, Васкине очи... АРСА А где је она? Ту ли је?

Казаћеш: одвукли је, ваљда, други Цигани, арнаутски. И нико не сме знати. ТОМА Само Стојмену, одмах чим дође, казаћеш и послаћеш га к нама. С њим ћемо заједно. СТОЈНА (крши руке): Ох, аман! АРСА Бут!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ово, дакле, размишљавајући, рад би[х] да нисам сасвим на свету неполезан био; рад би[х] штогод после мене оставити с чим ће се когод од мога рода ползовати.

С чим се нови суд најпре напуни, тим се и напоји; од свију, с којима се опходи, младост прима, ма навластито од родитеља које

Тако, оно исто с чим је он био наумио да ме од мога пута одврати, мене је на исти пут метнуло и упутило. Да ми дâ познати шта је туђинство

ћеш ми помагати ови велики пост у цркви до воскресенија, а потом почеће се време наше године”: Благодарим му и да имам чим платити - кажем. Рече ми да га пођем у том и том дому у Петрињи чекати и да ће он ту прекосутра бити.

Искажем од куд идем, и за чим, и да би[х] желио, ако би се могло, коју годину у Бечу пребивати и чему полезном поучити се док сам јошт млад.

никада нисам потребе имао, разве пре две прошедше године кад сам се из Инглитере возвратио, прво, што нисам имао с чим предиздату књижицу сасвим исплатити, второ, нисам имао с чим до Беча доћи.

кад сам се из Инглитере возвратио, прво, што нисам имао с чим предиздату књижицу сасвим исплатити, второ, нисам имао с чим до Беча доћи.

Али, ево невоље, нема се с чим дотле доћи. Откад је год Тријесте на свом месту, у боље време за ме није у њега могао доћи господин Варлаам, росијски

цара у руку имао и најславнијим у своје време на свету владенијем управљао, да сиромах умире и да се нејма с чим по свом достоинству погрепсти; кад видимо божественог Сократа да дарове славољубивога Алцибијада шаље натраг; и на

Типографчика јошт нисам био сасвим исплатио, неке књиге немецке накуповао, и трошак до Беча, — натрпа се које с чим до 200 ф[оринти].

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

А она се приби у угао, па поче испод гласа: — Па ош ли мајци казати, шта је то! — Ма чућеш сад, чим дође ћаћа. — Знам, али би рада, да те посавитујем. Али, јопет, ради како знаш. Оћеш да те изујем? Нећеш, велиш!

од силног умора и дремљивости није могао више да говори, него оде на кревет и леже, молећи матер да га одмах пробуди чим се они поврате. Барица запали свијећу пред „Дивицом“, клече и поче говорити „крунице“.

А то ће бити ноћу. А биће кад се наврши вријеме које би протекло, да је жив, до „младе мисе!“ Чим се то разгласи, фра-Брне не пушташе искрај себе Бакоњу, те се поче с њим разговарати које о чем, па, најпослије, поче

Е, ајд, ајд! Фратри одоше на кафу а ђаци одведоше Грга у цркву. Он зину чим пријеђе преко прага, пак се пружи колико је дуг и широк и пољуби плочу. Ђаци се гласно смијаху.

Смијући се његову претјерану страху, сваки се помало ослободи свога страха. Чим би свршио дневни посао у коњушници, спопао би Букара или Бобан, или Тртак, просто, ко га прије уграби.

— настави Тртак. — За здравље ови вридни дијака и њиове липе младости. Бог им дај да доживе оно за чим иђу! Слуге поустајаше и скидоше капе.

“ Јер, све му се чињаше — чим онај отвори уста да ће чути то кобно питање. Али Срдарина сједе да срче кафу не осврћући се ни на кога.

— Јево и волујског трага!... Ајме мени, биће одвели и краве! — пак отрча пут наслона, остали за њим. Говедар, чим би пред вратима, обрну се к њима и рашири руке. Допадоше сви. Врата разврнута. Уљегоше сви заједно. Крава нема.

Сви искочише из манастира. Фра-Брне, без мантије, огрнут кабаном. Срдар први допаде. — Шта је?... Чим разумједе шта је, потече к води, слуге за њим, ђаци за слугама, а остали фратри лагано за њима... — Нико се утопија!

„комишијун“ у трпезарију, а љекар с осталијема отиде ка гвардијану, те му, одмах отвори зажето око, које се склопи чим маче прстом; па му затвори друго, а оно се само отвори; па га ухвати за било, гледајући на свој часовник; најзад,

Бакоња се пропе наврх прста, али не видје ништа. Дијете се питаше: — Ама чим ће га причестити, кад нема присветога, а оштија се не смије носити у голијем рукама?

Он отиде у ћелију, те сједе с прутићем у руци, како ће „враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу савлада сан, те заспа обучен.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

У МАГЛИ Магла влада светом (ил се спрема). Од ње се више одвојити нећу. Чим завесу макнем: већ на мене слећу Димљиве латице цвета кога нема. Ево бежим кроз њу, из ње, али споро.

У СНУ ТЕ НЕМА У сну те нема, ал чим зене Одшкринем ја наместо зраке Откривам како већ у мене Улази обрис твоје раке.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Докони хајдуци броје вашке. А кад се тако кратко и на вересију живело, онда држ' на клепање сечива! Чим ти киша огњиште гаси, онда се вече не памти, нити мисли на јутро будуће...

А добри јесмо у песмама уз гусле, и кад је то корисно. У подруму је увек тмина. И тихо чим се мишеви уморе. Само у јесен шапућу каце пуне шљива. Тада ја. слушам, ћутим и гледам своје небо.

Обазриво га је посматрала. Никада није био тако расположен кад се враћао с пута. Чим би се поздравили, почео би да се жали на умор, стално је понављао да неколико ноћи није спавао.

Аћим не стиже да пита да ли је Ђорђе донео неку вест. Она, сигурно, нешто зна чим ћути. Спусти се на миндерлук поред прозора, поче да срче каву, пуши и, наборана чела, вири кроз прозор.

За ручком не би реч проговорили. Из Паланке би пошли тако да у сутон стигну у Прерово. Чим би изишли из механске авлије, он би дизгине пружио Вукашину и уживао што вешто и лако влада коњима, неуморним у брзом,

Једино они и мајка могу да донесу несрећу човеку. А унуке воли“, сети се очеве опомене. Шта је могао кад је то почело чим је проходао. И раније. Одмах се видело да ће бити леп и крупан. Није био жгољав, ни ћутљив, ни баксуз као Ђорђе.

Моја несрећа је почела кад сам га први пут одвезао у Паланку, у школу. Сад то видим. — Чим није јавио, неће ни доћи. Нека испрегне коње — потиштено рече Милунки, Симкиној мајци.

Она није крива. О томе неће с њом... — Онај још спава? Она само уздахну и саже се да заложи фуруну. — Чим се разбуди, нека дође до мене. После, гледао је у жбунић ватре, док Ђорђе не уђе, сасвим тихо, повијен.

Одмах путуј! — корача сенком. — Онакве коње какви су тебе довезли, можеш наћи и у Прерову. — Чим се Вукашин жури, ствар је важна. Да свршимо вечерас — рече Ђорђе стегнута гласа, јер предосећа, и ово је против њега.

Њему ће ионако све да остане. Сада кад је Ђорђе почео њу да злоставља. Где му је душа да баш данас због тога дође? А чим је дошао, грожђе, орахе и јабуке однела му у собу. Грожђем му и прозоре окитила.

Не могу! Нисам крив што си ме неправедно волео више од Ђорђа. Немам чим да ти надокнадим неправду. Не могу... Знам, боли те, гледаш ме, осећаш како умирем у теби. Боли и мене.

А шта чека њега, који жели Европу у Србији? Стоји насред собе: шта то он хоће од себе и живота? С чим то он ноћас раскида? Чему ово позориште на Бадње вече у Прерову?

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

На шуштавим владаркиним хаљинама остајао је златни траг њених прстију, али чим би завршила вез на једном нарамку свиле, у собу је убациван други.

док једнога дана у кулу не би доведен млади сликар чије је нацрте двораца и градова требала да извезе на свили. Чим га је погледала, младић. је утонуо у златно језеро њених очију. На њеном лицу стражари су, први пут, видели осмех.

Али, уз златни прах свила је сада била посута бисерима. Чим је чуо за бисере, младић је схватио да су то њене сузе, и одлучио да побегне, да јој се врати, али то је било лакше

— Репати и рогати? Свашта! — смејали су се путници из далека. Али чим је неколико њих угледало репате рогоње, странци су у широком луку почели да обилазе унесрећени град.

Пуним грудима удахну девојчица ледени ваздух, решена да о Татагиној деци никоме не каже ни речи, али чим уђе у своју кућу, из уста јој само излете: — Видела сам Татагину децу! — Кога си видела? — мајка у чуду рашири очи.

»То је бар лако!« — помисли обрадован. »Чим дођем до прве реке, рибе ће знати!« Кад гле чуда! — Не знамо ми ништа! — рече најстарији бркати сом на кога је наишао.

— Остаћу овде до краја света, ако треба! — зарицао се. — Ни погледати је нећу... Али, чим први зрак сунца паде на стену — он задрхта и пође ка обали.

Сву ноћ га је пратио погледом. Чинило му се да би у нежној струји месечине могао полетити високо изнад пучине, али чим би Месец зашао за облаке, он би беспомоћно падао у гнездо. Месец је сваке ноћи еве више растао.

Кад би стари бар једном заборавио да упали светионик!« Али старац је, тачнији од Вечерњаче, чим се руб западног неба зарумени, палио џиновски фењер, све док једне ноћи море не подиже таласе високе као кућа, а њега

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

(Први пут се а дуго, и Сима терџуман мучи са речима.) Чим је Сима убијен, и Нишлија је тешко рањен; умро је за неколико сати.

Средиште појаса изгледа да је Шеих-Мустафино турбе, подигнуто 1783. и, свуд око њега, искрзани остаци прошлости. Чим се пође наниже, према завршетку Симине улице и према некадашњој Великој школи, међе појаса се тање а, над Школом,

Последње две године гуслар их је, мало-помало, дорађивао, али нових стихова није било. Чим би на постављено питање покушао да одговори, Вишњић би морао и да проговори.

Мора бити, ипак, да је Рига одвише био заокупљен својим пламеном чим није, нимало, посумњао у ту очигледну савршеност. Или за то није био крив само пламен?

