Употреба речи чипке у књижевним делима


Африка

Џиновско прстење. На ногама „бабуше“ везене златом, а преко целе тоалете бубу од тила и чипке, од којих се код нас праве завесе. Треба знати да тако накићене жене Волов проводе у гомилама по цео дан.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Све је на Вишњевском било чисто, опрано, углађено, и образи, и руке, и чипке, и жабо. Углађени му беху и покрети, и удови тела, и његов осмех, који је његов говор пратио.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Она је међутим дрхћући сва, као луда, кидала са себе сребрне плетенице, дугмад, свилене пришивене цветове и чипке, вичући и понављајући, кроз плач, све исте речи, све иста преклињања.

сам себи до ногу, под високим јелама, и види своје огромне чизме и утегнуте бутине, као и раздрљене, космате груди, чипке кошуље и сребрне гајтане, као и висеће, дебеле образе и пљоснат нос.

Погледавши је затим запањен и са лица, виде да се сва обукла у ружичасте и беле чипке, са два реда огромних превеза на грудима и са рукавима, који су од лакта и сами били читаве сукње.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Круг људи у униформама заклони је сасвим од Луке. Док је, борећи се са собом, пратио мали крајичак беле чипке окружен службеном дугмади као кроз сан, до њега допре вика диспечера: — Богаму, шта је то са једанаестицом?

Сиромаштво већ нагриза њихове растворене кофере; беда пара конце некада скупог вуненог комплета, разједа чипке, крза рукаве вечерњих хаљина: сише лак за нокте из дуговратих бочица, и њих две добро знају— пудера и шминке остало је

Лалић, Иван В. - ПИСМО

што накнадно блиста Удаљен иза пламенога мача; Ана, кнегиња ограде балкона Над језером, у чипки пузавице, Ана у пени чипке свог жипона, Брбљавој прози своје реченице — Случајности се у сећање слежу Ко шећер на дно неопране чаше; Ситнице

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Да, има годину или две дана. Хтели сте да знате зашто се тако зовем. — Радите увек онако дивне чипке? — Радила сам много зимус. Једна трговина у Толеду ми узима по угледу.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

На крајевима бијелијех трпежњака вишаху ружичасте чипке. Грго му обрати пажњу на хор, гдје сијаху цијеви на оргуљама као да бијаху од сухога злата.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Жене богаташа и моћника отимале су се о чудесни вез и чипке. Свака је желела да баш она буде та која ће носити одећу проткану златастим сјајем.

Јасне, као на дану, сенке дрвећа преплитале су се и претварале у чипке пуне сребрнастог искрења. Однекуд хукну сова, а онај глас се поново јави: — Ослобађај ме, шта чекаш?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

оделу, са уским оковратником, белим свиленим прслуком из чијег исечка остентативно извијуру круто уштиркане чипке, са дугим, фино рашчлањеним, златним ланцем који се, као каква змија, обавио око његова врата, а његова два краја,

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

сам себи до ногу, под високим јелама, и види своје огромне чизме и утегнуте бутине, као и раздрљене, космате груди, чипке кошуље и сребрне гајтане, као и висеће, дебеле образе и пљоснат нос.

Петровић, Растко - АФРИКА

Џиновско прстење. На ногама „бабуше“ везене златом, а преко целе тоалете бубу од тила и чипке, од којих се код нас праве завесе. Треба знати да тако накићене жене Волов проводе у гомилама по цео дан.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

доба, обријане браде и бркова, одевеног претечом садањег фрака, белим свиленим прслуком, из чијег исечка кипте нежне чипке као продужење огрлице која му се уско приљубила уз врат; змијаст и дугачак златан ланац обилази му око овратника, па

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

још јаче! — Скоро љутито, и сасвим гласно, госпа Нола настави за себе: — Куда то ја, матора жена, застраних... Какве чипке, и какво сребро, и какви разговори с оним канцеларијашем који би умро на мразу и бодром ваздуху поља и друмова...

На друга, пред њега, домаћица. Шушти и мирише; дише на фине чипке што јој цепте по грудима; од дијаманата на прстима и у ушима сва „блицука” — реч је мале Соке, иначе позајмица

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Када сам то јутро полазио на испит, мајка ми је опет обукла нове хаљине са штирканом крагном од чипке, подсекла ми нокте, очешљала ме са раздељком, ставила ми у џеп чисту марамицу за нос и пољубила ме у чело, уз речи: —

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

света, размишљале су мравице-мајке о судбини своје још нерођене деце, док је мраз ткао у жбуњу лаке и сребрнасте чипке. Како су беле и ледене биле крошње дрвећа! Како су се, притиснуте снегом, сагибале до земље!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности