Црњански, Милош - Сеобе 2
Боље је ћутати, кад Руси Василија помену. Шутоња се са рогоњом не боде. Него, ако се владика Василије из Росије буде чио вратио, сретно, чуће се и Вани, поп Микаило! А дотле да чекамо!
Црњански, Милош - Сеобе 1
И загледа се тада у далека брда иза којих се сад помаљало Сунце. Кад на њему заблиста сребро, он се осети чио и лак, и као да нема тела.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Никад ми снага не заигра од здравља и бујности. Никад се не осећах тако чио, свеж, лак, да бих могао да се утркујем а да пода мном земља тутњи, да кличем гледајући у сјајно, модро небо; да ме
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Брзо ће чича да му се свети. „Гле, кад си тако чио и вредан, строг и уредан, брајкане мио, ти би мени послужио.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
само твоју руку бледу, И дишући мирно, све тише и тише, Оставићу живот, невољу, и беду, Безбрижан и ведар, насмејан и чио. И склопићу очи занавек.
Победник вечни, увек чио. Изван доброга и ван злога, Данас ко јуче што је био, Јачи од смрти и од бога. Трепери само, о јасико!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пунијех осам дана још, одмарао се Ђурађ на граници. Хтио је да чио доигра јадним Србима. А они га, сви и свуда, жељно очекиваху: момчадија заради здравља и весеља, јер ко се о његову
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
само твоју руку бледу; И дишући мирно, све тише и тише, Оставићу живот, невољу и беду, Безбрижан и ведар, насмејан и чио. И склопићу очи за навек!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ПРОМЕНАДА Кроз отворен прозор, несташан и мио, На завесу ветрић невидљиви слеће, И њоме се игра безбрижан и чио; Ноћ на пољу лежи, мир се по њој креће.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У позадини свих ових стихова, одиста, чио и ведар, а нестрпљивији и лакомији од свих својих претходника, стоји у нашим замислима непрестано он, бесмртни
Ћипико, Иво - Пауци
Дође му одједном да се чуди што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа се чио као игда. А не може к својој трудној жени кад би он хтјео...
Не видиш да је ждријебна? Три пута сам је водио... А хат, као бог га салио! ... Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд. Надам се, биће ждријебе добро. Не појим ја њу ради ње; ради ждријебета, велим ти...
У памети сине му и кућа и дијете и Божица ... Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна. А испаван, чио, своје планине и страствене Маше. — Лијепо ти је заморену опочинути, огладњелу најести се, озеблу огрејати се...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Артемије Сутон, лепо време, неколико облачака на западу, небо у хиљаду прелива. Чио сам, радостан без повода, ето тако.
Ведро је, стење је суво, топло је, није оморина, немам пречих послова. Ништа ме не боли. Полетан сам и чио. Дакле, данас је тај дан. Ђавољи клик или ја!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
7. Ето ту је Нестор, наш грађанин славни. Имућан и виђен чиновник државни. Он је просед човек, али свеж и чио, Са врлина својих на коњу би био Али шта: на коњу? - на доброме хату, Кад би се врлине цениле по врату. 8.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Но, по Фехнеровој тези, морао је тај старац на умору бити некада млад и чио. Заиста, и без те мистике, може се, сигурним научним путем, доказати да је на тој планети, на којој сав живот изумире
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
4 Када гледам очи твоје, Сав бол и јад мину ти'о; Но кад љубим усне твоје, Ја сам посве здрав и чио. Кад на твоја недра панем, Рај нада мном почне сјати; Но кад речеш: ''Ја те љубим!'' Морам горко заплакати.
''Ја ћу, драги, увојцима Затворити ране ти'о; Бујица ће крви стати, Па ћеш бити здрав и чио.'' Молила ме тако нежно, Ја попустих речи благој; Ја се хтедох подигнути, Па да пођем својој драгој.