Истина, пред крај био се јако нагомилао. Почео је чим је схватила да младић који је тако обично изгледао, њен муж Милош Обреновић, има необичну унутарњу снагу.

Кад га је, чим је повео Други устанак и почео, без милости, да уклања своје непријатеље, била обузела велика моћ, узимао је све што

врло стара игра која је за Љубицу била и нова и више но игра: можда баш зато, ту је игру играла са много погрешака. Чим је Милош почео да измиче, настојала је да га врати, а што је више настојала он је брже измицао.

Једно од највећих је наилазило чим би Љубица чула како, у разговору са другом женом, из Милоша избија онај изазован смех.

Песник Змај не успева да примети, можда због сумрака који се згушњава, али Кнегиња, чим пође низ дунавску падину, заиста убрзава корак.

У њој је био мир и са тим миром је примила Вучића. Али чим је проговорио, тај човек који јој је некада био пријатељ и из кога се још, на све стране, расипала снага, мир се

Остало је забележено да су се турски главари, чим су поново завладали Београдом и населили тврђаву, радо смештали баш у тој собици, иако је у двору било преко тридесет

зидови који су, по свој прилици, у овој кући имали уши, Доситеј је једва дочекао да радови на згради коју је купио чим је дошао у Београд буду завршени и онда се, четврти пут, преселио.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Притрп' се мало, душе, У топлој чим се нађем одаји, Уздахнућу једаред за тобом; Та имам кад, јер ја сам матичар, А ти ћеш, к'о што видим, бити За трагичан

„Над чим уздишеш?“ - упита ме она. -Над својом срећом, и твојом врлином!“ В. Илић Млађи ЦЛИИИ ЗВОНИ Журећи стазом из кобнога

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Зато се, чим сам довршио свој спис о Демокриту, запитах не бих ли, користећи се својом библиотеком и својим знањима, могао предузети

к небу и ћуле уши не би ли начули и сагледали птицу ибиса која долази са југа јер та је птица весник Нилове бујице. Чим се она појави, поздраве је као светитеља.

двају сенатора, одведе славнога стручњака до Демокритовог дома који је лежао ван вароши и да га онде уведе у рад. Чим се седница завршила, номофилакс Грилус позва значајним, свечаним погледом, попраћеним достојанственим гестом,

„То је било овако. Јуче имадосмо добар пијачни дан и пазарисмо сто драхми за рибу. Моја дружина се избезуми. Чим се смркну, они, будале, одоше у крчму Панкрацијеву и пијанчише онде док му не испразнише сву бурад.

- Срам вас било! Не донети рибу на пијацу - та то је издајство, злочин према држави! Чим да се хранимо? да скапамо од глади!

Страх, који их је био обузео, донео је све своје кобне последице. Јер чим Антракс опази мајмуна, испаде му из руку улар на којем је водио свог магарца, а оба роба, која су сивоњу придржавала,

земљи испретурани краставци, артичоке, наранџе, трешње и јагоде, јаретина и говедина, а рибе се праћакаху у прашини. Чим номофилакс то виде, израз страха на његовом лицу замени се другим једним који наговештаваше свако отсуство мисли.

Демокритос је саслушао само почетак ове беседе, јер чим номофилакс изговори име ученог лекара, он узвикну радосно својим тенорским гласом: „Хипократе!“ „Демокрите!

Па он беше прави, правцати абдерићанин!“ „Добро сам га познавао!“ „Био сам му први комшија“. „Чим се после тога врате кући, испричаће надалеко и нашироко шта се о мени говори у Атени, Мегари и другде, и окитити свој

Само дванаест година учио је Аристотелес ученике своје школе, јер чим стиже у Атену глас о смрти његовог питомца Александра, мораде он, оптужен од својих завидљиваца и непријатеља, због

Осврте се, тражећи помоћ, по дворани и дозва к себи, чим их спази на улазу у дворану, оба песника: Калимаха и Теокрита. Они дођоше и седоше поред њега.

Но пре но што је ушао у Земљину сенку, Месец је био потпуно осветљен, а то ће бити и чим изађе из те сенке. Зато сам га у његовим положајима непосредно изнад и непосредно испод купе Земљине сенке претставио

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

У шта? Коме да верујем? За чим да пођем? Шта је то што сад треба да усталаса људска срца, да понова распламти оно племенито, незаинтересовано

Зато сам га изнео. Што се мене тиче и чим сам остао сам после догађаја, одлучих да спавам. Пошто нисам активно учествовао у сукобу, шта ми смета, мислио сам, да

новац потребан, јер је таква оскудица онда представљала општу невољу, бар оних на фронту, набавим га и кренем се тамо чим добих објаву о одобреном тродневном одсуству.

Како изгледа, за оно друго двоје деце није много Ни марио. Имање је остало прилично. Чим сам прочитао писмо појурио сам у другу собу и рекао девојци: — Ах, Марија, спремите ме за тужно путовање вечерас

Само чекам да се она мало смири... А чим одем потражићу исто оно друштво да још једанпут онако славно испијемо за душу мога „покојног“ побратима. Шта, врага?

После командант, у галопу, праћен ађутантом и ордонансима, одлази кроз прашину на чело пука. А чим наступи замор на маршу, онда запишти командант батаљона: — Ресимић, дај такт!

А чим батаљон изађе из вароши и пређе у маршеви бојни поредак, он је с главном трупом претходнице, коју прати док се задатак

— Зна, зна, како не би знао — заграје официри. — Е, бићеш онде. А чим наиђе командант батаљона, ти нам јави, знаш.

— Другим речима вршиш осигурања за ноћни напад. — Ама чим сам легао, за'рчем сместа, учиним се да сам заспао као заклан.

А чим сам то сазнао, ја сам почео радити онај други, нов план живота, чијем остварењу иде баш наруку ово стање у коме смо — н

Не рекосте ли сами да су они били луди од бола? А чим су се освестили, подсетите се кад бесмо код Крста, они су већ наваљивали да се врате, по цену живота, презирући га,

Затим, по спољашњем изгледу, слично лице, преко пута и упоредо, како га лукаво посматра и онда, чим је скренуо у споредну улицу, не знајући ни сам зашто ће баш туда, све се нешто измешало, згужвало, испреметало на том

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

У очекивању принове, они могу прижељкивати ко зна какво дијете. Али чим се дијете родило, они воле баш оно и баш онакво какво је, и не би га дали ни за које друго.

), и усађена у мени страна и непозната тјелеса. Чврсто сам одлучивао да ћу, чим мало нарастем, отићи у потрагу за том полубраћом, за тим растуреним двојницима.

— с необичним занимањем посматрао долазак пароброда чим би се појавио иза гробљанског рта. Поморачки син, ниједном није подузео какво дуље путовање морем.

А онај још на ходнику припремљени поглед милих очица којим ће ми повирити у собу неће стићи да се смјеста угаси чим уочи да ја нисам ја: кратак час бленуће у мене, па ће опет приклопити врата, али сад већ малко увријеђена.

Одатле бива јасно и то да једној таквој љепоти вишег реда није потребна никаква надопуна и никаква подударност с било чим другим: она је сама себи цјеловита и потпуна: један ликовни факат, с односним одразом у сферу духа, који говори сам за

Питам се, увијек наново, већ по не знам који пут, што је то што нас тако силно мами к свјетлости, то чим нас тако силно одбија мрак?

Једино стално и вјечито присуство у нама. А превише се умире, превише се умире, у том животу! Чим се ријеши питање хљеба, требат ће већ једном нешто учинити, подузети једну голему, колективну, свеопћу акцију против

” — Тога се управ митски, преувеличано бојим, бојим читавим једним скривеним комплексом у мени. И сав застрепим чим и само издалека, у дискусији наслутим да је та објекција на помолу.

Сâм бог то нека зна! (Уосталом, питам се данас, је ли уопће могуће бити недосљедан? Чим је нешто проистекло из наше личности, није ли то само собом доказ да јој је досљедно? Види!

Ми дјеца, ћубили смо читава јутра око тог колоса у настајању. Запустили смо све раније игре, и чим бисмо изјурили из школе, сјатили бисмо се око њега.

у коме аклиматизација у новој околини или срађање с хетерогеним сојем није уродило баш најсретнијим резултатом. Чим сам дошао у град у гимназију, по бакином неодступном захтјеву, дали су ме да код њега учим виолину.

И чим бих тачније успио да одредим правац, као да ми је бивало лакше. Дугом вјежбом изоштравало се то ново чуло. Чинило ми се

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

вршњака, који не беху гладни те не седоше за совру, стаде да чека док попа напије у славу, па да почну играти. Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом. Народ се диже, као на команду.

У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех. Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао.

Маркова кућа беше близу једне јаруге обрасле шумом, која представљаше живу згоду за курјачке ноћне нападе. Чим се чуло за курјаке, одмах исто вече Станка затвори овце у обор са воловима и кравом, узе шареницу, губер и секиру, па

Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон. Са њима беше и Станка. Чим поче да се спушта она нема тама на шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о

Радио је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму. А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пара.

Сваке недеље Ђурица би се лепо обукао, па отишао у госте чаВују, који га је вазда радосно дочекивао. Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му

— 'Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо? — запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. — Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за

Уосталом он се и не надаше да што чује, али му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.

столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану свежњевима хартија, стајаше писар Мита и разгледаше нека акта. Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу.

— Шта си ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори капетан, чим Ђурица стаде. »Хвала Богу!« — помисли Ђурица.

Ово последње објашњење као да није ни било потребно, јер чим уђе у апсу, Ђурица осети страшан смрад, од кога му пођоше сузе из очију.

— Тако и зечеви раде кô ти, а лисица паметнија, па се завлачи у јазбину, чим осети опасност... Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Девојка му на то рече: — Онда можеш остати овде и живети са мном у овоме двору, па буди цар над овом земљом. Чим је Петар коракнуо на ову земљу, заборавио је и на оца и на помор.

па пружи руку да узабере цвет, но у који мах да ухвати за цвет, а цвет се превије и Петар мораде прекорачити бразду. Чим је прекорачио бразду, одмах се сети на свога оца, па повиче: — Идем да видим шта ми ради отац.

И тако почне дизати камен, да види шта има под њиме; али чим га одиже, а смрт испод камена проговори: — А, мој Петре, одавно ја већ на тебе чекам овде под овим каменом.

Аждаха прождрла јелена, па јој запели рогови у чељустима, па не може ни натраг ни напред, но се мучи и јечи. Чим њега угледа, рећи ће му: — Чујеш, момче!

