Употреба речи чисто у књижевним делима

Употреба Риме Сличне речи

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Гомила занеме од страха, изгледаше као да сања страшне снове; бледа и чисто бесвесна лица лутала по усправљеној светини, без цели, без намере, без јаука и без речи...

беху; а кад је видео најстаријег брата, који је остале мученике преживео, како, изнурен и издрпан, тамним очима, чисто као бесвестан, тражи браћу, и, раширивши суве и изнемогле своје руке, признаје — очајник — да му се браћа никад више

Али кад дођоше голи синови, они погледаше један на другог, чисто мерећи своју снагу; али међу њима не беше ниједнога који би се бојао те страхоте.

Тетка ми се лепо обукла: на њојзи чиста сади кошуља, на глави црна свилена марама с белим пегама, а на препрегачи чисто црвена основа са ситним плавим цветовима, хаљина загасито жута с танким белим пругама; и на мени чиста кошуљица; а

и на мени чиста кошуљица; а отац ми метуо око врата црну пошу с кратким, ситним фронцлама, преко поше су падали чисто бели колири од кошуље, прслук беше од црне свиле с белим округластим дугмићима, на ноге је обуо опанке, а беле сукнене

крв нам ис...пи...ше...“ „Опет се нешто страшно морало догодити, опет је крв пала“, помислила сам у себи, па сам чисто уплашено гледала кроз прозор. Бојала сам се да не дођу сад Немци да нам сиромашну колибу запале!...

“ После се мало као замислио, а кад је видео стакло с ракијом на столу, он још нешто додаде на хартију плајвазом, па чисто љутито проговори: „Дер керл хат фил ксофн!

„А ја ти, Алекса, и не знам играти“, рекох му, тужио осмехнувши се. Он ме погледа, пун саучешћа, па онда стидљиво, чисто и не гледајући ме, рече: „Па, ево, ја да те учим, Грлице!“ „А куд ћу ја међу онолике газдачке девојке?

Ја тако блага погледа, у онаким сјајним очима, никада нисам видела!... После ме помилова по образима, па ми умиљато, чисто тепајући, проговори: „Грлице, ала си лепа!...“ Осећала сам како му рука на моме рамену дркће...

после милостиво осмехнувши се, зглади с мога чела ону густу неочешљану косу, помилова ме по образима, па ми тихо, чисто шапућући, рече: „Овако дивни образи не треба да буду тако бледи, увели... Одсад ћеш свако подне у овој соби ручати“.

) Форма му беше као у оних колачића што се на вашарима продају, а представљају срце човечје; само не беше шарен, него чисто црвен, као да је у крв умочен... Он ми га дркћућом руком додаде: „Узми, напој се, Грлице!

Све је изгледало величанствено, пуно тајне, чисто ти дисање у грудима застаје, чини ти се да је и онај скакавац што из густе траве сиче, јачи од тебе...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Зец се пробуди и побегне, а јелен утече. Онда се лав врати к зецу, ал' нађе место чисто. Почне лизати усне и махати главом: „Ето ти моје памети, хоћу јелена, нећу зеца!

Колики немир и смуштеније! Мирно и чисто од свакога лукавства срце и блага душа јоште у овом животу почињу пречувствовати сладост царства небеснога, а лукава и

А зашто? Низашто друго него само зато јер су то најпре чули и примили. Предлаже им се друго чисто, јасно и не|злобиву детету ласно разумително, које да хоћеду могли би опипати и познати: нећеду, него стоји их вика на

У светом евангелију стоји чисто и јасно написано: да што год у уста уходи, сиреч што је коме пријатно и што он може јести, то га никад довека неће

Наравоученије У усти свију народа и људи ништа се чешће не чује него: срећа и несрећа, а почти нико и не мисли да чисто сазна шта су те ствари.

” На више места обаче то исто богатство похуждава се и за вредовито и многим злом виновно издаје. За имати, дакле, чисто поњатије о томе, и ова видима противоречија за уклонити с пута, дужни смо овако судити: злато илити богатство само по

словеснога ума илити душе, он се стара за тело своје колико нужда и благопристојност изискује да је здраво, чисто и благопријатно, но никада га не обожава, нити, за његов прекомерни атар и угожденије, презире и пренебрегава

Они кад се међу собом поздрављају, веле један другом: „Светао ти образ!” Ово је прекрасни поздрав! Али ваља чисто знати да они који увреме мира туђе неправедно грабе и отимају и друге лупешким начином убијају, они су за вешала.

На по пута је к добродјетељи доспео ко своје слабости чувствује и припознаје. Но овоме се хоће чисто срце које, ко има, блаженим га вечна истина нариче.

Они који се мрзе и себи взајмно завиде, при свим њиховим лепим достоинствам не имаду срце од злобе чисто и свободно, зашто завист и мрзост — то су злобе које су кадре најученијега и вреднијега сасвим заслепити, на такови га

као и остали људи, у недри носе, а притом мучније него сви други могу такова истинољубитеља наћи који би им чисто у очи казао шта мисли, од самога њежнога детињства окружени находећи се од такових који се силе како ће им већма

смо дужни као словесна | и разумна створења за привремено тело колико више можемо старати се да је нахрањено, здраво и чисто, колми паче дужни смо несравњено већу старост прилагати за словесни ум и за бесмертну душу: да нам је нахрањена

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

СА ТОМЕТИНОГ ПОЉА ПРЕМА ВАЉЕВСКИМ ПЛАНИНАМА 178 ПРЕОБРАЖЕЊЕ 179 БОГ ОЛУЈЕ У ЛУГАРНИЦИ 180 ДИМ 182 ГОСТ ИЗ ОБЛАКА 183 ЧИСТО СРЕБРО 185 ПОЧЕТАК ДУГЕ ЗИМЕ 186 ДОРУЧАК 187 СНЕГ НА МЕДВЕДНИКУ 189 ЧУДО НА КОБИЉОЈ ГЛАВИ 190 ЧУДО У ЗИМИ 191 ПОКУШАЈ

слуша њихове молитве, које не разуме, ја, бос и гладан, кроз прозор гледам у мрак: снег завејава кубик дрва. ЧИСТО СРЕБРО Чистећи посну никољданску рибу великим кухињским ножем, трудна снâ по столу расипа крљушт, чисто сребро

ЧИСТО СРЕБРО Чистећи посну никољданску рибу великим кухињским ножем, трудна снâ по столу расипа крљушт, чисто сребро чију цену зимско сунце зна.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” А ја кад то чујем, чисто растем и гордим се, и мислим да сам учен и преучен. Кад мене моје комшинице хвале, мислио сам да ми не треба више

Седећи ја беспослен недељу дана, мислио сам, да ми ништа више не треба учити, и чисто сам се радовао да мој учитељ не зна више од мене и да ћу се кући скоро вратити, док он једно јутро донесе ми једну

То је било 15. фебруара 1804. лета. Сутрадан ето ти почеше људи из ближњи села са оружјем долазити, и свима је чисто мило и накупи се око 700 људи које стари̓ које млади̓.

Чује за нас Атанасије Стојковић и Теодор Филиповић (оба Срби и професори у Харкову), и дотрче чисто да нас виде. Грлимо се и љубимо боље него да смо из једне фамилије; ту се они не могу сити да напитају, нити пак ми да

Верујте ми, децо, кад испрати̓ и момка и коња, чисто ми ни пола муке нема. Кад момак мој верни неће с мене погинути, а и коњ неће Турцима остати, а себе сам осуђујем, шта

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Често је у разговору мешао по неку страну реч. И то кад хоће да је изговори, чисто зажмури да би по том околина видела колика је ту ученост! А околина обично тада шане међу собом: »Нуто, нуто!

Сељаци се опет гурнуше, неки се и насмехнуше. — А кит? — узвикну наједанпут Максим, чисто смешећи се од задовољства што је тако ухватио у тесно свог колегу, па погледа готово у сами таван. — Јест, ја — кит!

— Јест, ја — кит! — рече Марко и чисто се ошвањи што наиђе на такав чвор. — Хм, хм! Кит — ја!... То је, богме, страшна зверка!

— Јеси ли ти то, газда-Рако? — упита Сима, а чисто му расте капа што га нађе тако убрађена. — Ја сам, брате слатки!... Ето видиш... беда!

Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита: — А шта ти је брале ово? — Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком. — Знам, знам... Него шта си то накуповао?

— Да, да — одговори професор. — Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...

милина ти ући. Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!

Шта ти кô велиш, Ђуко? — Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок. То нипошто да нисте радили! Одмах ћете му укварити ову добру вољу.

— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?... Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.

— упиташе га прибивши се уза њ да боље чују. — Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље! — Јес, богами, право велиш! Него као шта би? — Хм, хм, шта би?

— Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела. — Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?

Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај? Пали, море!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Лепо верујеш да му се молитва услишава. То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда...

Не видиш ту младића: све сами седи перчини. Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресаник”.

Један пада, други скаче... уз једног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... И чисто гледа очима тај лом.

Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. — Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија. — Ово није чисто скочено. Он је прекорачио мету! — рече злобно. — Нисам, јапане! — рече Станко. — Јеси!... Јеси!... — Нисам!...

— Јаране, — рече Станко — ми се „чисто” рвемо!... Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... — Ја се овако рвем! — рече он бесно.

Ове топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог страха, падоше као на yцијано гвожђе... Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га yгyши... Полише га сузе, он зајеца... — Опрости!... Опрости!... Па клече преда њ. — Ја нисам хтео!...

8. ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА Освануо је 21. јули. По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал. Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух.

Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини... Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... Па се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну...

Зека је говорио лепо, речито... Чисто се отимао поглед човеку да га гледа. — Тако је, Зеко — рече харамбаша. — Тако је, ја!...

— Опколите! — заповедаше Крушка. Чета опколи. Полако, чисто не дишући, примицаху се они ватри, која поче пробијати кроз грање...

— Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко. — Ама гдје су сад?... — Да нису у заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страха. То их све опамети, те се почеше повлачити натраг откуд су и дошли. 5.

Поп се загледа у Ивана. — Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега? Иван погледа попа, па се чисто трже: — Бог с тобом, попо!... Прекрсти се ти!... Како бих ја то њему могао казати!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И умри, да спасеш веровање чисто, Да си кадгод стао пред истином голом: И да у животу ниси једно исто Једном звао срећом, а други пут болом.

Добро, не знајући да има доброта! Храбро, не познавши ловор ни измирне! Чисто, и не чувши да има чистота: Срце, као сунце, да злâти што дирне.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: — А ко ће мене тамо анализирати? — Шта? — Та ово, како га зовете? Ова машина!

Потреса ме... Али не!... Нашто сва та комендија? Нашто претварање, нашто лагање себе сама? Дошло ми чисто да плачем! Какав један „систем”, какво „филозофисање”!

Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан. Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука. Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање.

— али ћемо бар проћеретати. Све је то лепо, али где је он сад?... Па ако га још не нађем? Чисто сам се дао у бригу. Али чим ја из куће, а он на капију. С малим га нисам загрлио!

и његова судбина! Мучио сам се и мучио, док сам се одлучио да му кажем да се у болници не може помоћи. Сад ми чисто нешто лакше. Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице. Сутра ће, мислим. Ја скочих: — Шта?

!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?

Отац, наравно, никад ни словца! Он, тј. мој отац, носио се, разуме се, турски. Чисто га гледам како се облачи: џемадан од црвене кадифе с неколико катова златна гајтана; поврх њега ћурче од зелене чохе.

