Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Тако исто и с новци. Док их нисам имао, чинило ми се да ми је читав свет велика, празна чинија. А сад мије, као оном који се прејео, па не зна шта ће од муке: ако их носиш поред себе, притискују те, и као што је
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Не, не, то стварно превазилази заплете Питера Чинија! Хелп! Морам да вам најпре истркељишем како он изгледа. Дакле, прилично је проћелав, али тако вешто набацује косингер
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Иноценцо!“ Па кад сам видија да спава (јер сам мислија да спава), ја га остави, јер шта би друго чинија?... — Таа-ко! Дакле, он је преминуја још ноћаске? — пита фра-Брне. — Па то се зна! То се одма види! — вели Тетка.
— рече љекар Бакоњи, давши му штрцаљку. — Ја? — рече Бакоња блијед и сав се уздрхтао. — Не би ја то чинија ни своме ћаћи! — Мрш, козару зврљевски! — викну Вртиреп.
— викну Дундак. — Зар прожмиреп Шкељо, који је страшљивији од иједне козе, на кога ја пљујем, јер ја не би чинија шта он чини... — А шта чини? — пита говедар. — Рувијан, јето шта! Зашто иђе са Срдарином свакога дана прико воде?
Запалија сам комшији сино и заклâ му два вола. Јопет сам убија човика из једне пећине повр села. Па више нисам зла чинија за дви године, али сам јопет убија вратра... — Та јеси ли ти при себи, човиче — викну Брне, сав дркћући, и измаче се.
— Чуј даље. Најпослинак сам своју жену обисија о тришњу прид кућом, па рекâ да се сама обисила. — Ма зашта си чинија та крвна дила, не кажеш ми? — Зашта? — понови Пивалица спустивши руке низа се. — Зашта? — Да, зашта?
Ћипико, Иво - Пауци
— и наново се наузначице завали. — Пита' сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас... Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. — Како сте? — упита Иво.
— За друге! — упаде жена. — Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја... Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут... Фала богу! — И старац се замисли.
Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. — Ча си чинија досад? — упита слугу. — Китило је, — одговори он. — А јеси ли ча напртија? — Ништа! — Ни мало дрв'? — Мокра су ...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Њега је конструисао још Аристарх, а изгледао је као издубљена чинија чија је шупљина образовала тачну полукуглу. Са дна те чиније, па до центра полукугле, уздизао се вертикално увис мали