Царска кћи када захвати други пут пилава, угледа прстен у кашици. Чим га видје, одмах га познаде, а како и не би познала свој најмилији адиђар?

Ту се мали помокри у сметље за вратима, па у то сметље замеља реп, и рече друговима: „Чим ја зграбим прстен, зграбите ви мене па бјежите“, па онда понајлак привуче се баби која спаваше на прса и браду, па јој

А зашто ово није дробљено? — Нема се чим, — рече му баба. Човек зграби ведро с млеком, испи га, па га баци насред куће, и изиђе на врата пцyјyћи.

Сељак брже спреми пушку, па се скута под голему крушку. Чим је он ту стао, голема нека орлушина долети и падне на крушку.

Док је он то чинио, ватра се од оног великог пљуска угасила сасвијем. Онда он не имајући чим ватру зажећи а браћу не хотећи будити, пође мало у пустињу не би л̓ штогођ виђети могао, али нигђе ништа.

украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никог до једне ђевојке, а та ђевојка лежи на једном кревету па спава. Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, како је врло лијепа.

Онда цар оде, а зета остави код куће. Овај, чим цар отиде, отвори једну, па другу собу, и тако редом све осам соба, и види у њима свакојакијех драгоцјености;

Старац пристане да иде дивовима у пећину, и тако пођу из млина. у путу нађу родну ашламу, па чим је див угледа, ускочи на ашламу и позове и старца горе.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ТРЕЋА ПЕСМА Нема више дана, ни ноћи, ни ствари, Где не видим тебе, твој усамљен лик И поглед што мирно ни за чим не мари.

Унапред вам кажем, с етикетом многом — А већ руци не дам да вас ишта вређа — Везаћу подвезу чим пред вашом ногом Пресавио будем колена и леђа.

ИЗ КЊИГЕ “РЕЧИ” Нема више дана, ни ноћи, ни ствари Где не видим тебе, твој усамљен лик И поглед што мирно ни за чим не мари.

И дању и ноћу обавија патња Мртав дом живота, као одјек ствари. Чини се да и сад му силази пратња За шум чим се јави, за поредак стари.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Мој метод је другачији. Ја никада не хитам ка практичном раду. Чим ми се јави идеја, одмах почињем да је развијам у својој машти.

Режњеви шунке, које је секла моја тетка, били су као флис папир. Чим би пуковник ставио на мој тањир неки повећи комад, тетка би га зграбила и узрујано се обратила мужу: ”Пази шта радиш.

Било је много привлачних и неодољивих ствари, али авај, плату сам потрошио чим сам је примио. Када ме је господин Пушкаш упитао како се сналазим у новој средини, описао сам тачно ситуацију рекавши:

“ Био сам заокупљен даноноћно практичним радом, кореспонденцијом и састанцима са званичницима али чим сам био у могућности, отпочео сам конструкцију једноставног мотора у машинској радионици прекопута железничке станице,

Ипак сам се вратио задатку чим су околности то допустиле. Мада сам знао да би се већа електромоторна сила постигла апаратом већих димензија,

“Ово сам рекао када сам скочио са моста." Чим сам изговорио ове речи, осетио сам се као пратилац Тимотеја (Тхимотеус) из Шилерове (Сцхиллер) песме.

“ Чим су ови практични људи сели, ја сам наравно одмах почео да величам дивна својства своје турбине, када ме је њихов заступ

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

купили карту прве класе од Беча до Прага и сместа сам се одлучио да окушам своју срећу у земљи Франклина и Линколна, чим уштедим или некако на други начин сакупим довољно новаца за пут од Прага до Њујорка.

- Да, заиста - рекао сам ја, то и намеравам да учиним чим научим бар мало енглески језик. Питао сам се да ли овај Швајцарац који никад није чуо о Бенџамину Франклину и његовом

Схватио сам да ти људи долазе ту чим изађу први јутарњи листови. Рекли су ми да је годину дана раније (1873.) у Њујорку дошло до панике на ”црни петак” и

Следећег дана ручао сам са пекаревом породицом, како је било предвиђено уговором, а после ручка, чим су се кола вратила са свога свакодневног крстарења, почео сам посао и нисам га прекидао до вечере.

да бих се угрејао и изближе упознао са приликама у великом граду, почео сам да следим кола која су преносила угаљ. Чим би угаљ био истоварен, зазвонио бих и понудио своје услуге убацивања угља са плочника у подрум.

И све сам се више смешкао када сам се уверио да ме девојке заиста не мрзе. Њима се свиђало да ме задиркују чим би из мене избио европски ”жутокљунац”.

да сталан развој тог механизма у савршеније облике, сведочи о постојању неког коначног идеала, коме стреми цео живот. Чим поменух реч развој, еволуција, Билхарц се устреми на мене као зоља.

Његова теолошка објашњења нису ми се много свиђала и губила су и оно мало што је у њима иоле било вредно пажње, чим их је он супротставио ономе што је називао америчким механизмом и материјализмом и тиме свалио одговорност на

Често сам се сећао и Џимовог пророчанства, да ће једном доћи дан када ми улица Кортланд не може више да пружи оно за чим жудим. Осетио сам да је тај дан већ врло близу.

У то време увелико се дискутовало у њујоршкој штампи о случају Бичер-Тилтон. Чим сам чуо да је Хенри Вард Бичер брат аутора ”Чича Томине колибе,” мој суд о Тилтону био је формиран и никакав судија

се само једна права може провући кроз две тачке, тако је и правац студентских активности био тачно одређен, под конац, чим је изабрао почасну групу и тутора, или инструктора који ће га увежбавати за испите који одговарају том почасном

Препоручио ми је да тражим нову стипендију Колумбија колеџа чим то буде могуће, да се брзо одлучим и одем у најбољу лабораторију за физику.

Ћипико, Иво - Приповетке

Беше настао леп зимски дан. Пре и мало после изласка сунчева, купећи маслине, штипало је за прсте и зебле су ноге. Чим је заданило и сунце се подигло, било је угодно.

Преварила се: било је мокро, па посао није ишао за руком. Са маслинових стабала, чим би их се дотакао, падала је вода, а земља је била тако глибава да си је могао месити. Маслине су, купећи их, газили.

Свеће нису имали. Покушаше ужгати ватру, али се жигице беху овлажиле, а није било чим сухим успирити. Једва дочекаше дан. Марко се није дигао, него остаде лежећи на влажној слами.

Залуду, фали нешто, ако ће и мало. Свеједно се смири: мислила је да ће се и с тим лако превести. Али, чим се некако утеши, паде јој на памет болесни човек, деца..... Како ће без ичега кући?

Сутра, на домаку свога села, Цвета се умири и радоваше се што се враћа кући. Мали Марко заојка чим су према селу заокренули. Близу првих кућа срели се с комшијом Радом и с њиме се здравили.

породипа крену прама висовима старога завичаја, откуд се Николин отац иселио, а куда се они сада журе, жељни да се чим прво дохвате голих кршева да спасу живот.

!” Најпослије и отац се диже, и породица опет крене. Пожурише да куму чим прво стигну; сигурни су да ће код њега, изгладњели и уморни од дугога пута, наћи топли конак.

Браћа обгрљена дочекују зору; сан им у душу уноси мало покоја, а чим отворе очи, гледају у зраку што одозго с прозора унилази да им навијести наступ још једнога суморнога дана.

изиђе; војници је безочно у очи гледају да се увјере је ли она као и друге, а дјевојка, оборених очију, пожури да чим прво одмакне.

„Студено је”, рече тресући се. Али он, затворивши врата, пожури мимо њу да чим прво на пароброд стигне што је рано долазио, у страху да га други носач не претекне.

Путем из града шум их као успављује, и забављају се својим мислима, па ништа не говоре, но се журе као да хоће чим прво да изиду из тјескоте. Али, кад су се почели пењати узбрдицом, живље им сјају очи.

још је живила у нејасноме снатрењу, али када је потребно за пут приправила, поче да поима боље свој нови положај, и чим се више примиче дан одласка, већа је стрепња обузима: весеље и страва да иде у сусрет нечему новоме наизмјенице

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Смисао је довољно јасан: чим почнемо да размишљамо о сопственоме свакидашњем, аутоматизованоме и самим тим од јасне свести удаљеноме понашању, ми

коју овде имамо у виду додељује се изражавање емоција и свих индивидуалноличних садржаја у које улазе воља и став. Чим је поезија пристала на овако проведену и велику шизму у језику и све док буде пристајала на њу, она је морала да се

И премда се редовно невестин долазак у свекрову и мужевљеву кућу опева као радост, свеједно, чим невесту уведу у одају намењену младенцима све окупљене жене баш у тој одаји у хору певају праву нарицаљкунабрајалицу

Да ли нам се, другим речима, дешавало нешто слично као једном нашем уваженом филологу који је, чим се у приповеци Станковићевој суочио с обликом помало већ заборављеног старосрпског црквеног челобитија, прогласио то

За српски романтизам обично се, и с правом каже да је нетипичан. Али би се то могло узети и као теоријски еуфемизам, чим се мало дубље зађе у анализу језика, стиха, строфе и композиције песме.

завичају; с једне стране бескрајни неимаров градилачки занос, с друге зла стихија (болест и смрт) која га је покосила чим је мост завршио.

Ова чињеница, сама по себи узета, не говори нам много. Али чим је укључимо у мрежу књижевних промена, чим је почнемо пажљивије посматрати у развоју модерног српског песништва, одмах

Ова чињеница, сама по себи узета, не говори нам много. Али чим је укључимо у мрежу књижевних промена, чим је почнемо пажљивије посматрати у развоју модерног српског песништва, одмах почињемо назирати полазну тачку или бар

Ево најпре целе, уосталом изврсне строфе, с подвученим примерима: Чим у жудњи опасах бедра друмом журним кроз горе, Стид ме би...

Тако, на пример, колико год да је снажна, слика „опасах бедра друмом журним кроз горе“ измиче нам чим покушамо да је из иреалне преведемо у реалну.

И чим је из ковнице изашао, он – што је карактеристична појединост – навлачи на себе небо као одећу, као кабаницу. Појединост

То се и десило у петој строфи, чим је блажено мајчино млеко спојено с рекама у гори, које се такође, као и млеко, називају њеним: О како ме је блажило

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧЕДА: Је ли то извесно? ПЕРА: Извесно! А биће да господин Поповић то већ и зна, чим није дошао у канцеларију. ЖИВКА: Ама, зар никако није долазио?