Кума Илију је поштовао што може бити; и то је једини човек који му је смео рећи шта је хтео, и кога се мој отац чисто прибојавао. Нас је децу, као и мајку, волео, није вајде, то се види, али нас је држао престрого.

— Одведоше — каже он. Опет ћуте, само мати час пô усекњује се, а ја чисто осећам како плаче. — Митре, тако ти бога, тако ти ове наше деце, остави се, брате, друговања с ђаволом.

Моје хаљине најлепше у целој школи. Али опет нешто ми је тако тешко било гледајући моју мајку и сестру: чисто постареле, бледе, тужне, озбиљне. Никуд подбогом не иду, па и на славу слабо ком да иду.

Узима новце, главу окренуо на другу страну, па кад прође, прогунђа као за се: „Још само ово!” И онда чисто бежи из собе. Али „још ово”, ,још ово”, уђе ти он, чини ми се, пети пут у нашу собу, а тако око три сахата по поноћи.

Бркови се опустили, лице потамнело, па остарело. Али очи, очи! Ни налик на оне пређашње! Чисто посукнуле, утекле у главу, упола покривене трепавицама, полако се крећу, нестално и бесмислено гледају, не траже

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

И један и други поп из овог места где се наша прича развија, могао је зачудо и за приповест много крофни појести. Већ чисто човек да не верује!

Његово место и јесте баш ту где га видите. Није мени одликован трбух, па да на трбуху стоји, него је моје чисто срце награђено, па зато је тако одскочио, да срце покрије и одликује.

Гледај само како је одскочила к’о федери у канабету! Једна лепота! Боже, боже, чисто бих сама однела, само да је видим какво ће лице да направи кад је види!

с мојим попом разговарам, па кажем баш: »Ју, боже, ала да се ’оће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало. Чисто ми глува и пуста кућа без њих!« Па седите! Извол’те раскомите се као код своје куће.

? — Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј. Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!! О жено, жено! — Сневање, лудорија!

Жењен — но ја, још и којекако; али самац — бога ми, врло тешко! — О, молим, молим! Свугде је добро — рече Пера, а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у Карловцима и танког благодејања свога.

Испред сваке куће почишћено и поливено, а све мирише на мокру прашину. Сво село чисто као умивено лице. Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се, да се не искаљају.

Сво село чисто као умивено лице. Испред кућа овде онде виђају се гомиле деце чисто обучене где стоје, не играју се, да се не искаљају.

Сва деца умивена и очешљања, а косица им намазана зејтином. Све на њима чисто, а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необично; некако су ограничени,

Оно је Стари завет био, а ово је сад Нови! — шали се поп Спира. — Него ви ’ајде онако по хришћански, чисто вино, онако по српски натегните, к’о наш Краљевић Марко! Коштајте га само! Г.

Овако нисам! — А, то вам верујем, то вам верујем — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате. Ех, таква ти је садашња младеж!

И ја исто тако шацујем — потврђује поп Спира. — Ено гледам само на асентирунгу: какве ти не узимају у војску. Чисто веле: дај само нек је више каноненфутера! Сад им је свака жгеба и наврта добра; нема више унтауглих!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

МИТКА 17 ВИ БЕКЧЕ 20 ВИИ 22 ВИИИ БИЉАРИЦА 23 ИX ПАРАПУТА 25 Х ЈОВАН 27 XИ МЕНКО 28 XИИ ЦОПА 29 XИИИ СТАНКО „ЧИСТО БРАШНО“ 31 XИВ Ч’А МИХАЈЛО 33 XВ МАСЕ 36 XВИ МАРКО 37 XВИИ 38 XВИИИ ЛУДИ СТЕВАН 40 XИX ДЕДА ВЕСА 42 XX 43 XXИ 45

И, што ближе гробљу, његовим зидовима, тим јаче из њега тамјан, плач. Понекад, чисто вас уплаши, као пресече — те се трзате и застајете, какав изненадан крик, цвилење са нечијег гроба.

Накуповао симите, пењерлије из фурунџиница. Поређао по гробу. И, укочено, чисто очајно погледом моли попу да што пре дође до њега, препоје, те како би могао да иде, побегне, не слуша око себе више

Али он је увек обилазио гробове и чисто са неким уживањем тражио те који су се завлачили по гробовима да их отуда извлачи, гони и бије.

Зима стегла и пуца. Љуба да се укочи. Зато заборави све и невенчаног прими Љубу код себе, у колибу. И, од тада, чисто се променила. Дошла лепша, чистија и вреднија. Од јутра до мрака трчала је, просила, доносила.

Лажу те. Није то крст. И не бој се, још нећеш ти умрети. — Тешили би га, смејући му се, пролазници. XИИИ СТАНКО „ЧИСТО БРАШНО“ Млад, висок, али са преплашеним, плачним изразом лица.

И тако, скупљајући све око себе, дрхтећи, иде по маалама и кућама. — Чисто брашно искам, чисто... — Одбија жене кад му која случајно да хлеб од „нечиста“, непшенична брашна.

И тако, скупљајући све око себе, дрхтећи, иде по маалама и кућама. — Чисто брашно искам, чисто... — Одбија жене кад му која случајно да хлеб од „нечиста“, непшенична брашна.

— Чисто, чисто брашно, снашке, искам. XИВ Ч’А МИХАЈЛО Био је из планина. Мени је увек било мило да га видим. Као да се од њ

— Чисто, чисто брашно, снашке, искам. XИВ Ч’А МИХАЈЛО Био је из планина. Мени је увек било мило да га видим. Као да се од њега

Свака је од њих по нешто носила. Нека восак, свеће, тамјан, нека чисто, бело платно у које ће се мртвац увити. — Умро? Бог да га прости!

И пошто га тамо окупаше, уредише као сваког мртваца, увише у чисто, бело платно, онда га, ма да су се од старости једва оне држале — не дајући никоме од нас млађих ни да гледамо а камо

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Сви уђу. Кад је Љуба видео шта има ту, језа га чисто напада од погледа на многе лепе ствари. Ту је диван од кадиве црвене, па какво огледало, па дугачке фиранге, па сат

У кући је било све чисто и у реду. Истина, није било по собама покућство по најновијој моди, али је све било пуно; видело се да је кућа масна.

Отишло ми у штету — лагала је. „Пут у С. због Анке Белкићеве — двадесет и пет форинти; — чисто ми се кожа јежи! „Кад је Белкић код мене био као гост — ручак четири форинта. „Два путна трошка у Г.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Текст је депеше, ево од речи до речи: Ла ѕітуатіон, каже, ѕе троуве ау поінт де ѕ'аррангер, каже. Чисто и јасно. — Па протолкујте то, брате ви рођени, да сви разумемо шта му је то чисто и јасно.

Чисто и јасно. — Па протолкујте то, брате ви рођени, да сви разумемо шта му је то чисто и јасно. — Ево, све ће це, вели, уредити без рата.... слободан превод. — Врага ће се уредити.

изазове, одавале су заиста ону најбожанскију истину свих речи што их је пронашла те да изрази своје жарко и кристално-чисто осећање.

смео да загрлим мајку, јер сам сав онај гад осећао на себи, ужас имао од оног греха и оне прљавштине и бојао се да оно чисто и свето створење не упрљам.

може бити и да не може да се уздржи, па узима од некуд метлу и целу целцату ону колону, једним само махом, избацује на чисто на поље, и тек се после тога задовољније и некако одважније осећа. „Ето им сад реда — мисли Јуришић.

Јест, какав је скандал цела та глава и тај мозак кад ево две године од кад седим овде не могу да будем на чисто: шта је сад са мном у ствари, на чему сам ја, и кад све оне разне црне колоне што се по њој непрестано врзмају, и

Африка

То је једна сасвим обична врста малих мајмуна званих „речни“. Чини се као да шалупа бира свој пут између острва чисто по ћуди свог крманоша; она оставља са стране често шире рукавце да би упловила у оне што изгледају непроходни.

Једини где је кореографија чисто балетска и нимало мистична. Две мале играчице, свештенице–фетишерке, у одећама са широким атласним рукавима који

Црњански, Милош - Сеобе 2

повели, низ степенице, у неки контоар Копшин, у подземљу, који је био осветљен канделабрима, а у ком је све било тако чисто, уређено, пуно неких стаклених судова, књига, карата на зиду, да се Павлу чинило да се вратио, у Гран, у апотеку,

Гарсули му онда добаци да је, да целива његову руку, и тај Јанко долазио. – Чисто сумња! – Павле на то. А да се велики господин Гарсули, случајно, не би преварио, он ће му, за бољше учвршћење

То тело, у гробу, које је лежало у његовом загрљају, било је сад, и у сећању, лепо, и чисто. Та сенка, жене која је мртва, била му је, крај све те Божичке, све милија срцу.

Павле му рече да је луд, у томе, како говори о својој ћери. То је девојче, чисто, мило, разборито, бајно. Божич му рече да је све то лепо и красно, али да Павле брбља о деци, а деце нема и децу не

Божич га је, међутим, испратио, љубазно. Капетан му је, каже – сунце му јарко – за срце прирастао. Чисто му је жао, што му није запросио ћер, Теклу. Добио би добру и верну жену, а капетан би је ваљда заволео.

Свака жеља Исаковичева, рече, за њега је као заповест. Све је на Вишњевском било чисто, опрано, углађено, и образи, и руке, и чипке, и жабо.

Лепи људи! А све је на њима чисто и уредно!“ Костјурин, лично, поправи Петру попону, која му се била накривила. Хорват је – и официре – за тако што,

Ана је, пред порођај, имала пеге на лицу, као жене које девојчицу рађају, али је лице у Варваре било чисто. Кад би седела, на кревецу татарском, на ком је, до пре неки дан, њен муж, на авлији, лежао, на Сунцу, имала је обичај

Теодосије - ЖИТИЈА

Јер није могуће не одлучивши се од зла научити се доброме, нити ономе који држи јерес да чисто исповеда божаство Свете Тројице, као што није лако на восак ставити друга писмена ако се прва не избришу.

И веома опширан беше у овом. Поучаваше оне који су у супружанству да целомудрено и у девичанству чисто пребивају. Владарима, светитељима и велможама, иноцима и световнима, старима и младима, свима, дакле, беше закон

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Исто су се тако богатили ратним пленом. Захваљујући овом благостању они су могли живети готово чисто ритерским животом, који су наставили и после окупације Босне од Аустро-Угарске (1878).

Они су донели чисто српске особине.* То су многобројни ускоци или пребези. Често је ово био најбољи елеменат динарског становништва који

Има интересантних примера ове сношљивости. Католици празнују многе чисто православне свеце и ради њих посте; то исто раде и православни и још присуствују молитвама католичких свештеника.

Зато је број становништва у Боки остао скоро исти од средине XИX века до данас: 33.000 до 34.000 душа. Бока је чисто српска област и њено је становништво по Сави Накићеновићу (Насеља српских земаља, књ.

„Небо је над Боком готово увијек плаво, јасно и чисто, као и душа њених синова.“ (С. Накићеновић, Насеља ИX). Има смишљања, и готово су увек способни уздржати се и испитати

Прави представници овога темперамента у централном типу, они што врло мало говоре и у говору кратко секу, чисто се дусну кад их питате о причама и песмама, и тим кажу како су то беспослице и залуднице, јер то није „работа“, право

Тешко је задобити њихово поверење. Али им душа одмекне и чисто процвета под утицајем слободног живота за којим су вековима чезнули.

Већ смо поменули, како је на Балканском полуострВу, изузевши чисто динарску област, било многобројно варошко аромунско становништво.