ЖИВКА: Ама, зар никако није долазио? ПЕРА: Управо долазио је одјутрос, али је некако одмах отишао, чим је чуо да је влада дала оставку. ЧЕДА: Па онда значи да он зна! ПЕРА: Зна извесно!

Знао сам ја још пре три дана да ће ова влада пасти. ЧЕДА: Е? МОМАК: Ама, знам ја то иако не читам новине. Чим видим да министар сваки час зивка благајника и чим видим много згужваних хартија у корпи крај министровог стола, ја

ЧЕДА: Е? МОМАК: Ама, знам ја то иако не читам новине. Чим видим да министар сваки час зивка благајника и чим видим много згужваних хартија у корпи крај министровог стола, ја одмах кажем у себи: овај се спрема.

А ја ћу... ЖИВКА: Да, дођите одмах, чим чујете што. ПЕРА: Пера писар из административног одељења. (Клањајући се, одлази.

Нисам ти, истина, због тога долазио у кућу, али чим си постала министарка, ја сам први дојурио да ти честитам. ЖИВКА: А кога си још записао?

ЖИВКА: А ко је био њен? НИНКОВИЋ: Опет ја. ЖИВКА: Па, како то... ви то онако редом? НИНКОВИЋ: Чим кабинет да оставку, и ја дам оставку. ЖИВКА: А ви сте само док је особа на влади? НИНКОВИЋ: Па да, госпођо!

НИНКОВИЋ: Па да, госпођо! Док је госпођа министарка на влади, она мора бити отмена; чим није више на влади, не мора бити отмена. ЖИВКА: Право да вам кажем, то ми никако не иде у главу.

форм спесиал3, да на крају крајева и ви сами почнете о себи рђаво да мислите и најзад, – е са се ла шоз пренсипал4 – чим кабинет да оставку, ја умем да појмим да ми је дужност да и ја дам оставку.

НИНКОВИЋ: Молим. Чим стигнем у канцеларију. За десет минута имате љубавно писмо. (Хоће да пође.) А сад, вашу ручицу, драга пријатељице!

ДАЦА: Положила си је ти чим си проходала! СОЈА: Пас лаје, ветар носи! (Оне излазе у свађи и чим цела гомила буде напољу, те се врата заклопе,

ДАЦА: Положила си је ти чим си проходала! СОЈА: Пас лаје, ветар носи! (Оне излазе у свађи и чим цела гомила буде напољу, те се врата заклопе, чује се врисак и цика и ларма оних који развађају жене.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

6 А уз њега иде и израз лица, суза на Марикином лицу чим је препознала пријатеља свог мужа. Има Станковић једну кратку приповетку, Нушку, која је - можда више од других - с

Иначе врло брзо док се приповеда о прецима, протицање времена осетно се у роману успорава чим се пређе на Софкину породицу, на њено детињство и, још више, на њено девојаштво проведено у кући с мајком.

Отуда београдски стил, чим се подвргне ближем посматрању, изгледа као да у исти мах постоји и не постоји: он је код сваког писца различан, а

Још мање се води рачуна да и језик пишчев, ма какав он био, чим је ушао у састав књижевног текста, заједно са тим текстом добија променљиву вредност онако како се мења

Њу елиминишемо чим одстранимо речи стављене у заграде. Врстом реченице коју смо добили приповедају се романи у трећем лицу, али када

А пошто реченица постаје граматички потпуно усаглашена чим заменице из трећег вратимо у прво лице, а неисправна је кад су оне у трећем лицу, већ по самој снази логике испада да

запалила”; (2) „Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку,обучена, чак и са папучама ↓ - јер, забога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је посао чека!

] чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, мада му се, као увек испред оваквих празника,

Жуте тепсије преображавају се у стравичне очи које је прождиру: „Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи, почеше те тепсије као неке велике крваве очи да прождиру и све око ње

свет, пре могућ него стваран отуђује се од ње и умире у најмелодичнијој реченици романа: „Све што је душа волела, за чим је жеднела, и ако не на јави, оно бар у потаји неговала, све сутра иде, одваја се, откида . . .

је у овом случају искористио као увод у чисто телесну динамику, а она се, опет, слива у силан еротски набој. Чим се померила с прозора и стала се кретати, Софка је почела „осећати неку драж, и то драж у покретима тела”, а по томе

Али чим примети да се приближио својој кући, цело се његово тело у магновењу укоућује. Пропламсај не сасвим чисте савести -

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Кад поворка наиђе у саму сутеску, она погна уморне коње брже да што пре мине ово опасно место. Но чим изби на другу страну, читава чета разно обучених и разно наоружаних пустолова опколи их и заустави с наредбом на

Побожни су само кад Угледају ћивот Светога Петра, а божја вера, уштинуће какву снашу из другога села чим изиђе из цркве још на оном мостићу...

Па му и то би мало. Но, чим Сено попи каву и испуши цигарету, он му пружи гусле: — Тако ти крста сад једну још постару; једну како је било у

Само би прави домаћин, Кариман Кошутан, који је овај српски млин на Ибру присвојио чим је аустријска најезда запловила преко Косова, хтео да изгледа ожалошћенији. Погинуо му човек на огњишту.

Отац сам, а ко не воли децу? — подиже свој трубни глас чича Мојсил. — Али ето, не жалим њих. Чим је овде на Косову омркло, ја знам да смо сви за трошак Турчину. Но стар сам, деце немам више, унучади не.

– Онда, слушај!.. ... Мислио он да иде у муслиманску, турску, земљу и да ће га тамо дочекати као брата. Чим је ступио ногом на границу, пришао му је чудан заптија н дрско скинуо ћулав с главе.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ал’ у то се неки лептир Лудо наврзао, Па на свећу, па на свећу — А мени га жао. Чим ја почнем, ево ти га Да скочи у плам; Бацим перо, од свеће га Даље отерам. Ја хартији, лептир свећи.

Ласно ј’ теби новом бојом Поновити рад, Насликати такав исти, И још лепши „Над“. Платну дајем оно чим се Груди прелише... Ал’ из душе нек’ ти живот Над не избрише!“ »Отаџбина« 1891. АНЂЕО И ЂАВО (Од К.

Бранећ’ што нам српска мајка Ставила у груди, Да нећемо и све бранит’ За чим теже људи. Ово морам одбит’ силно, Тако ми олтара, И од себе и од својих Давнашњих другара.

ПОЗДРАВ НИКОЛИ ТЕСЛИ при доласку му у Београд 1893. Не знам шта је, је л’ суштина Ил’ то чини само мисô — Чим смо чули: долазиш нам, Одмах си нас електрисô. На што жице спроводнице!

Ја сад хоћу, заповедам, тако мора бит’: Златна риба нека дође амо у мој двор, Нека дође да ми служи, да ми робује, Чим зажелим штогод, да ми створи, донесе.“ А старцу је мила глава, — мора послушат’! Оде опет мору сињем, мору дебелом.

Сад би хтела да т и сама дођеш у њен двор, Ти да дођеш да јој служиш, да јој робујеш; Чим зажели штогод, да јој створиш, донесеш!

Чудна адиђара!“ Тако су ме многи исмејали. Сусрете ме једно момче младо — Са чела му тиха туга веје — Чим опази срце, познаде га, Познаде га и рече чије је.

“ Сто си стигô, али да ли благовати смеш за њим? Радо би те са тог стола послужили, — али чим? Теби не би мио био бифтек, што нам с гóре дат, — Боље остај жедан нег’ да пијеш кисô маџарат.

Много пута на „Стармали“ наиђе и суша, Па се млеко (или вода) у песми прогруша; Ал’ чим дође твоја „Шетња“, ил’ с десна ил’ с лева. Публици се брк насмеши, па нико не зева.

Краков, Станислав - КРИЛА

Бароница му је за утеху спремила нову шарену пиџаму. Рекла је да ће му обући, чим му дрен из ране извуку. Те је вечери умро у крајњој бараци Турчин носач са одсеченом ногом.

Петровић, Растко - АФРИКА

Стотине и стотине црнаца чекају пред гишејима. Ко их је научио да се дописују? Сматрају за природно да белац чим стигне буде услужен пре њих. Казати црнац увреда је, треба рећи Црни; то мање показује разлику у раси.

Не зна се колико ће требати броду да искрца и укрца робу. Гужва. Чим нам кажу да ће брод остати до поноћи, ја и још два млада познаника са брода силазимо у већ препуну шалупу која полази

А можда је то и због оне основне упорности човека да не учини никад никоме баш оно за чим тај највише жуди (Пруст). У сваком случају колико је смешан онда напор белих да уведу у хришћански дух црне!

Црни дошљаци испеше се уз конопац у лађу. Дуги, блештави, њина одећа састоји се само из једне обојене марамице. Чим се дохватише брода растрчаше се на посао, не питајући где ће налазећи своја места већ традицијом утврђена.

Најзад улази у прашуму кроз коју је прсечен друм. Причам Вуијеу причу о Сари Бернар, која стигавши у Рио де Жанеиро, чим се умила у хотелу, сишла је, узела кочије и наредила: „Прашума“.

Палме свих врста, фромажеи, акажу, лијане, папрати. Као пожар оне освајају сваки простор чим га ко напусти. Из средине оне сеоске куће никла је палма и однела целу кућу увис.

Он онда излази, очајан, сасвим наг, кријући између ногу своју голотињу. Облачи се лагано брижљиво, и чим се нађе у шалупи наслони се на куфер и спава.

Све оно што су они сад стекли као чулну екстазу, играјући, пропало би чим би прошли да се одморе. Зато ће они играти гомбу можда до поноћи, када ће осетити да у њима бије крв силних љубавника

Све те ствари начињене за путнике, које изгледају тако компликоване, употребљиве су и неопходне чим се о њима не мора да стара сам путник већ његова послуга, и чим ничег другог баш нема на расположењу.

тако компликоване, употребљиве су и неопходне чим се о њима не мора да стара сам путник већ његова послуга, и чим ничег другог баш нема на расположењу.

Са овог се спуштају танке дуге жилице које чим се докопају земље пуштају у њу корен. У току векова ове жилице се претварају у дебеле снажне стубове који свуда у круг

Види се да живе већ само по томе што су тако здрава и светла. Чим се уђе у савану мења се и становништво. Села, која су била угушена између шуме и стазе, овде прже на сунцу и слободи

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

оборене главе пушио моју цигару, отац прота једнако ме је запиткивао: — Је л' те, молим вас, а јесте ли се ви јутрос чим год прихватили? — Не знам, нисам, чини ми се.

— Ескадрони одоше, а ђенерал је још дуго и дуго праскао и љутио се. Чим уграбим слободан тренутак у штабу, опет истрчим на вис више Алексинца да видим шта се ради код Тешице.

тако јасно, да смо сви чули: — Оне колоне, што се одозго спуштају, Турци су; распоредите војску да их дочекате, и чим вам дођу на топомет, отворите на њих ватру из топова.

одлази, али не стога, што је овде каква велика опасност, (а у себи сам мислио: еј мој импровизирани беседниче, зар чим отвори уста а ти слага?), већ што он треба да је свуд. Видите ли где це бије крвав бој чак тамо преко Мораве.

потресли, те стога и ови ноћни препади, кад се ограниче на голо кварење одмора пушчаном праском, губе своје дејство, чим се човек мало навикне на рат. Ја сам прошле ноћи имао примера како се уз најжешћу пуцњаву може сасвим мирно спавати.

Одјурисмо у каријеру. Чим сјашисмо, Комаров готово трком притрча Черњајеву и рече му: Михаило Глигоријевићу, имам за вас једну радосну вест: на

на 200 корака испред нас пресеца густо поседнут турски стрељачки ров, а на 100 корака иза рова грми турска батерија. Чим се указасмо на ивици шуме, тресну пред нас прва турска картечна кутија, и картеч се просу као да бацаш пуну шаку

известе је о стању ствари и она це брзо смандрља с косе, ухвати друм и одјури у касу уз брдо пруговачком шанцу. Чим одступи батерија, наше пешаке ниси више могао ничим задржати. Они се расуше косама.

Но још новија »мода« имала је да наступи тек сад. — Чим министри ово изјавише, момци почеше у скупштинској дворани намештати неке столове и фотеље, па тек што министри

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Па још уз то српско срце, Чим се злато моје кити, Чврста вера, којом-но ће Небо увек небо бити. XXИВ Љуби мене, љубованко, Нећеш се кајати,

XXВ Ој, ружице, цвете вити, Ти се немој поносити! Рузмарин је јоште мали, Ал’ се већем хвали: Чим га који цветак види, Таки се застиди.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Бугари су се разбегли на леву и десну страну хоризонталне пречаге. Чим смо изишли на врх, наређено је да се наш одред окрене на леву страну, према Сивој Стени.

Јаој, мајко!“ Бојовић се довуче до мене и полако проговори. — Видиш онај ћувик лево. Чим падне мрак, иди са својим водом да га поседнеш, јер нам отуда могу заћи за леђа.

У том случају ја бих са целим водом био заробљен. Чим тамо отпочне паљба, ја са напрегнутом пажњом ослушкујем. Али са овога места ми не смемо да се одајемо.

Гранате прелећу баш изнад наших глава, и чим чујемо шум зрна кроз ваздух, ми забијемо главу међу камење. Прасак пушака у нашој позадини све се јасније чује.

Хајдете лагано за мном. Ако не видите држите ме за каиш. Онда се опет обрати некоме: — Чим чујете наше бомбе, бацајте одмах ракетлу. Пушкомитраљез нека добро пази! Ухватио сам га за каиш.

А за то време они ће прићи. Стога наш ноћашњи рад мора бити подељен. Чим престану наше ракетле да светле, морају се брзо склонити наше жичане препреке.

Тачно време напада нисам знао, али сам им предочио опрезност, чим падне мрак. Када бомбаши буду пошли, обавестићу их.

Навикли смо да посматрамо орлове, а тамо се роје ајкуле. Џаба га било! Чим смо ступили на копно, око нас се направи читава гужва. Двојица салетели да ми узму кофер из руку.

После подне стигао сам у Вентимиљу, на француској граници. Чим сам закорачио, осећао сам се некако угодније. „Цамараде“ чуло се на свима странама.

— Тако је трајало до мрака, када смо се разишли. Позвали су ме да дођем и сутра у посету. Чим сам се удаљио из овога друштва, почела ме мучити сумња да Арлета можда воли оног француског официра.

Идућег пута бићемо заједно. Али при поласку замолио сам га да се одмах нађемо чим се растане од њих. Сутрадан отишао сам код Француза. Али за време док сам био код њих, мислио сам на Арлету.

Појави се ордонанс официр из дивизије, који уђе у земуницу нашег команданта да преда неку заповест. Чим је дошао лично официр, значи, наређење је од велике важности. Ми смо се само згледали.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Одвјешчај на сије! „Орел мој високопарни, силни, крепки и преславни, тој мја там зашчитит.“ Прискорбна горлице! Чим тја воспоможет, от јастреб одторжет? Одвјешчај на сије!

Но у нас је друго знаме, нови мира завјет, На враждебног крволока христијански навјет; Гди отчизну, чим ко може, процвјетати тражи, Што је подло ил' свирјепо, гони ка и лажи.

Много може Род храбри, зашт’ му с’ чини да може он. Познајте најпре Сербљином Сербљин чим Је, пак свом снагом духа, серца Слож’те с’, да светињу обдержите. Чрез мене знате!

Кол’ко пут сам на брег стао, Желио што нисам знао, Не знаш за чим уздисао сам: Ображења, жеље тајне, Чувства љубве, дружбе красне Прво ту тек осећао сам.

Донесите три железа И кутију туђих власи, Газа, тока, вуне, беза И остало с чим се краси, — Да се дичи сав мој род Како блистам а ла мод.

Нит’ може светлог угледати данка Јер јој с њом рано мила умре мајка! Заслуга дели по правди награду: Чим’ онај старац доби дане своје? Бич има само над кривицом владу: Зар мој да страда син за грехе моје?

А лепе су, не било их, И миле су, младе, Свака ће ти, чим је спазиш, Срце да украде. Ох, да су ми витка крила Од птичице лаке, Прхнуо бих с овог места Небу у облаке.

Од првога огранка Тих боравићу сан Док тамна ноћ не сагна У море кивни дан. Чим Влашићи затрепте, Поноћи груне час, Моја ће пренут дума И харфе јекнут глас.

Одиста, рана смрт Павла Поповића Шапчанина дубоко је потресла омладину у чијој средини је он радио. „Чим је грозни глас о његовој смрти амо стигао” — писао је Јован Ђорђевић Светозару Милетићу 5.

др Димитрију Кириловићу, вишем научном сараднику Библиотеке Матице српске, који ми је одмах у децембру 1953. године, чим је моја књига изашла, скренуо пажњу на погрешку коју сам у њу унео тврдњом, узетом из Рајића, да је Козачинскога

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

некако кад се први пут почела трећина од народа купити; још ја имам снаге и кувета, иако се већ двадесет година немам чим ни на Ускрс омрсити. 'Вала царевини, нашој премилостивој Земљаној Влади и славном суду, што сам и ово мало снаге очувô!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Сад сам се решила: чим ми проговориш макар једну реч о њему, да разбијем што ми прво дође до руке. Друкче не могу с тобом да изађем на крај.

АНЂА: Па не говорим ја за твоје зло. МАРИЦА: За шта год да ми говориш, нећу да чујем, разумеш ли ме? Чим ми га поменеш, разбићу што год дочепам. АНЂА (крсти се): Будибокснама, а да кажеш бар да је рђав човек.

Немој, молим те, ти! МАРИЦА: Како год хоћеш, мени је свеједно! В ЈЕРОТИЈЕ, ПРЕЂАШЊИ АНЂА (чим се појави Јеротије на десним вратима): Хтела бих, Јеротије... ЈЕРОТИЈЕ (значајно прст на уста): Пст!

А остали? ВИЋА: Остали су овде. ЈЕРОТИЈЕ: Чим дође господин Жика, нека дођу сви овамо. Не могу тамо у канцеларији ни да разговарам поверљиво.

И колико сам их одучавао од тога па, бадава, не помаже ништа. 'Ајде, господине Вићо, чим дође господин Жика, дођите сви овамо да се разговоримо и посаветујемо, јер ствар је озбиљна и важна.

Разумеш ли ме, господине Милисаве, хоћу да напишеш тако да се председници општина, чим прочитају распис, почешу одостраг. Па онда, господин-Жико, да се пошаљу пандури коњаници у срез. ЖИКА: Нек се пошаљу!

ЈЕРОТИЈЕ (Јоси). Где је он? ТАСА: Ево га чека. ВИЋА: Он је процуњао кроз варош, мора да је наишао на какав траг, чим се овако брзо вратио. ЈЕРОТИЈЕ (издере се на Јосу): Па шта чекаш, брате, пусти га нека уђе. ЈОСА (оде).

Вратићу се ја. (Пође, па се код врата сети и врати се.) А јест, бога ми: реците господин-Вићи, чим дође, нека изведе онога из 'апсе и нека отпочне саслушање.

Заокупио ту: докуменат, закон, истрага, а оно ено шта испаде! Ама, чим теби паде на памет закон, господине Вићо, знао сам ја да ће ту нешто наопако изаћи.

Овом приликом и један од грађана, Спаса, нађе се ту некако, те и он излете ударен ногом. Други грађанин, Миладин, чим је капетан побеснео и почео зипарати, сакрио се напред, иза рафа за фасцикуле и ту се шћућурио и не дишући, те остаје

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ИX Грч утроби је, немље тим, корену премирање, невиније из биљке чим прогледава цвет. И белина крилом кад радосно замахне у лет, бол и то је, и зацрнело. X Вол, и зацрнело.

И молимо те, и молимо, голу нам остави душу, да имаднемо чим дати од себе гласа! Господи, господи, пропашћу спаси нам душу, кад није другог спаса.

љубави прикладни, љубав узљубите, ал’ право и незазорно, младићство да не повредите и девство, божанственоме чим наше приања биће, божанствено да узнегодује.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Да као пре, у исто време, рано се отвара. Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје.

(мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан), Младен већ зна да је то за њега, и одмах би се дизао. Чим би се чуло како се он диже, облачи, одмах би улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако

Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од силна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, не давала

Младен, чим би то видео, престрашен, кријући се да га она не спази, враћао би се. Навлачио би јорган на главу, угуривао око матере

Не зна ништа, нити може ишта. Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљивали и наплаћивали данак. Чим им отац, стари Поглавар, умро, синови, не само што баталили радње већ, тукући се међу собом, почели да се деле.