Штавише, у овој је области било у XВИИ и XВИИИ веку великих чисто аромунских или грчко-аромунских вароши, као Мускопоље и Серез, које су биле главна трговачка и културна средишта

словенског још и аромунски, други говоре само словенски, али су и код једних и других начин живота и психологија скоро чисто аромунски.

Трећи су словенско-аромунски амалгам (мавровска група и Мијаци), који је по језику чисто словенски, али се у њему осећају аромунски трагови и утицаји, почевши од типа села, куће и ношње па до физиономије и

Ова се је успомена одржала чак и у Преспи. Те се песме певају о слави, крсном имену, старом, чисто српском обичају ових крајева. Ваља поменути да је и једна песма о Кара-Ђорђу и о српском устанку 1804.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АНТА: Стрпите се мало, молим вас. Одмах ћемо целу ствар извести на чисто. Да видимо најпре на основу чега ви тврдите да сте удовица?

ЉУБОМИР: А, не, оче, никад ја не заборављам то дужно поштовање; али, ја мислим, ово је чисто послован разговор. СПАСОЈЕ: Па послован, јесте послован. (Сети се.) А „Илирија”? ЉУБОМИР: Шта „Илирија”?

МИЛЕ: Боже, сачувај; то никако. Ја то чиним чисто из пажње и поштовања према госпођи Рини. Друга је ствар кад би ми понудили какав мали зајам, то да, то бих примио без

Дакле, пошто је Спасоје био противан, то сам се ја решила за сребро за 24 особе. Чисто, тешко сребро! СПАСОЈЕ: То може да буде лепа ствар. ВУКИЦА: Па зашто сам ја потребна?

МАРИЋ (обраћајући се Рини): Волео бих да ми то и сама госпођа каже. РИНА (збуњена, узбуђена, чисто грца): Ја... Ја... МАРИЋ: Да, да, да, госпођа ће сведочити, јер то потпуно одговара њеном схватању морала.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Читава та кућа, са баштом пуном младих биљки, деловала је чисто и свеже. Била је то кућа у каквој сам желео да живим с мамом кад сам био дете, тамо у шуми крај које ће протрчавати

Таква балава жаба, шта би ти могао да радиш с једном таквом жабом? - говорио сам себи, али то је било чисто лицемерство. Наћи ћеш је само да јој кажеш за посету Бароници. Отрчаћеш до рампе и рећи ћеш јој то. Ништа више. То.

Било је то доба године које сам највише волео: чисто, светло и не превише топло. Рашида је звиждала као Сијукс Индијанци (бар тако је она говорила да звижде Сијукс

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Добро је. Сад узме чашу, наспе, а вино црно као катран; дигне чашу, гледа код свеће: чисто као кристал; натегне чашу и испије, допада му се.

” Најглавнија је била ствар што Чамча тако профитира. Господару Софри и Кречару чисто џигерица расте, кад виде како већ платно пролази.

И доиста, ићи ће тамо Шамика. После неколико дана оде Шамика у посету у Ш. Велико чисто село; тује и спахијски дворац. Уђе у Полачекову кућу. Кућа пространа, грађе за марву велике, штале, шупе.

Црњански, Милош - Сеобе 1

пред својом колибом, у запари летње ноћи пред Штрасбургом, осетив да је преварен, понижен, а да беше рођен за нешто чисто, светло, ванредно и непролазно, као ти комади неба, што сребрни и плави лебде сву ноћ, испод сјајних сазвежђа, над

Мало доцније, она опет погледа својим великим модрим очима, боје зимског неба, мирно и чисто. Била је при потпуној свести. Запита за мужа и одмах затим сети се, хотимице, прве године свога брака.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

(Не сме се заборавити да се при ритуалном просипању воде каже: „Нека иде чисто и бистро као вода.“) Распрострањено је веровање да жена, чим осети да ће ускоро родити, треба да пређе два пута реку,

У воду за прво купање у Бољевцу поред „водице“ стављају се још и сребрна пара (да би дете било чисто као сребро), трава тресеча, мало соли и пепела (да се дете не би оједало) и вина (да би дете било здраво и јако).

⁸ Вода после купања проспе се на за то одређено, „чисто“ место. На Косову се проспе у кући, а никако напоље, да се не би детету десило какво зло.

„На четрдесети дан од рођења детета, породиља се најпре окупа и у чисто обуче. Дете такође окупа и повије чистом пеленом па у пратњи бабице одлази у цркву да ’вади голему молитву’.

Строго се води рачуна да се вода употребљена за купање детета проспе на посебно, чисто место. Она се обично просипа уз плот или тарабу, а никако тамо где пролазе људи или стока.

У приморској нахији, у воду се ставља златни или сребрни прстен, да би дете било „чисто као злато или сребро“.⁴⁷ Вода од купања просипа се на корен шипка, да би и дете било румено (здраво) као и плод шипка.

Осим тога, реч „чедо“ очигледно се односи на сасвим мало, тек рођено, па отуд „непорочно“, „морално чисто“, „невино“ чедно детенце.

“ Ако неко дете ово тачно, чисто и без замуцкивања брзо изговори, вели један извештач из Црне Горе, онда је оно „добро за школу!

У њима се не налази само закопано благо, драго камење и чисто злато, већ и најлепше језичко благо: сочне, живописне речи и изрази, маштовита поређења и ритмични прозни говор.

¹ Друга група народних веровања, напротив, открива нам представу детета као божанског бића које је благородно и „чисто“.

У Шумадији верују да Бог даје кишу „деце ради“.² Да је дете ритуално „чисто“ и срећно сведочи и обичај да се за Божић, као положајник, узима здраво дете које би својим џарањем ватре требало да

и паганског (народног) модела детета у неким од оних веровања и обреда у којима се дете појављује као анђеоски чисто, насупрот одраслом, старијем човеку и, посебно, жени који су „грешни“.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Узалуд су обе старе госпође колутале очима показујући на мене, он је читаву ствар поставио на чисто дијалектичко-материјалистичку основу, тако да сам се потпуно разочарао и са девет година постао особа пуна хладне

Матавуљ, Симо - УСКОК

Главно је, е је сад доњи народ већ једном на чисто, неће већ презати од сутрашњега дневи, као што је презâ годинама! Као што знаш, додијало му бјеше мијењајући

Види само како се срди на тебе и окреће главу! Стара јуначина чисто занијеми, стидећи се од тога њежнога пријекора. Јанку би тада згодна прилика да добро уочи дјевојку.

— Мене ради — рече кнез, чудећи се. — Да, синовче! Ето имаш унука, хвала богу, дијете напредно мимо дјецу, па чисто сви страхујемо е би га могло кобити оволико наше туговање! — О, сачувај, боже и Божићу!

Кртоле, купуса, дувана на претек!... Е, сад видите и сами, поље је свуд по сриједи чисто, а по окрајцима крваво, дакле бићемо се с њеким, али не жестоко! Има једна биљега, која ми није мила! — Је ли гроб?

— Е, па да сте ми здрави и с добријем дошли! Догодине у ово доба напијала вашим сватовима!... Аха! Чисто црмничко! Ово је ватра за старе кости!... Збиља, да вам скувам мало кастрадине?

Кнез гракну: — А камо те већ, грдове мој!? Дошао си синоћ, а ја те сад видим! Долажаху од Мргуда да те траже, а мене чисто стид да кажем, е те још ни видио нијесам. Изидоше Крстиња и Јоке.

његово главарство, његова неограничена власт, те је сједио одвојено, важно упредао бркове, градио се дубоко замишљен и чисто очекивао неће ли који први што гласно проговорити да га накара.

— Нећу, божја ти вјера — рече кнез мирно, али одлучно. — То сада кажем чисто и једном завазда! Цуца преблиједи, али рече меко: — Ваистину, нијесам дошао ни да се прем, ни да назор што учиним,

— Е, брајо, то сам и чекала да ми речеш? Хоћу! Али ти мени сад реци чисто, отворено: хоћеш ли га за зета? — Хоћу, божја ти вјера! Како нећу онаког кућића и јунака и мога осветника!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Зар оћеш да плете седе косе? Већ ми је срамота и у цркву да идем; а она се, сирота, искида од плача. Не видиш како се чисто губи у лицу? Није шала, срамота од света. Њене другарице удале се вајкада, а она сирота...

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Дете се, по Русоу, рађа чисто, без рђавих нагона. Улога васпитача је у томе да га подстакне на размишљање и самостално закључивање.

И доиста, чисто дечја књижевност неважан је, нижи, примењени књижевни посао. Што се тиче оних вреднијих остварења, њих радо читају и

Напротив, то значи нагласити, још једном, произвољност и нестварност те чисто друштвене вредности коју називамо књижевношћу.

су велика мудрост — и одређена храброст — да би се у појавним облицима трајања откривало оно што је јасно и поуздано, чисто, пре-времено. Сложеност света не може се, због деце, укинути; она се, и у дечјој књижевности, назире.

Појам песма за децу мање је прецизан, може обухватити све што је, на било који начин, приступачно детету а чисто дечју песму одређује одвећ сврховито, намеће јој робовање према детету у облику који она нерадо прихвата.

Међутим, и поред склоности ка мишљењу у чисто логичкој равни, једино је форма дечје песме одговарала песниковој намери; или му се, вођеном ранијим искуством с

Али певати о општим стварима није исто што и размишљати о њима. Изгледа да онај дубљи, чисто поетски подстицај није био довољно јак.

У Ћопићевом случају то није сасвим тачно: и после рата, напоредо са романима, хумористичким и сатиричним причама, те чисто дечјом књижевношћу, Ћопић се, ретко али снажно , враћао својој златној жици , обогативши првобитни круг прича

У овом огледу говорићу искључиво о том, детињству и завичају окренутом Ћопићу, супротстављајући га, самим тим, „чисто” дечјем писцу, као и Ћопићу за одрасле.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

НАНЧИКА. Они су мало дрвенасти. МИЛЧИКА: Гледала сам како вам је чисто мило било гди с вама онако учтиво говори. НАНЧИКА: Зар ти ниси имала друга посла него у мене да гледиш?

(Одлазе.) 5. СМРДИЋ, НАПРЕД, ПОТОМ ШЕРБУЛИЋ, СТУПЕ СМРДИЋ: Шта сте се толико с тим разговарали? ШЕРБУЛИЋ: Чисто ми је срамота казивати. СМРДИЋ: Зар је тако зло? ШЕРБУЛИЋ: Зло није, него... СМРДИЋ: Шта је, дакле?

(Пружи јој писмо.) СМРДИЋ: Шта је то? ГАВРИЛОВИЋ: Чисто родољубије. Госпоја Зеленићка или, по српски, Плавићка имала је одавно познанства с једним Маџаром, Нађфалудијем, кога

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

што »браћа србска у Банату« тако мало знају и тако мало маре за богату и лепу далматинску књижевност, те поред »чисто нашког« језика далматинских писаца употребљавају толике турцизме: »није ли боље од једнокрвног брата што узети неголи

напустио старији српскословенски језик и да се усвојио рускословенски црквени језик, па чак почео се примати и чисто руски књижевни језик.

То је један од првих превода из француске књижевности, прва чисто белетристична књига у српској књижевности, и једна од најранијих појава новога филозофскога духа у српској књижевности.