На самом углу пролазио би поред чувене трговине и једино окреченог дућана хаџи-Зафировог. И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бројаницама, сам главом хаџи Зафир.

А не да је, као сада, свакад уплакана и преплашена, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, преплашено и усплахирено

Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе. Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом напред

И чим измакне, појави се у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онако полако, погнуте главе, с кључевима, приближава

Дућан им стар, снизак, са широким вратима на којима је катанац. Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.

До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, паметни покрети.

И заиста, чим је ове спазише да вири, бели се на капији више оца, почеше да је вичу: — Оди, Јованка, оди овамо! Јованка на то

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

О Бадњем вечеру једе се б. л. заједно с медом (Беговић, 86, и иначе свуда!), и меће на колач (ібідем). Б. л. сади се чим се чује да голуб дупљаш виче: »клилук« (СЕЗ, 32, 10).

Ту в. неки скину чим сунце огреје (ГЗМ, б, 371; 374). Овај обичај заједнички је и другим неким ие <= индоевропским> народима, упор. Е.

, 2187; Софрић, 74). Неверна жена тражи од мужа да јој донесе »са в. јабуке« (у приповетки, СЕЗ, 41, 492). Чим в. оживи (»врбопуц«), народ верује да код жена порасте полни нагон (СЕЗ, 14, 8. Упор. Вук, Посл.

ЖСС, 283; 286; 287; 293; кад се јагње, чим се окоти, подигне са земље, повуче се три пута за уши и каже му се: »Пушти лескову, узми дренову« тј.

, 148). Док жена има кудеље за предиво не сме јој прела ‹= преслица› остати без к., него, чим се једна потроши, мора се друга намотати: ако прела преноћи гола, биће сви њезини оне године голи (ЗНЖОЈС, 7, 148).

О. може бити сеновито дрво. У њој је био инкарниран демон који није дао да се подигне ћуприја код Вишеграда: чим би се од ћуприје што подигло, наишла би Дрином оморика, ударила би у ћуприју и срушила би је.

На Преображење, кога се дана освећује ново грожђе, у Неготинској крајини долазио је домаћин пре сунца у виноград, и, чим се сунце роди, гађао из пушке у с.

Позната фраза »метнути девојци грану на пут« (то јест, »смести је чим да се не може удати«, Вук, Посл., 3430) постала је у овим асоцијацијама, с обзиром на негативну магичну моћ гране, моћ

Коприва. У Врањском Поморављу, чим чују прву пролећну грмљавину, к. се оките и ваљају по земљи они који су били жетеоци — да их не боле леђа и да се по

Код Поповаца, опет о свадби (последњег дана), пева се песма у којој се благосиља пшеница: »Чим махнуо десницом, Родило ти шеницом! У бусу ти бусато, У класу класато, На њиви ти сложно, А на гувну плодно!

цвет у опанак, и он је чуо како петао пева: »Куга је у Банима у горњим Конавлима!« али чим је нехотице из опанка с песком истресао и п. цвет, »од тога часа није више разумевао живине« (ЗНЖОЈС, 13, 1908, 308).

Али тешко ко може уграбити р., јер га она прогута чим сруши ограду (СЕЗ, 72, 1958, 204). У причама из околине Зајечара до р.

Ћипико, Иво - Пауци

Наравно да они не бирају средства. А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи? — Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства...

Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.

” И први пут у животу из душе прекори покојнога оца са непамети. И сине му лијепо пред очима за чим је газда Јово кренуо... Ено комшији Војкану узе све.

Побринуо се већ за њу: гради се кућа на селу, — кућа са дућаном, у коју ће се, чим буде готва, уселити она и мушко дијете, али само мушко, — подвуче ту ријеч.

, у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се запони. Чим ду'ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош. По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови.

На колодвору није га нико дочекао. Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. Ходаше улицама у којима бијаше највиша врева. Завириваше у непозната лица.

Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије. Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе. Пожури до „Народне каване”, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.

Бесвјесно ходаше широким улицама. Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао. Избије на жељезничку штацију. Наново се нађе међу силом свијета. Жамор, шум сада га као успављује...

Но чим је боље упознао друштвене прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у

Одоше. Иво часом застаде, и гледаше за њима. Чим замакоше, осјети силну тугу. И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем.

Пројурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор. Она би дошла и намјестила би се поред њега.

На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота. Први дани пролажаху му у млађаном несташлуку. Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов млади живот.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ова је особито опасна, а чинило се, још само пре три дана, да се замирује. Прохор Чим сам видео Доротеја како улази на капију, знао сам да ће се нешто променити у нашем животу.

Разлупали су око пећине птичија јаја, покидали птићима главе и њихова мајушна тела затрпали лишћем. Чим су се вратили кући, разгласили су по селу да смерни Прохор пустоши шуму, једе живе птиће, та невина божија створења.

Лутао је од једног до другог града по земљи рашкој, пељешио лаковерне и опсењивао будале. Чим би негде намирисао неку невољу, створио би се одмах онде и нудио своје услуге.

Тешкоће су ипак биле мале у односу на оно чим је Лауш располагао. Имао је силно богатство и стотину отреситих и бистрих људи прекаљених у дугим ратовима, решетаним

амбарима, шталама, сењицима и на свим другим местима његови стрелци, копљаници, коњаници, коњушари, псари и соколари. Чим је Лауш одјахао са својим људима против Брзана и његових усорских разбојника, Јелена ју је отерала.

ништа од овог није разумео али је зато био јак као бик, што се показало као корисно за разбијање храстових жила). Чим ме је угледао у гомили како пажљиво посматрам његове покрете, Прохор се смркао, заломатао према мени својом дугачком

Најпре је била мала гизделинка, мршаво девојче без сиса и кукова, штап без огранка. Чим је почела пупити и надолазити као хлебно тесто кад се у њега стави пена од шљивове џибре, одједном се с њом нешто

Био је преморен. Очигледно је јахао без престанка цео дан и целу ноћ. Чим смо га угледали, знали смо да носи лоше вести. Краљеви гласници, уосталом, никад и не носе друкчије вести него лоше.

Не зна кога да постави овде као заповедника док буде на ратном походу. Каже да ће Брзан грунути из Усоре чим од својих ухода буде сазнао да је војска отишла из Вратимља.

“), те семе труне по таванима а вратимљски сељаци немају са чим да засеју поплављене њиве. Четвртасто Богданово лице, црвено од умора или од стида, или од страха, или ко зна од чега

У реду, рекао сам, чим се појавио старац на вратима, знао сам како ће све испасти. Нисам могао да гледам како се пренемаже.

Неки тврде како је Брзан наредио да га сместа погубе јер га је намах спопало беснило чим је чуо то грчко име Доротеј, које му шкрипа у ушима и натерује га да зелени од једа.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И ја, кô мирни, добри ђак Жуковског и Пушкина, Чим тихи, тајни падне мрак, Спремићу доста вина. И с мудрим збором, драги мој, Обичај то је стари Изменићемо поглед

И цео догађај овај сврши се, најпосле, тиме: Клисарка састанак пољски заказа довече с њиме. Чим Амор у село стиже, насмејан и добре воље, Истера свињу и прасце и пође на равно поље.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Говорена реч, велите, умире често чим се роди, а живи у најбољем случају док још има кога да је се сећа. Писана реч, напротив, дужега је века, а има их које

Ја је већ држим, упаљену, у руци да бих, чим стигнете овамо, оставио ову моју радну собу, која ми је постала уска. ИИИ КОЛЕВКА АСТРОНОМИЈЕ ВАВИЛОН, ЊЕГОВ ТОРАЊ И

Но и Ваш путнички енглески костим стоји Вам одлично. Зато ћемо се одмах дати фотографисати. Ето, чим сам прстом дао знак, створио се фотограф пред нама и упро у нас објектив свог отрцаног апарата.

Земљине осе са небом су небески полови, и ми их распознајемо и налазимо по томе што се око њих цело небо обрће. Чим оса наше Земље посрне, мењају се небески полови, то јест начин ротације нашега неба, а то нам не може остати неопажено.

нарочитим задовољством у меко седиште мога компартимана, запалио лулу, уживајући већ сада у оном дувану који ћу сутра, чим стигнем у Цариград, у њој да потпалим.

XИ ЦАРИГРАД. У ФАНАРУ Цариград Моје перо стоји унезверено и не зна чим да почне. У овим првим данима мога боравка у Цариграду сваки је моменат по један велики доживљај.

Он је заиста првокласан, особито што се тиче цена. Више послуге но гостију. Чим зазвоним улете њих тројица, један преко другог, у моју собу; остали, који су задоцнили, чекају услужно пред вратима.

Ја Вас дакле позивам, драга пријатељице, да вечерас, чим сунце зађе, дођете у мој парк на Дунаву да чујете моје најновије предавање. ...Како се радујем што сте дошли!

Данас ћемо у Златни Праг! То са чим хоћу сада да Вас упознам десило се у позну јесен прве године седамнаестога века, а на двору немачког цара Рудолфа ИИ,

Јер чим је најезда Турска запретила и самом Дубровнику, признала је дубровачка република господство султана. Али се то признање

И ми ћемо одмах онамо. Куцнусмо на врата; чим изустих српску реч, пустише нас унутра. Вођа изасланства, племенити госпар Бунић, дочека нас најљубазније.

који је описивала рупица прозорчића при његовом померању лежала је тачно у равни меридијана ураниенборшке звездаре. Чим се која од планета приближила тој равни, похитао је Тихо са својим помоћницима том великом инструменту.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

њежног у првом цвијету, Кад не знах да ли живим на свијету; Па кад ми најпре ко кроз тмину Познања искра у духу сину: Чим ли ријеч стекох заупих звати, Најпрво Мати, – најпрво Мати!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

АРСЕНИЈЕ КЛИСАР (Ташани): Газдарице, послао ме деда-попа, и вели: ако је толико прешно он ће одмах, чим сврши вечерњу, доћи; али, ако није прешно, онда другог дана. ТАШАНА Кажи: прешно је, и моли га, моли нека дође.

Једна брише прозоре и чисти рафове, друга намешта јастуке и по поду ћилимове. После опет одлазе. Чим се дигне завеса, чује се наизменично песма слугу и слушкиња на разним местима, ма да се певачи и не виде.

За оно што ми ти рече да си ме некада волео и због мене отишао у свет. МИРОН Остави то, Ташана. ТАШАНА И чим је видех, ја је нападох: зашто да ми бар она то никад не спомене, ако не доцније, кад сам се већ удала, а оно док сам

ТРГОВАЦ (одлази). МИРОН Знао сам ја то и зато потрчао. Знао сам ја то, чим сам чуо пуцњаву између њих и наших, да ако тамо неће крв пасти, мораће овде. Па зар крв, крв и само крв?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Руке крупне, јаке, увек без рукавица. Кочијашу Јоси, који, чим зајесени, облачи вунене рукавице с једним прстом, смејала се: „Мећеш руке у футролу, и тако и возиш!

Туже се између себе, и тужи их вечито Јеврејин Штајн. Галама, док се она не приближи. Чим стане пред нас, све ћути, и свака распра је проста. Омери нас, и почне.

[То њено јȁ, говорио је често гос-Тоша, залудело га је. — Чим она каже , јȁ , а ја , како би вам каз'ô пропе'ô човек. Ил', њу да узмем, ил' у бунар да скачем, онако матор.

— Чим је негде више него један доктор, шиј црн барјак — протумачила је попадија од Госпојинске цркве. Петар се поправио и ост

У школи први; богами, и овде код мене, први. Једнако нешто измишља, и све неко добро 'оће да чини. Чим дође из школе, обуче се као доктор Мирко, и лечи животиње, и, да видите, и излечи их.

И преко њих некако и за оног њиховог попа. Јер тај жупник, неки род и помоз-бог им јесте, верујте. Чим се где састану разговору краја нема. Швапчају, и све некако преподобно.

ја ти кажем да продамо клавир; никада више нећеш ти за клавир сести — предлагао је отац, и сложила се с њим кћер. Чим су клавир изнели, госпођица Тинка, некако као ражаловани официр, малаксала је у држању, и престала да крије да се

Поред њега је пас и врећа у коју купи све што по улицама наиђе или кроз плот убере. Он се повлачи чим зора забели, и контроле над његовом врећом нема. Госпа Нола чу одједаред како ветрић добаци однекуд мотив тамбурице.

се, пропала у лицу, коса њена од печеног злата потамнела и доста испала, руке огрубеле од тешког посла и вечите влаге. Чим седне, задрема. Испражњену собу, уосталом, целу кућу, оправили су, да би је издали.

Занимљиво је било гледати како људи постају малодушни и изгубљени чим језиком не могу да знају и доказују. Ћуте, збуњени. Сиђоше с гробља као посрамљена деца.

Њих троје, то је био један понесен млад колектив који је радио пре свега за понос разреда и за понос поноса. Чим директор, или неки професор само намисли да некога од њих појединачно истакне, или одликује, сва тројица се дигну да

Кратковид, почео би да жмирка чим нешто хоће боље да види. Девојчице су по том жмиркању знале колико је сати. Бранка није баш било лако очарати.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Колико најпосле пути млада невеста обећа послушаније своме супругу, ал’ чим месец протече, гледи да га под папучу притисне!

Тако и Роман, чим очи сведе, примети једног духа који га за косе очепа и у једну звезду однесе, гди по вечноцветућеј ливади сенке

Тако и Роман, чим очи сведе, примети једног духа који га за косе очепа и у једну звезду однесе, гди по вечноцветућеј ливади сенке

почиње фалити Вршац како је то лепа варош, како се добро живи, најпосле рекне: ми се задржавамо, а не гледимо за чим смо; со тим узима родитеље девојкине и у другу собу одлази, а девојка остаје сама с младожењом.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Како је по струци био природњак, то му је одмах, чим је постао наставник, додељено да предаје немачки језик и гимнастику, и у том правцу је развио толико своју делатност

“ Нас тројица смо из једне душе кренули у свет, још одмах по моме рођењу. Чим сам се први пут у крилу мајчином насмешио, из тога осмеха поникао сам ја и пошао својим путем у свет; чим сам се први

Чим сам се први пут у крилу мајчином насмешио, из тога осмеха поникао сам ја и пошао својим путем у свет; чим сам се први пут у крилу мајчином забринуо, намргодио и уозбиљио, из те збиље поникао сам опет ја и пошао својим путем

пут у крилу мајчином забринуо, намргодио и уозбиљио, из те збиље поникао сам опет ја и пошао својим путем у свет; и чим сам се први пут у крилу мајчином заплакао, из тога плача поникао сам опет ја и пошао својим путем у свет.

били су ми некако, већ од првога познанства са њима, врло симпатични и осећао сам се међу њима као код своје куће. Чим сам се, прва два-три дана, упознао са кућним приликама, настојо сам енергично да учиним из весне измене у начину

премијери: говориће вам о дубоком значају пробелма који комад третира и о снажној креацији наше протагонисткиње, и чим успе да вас увуче у тај разговор, она ће прећи на тоалету коју је имала протагонисткиња и, да видите, како ће

је купљена, ова је лутка склапала очи кад би се положила, те је „умела да спава“, али како сам јој ја још првога дана, чим сам јој био представљен, сипао пуну чашу воде у очи, мора да јој се у очима нешто покварило, те их је од тога доба

али истинита појава — која се уосталом кроз цео човечји живот јавља — да човек постаје одмах одлучнији и мужаственији чим се ослободи сукње.

Тек доцније смо сазнали да се министар војни, чим је опазио момка, срећно сакрио иза дрвљаника и, тек кад се све стишало, извукао се и однео кући пун јастук гушчијег

“ а мајка узвиком:, „Боље да сам га рођеним рукама задавила чим је запиштало него што сам задојила разбојника!“ Ја се нисам слагао са таквим родитељским мишљењем, а нису биле истог

је општински пандур, због неке ситнице, довео за уши кући па мајка три пута очајно узвикнула: „Што га нисам задавила чим је запиштао, него сам још задојила разбојника!

“ и што је мајка поново рекла: „Што га нисам задавила чим је цикнуо, него сам још задојила разбојника!“ Гости су, разуме се, као што је и ред, утешили са неколико речи ојађене

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Старао сам се да држим стално десну страну. Чим пут скрене налево, постајао сам неспокојан и затезао дизгине. Изгледало ми да никад такву самоћу и пустош нисам осећао.

У целом свету су сви коњаници подједнаки. Кад су у претходници, плашљиви су као зечеви. Чим пукне прва пушка, разбегну се куд који. Друго је са пешацима. Пешак не бежи, већ легне за прву ограду...

Ако рат потраје још једну годину, овога датума треба да се чувам. Отишао сам тога јутра на осматрачницу. Чим ме угледаше пешаци, питају: шта ћу ја овде, када се ни они не могу задржати дуго на овом положају.

— добацује потпоручник Живадин. За њих не би требало да важе ратни зако— ни. Чим је бацио бомбу над небрањеном позадином и ако случајно падне и остане жив, или ако се ухвати доцније, треба га

— пита један стари поручник из коморе. — Па ево — поче Душан да објашњава — ми сада идемо доле, наниже, ка Грчкој. Чим лађа заокрене горе ка Солуну онда настаје узбрдо, и онда већ теже плови. Је л’ тако, побратиме?

Мазговоцима је било речено да су приправни, и чим мазга зине, да је тога часа шчепају за њушку. У даљини крекећу жабе. Са стране у трави зричак зриче.

Скренуо им је пажњу да осматрају десно од високих јабланова, одакле допиру пуцњи. — Чим шта приметите, отворите одмах ватру! Дурбинима претресамо шуму. Као да је пуста. А међутим, пушке наново запрашташе.

И лево, и десно од нас, почиње да ври. Ама на један мах, чим смо се угледали. Под врелим зрацима сунца, у устрепталој јари, водила се страшна могленска битка.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

самртних без лека; И ту се животу сметало да тече, да величанствено свиће јутро, а плодоносно леже вече Моћно. Чим у жудњи опасах бедра друмом журним кроз горе, Стид ме би...

Један тренутак! Мање: један милијардити део од тренутка; чим сам се нашао у њима, већ сам изашао испред њих, у сусрет новим. Рекао сам: чим сам се нашао у њима!

Рекао сам: чим сам се нашао у њима! не, та је сензација много сложенија. Кад осећам да ми се нешто фатално мора догодити, добијам

Ево ја пишем песме, зато што између три и четири часа не осећам ни за чим другим потребу, но баш за тим. У једанаест и по сам гладан, и ни по коју цену не бих могао певати; потом варим.

Знам да, чим постоје односи, постоје принципи и постоје фактори између којих су се дотични односи разапели. Мој се дух, чак и један

Сада сам цео овај свет скоро напустио, Чим одвојим поглед од чега то одлази већ у линије; Цео овај ред зграда што сам, од детињства да изникну, пустио, Сада

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Колико је само чуда на земљи! Малиша се у ухо претварао чим би ветар шушнуо у пољу сунцокрета и, сав узбуђен, слушао о таласима Јужног мора, о птицама и рибама златних крила, о

Нису могли ни да замисле јабуку месеца окачену о највиши јаблан. — Којешта причаш! — говорили су и сагињали главе чим би сунце ускочило у реку. — Цар сунце моћнији је и лепши од свих! Зна се то од памтивека!

— Смешно Лице! Смешно Лице! — викало је за њим и велико и мало. На лицима деде сушиле су се сузе, чим би га угледали, лица одраслих развлачила су се у осмех. Дрвосеча поче да се на смешно лице привикава.

Цара су полако напуштали мучни снови. У срећном Царству срећног Цара завлада мир. Чим би Цар отворио уста да нешто каже, доглавници би углас викнули: — Аварди, Микики-Мики-Но!

Свиралу, мач и верног пса—пријатеља имао је младић, али његов је био свет. Чим би се негде појавио све би постајало радосније и светлије, све док није угледао Златокосу.

— рече дечак забринуто, помисливши: можда је она чула за неког другог дечака? Можда ће се дићи и отићи, чим опази да он није тај? Страх је пунио дечаково срце, као што млеко пуни чашу, до врха. Али Принцеза није одлазила.

ређе долазио, а игре њихове трајале су једва неколико тренутака кад би старица некуд изашла или мајка била одсутна. Чим би се зачули кораци у ходнику Мицко би одлазио. »Али шта је Мицко?« — поче се питати дечак. »Патуљак? Дечак—невидљивко?

Тежак и далек је био пут, гадна и упорна глад. — Млад си, ради! — говорено му је чим би заискао кору хлеба. Тако се час у утробу рудника спуштао, час трпао руду у уста ужарених фабричких пећи.