књижевности свога времена, први чисти и одсудни рационалист српски, писац чија дела имају не само историјске но и чисто књижевне вредности, човек који је створио преокрет у српским духовима и српску књижевност и културу ставио на нову,

Сав његов рад је чисто практичан и сав његов значај је што је код Срба примењивао општепримљене идеје сувременог европског рационализма, који

Он хоће да се одвоји »чисто евангелско учење«, оно што је основно и битно од оног што је доцније додато и штетно, од »човешких свакојаких предања

»Што год није чисто и јасно, вели он, не увесељава, а што не увесељава не може придобити срце.« Иако не тежи да прави књижевне ефекте, он

одблесак европске идеологије XВИИИ века, ипак је он скроз позитиван дух и његове идеје имају солидну реалну подлогу и чисто практичан смер.

До њега српски национализам био је чисто вероисповеднога карактера и обухватао Србе у Карловачкој митрополији. Он први уводи у појам народне целине Србе свију

Та књижица имала је чисто практичан значај: она је правдала кораке државне власти за укидање силних празничних и нерадних дана у православној

У чисто богословским разматрањима, где се служи библијским текстовима и црквеним канонима, Мушкатировић се служи старијим проте

Везилић је и добар српски родољуб и високо цени способности српскога народа у свим правцима. Његова поезија са чисто уметничког гледишта нема вредности.

Милићевић, Вук - Беспуће

Облаци се размицали и цијепали. Помаљало се опрано, чисто плаветнило неба; сунце одсијевало у локвицама воде; осјећало се нешто безазлено, с много доброг, дјетињег осмјеха.

поново спазио и нашао као израслу, витку дјевојку, с црним очима, разликујући се од осталих сељакиња што је била вазда чисто обучена.

— Гавре — викну — тражи те некакав господин, и одмах отрча натраг. Гавре Ђаковић баци поглед за дјететом, чисто не вјерујући. Ко би то био да га тражи! Да није какав стари пријатељ који је овамо случајно залутао и сјетио се њега?

— Остајете овдје? Шта да радите? рече она чисто зачуђено и не вјерујући. Он се мало замисли и погледа је у очи. — Чекати вас да дођете овамо до године, каза он

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако јако да јој сва три младежа чисто одоше на једну страну. Али напослетку, кад Јова рече да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у

се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда, па га зачуђено гледа и као да га чисто пита: — Е, мој брате, и сопатниче мој, зар и тебе закла и ошури! А Јова Ватрица није био само човек шалџија.

Шта? Јогуните се! Одмах! Деца се погледаше својим безазленим и мирољубивим очима. Чисто човек не би веровао да су то оне исте очи које су малочас онако крвнички једне у друге гледале.

своју дати, него што ће дати ову, на којој је сад лепо обележио сваки њен део латинским именом и римским бројем, да чисто човек не може да верује да је та глава пре три године била на раменима Рисантија, сеоског бирова, — славног бирова,

Досади му се, и у један мах хтеде да устане, али га Максим лепим реч’ма задржа, те тако он остаде, па чисто као вели: где сам — ту сам, шта је — ту је.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Једна мома стоји бела Кâно снега млада груда: „Ој девојко, злато чисто! Та лепша си него вила, Лепша него сунце исто; Би ли, рано, моја била?“ „Ој срећице изненада!

“ Викну мома, па ти брже За жбун један зађе, А момак се чисто трже И чудо га снађе: „Јао мене, и до сада Шета ја по горе, Али не чу још никада Да славуји зборе.

Оде јутро, ето веће пладне, Ето веће и вечери ладне, Тио вече као јуче исто, Облак златан, небо стоји чисто, Све се кити, све се злату спрема, Али зашто њега јоште нема?

Та дваест нас има на једнога — Јала за мном који жена није.“ Тако викну стари Мехмед-беже, Па од гњева чисто се подмлади, Трже сабљу, наже низ стијене, А за њиме навалише Турци.

Око твоје беше тада чисто, Лице свјеже као цвеће исто. Ал' поред пута тополицу једну, Оборену олујом, ти згледну: На гранама листова ту

Како онда, тако сада исто Пред оком је мени све ту чисто. 57. Ја јој видим косе расплетене По лабудни пловити рамени, Румен-усне, образе румене, Видим снежни њезин врат

Ох да могу сузе оте Опрати је од срамоте! В Боже, Боже, што би с њоме? Куд се деде злато чисто; Кô несретне оне моме Зар и она сада исто?

најмањега Да му скрије лице красно, Ни облачка око њега, Ето тоне сунце јасно, Да и она тако исто Само може заћи чисто! XВИ Сунце зађе: „Тамо, тамо, Макар како, све је једно!

Тамо, тамо с оне стране Ћаше диван дан да сване; Чисто злато све је било, Ал' је брзо потавнило. И олово све постаде Па на срце јадно паде.

“ Таку реч је Радивој зборио, Мутно лице мало разведрио. Беше л' сетан баш зато заисто? Је л' му срце као лице чисто?... Бар Милета мисли да је тако.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Вала ми се био на главу попео. Пођем увече некуда, тако, по свом послу, шта се кога тиче куда ћу, а он ...чисто ми се чини да је кренуо назорице за мном са оном својом сикиром. Хм, светац? А шта ће њему сикира кад је светац?

— Како да не ваља, Мјаило, брате! — чисто се трже сељак и опет се огледа на онај љесковац. — Добар је он мени, предобар, немам ја ни њему никакве замјерке.

Кркљанац код џамије одједном процијепи нечији снажан узвик: — Не дајте, браћо, однесоше ме! Јоваш чисто подскочи у мјесту, познаде глас брата Микана, али исто тако брзо сједе поново у заклон и злурадо врекну: — Аха, нека,

— Богами сам и ја одмах познао Гојков митраљез — чисто се обрадова тршави дјечак. — А нема ту више шале, нагазили су буразери на засједу — јави се водни делегат, строго и

— Види га, како зна лијепо ружити, чисто човјеку мило слушати — похвали га четно спадало. Тршави дјечак приби се још више уза свога кума, ударајући му уз пут

Артиљерац отпухну, искоса омјери стару муслиманку и обрати се својима. — Убио је лед, ова стара иста моја матер. Чисто сам претрнуо кад сам је малоприје спазио уз овај путељак. — А жива ли је стара?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— А? — промуцао би он. Али то а не беше чисто, већ нека средина између а и и. — Зар истина, да ти волиш Тоду? Димитрија би га погледао забленуто, па би брзо

Човеку, кад је види, нехотице задрхти душа, груд омекша и чисто осети неки тих, благ мирис што га задахне пред њеном појавом.

— промуца он. — Да ме видиш?! — поче она тронуто — Црни Димитријо, ето, гледај ме! На! — И поднесе му своје лепо, чисто лице тако близу, да он осети додир њене косе са чела. Димитрија устрепта и зажмури. Одједном се његово лице преобрази.

— Тодо! — шану он. — Их, та доста! — чу се оштар, пун гнушања глас њена мужа који се, намрштен, чисто зазирући од његова гадна изгледа, окрену косо и не гледећи га, баци му динар. — На! Па сад! — марш!

— Читаш ли? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах. Случајно ми поглед паде на твоју руку и чисто се тргох, кад је видех како се испунила и пролепшала.

Погледах ти у лице и тек тада видех како ти је оно пуно, чисто и светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, нежна

Али мати? Улази она тихо, поносно. Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата. Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица.

и расипа жарку румен, а хладовина већ преду зима маха над жегом; кад из топле земље бије сувота и драж; кад зелено и чисто модро небо срце драга и пуни га опојним, раздраганим миљем — тога дана изиђох из собе саломљен од силне ватре и

Бојао сам се. Поражен мојим кукавичлуком дрхтао сам као прут. Моја мати ни речи утешне, као да није ништа знала. Чисто не веровах да је то она, како се беше занела око твог спремања... И паде вече, опет изиђе месец и обасја све.

— тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала. Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.

Тргох се и погледах небу. Оно чисто и плаво. У даљини преко ограде зелене се баште и винорпади. У чистом и сувом ваздуху кликће шева и ластавица.

Век ти шарен, пут далек, незнан и таман. Ако преживиш...“ Тргох руку. — Иди и набери. — Па чисто бежећи скочих. Нешто оне речи, а нешто задах од дувана помешан с тешким мирисом њена зноја и неопраности толико ме

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Моја ће књига написана бити чисто српски какогод и ово писмо, да је могу разумети сви српски синови и кћери, од Црне Горе до Смедерева и до Баната.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

На улици нема света, само што по снегу шета једна мома. Одело је снежно, бело, на брежне јој пало груди, снег од једа чисто студи; узалуд му Месечина светло чело живо љуби, он шкрипуће бели зуби, гледајући како струком, како белом, меком,

Тај осмејак пусти, кад га је видело небо први пут, чисто га гледам де од милина раствори груди сјајне, де изли на тебе љубавни благослов, најплеменитије племе раја свога, чедо

груди сјајне, де изли на тебе љубавни благослов, најплеменитије племе раја свога, чедо љубави, анђела страсти: вино; чисто га гледам де ти се хвали рајем, де ти га нуди, тај одузети поклон боговске ћуди што сам у себи труне, невиђен,

потопљен, и себе сама милост просећа, већ ледне вале кô да осећа, — потресло га је, задрхтô је кроз, у колених му чисто зимогроз! и још титански тај подругљив смеј — да силан роб! ох да сиромах Зеј!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

3. Одбацили смо сваку ранију, по нашем мишљењу чисто формалистичку поделу народних приповедака на фантастичне, реалне, хришћанске, шаљиве, подругачице, басне и т. сл.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Ено се и даске оглођале од тешка трвења. СОФИЈА: Не можемо седити у свињцу. МАКСИМ: Знам, знам; само с лица нека је чисто, а иначе, како је бог дао.

МАКСИМ: Тако, тако! КУМ: Али шта сам ти онда тек пропатио! Повучем, а мени сва кика остане у руци. Грозница ме чисто увати од стра, мислећи да сам јој ишчупао курјук, а не сећам се, да је коса туђа.

НИКОЛА: Кућа ти је чиста, уредна; све је на свом месту, све иде као сат. Аспида није, али није ни смрдљивица. Увек чисто и пристојно обучена, али се не кити као гдикоје лутке. Ко такову жену има, може казати да има добру жену.

СВЕТОЗАР: Послушајте како је пресуђено: Она жена, прво, није добра, која по кући једва оди, мрзи ју чисто говорити; куд пође, ту седне. Деца су јој нечиста, кућа неуређена, пуно свуда ђубрета. НИКОЛА: Еј, моја Маго!

ИСАЈЛО (тајно Манојлу): Видиш, како је учен. МАНОЈЛО: Заиста, јер му се чисто коса накострешила; ваљда је много мислио. ДОКТОР (Исајлу, гледећи у књигу): За ручак ћеш преправити трифеља.

ДОКТОР: Како? Говорите! ШАЉИВАЦ: Ја сам истина обећао ћутати. ДОКТОР: Ако је дјело чисто као моја слава, нашто ћутање? ШАЉИВАЦ: Ја, ако вам и откријем, то ћу само моћи насамо и под условијем.

(Почне копати.) ДАМЈАН се полако укаже. ДАМЈАН (за себе): Аха, овај се већ забунио. Чисто не могу да дочекам час. (Уклони се.) КУЗМАН: Ха, ево и, ево моји лепи новаца! (Устане.) Е, комшо, осрамотили смо се!

ЉУБА: Ја сам молила мога бабу да ми наручи један, пак каже добар је и онај стари. Чисто ме је срамота већ да у њему идем. ПИЈАДА: Па твој није рузан. ЉУБА: Већ скоро је изишо из моде.