Дешавало се да је био тако уморан да је заборављао за чим он то трага. Затим се присећао и љуто клео. — Обманула ме Звезда! Можда изгубљени кључ и не постоји?

»Шта знају оне о очима младића? Шта о језеру и о тишини која као сребрни лабуд на њега пада чим у сумрак поцрне гране врба? Шта о свирали чобанина?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

А њу? Једанпут је протерах у Турску. И док се дуван не среди, виногради не обраше — лепо, све мирно! Али чим наступише ови празници, ове славе, ове меснице, чим се напише, одмах пређоше у Турску и доведоше је!

Али чим наступише ови празници, ове славе, ове меснице, чим се напише, одмах пређоше у Турску и доведоше је! Отели је, побивши се с Арнаутима.

(Салчету): А, Салче? САЛЧЕ (задовољна): Коју, газда? ТОМА (одсечно, више за себе): Ону: була млада, после свадбе, чим легла, одмах умрла. Сутра, сунце већ изишло високо, високо — а ње из собе још нема. Мајка јој дошла у походе.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Устају мртви, дан судњи свије' Зове светлости и тами; Но нама стало ни за чим није, Ми мирно лежимо сами. 33 Бор усамљен на северу Стоји наврх гола брега.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

на пример, еп, чак је признато да у свом класичном виду, који ствара епоху у историји, никад не могу бити произведени чим наступи уметничка производња као таква; у области саме уметности извесни њени значајни видови могу да се појаве једино

Тешкоћа се састоји само у општој формулацији тих противречности. Чим се оне спецификују, већ су објашњене. Узмимо, на пример, однос грчке уметности, а потом Шекспира, према садашњици.

Како је настала косовска легенда и какав је њен смисао? „Чим је“ каже Стојан Новаковић „догађај мало уступио у прошлост, њега је обухватила поезија.

На Косову он се бранио не од смрти, него од издајства. Погинуо је чим је њега победио. Као и Мусић, био је дубоко несрећан што је то морао да учини касније него други.

Сем тога, били су узнемиравани и од Млечића (у Приморју) и од разних великаша. Ђурђу Бранковићу, чим је постао владар (1472), Мађари су одузели Београд, а Турци Крушевац и Голубац.

Тиранин се не задовољава само делом, иако узима део по део. Ако су ти драги слобода и достојанство, одупри се чим пружи руку на тебе.

Таде ће се Богдан замислити чим ће тебе, Лазо, даривати, те ћу њему онда поменути за Милицу, ћерцу мљезиницу“. Прође петак и прође субота; рано дође

Милош сједе ситну књигу писат своме тасту, српском кнез-Лазару; не пише је чим се књиге пишу, већ је пише крви од образа; све му каза што је и како је.

копље је привезô Шарина, тулумину скиде са ункаша и врже је у зелену траву, па он сједе пити мрко вино; не пије га чим се вино пије, већ лађеном од дванаест ока, пола пије, пола Шарцу даје.

јунак у пољу широку, у ледину копље ударио, за копље је коња привезао, а пред њиме стоји тулум вина; не пије га чим се пије вино, већ леђеном од дванаест ока, пола пије, пола коњу даје; коњ му није каквино су коњи, веће шарен како и

Клобук даде кнежевој војводи. Чим га виде Мусићу Стеване, чим га виде, тим га и познаде; просу сузе низ господско лице, удари се по колену руком, чисти

Клобук даде кнежевој војводи. Чим га виде Мусићу Стеване, чим га виде, тим га и познаде; просу сузе низ господско лице, удари се по колену руком, чисти скерлет на колену

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Да миш може да бира Око сира сам нацртао чамац У чамцу упалио свећу Да миш боље види мамац Да не каже НЕЋУ Али чим сам нацртао миша Почела је да пада киша Целу је хартију сквасила Свећу угасила Није се скрасила Док миша није

млади А када не ради — она се хлади На јастуку се хлади У мом јастуку има чичак Један сан мали Један сничак Чим трепавице око свуче Сан се у моју главу увуче Почне да лети по мојој глави Па час се жути Час се плави Па ми

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Па ипак, ипак... чим је из Гаја чуо глас кукавице, дјечак је главачке јурнуо у шуму. Како се само не боји и ко ли га то зове?

је нови учитељ, злоћудни старији човјек, кога су, по казни, због пијанства, премјестили у село из оближње варошице. Чим су га, првог школског дана, ђаци угледали онако неиспаваног, мрког и зловољног, настао је бојажљив шапат: — У-ух, с

Има у Прокину гају једна заравњена удољина, ја сам је назвао Тепсија, тамо ћу логоровати. — Ихај, и ја ћу с тобом, чим добијем прве батине! — повика Стриц. — То те већ сутра чека.

Провукоше се по мраку до оне живице подно баште и почеше да товаре магаре. Чега ли се све ту није нашло и чим ли све јадно магаре није оптерећено!

Ник је носио плаве панталоне прекројене од очева радничког комбинезона и каубојски шешир широка обода, па чим је стигао у логор, одмах је помрачио славу Стричевом припростом шеширу од сламе и картона.

Он је за собом увјек на узици водио своју, сваком познату, жуту кују Жују и чим би неко почео да га задиркује, он је пуштао узицу и подвикивао: — Држи га, Жуја!

— Хајдемо брзо! У логору дочекаше Николицу срдачније неголи се Стриц томе надао. Чим угледаше њега и његову Жују, диже се весела граја: — Ехеј, ево Николице с приколицом!

— Ех, кад би мене неко тако волио! А мене свако псето, чим ме спази, одмах држ за ногу, за тур, за табан, гдје прије стигне.

Ђоко Потрк и Ник Ћулибрк чували су за то вријеме стражу и чим би се чуо уговорени знак, глас кукавице, Јованче и Вањка брзо би клиснули у најближи шипраг, у јарак, или би попадали

— Па ко је онда? Мечка? — препаде се Ђоко. — Гдје је? Ништа ја не видим. — Ено је иза оне букве. Сакрила се, чим сам ја повикао. — Ама ко је, казуј?! — пограби га Јованче за раме. — Па зар већ нисам рекао да је она!

XИИИ Луња је стигла у школу озбиљна, стиснутих усана, а чим је учитељ ушао у разред, она устаде са свог мјеста и приђе катедри. — Шта је?

Они ваде кују из њезине тајне куће и поново покривају и маскирају јаму. Чим они дођу, зна се, ту је већ у близини Луња, јер она је Стрицу увијек за петама.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

МРТВОРОЂЕНИ Нит је шта овде видео, Ни има за чим жалити; Из мрака је на залуд овде изашао, У мрак опет тамо и отишао; Ни имена му има, Сунце га обсјало није, Ни зна за

У тој болести указа му се света Богородица на јаве, те га запита, што зактева он од ње, чим би га даривала: здравље, или мудрост жели? Он мудрост запроси, а не здравље.

Храњаху је кућња чељад које чим; со тога разгоји се те узђипа велика крупна змијетина и од грдобе не могоше је гледати.

Помало, помало док се увезоше у беседу, ништа му преко ни љуто не говори, ни га чим обличује да га не засрами. Зашто стидљив приговор човека на јарост диже.

ничему се оно томе преклањати ни покарати не зна, ако би и много благо потрошио, ако би се како варао и ласкао, ил' му чим да би претио и уговарао се, не хајао ли, — оно се повраћа те повраћа, те дурма те тишти, при и суди те што си то

« На то јој Христос ништа супроћ не изрече, нит се указује да је бољи од Јакова, да је чим не опрепасти. А после по речи му и сама ће то прознати како јест много бољи и виши. Него опет воду лепшу јој указује.

Јер већ нестало му је трошка и нејма их с чим довршити ни покрити, те се неимар за то стара. И каде тај глас зачу цар, он мнеде да је то права истина како су му

Слободни бијеху и никога се не бојаху, нит су се шта устручали да ко год може пред њих стати или им што чим наудити, смести их и потерати. Што кћаху то чињаху.

шњиме унакрст ка и ђакон пред причештење на летургији, — и то се је звао порамник, ако није арнаутска струка била, чим је Луп слуга крв изатро, те је сва крвава била); и он то узе и поњавицу испод њега што је и она била посута крвљу

град и стајте сви редом по бедену око свега града, те се браните од непријатеља и бијте се шњима, које камењем, које чим хитајте се на њих и вичите у глас еда би их отиснули од града и с многом виком радите да распудите те туштене људе!

А у оно доби, јоште није било тих топова ни кумбара, а ни пушака, чим се градови бију и садања војска, него исто које стреле, праћке за хитање камења, сабља, копје, топуз и тим прилична;

него исто које стреле, праћке за хитање камења, сабља, копје, топуз и тим прилична; овнује главе на дугачким балвани чим су дуварове пробијали, и којешто исто. А Бугари с великим ботами и с праћками војевали су.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

печене бундеве — прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре. Боже здравља!

“ Понекад се и папучама у шали гађају; а чим уђе мушко, оне ућуте и упреподобе се, као да ништа није ни било и као да ни две унакрст не знају!

Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли и испунила му већ!

Уосталом, и без тога не би се дуго чекало на то, јер тамо, на Истоку, раније се и сазрева а раније и стари. Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да

Чим девојче почне да гризе доњу усну и терзија јој почне да мери и шије фустане — она је за удају; а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!...

а дечак, чим почне да криви ноге и накривљује фес на једно око и да гледа врхове од ципела — он је већ за женидбу!... Чим отвори дућан, одмах осећа да му треба и домаћица.

“ иако је том човеку осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај. Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче „чича“, а ако још пусти и браду, њега сви зову „попе“ или

и седео пред дућаном и с оцем се разговарао, Мане би га ма како изазвао — како је љут био на њега — и потукао се с њим чим би га први пут срео и нашао.

И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте, скочи и диже се да иде. Рђаво сам рекао „да иде“ — полетео би он, како му је мило било.

Стари Замфир легао да се одмори мало после ручка, као што је то одвајкада научио. А чим је он прилегао, целом кућом је одмах овладао неки дремеж и царствовала нека свечана недељна тишина, јер кад хаџија

Зона је из побочне собе све чула, а ону сцену између Доке и Замфира и чула и видела. И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.

опет у кругу својих, у кафаници „Код препеченице“ — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца“, чим се то тиче богаташке куће. јер ево, брате слатки, сасвим проста ствар!