ЉУБА (Пијади): Видиш да се не срди. (Одлазе.) СТАНИЈА (сама, крсти се): Буди бог с нама, у Београду није чисто! Какав је ово покор? О Господе боже благи! (Опет се крсти.) ЉУБА (враћајући се): Шта је, мајка, што се крстиш?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПЕРСИДА: Заповедате ли штогод? ПЕЛА: А шта знам заповедати? Ја видим овде је као царевина, свуда пуно, свуда чисто, лепо, уредно. Само да седи човек па да ужива. ПЕРСИДА: Заповедате да вам донесем кафу?

Но, код милостиве госпође сасвим је другојачије. Чисто се и у образу променула. Најпре бјаше набусита, а сад је блага и умиљата, канда је малко спала.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

песма о Црвеном тргу, који је изненада постао бео због снега, а после сам их учила да певају „Ти ме, Мицо, не волеш, чисто сумњам, чисто сумњам...“ омиљену песму мог френда Сулета из „Три грозда“.

тргу, који је изненада постао бео због снега, а после сам их учила да певају „Ти ме, Мицо, не волеш, чисто сумњам, чисто сумњам...“ омиљену песму мог френда Сулета из „Три грозда“. Тај госн Суле је једанпут извео максималну ствар.

Опа, баћо! И још му се не допада серијска израда, него наручио специјалну — у мозаику! Да вам памет стане, чисто излуђивање! А за то време — систем „Паметнији попушта“! И шта?

Кад их човек види у оним њиховим јазбинама, чисто му дође непријатно што је малограђанин, јер је сачувао толико лове да плати свој кофијановић.

Кеве ми! Неки руски коњак, шта ли? Значи, матори ме прочитао! Помислих на „Птице и бубе славонске равнице“ и чисто ми дође да заплачем, али уместо тога прснем у лудачко церекање. А знате ли зашто?

“ — а он, пажи шта му одговара: „Мајке ми, госн судија, каже, чисто зезање! На часну реч! Скочим ја тако с Локрума и зароним из зезања, ради друштва.

“ а када га упитате шта то, за име света, мрзи, каже да мрзи јутро! После овог, чисто хамлетовског монолога, маман почиње да износи светле примере наших суседа, који су се већ одавно вратили са пијаце.

Плажа је одмах испред куће. Не скидамо по читав дан костиме. Све чисто и врло јефтино. Богами! Мој муж свако вече попије целу чашу вина.

Месташце је веома близу ожалошћеној породици, све врло повољно и веома чисто! Може се и у костимима за купање! Само да однесу старе мртваце ... — Шта је, авантуристо? — шмрца маман.

УКОЛИКО СУНЦЕ ВЕЦЕРАС НЕ ЗАЂЕ, ЗБОГ СМЕТЊИ ЧИСТО ТЕХНИЧКЕ ПРИРОДЕ, КУПЉЕНЕ КАРТЕ ЗА ВЕЦЕРАШЊИ ЗАЛАЗАК МОГУ СЕ ЗАМЕНИТИ ЗА СУТРАШЊИ!

Пође лево, кад тамо купатило. Из леве славине тече чисто фолирање, из десне цури — кобајаги! Лажњак прасе, оћу да кажем.

као, баш га то занима, како је чистач и како живи и све, и колико му је плата, и како му изгледа стан, скромно али чисто, па онда камера слика прасе на столу и срећну фамилију око прасета, а када се пренос заврши, сценограф из телевизије

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Е, то она неће; али кад јој пружим пуну кесу тантуза у залогу, баба се промени у лицу и одма ми да. Чисто би волила да га никада не вратим. МИТА: Пак сад шта мислиш? АЛЕКСА: да изварам прстен од ови, пак да га дам Батићу.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

За тезгом седи крава, у дугу муче даху: „Одличну робу имам, чисто млеко у праху!“ Долази најзад стражар, господин Мотка Ној, увис палицу диже: „Свршен је вашар. Стој!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Остајем тако дуже од пола сата, можда од три четврти, без једне мисли у глави, без једног сна. Задовољства су чисто физичка. Очи уживају у све тамнијој боји шуме прекопута, груди у дисању ваздуха освеженог мирисом биља и воде.

Искачем из постеље кијајући, умивам се и силазим на улицу. Острво се купа у првом расветљењу. Све је чедно, чисто и светло; звучно; као да је стварање света тек завршено.

То није био човек који мисли на љубав. Његово срце је било чисто као ова вода. Пипо није слушао шта говори његов отац.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Ал' куда? и камо? Нит' разум каже, нити срце зна! Почива земља, почивају људи, Осећам чисто како дише ноћ; Ал' моје срце, али моје груди Спокојства слатког не познају моћ.

се јури, трчи, ради, Од песама поље ври — У захлађу доле, усред густе сенке, Поређане висе румене евенке, Па те чисто маме: Ходи амо, ходи! Та овако грожђе само овде роди!

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: Био сам баш пред смрт да га обиђем. Сео ја тако на столицу, а он, кад ме виде, чисто се овесели: „Где си, забога, Агатоне, ја никог ближег од тебе немам!” ТРИФУН (накашљује се): Овај...

АГАТОН: И још кад би знали чега ти све ту нема? Све су собе препуне скупоцених ствари, све чисто сребро... ПРОКА: И све то чува некаква тетка. СИМКА: Баш срамота! Што кажу, фамилија смо, а не знамо ни чега има, ни.

Па ето, крај њега сам се навикла. ГИНА: А шта велиш, Симка, за онај сервис; чисто сребро, за два'ес' четири особе. СИМКА: Ти се, Гино, канда заплака кад виде тај сервис?

Успут већ скида шешир и мантил). ДАНИЦА (улази, и кад види да нема никога, чисто одахне душом). САРКА (провирује на врата, комотна, разголићена): Је л' те, молим вас, има ли овде у кући каквих

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А неки пут ми чисто лакне када се камен измигољи и остане читав... Мисле људи о свем и свачем. Повремено заостане потпоручник Александар

Људи се невољно окрећу, сећају се родног краја и тишине домаћег огњишта. Још чисто не верују. Све мисле да ће нас ипак ова чаша на некоји начин мимоићи... Тамо се гине...

Јеси ли разумео? Танасије се доброћудно смејао, вукући наниже пешеве блузе. Док су се тако расправљале чисто унутрашње ствари батерије, на брегу су се сакупљали команданти и од њих журно одлазили некуд ордонанси.

А, сем тога, наша пешадија лежала је по околним њивама и ливадама. — Зашто су нас избацили оволико напред? — чисто завапи наредник Милутин, вођа попуњавајућег дела. Тај коњаник објасни нам унеколико ситуацију.

Милутин два пута удари Александра прстом у груди. Александар се чисто нарогуши и застаде. Као да је оно Милутиново: цап, цап, и уз то удар у груди, у свести Александровој изазвало живу

Заћутасмо. Онда она подиже лагано главу, погледа некуд у даљину и чисто завапи: — Много је то, тетка — тако је звала моју мајку — много!... И од људи, и од... хтеде рећи: „и од Бога!

Плакале су и моја мајка и сестра. Паде ми изненада на памет да би оне исто овако плакале да се и мени нешто десило. Чисто се тргох од те помисли И нагло се дигох, те приђох прозору. — Страшан је рат — говорила је моја мајка бришући сузе.

— Онда ти, две ноћи пожарни, што ми ниси казао. Затим уђе у шталу где прими рапорт. Све је у реду. Чисто му криво што не може ништа да за мери.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

и он се учтиво рукова са Љубицом. За то време Гојко весело узвикну: — Веља, Бога ми!... Ја гледам, па чисто не верујем. Они се обојица загрлише и пољубише.

Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило, и он се занесе, гледајући и мислећи... Прелети по неки сребрнаст облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко

облачак, пронесе се тихо, нечујно, преко недогледне пучине и растури се тако у висини, па опет над баџом затрепери чисто небо, обасјано благим зрацима. Али је ипак хладно, веома хладно... Снег се бели по околини и оштра студен бије по лицу.

Понегде је ова чиста, бела одећа прошарана црвенкастим јабуковим или крушковим цветом, те се боје лепо преливају, од чисто беле у црвенкасту, па опет у белу као снег...

Беше све лепо, и чисто. Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...

Даље, даље црна прошлости !... Здраво лепи, срећни животе!... Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела и срећна, чека да се он пробуди.

Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија... Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино... По соби неред... Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим... А-а-а!...

неописана лепотица!... Иде брзо преко дворишта, а на лицу јој исписано некако невино, чисто детиње задовољство... И цело јој лице детиње, нежно...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

дјевојка дору говораше: “Да ја знадем да је то истина, Ја бих моје павте расковала, Па бих твоју узду оковала, У чисто бих сребро оковала, А ђерданом мојим позлатила.“ 167.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Док један од нас на земљи дише: да ни један врт не замирише. Да живи гробље! Једино лепо, чисто и верно. Да живи камен и рушевине! Проклето што цвета у висине. Ми смо за смрт!

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Дан летњи. Сунце припекло да мозак проври, од силне запаре чисто осећам вртоглавицу; нешто ми зуји у ушима, жеђ да ме умори, а поглед уморан, те једва гледам.

Сутрадан сам посетио министра полиције. Пред министарством маса наоружаних момака намрштена израза, чисто зловољни што већ два-три дана како нису тукли грађане, као што је то обичај у тој строго уставној земљи.

— рече момку, а затим се обрати мени: — Верујте да сам тако уморан од тог многог примања од ово два-три дана, да ми чисто глава бучи. Ово сад с вама што сам уграбио да проведем у пријатном разговору! — Долазе послом? — упитах.

на југ земље и да се побијем са Анутима, јер ме тако заболе страдање невиних, мирних грађана од њихова варварства, па чисто заборавих да сам стар, изнурен и немоћан и осетих у том тренутку младићку снагу.

— Ти си, што не устајеш? — рече председник ономе осумњиченом. — Он је, он је! — узвикнуше остали и чисто одахнуше, као човек који скине с леђа велики терет.

и они су изнети из станова да виде ту ретку свечаност; чак и из болница све болеснике изнели на носилима; па и њима чисто секнула бољка: лакше им кад помисле на срећу своје миле отаџбине, и деца на сиси изнета, и ода не плачу, већ упиљила

” А и они би сами чисто хтели да цео тај проклети крај и оне бедне кућице понесу, да се може како, собом. Граја и галама као у свакој маси.

с искреним очајањем нашла хиљадама опасности у овој мојој причи: у свакој реченици, у свакој речи, у сваком слову. Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: — Хууууу!... Дотрчи џандар, па у'апси зачас!

— Објављујем да је огромном већином победила трупа која је за вино и соду, затим долази мало мањи број фракције за чисто вино, затим фракција за пиво.

Хладна, мрачна ноћ. Ветар јауче кроз оголело грање и чисто сече где дохвати по голој кожи. Небо мрачно, страшно и немо, а ситан снег завејава у очи и бије у лице.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако

А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко...

Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?... Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно. Обузме те јутарња свежина.

Смирује се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна. На земљи чисто, једро жито и плева.

Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке руке...

Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим. Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.

« Али што је деловодник и главну књигу водио чисто — то је за причу. Свако писмо мора бити тако једначито, тако равно, као под лењиром.

Идеш из школе љутит и суморан, а на прагу те чека љупко и добро лице твога друга, с кога чисто читаш да је готово да дели с тобом све што те снађе.

Па заседнеш тако са својим другом: све приправно, намештено, чисто, удешено за негу и одмор — само те чека да уживаш...

Па још кад се појаве деца... Пи—ха—а!... ух, чисто ме језа... А да ли ће? — Хоће, што да неће!... И други се жене, па имају деце... Их, па тек кажу: »Чиј си ти мали?

Сви ућуташе. Звезде побледеле. По небу се осула нека неодређена белина, која му заклања чисто плаветнило и даје му неку суру нејасну боју. Зора се помаља.

Мало још, па се просуше по небу први млазеви сунчаних зракова, од чега се обоји цела околина, и по небу засја чисто, нежно, бескрајно плаветнило. Помоли се сунце. Кмет се прену и диже људе. — Стан'те сви у ред, један до другог.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ПАВКА: А, то је? (Чисто јој лакне.) ДАНИЦА: Ти си погрешио врата. Не седи овде адвокат. СИМА: Него? ДАНИЦА: Ево овде, ова друга врата.

Је л' кажем ја! Оставио дућан да чита новине! Баш право да ти кажем, Јевреме, кад дођу тако ти избори, а мени чисто смркне. ЈЕВРЕМ: Ето ти сад! А шта има теби да смркне? ПАВКА: Тако. Не мили ми се.

ДАНИЦА: Једва чекам да се ти избори сврше. Мене је чисто страх! ИВКОВИЋ: Па, ипак, нећемо се ми посвађати. Не бојте се! Ко победи тај ће после опростити своме противнику...

ЈЕВРЕМ: Гле! гле! (Чује говор и чисто не верује. Развија своју хартију и прати Ивковићев говор.) ИВКОВИЋ:... Примајући из ваших руку и из ваших душа то

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор.

задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. У томе стиже и вечера. Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.

Онако љут, написа један допис. Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну. Одмах се лакше и боље осећао. А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих

је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином.

Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло. Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против

Ама ви се канда опет буните?! Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи. А то и јесте жалосно што наша српска публика

Него да идемо даље. Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.

— вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.

Хоће да зна шта се догађа по свету. Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише. Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и

— рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути. Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро?

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Све је ту чисто, нежно и шумно, И све сам негде већ срео: Празно двориште, котар, гумно, И под сунцем снег врео, Трен сјаја у ком

” И одлази весели синак луке, Олуји брат, галебу друг! ...Да, на прстима дедине леве руке Нокти су подсечени чисто, у круг, А на десној избиле канџе и куке: По два сантиметра нокат је сваки дуг!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

И јошт ћу ви једну спрдњу причат (а знам чисто вјероват нећете): видио сам људе у Млеткама ђе на коноп скачу и играју.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

ИИ Зато Софка никада није волела да о тим својим претцима мисли, јер је знала да би увек тада по три и више дана, чисто као кријући се од саме себе, ишла по кући болесна. | Свога рођеног деду и бабу једва као кроза сан памти.

лицу види да она речи у песми не разуме, стране су јој, али се види колико их осећа, како од среће, | раздраганости чисто трепери и отворених уста гута одоздо његов глас, који се све више почиње да разлева по башти, реци и тополама тако

А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.

Чак је била и задовољна што је с тим на чисто. Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала. За њу није било ни од каквог мушкарца опасности

Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва

жеље, чежње, страсти, грли је тако силно да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца. У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.

јасније, издвојеније, сва заносније, силније бивало, да би она, долазећи из баште овамо кући, од раздраганости и среће чисто руке више себе дизала и у мало на сав глас не певала. Али то није смела.

А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже

Тако је било и сада. И да се не би прљала, била је обукла неки стари минтан, који јој је био тесан, те су јој се прса чисто кршила.

поред бунара ка капији, да отвори, виде како јој мати хитро сакри тепсију са пшеницом и ужурбано, ма да је било све чисто, опет неколико пута махну метлом испред кујне и склони неку крпу и још нешто испод степеница.

Али она виде како се мати, пошто отпрати Арнаутина и за њим затвори капију, враћа полако и чисто тешко дође до бунара и Ту остаде дуго, дуго. После скрену и упути се подруму.

Сад ће — одговара им Магда, тупкајући папучама. Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала. Чисто и Софки.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Све ми сада личи на једно исто. Свака идеја лепа брзо се, чудно квари У мени самом сада, н извориште чисто Негдашњих снова талог живота прља стари.

Ја сам вечна љубав наспрам пароксизма Осећања свију што у мени живе, Огледало чисто и велика призма Векова у сенци једне перспективе.

“ О, кад би твоје чисто биће знало, О, кад би знало ово тихо вече Да ми топла суза нечујно потече На те речи с твојих усана: Још мало...

Јер, на крају, све ће бити једно исто: Празни ветри који „мементо“ зашуме, Мало трошног праха, ништавило чисто, Крај досадне, дуге и фриволне глуме.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Као да си га жеравицом посуо по бјелутноме лицу, тако се зарумени. На њему бјеше просто али веома чисто црногорско одјело, а за пасом леденица. Владика му махну те он приступи и цјелива га у руку. „Откуда сте ви?

„Вјере ти Р’слан-беже што ми нешто хиташ данас, чисто као да се бојиш влаха!?“ рече Имбро, крупан прикладан човјек од тридесет година.

Дуго би било потанко повиједати те чудне састанке, на које двоје напуштене дјеце крадом иђаху, да чисто краду душевну храну. Таково што ријетко се можда у свијету догађало.

Сва се Јевропа снеби најприје, па здружена крену да сатаре аждаху. Јан — чисто као да га нека невидовна сила понесе, ускочи у Француску.

Рањеник је с почетка стењао, па гласније јаукао, док најзад болови му истискоше страшну, чисто звјерску рику. Није шала провући с бока на боку а кроз рану што се стискати почела!

Чујући како се вретено врти, мачак скочи са кревета, па леже пред њеним ногама. Он избуљио очи а наћулио уши, чисто као да се диви и у себи есапи: е мачка није а мачија работа!

“ „А од кога је, ха!“ прихвати неки, чисто с поносом. Цијело племе дичи се с добријем јунаком, јали са лијепом и мудром одивом; онда обично наглашују оно „наш“

Ђакон, престрављен скочи и обазрије се. Њему се чисто учиње као да неко има бити иза њега; неко пут кога се Владика тако устремио.

Пошто се људи нешто договараху, почеше се поново примицати али још спорије. Како напријед све то лаганије, чисто је из далека изгледало као да броје стопе.

Може вам бити!“ Сердар је све то изасуо онако у душак, не чекајући ничијег одговора. Чисто би се рекло да је грајао, само да себе заглуши и да прекине своју сјету. Људи, пошто посједаше, стадоше пунити чибуке.

“ „Ама што ћу ја, де?“ попусти он. „Проговори с њим! Будите на чисто! Нека се окане, јер прилике није!“ „Да му ја то речем, у кући мојој, о крсном ми имену!

Лице му, обично жуто, бјеше се заруменило од свјежа ваздуха и од покрета, те му чисто весело играху очи и осмијак на устима.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Злато не збори а чуда створи. — Где злато господује, разлог се не чује. — Злато је чисто и у прљавој кеси. — Празна кеса тежа од товара. — Човек без новаца, пањ без жила. — Са новцем свуд код куће.

— Најгора зараза од црна образа. — Свакој рани има лијека, а срамота до вијека. — Боље је чисто чело, него пуна кућа. — Боље да си мртав но срамотан. — Глава за главу, образ ни за главу.

Црна капа — жалосна прилика; Црни данци — црни похођани. Чиста злата рђа се не прима, Чисто злато потамнити неће. Џефердаре, мој по богу брате! Немој мене с ватром преварити, За око те ни молити нећу.

— Казао некакав кога су тукли торбом у којој је било камење. Не гледа бог на каљаве ноге, већ на чисто срце. — Казао некакав који је харајући цркву стао каљавим ногама на часну трапезу да дохвати кандило, па га друг

Видиш ли, куме Вујадине, лопатицу? Поље је свуд по сриједи чисто као крпа, а окрајцима по ђе-ђе крваво, које значи да измеђ’ нас и Турака неће бити голема боја, али ’оће неколико

На камену стојаше, Два детета дојаше; Једном име Ранко, Другом Превртанко: Преврну се небо И постаде ведро Као чисто сребро! ДУГИ (кад се угледа после кише) Ко не види дугу, Не вид’ла га мајка До суђена данка! 3.

по најдебљем кочању, и пресјекао лубеницу с врха до дна, и мало земље приватио, а још нешто да вам приповидим (а чисто знам да ми нећете вјеровати), једанпут сам четири јаја од прве с једном ногом поломио.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Пјесме, загонетке, и приповијести, то је готово народно књижество, коме ништа више не треба, него га вјерно, чисто и непокварено скупити; али у писању приповијетки већ треба мислити и ријечи намјештати (али опет не по своме вкусу,

” „Пјесме, загонетке и приповијести, то је готова народна књижевност, којој ништа више не треба него је вјерно, чисто и непокварено скупити; али у писању приповиједака већ треба, мислити и ријечи намјештати (али опет не по сво- | ме

” Он узјаше на коња и отиде по траву. Кад дође на ону ћуприју зачуди се њеној красоти, али му чисто жао буде што јој нема и оних двеју талпи, па кад | дође на среду, погледа и с једне и с друге стране, и види испод ње

Девојка иза великога страха чисто се обезнани кад види У госпоским хаљинама прекраснога младића. Али он приступи к њојзи, и рече јој: „Не бој се, драга

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Исповедаоци ништа да не скривају, бојећи се некако, да због својих сведочанстава не моле опроштај, него све чисто да открију ономе ко се ту затекао. Још је добро њима да кажемо потребно: шта вам је, заиста, браћо?

А ако говорите о неким другим страстима, и њих чисто исповедите, да и одавде имате оплодити двоструку корист: да дођете до чистог душевног здравља и да се обучете у

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Висока, крупна, коса црна ко зифт. А Ш не може да каже сасвим чисто, него шушка. Каже: шубара, шума, шаша, шишти, шебој, шустер, Шуњеварић.

Жао ти да платиш мало мишомора! Твоја кафана, твоја ствар! Ал моје радно место, оћу да буде чисто и испеглано А не да се пресецам сваки час! ИКОНИЈА: Да л би још можда хтела и нешто од дамаста?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

И што жешћи ветрови њему чисто милије. И само гледа у њену кућу како ветрови око ње завијају, улазе унутра и, можда, шибају је, шибају...

НАЗА (развлачећи, пригушеније): Али, кад оно порасло, залистало, зажеднело... — ти му не даде... ЈОВЧА (чисто плачно, као правдајући се): Све сам давао! Шта јој нисам дао?...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

доста да нам ко каже да је злато, но сами разматрамо има ли у себи знаке правога злата: је ли тешко и савија ли се као чисто злато. А за истину, која је сама злато ума нашега, не старамо се толико.

А мени се види да сам ја и оно друго чисто српски казао, да сва у супружеству наслажденија јесу праведна награжденија за труде и муке које су с[а] супружеством

А да ти право речем, говорећи чисто[с]рдечно и без свакога пристрастија и лицемерја сврх ових ствари, може ко помислити да новине некакве мудрујем.

Много га је и мучно га је сложити, како си сам рекао. Зато ваља с њим тихо поступати; дати му да разуме и да чисто позна ј шта му је полезно, шта ли није. Познаће једанпут, познати, ако и касно.

[Х]оповци, осим сви[х] Фрушкогораца најпитомији; благосклони и благопријатни, весела образа и погледа, пристојно и чисто обучени, једним словом, нису нимало прилични оним калуђером с којима се деца плаше.

Вичите к народу; ваша је то дужност! Зато сте оци и пастири. Не издајте чисто Христово ученије! Благи спаситељ ни на што тако није се срдио, кротки божји агнец ни на што тако није се гневио колико

Такова је то Амазонка била, да би на сто Дионисија ударила. Кад ова своју вику предвостручи и подигне, рекао би чисто да се упали манастир и планине наоколо затутњају.

Мој је сав посао био држати чисто ћелију старца мога, очитати му који акатист и канон и у трапези житије; све проче време могао сам чинити што [х]оћу.

Мој добри и разумни игуман, видећи да моја будалаштина све то виша бива, каже ми чисто да он тога више неће трпити да при њему на[х]одећи се сам себи убица будем, но сваки дан у време уречено да с другом

Зато, о словесни чловече, мисли, суди, расуждавај и познај. Сав свет да ти рече да си слеп, ти, имајући очи и чисто видећи, не веруј свему свету.

Кад год ми читамо историје неки[х] велики[х] и блажени[х] лица, који нам се чисто чине да ни за што друго нису на ови свет послати били, родили се и поживили, разве на велико добро, сладост, радост и

Овде, замишљен и забринут од мореплаванија које ми је први ред тако дугачко било, забуњен и чисто као пијан, и не пада ми на ум да нисам ручао; седећи, наслоним се на зид и задремам. Иза сна чујем шаптање.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Бакоња је мислио како је лијепо бити фратром! Како је лијепо јахати добра коња, водити уза се сејиза, носити чисто рубље, спавати на меку, у сувоти и топлини, јести меса и рибе, пити вина и кафе сваког боговетног дана!

Тада се народ чисто помами, јер се Далматиници много заносе такијем работама!... Кад се Бакоња сагну под суд, оде му поглед пут коњушке,

“ — Ма шта је сва та тандара-мандара, фра-Думе, тако ти Исукрста? — пита Срдар. — Оли сам ја полудија, оли није чисто с намикаре! Думе брзо додаде њешто талијански. „Ајде, дите!“ И он уведе Бакоњу у ћелију. Вра је јечао на кревету.

Неђе, рецимо, да дирају цркве, али остало, да речемо... — Ма, нема и’ вишти кâ шта су њиови! — опет ће Дундак, чисто љутећи се што кршћани толико заостају.

А чисто ми не бисте вировали да вам то станем приповидати! — Ја ти јево кажем у брк, да... — прекиде га Дундак — да се Личани.

Још се изнити читава прича како кућу држи чисто и господски, али да се храни сасвим просто, пошто му један његов рођак готови.

“ — Шта је то? — Запита Бакоња намрштено... — Казујте чисто и јасно како то да разумим. Чмањак побјеже. — Бора ми, ствар је наполак готова.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

КУЋА Буди ме пијук преко пута: Још једну драгу кућу руше. Опада њена боја жута — То чисто злато моје душе. Већ видим ров са новим каблом: Пашће у подне липа стара.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Све је тако чисто у благости јунског ваздуха, и опрано од сваке слутње. Изненада као да се са дна тог зеленила подиже узвик: гласови

Онда је, у једно расветљено мајско преподне, кад је сунце било чисто а зеленила разбуктана, угледао, на коњској гриви, своју положену руку: грива је била млада а рука стара. Кад пре?

Кад пре? Погледао је у сјај понора над собом, тако чедан и безличан, из којег је долазило чисто одсуство утехе. У тај га је час заболела рана у куку, она рана коју је задобио у години великог пораза, 1813, и коју

додирне ту материју од тамне тајне и претамне светлости, ту материју која, занавек, остаје око књига, додирне је чисто, у срж, као радост. Не: у скоку се одвојио од излога и потрчао. Можда га је неко и гледао, није приметио, плакао је.

би младом човеку оно што га мучи још од Равња: да има међа трпљења на којој сагори реч а да до те међе пут води кроз чисто безнађе. То безнађе као да се спусти, из пакла, са мо онда кад зло у људима потпуно помахнита.

расејан; али кад је Вишњић почео да му прича о првој од три опомене које су га стигле, прекинуо га је: то је већ било чисто трабуњање.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

“ Викну мома, па ти брже За жбун један зађе, А момак се чисто трже, И чудо га снађе. „Јао мене, и досада Шетах ја по горе, Али не чух још никада Да славуји зборе“.

Зора ће нас разгонити брзо, Ал' ће остат' из цвећа, из била, Чиста душа око твоје душе, Чисто миље око твога миља“. Ј.

Зашто увек једно и исто, Зар све баш мора бити јасно и чисто, И свуда прóписан број!? Та песма није акт, и мис'о није слово. А дух тражи увек ново, И хоће да буде свој.

Њен смис'о ми бива јасан чисто оку: И док, стојећ' усред зрелог винограда, Из напуклог грожђа струји мирис вина, Разумем ту песму нежељну

Св. Стефановић ЦXЛИ ПРОЛЕЋЕ Мирише земља сочна, свежа, једра. Све клија, пупи; свуд струјање, врење. Чисто се види где земљи из недра Живот, кроз жиле, сише подмлађење.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Већ је хитра Сатанина душа мрачну тајну дивно разгледала, и у њу сам чисто разабрао прошлу судбу гордијех небесах, и како је горди владац неба свемогућство себи присвојио и простором

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Праву срећу, у којој само мудрац може потпуно да ужива, чисто блаженство, циљ и мир живота, не треба тражити у спољним добрима у чулним уживањима, већ у тихом и мирном расположењу

По садашњем стању науке оба система, Птолемајев и Коперников, у принципу су потпуно равноправни. Само једна чисто практична разлика постоји између та два становишта: Планете описују око Земље компликоване епицикличне путање, док је

О томе су постојала сасвим погрешна мишљења и веровало се да је дисање једна чисто механичка појава. Но ја сам доказао да је оно један хемиски процес“. „Како сте успели у томе?

Напоменух и то да је мој боравак у Паризу чисто приватне природе и да нема никакве везе са политиком. Кивије се смеши шеретски и даје ми тиме на знање да је његов

деца стараху се за мене, ћерке ми читаху на глас, синови ми помагаху при мојим посматрањима и опитима, преписиваху у чисто моје списе и вршише коректуру при њиховом отштампавању“. Он се блажено осмехну и баци поглед на питому околину.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Све је било чисто, побожно, очекујуће. После вечере коју смо провели у разговору са његовим оцем, угледним трговцем старога кова, строге

знања из тактике, стратегије, фортификације, из ратних вештина; он је знао „ратну службу“ упрсте, и сам се изражавао чисто војничким језиком, са псовкама или без псовки, како је кад прописно.

Други нека га узме, од мен' далеко ги лепа кућа. Овако... гледај гу, молим те... Чисто патријархално, што кажу научевњаци. Знам гу од оволицно. Татко строг, мајка му строга, не мож' да мрдне.

Принуђени да живимо чисто, ово време, све у духовним преокупацијама и све у мукама ми смо поредили са њом која је била збуњена и, мораш

У нашој генерацији, ти знаш, мали је број оних, заиста срећних, што могу рећи да су младовали чисто. Ми смо се заљубљивали, волели смо младе, добре, невине девојке. Али та јадна и невина створења нису нас познавала.

Ја сам волео њено чисто јутро, пуно радосних покрета, јутро што крепи и подиже душу уморну и помућену оним каламбуром престонице.

бесна месеца пили и лумповали и крвнички сатирали ону офарбану воду из грчких чесама коју смо ми држали за вино, чисто као суза, и од које су нам се, за све то време, црниле блузе и прсти и нокти и усне као од варзила.

и ретку свечаност генералног словенског слета, о којој је напред било речи, и о којој осоколи тако рећи на један чисто историјски начин, да му је требало и више од три дана да је правилно одболује, а већ да је заборави, То не би могло ни

Обично, причао би јој он тада понешто од новости, и то чисто пословних, пошто се слабо мешао са људима и кафане није посећивао, јер то она није марила.

Зачуди се тако некако да застаде. Онда се као намах присети и чисто јурну, да је изгледало као да је врата новога живота отворио, те би сад читава три метра могао увис поскочити.

“ Збунио је Ђорђе председника, па чисто не зна председник ни шта да му одговори. „Нисмо ми,“ вели он, после кратке забуне, „нисмо ми овде твоји адвокати,

Владао је такав мир и све је било тако чисто и светло око мене и у мени, да сам увиђао како је то баш оно о чему сам увек сањао.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

су дебела млијечна стакла; она на десној, сунчаној страни сјала су у жару, оживљена жутилом сунца које је надирало и чисто превирало преко оквира, а у брушеним рубовима ломиле су се зраке расипљући се у јарким дугиним бојама; она на лијевој

И те кугле као да су биле љепше на вратима сунчане стране: њихова засићена плава боја чисто је живјела, као да у њима гори по жижак.

Одатле и моја неспособност да добро, лијепо, радост, хармонију схватим чисто појмовно, без примјесе представнога, већ увијек и једино као представу свјетлости; и обратно, све тужно и ружно, све

Њена зидна таписерија испреплетаних болесно плавих и забајонски жутих шара покретала ми је клицу чисто физичке мучнине у желуцу.

Замишљао сам као да је њен прилазак најављен потмулим ударом гонга негдје у његовој нутрини; и чисто сам напрезао слух не бих ли се и ја окористио којим изгубљеним титрајем.

па и надарени били, одувијек сам нагонски осјећао као мање вриједне, заправо дефектне), у том оштром запажању чисто бих заборавио на чуствовање.

Чист оштар зрак и глад у желуцу као да прочишћују крв и оштре вид. А млијеко, одатле, бива чисто и густо, крепко, кадуљски ароматично. Драгоцјено.

Али нарочито је споро, љепљиво споро, и сво гњецаво од неке влажне топлоте, недјељно поподне. Чисто се грустим од додира његових грубих знојавих дланова. Кад пређе подне, недјеља се некако згусне, узрије.

Мјесто њега, угледао бих витку утегнуту Калпурнију, танка профила и уских дугуљастих очију, с оном урођеном, чисто физичком поноситошћу у држању, гдје паунски гази круг укруг уског Егидијевог дворишта, непомућена сред те вике и

се нарочито у беспомоћним врелим љетним поподневима потенцира у свом осјећању недостижности и претапа у неко свеопће и чисто просторно осјећање безграничне сунчане пустоши. Дуго сам је пратио очима, притајен иза жалузија.

А кад бих се на улици срео с њом, обарао сам поглед и нисам успјевао да смогнем чисто физичку снагу која би ми подигла капке до висине њеног погледа.

Каткад сам је се чисто бојао и очекивао са стрепњом њен час, а каткад сам је желио, да ме заодјене, загрије и излијечи од неке унутрашње

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. — Ја, море. Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. — Шта ћеш је прегледати сад — одговори Радисав. Он је већ у другом округу.

И ако је био дан, није се много крио. Ишао је преко села, држећи се шљивара и забрана, а где наиђе на чисто поље, ту се више пожури и обрће опрезније. Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића.

Истина није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама. Али га последњи догађаји принудише да мисли, и ако му је овај посао, од свега, најтеже ишао од руке.

Јавили су Јову Дикићу да им спреми ручак. Кад изиђоше на чисто поље, које пресеца поток, угледаше коњаника, с којим су се морали срести. Ђурица познаде попа. — Поп!

види један бео усамљен облак, који плови горе по чистом плаветнилу, па му изгледа да и он и лисје над њим плови, И чисто осећа како промиче кроз благу шумску хладовину. »Ала би лепо било, кад бих имао крила« — помисли он у себи.

— Треба, истина је. Али како ти мислиш... као пре? — Сви бисмо најволели да ти кажеш шта је твоје, па да се зна чисто. Оно бих друго ја разделио — рече Ђурица. — Да кажем, ја...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Он узјаше на коња и отиде по траву. Кад дође на ону ћуприју, зачуди се њеној красоти, али му чисто жао буде што јој нема и оних двеју талпи, па кад дође на среду, погледа и с једне и с друге стране, и види испод ње

Други одма рече: — И мој ће одма. Трећи настави: — Вала, ако се ваша два сломе, и мој ће чисто. Зовне дакле најпрви својега и нареди му, а ови одма ни пет ни шест но с оне литице стрмоглавице баци се и сав у

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

мутно, ведро, Киша, сунце, радост, Прошлост, љубав, младост, Страст, навике, жуди, Борба, слава, људи, Око сузно, чисто, Лица нова, знана — Увек сваког дана, Увек једно, исто.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

сам сматрао новом методом давања конкретног облика изумитељском концепту и идејама, што је у потпуној супротности са чисто експерименталним поступком и по моме мишљењу је много корисније и ефикасније.

Што је виши терминал и већи простор испуњен жицама, ефекат је јачи, али треба разумети да је он чисто локалног карактера и има мало везе са правим проблемом. Године 1900.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Мој учитељ, Словенац Кос, који нам је иначе објашњавао феномене физике, није знао да ми ово протумачи, а чисто сумњам да је просечни физичар Европе могао то учинити у оно време.

понудили у Касл Гардену одбацио зато што нисам хтео да се прихватим мужења крава што је, према српским обичајима, био чисто женски посао.

Сав сам био узбуђен његовом беседом, а ефекат је био не само духован већ и чисто физички, несумњиво због појачане циркулације крви изазване душевним узбуђењем.

То је било чисто и јасно мало откриће са којим се сложио и Хелмхолц. Предложио ми је да би из њега могао извући материјал за своју

Састанци су трајали најмање по један час, а често и по неколико. Дискутовали смо о сваком детаљу мог проналаска са чисто научне и техничке стране.

Ћипико, Иво - Приповетке

Чим је заданило и сунце се подигло, било је угодно. Мајка и син чисто су се веселили што су у вароши остали и срећно се намерили на добра господара.

Ноге су скоро увек мокре. Студена влага увукла се у кости и у мозак. Од несташице смочних јела чисто се пред очима блешти а колена клецају.

— Захвати је жива жеља за својим домом. И после тврде одлуке да ће сутра отпутовати, чисто се смири. А зором изненада ветар завеја силније, као да му је до инада. —Бог зна кад ће издувати!

Иначе ћеш у затвор! Њих двоје пожурише, и чисто им беше лакше кад су изишли из вароши. Зимња их је ноћ затекла у путу; роса влажила и следила образе, а кад зађоше у

Она ни у сну не наслућиваше зла, нити му се надаше. Али ипак, у први мах, у њој је нешто чисто задрхтало и потерало јој живље крв у главу. Упре врата. Види да су закључана. Није било сумње, — нема никога у кући.

Отвори врата од дућана, наоко мирно униђе, и, погледавши га чисто у очи, вели му: — Што ти урадисмо, те ти тако с нама?...

На улици чељад се око њега купи: смију се лудоме сељаку, а њему се чисто блијешти; нешто кроз зубе смрси, па, постиђен, пожури одатле, да негдје изван града одахне.

—Нећу, док ми не одговориш! — бјесни Спасоје и гледа га чисто у очи. — Мичи, скоте, јер си погинуо! — разједи се Турчин и удари га бичем по образу, па се исти час маши за револвер.

А кад му поглед пане на синове и у памети му сине што би се од њих догодило да су код куће остали, чисто му се живот потресе.

У свануће стари Никола и син му Спасоје пођоше на Цетиње да се властима пријаве и да чисто испричају што се догодило.

Помаже им и кум; и породица се чисто весело усели у нову кућу. Али надође јесен и затече их истрошене и отанчале; трсише брзо оно што су имали, а зараде

Митра, који наоко нехајно их посматра, али на махове издаје се: види се, није му мило што у њ гледају, а не може да их чисто погледа, буни се, па пође на страну, само да им није на догледу.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

И стога, гледано на чисто културној, па ако хоћете и књижевној равни, мислим да је то што данас називамо речју Косово, и због чега се окупљамо у

Гласовити Станковићев конзерватизам у том погледу није само чињеница индивидуалнопсихолошкога, ни само чисто књижевнога, него и општекултурнога реда. Још је занимљивији случај Момчила Настасијевића.

Па ипак, та разлика није по својој природи чисто лингвистичка. Ништа нас ни у једном ни у другом језичком систему не наводи да кажемо управо четрдесет или управо сто

Али је занимљиво да је при томе полазио управо од тропа. Занимљиво стога што ми заиста у својој култури не осећамо чисто језичко моделовање на аутологијској равни пошто се оно подудара с границама наше културе, она га подразумева, него тек

Лингвистичким разлозима у прилог језичком јединству са новоштокавским језгром – који су са чисто научнога становишта неспорни – касније су се придружили и државни када је 1918.

Веза између те основице и каснијег развоја није само непосредна, чисто књижевна, него такође посредно дата у разним облицима наслеђене културе: у сликарству, архитектури, црквеном појању, у

Сада се већ могу назрети бар неки, и то чисто језички, разлози због којих је наш роман био жанр који приметно касни. Сразмерно често се писало о кашњењу српског

Можда ћемо се овој доста тамној појави најлакше приближити, са чисто језичке стране, ако се задржимо на синтакси, о којој се овде највише и говорило.

није обична, него је једна од најбољих лирских песама на српскоме језику, са складном композицијом, ритмомелодијски чисто изведена у симетричноме осмерцу и са сликама које својом лепотом прикривају да су заправо необичне, као што је

и звезде схвата као украсне мотиве, који служе „да се живот улепша“, па су нам онда, закључује се, „потпуно јасни и чисто митолошки мотиви из области вилинског царства“.

то у првоме реду значи: наслутити потенцијално поређење тамо где, наизглед, никаквог поређења нема и тиме активирати чисто уметнички – а то увек значи и метафорички – смисао који текст носи.

И онако како читамо текст од прве реченице до пред сам његов крај, тако се поступно слаже један, рекло би се, чисто историјски опис, који можемо оцењивати према његовој веродостојности и, с друге стране, према ауторовој занатској,

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

(Одлази.) XВИИ ЖИВКА, ДАРА ЖИВКА (седа уморна на канабе): Ох, боже, не смем чисто ни да кажем; а знаш ли ти шта то значи кад се тражи цилиндер? ДАРА: Не знам! ЖИВКА: Зову га у Двор. ДАРА: Оца?

(Клањајући се, одлази.) XИX ЖИВКА, ДАРА ЖИВКА (враћајући се са врата): Даро, дете моје, мени је чисто дошло да плачем. (Плаче.) А ти... ти ништа?

(Плаче.) А ти... ти ништа? ДАРА: Како ништа, забога, још како сам узбуђена; само, право да вам кажем, ја чисто не верујем у толику срећу. ЖИВКА: Слушај, обуци се па да идемо на Теразије да чекамо.

(Размештајући.) Кад је последњи пут Сима ааванзовао, погодиле су ми, не можеш чисто да верујеш како су ми све погодиле. Шта се утрпала између мене и Симе ова удовица! (Броји.

ЖИВКА: Како шта? Још питаш. Ја сам роцпођа министарка! (Удари у сладак смех од задовољства.) Ју, убио ме бог, чисто не верујем својим рођеним ушима. Кажи ми, Даро, ти! ДАРА: Шта да вам кажем?

ЖИВКА: Па дабоме! Кад дође тако неко отменији у посету, па се у разговору насмејем, а мене чисто срамота. ЧЕДА: Сасвим! ЖИВКА: Не знам само, да л' би лепо стајало да и с десне стране направим један зуб?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

За писца ове књиге посебно су Сеобе Милоша Црњанског биле привлачне зато што је у њима, као ретко где, чисто језичка фактура текста добила место какво обично нема у роману, али га зато има у поезији.

С насловом који је крајње несрећно изабран, Друга књига Сеоба ипак је потпуно засебан роман, који се на свим чисто књижевним равнима разликује од Сеоба онолико (и онако) колико се позни Црњански разликује од раног Црњанског из

Праобразац је, дакле, садржан у раном дечјем доживљају. Отуда и време код Станковића - чисто композиционо гледано - доста често тече обрнуто, од садашњости ка прошлости, где се и налази његова утопијска варош,

нарушавања неких особитих својстава овога Станковићевог текста, а као сложенији вид приповедања донело је знатне, па и чисто композиционе потешкоће.

И више од тога, не само из њене свести, него,и то је још важније, из њенога укупног самоосећања, емотивног колико и чисто телесног.

свећа у чираку прска и заудара на изгорео лој, а напољу мрак, и то густ, тежак , и њој управо „тада све изиђе”, па је „чисто очи заболе од тога” и „брзо, заносећи се, лепи колуте црна лука на слепоочњаче и чело, целу главу стеже јако, свом

Више се не примењује, као чисто композициони поступак, смењивање проспективног и ретроспективног угла гледања. Али ако је уклоњен поступак, из текста

Дучић, па до данас40 - с оне стране с које се по нашем мишљењу пре прикрива него што се открива њена чисто књижевна улога у прози.

- баш у том погледу заузимају нарочито место будући да код њих налазимо ваљда најјачу узајамну зависност међу чисто језичким (од фонолошке до синтаксичке равни) и композиционо-текстовним структурама.

реченица” Станковићева може дуж историјског развитка националне прозне уметности добијати час једну час другу количину чисто књижевне вредности.

Али довољно је поново навести реченицу и са чисто граматичке стране погледати на њу да би се наслутило шта је могао имати на уму: „Више се знало и причало о њеним

И то није случајно. На њих и иначе ваља обратити посебну пажњу. Конкретније, и чисто логички гледано, неправилност је у дистрибуцији израженој заменицама.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Али ме познаваш, бре каурине? — настави у неко доба чисто — горански. Не. — Не се плаши, казуј истину! — Потесно ли ће ме нађеш — испрси се Спаса очајнички: — те да те лажем?

И рођена деца била су га жељна. Носио се чисто и богато али му је рухо било старога кроја као и оружје. Место жутога реденика око појаса, пасао је он огроман

Но он, чисто и не схватајући каква му опасност прети, изнемогло коракну на прекладу, спусти тешке бисаге, дохвати једну столичицу,

На њему ни реденика, нити за појасом револвера, који је само за време службе спуштао на жртвеник. Одело, иако ново и чисто, опет просто н веома сељачко.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Бело чело — чисто херувимство, Месечина поврх света храма, Свилна коса, и сенка јој златна, А дȁ болан од чега је сама?

И то ме к теби вуче из мога злобола, — И ја бих чисто хтео соколит’ сокола. Јест’, има нека авет што на нас находи, Јер је од себе гурају свеснији народи, И та нам ноге

Викторе Иго, спомену твоме! »Стармали« 1885. СПРАМ МЕСЕЦА У Пешти сам. Ноћ је тиха, Доба глуво, доба немо, (Чисто б’ рекô: доба слепо) — Ја се шетам по улица’, На пијаци лепој стадох, Где ј’ завеса јуче пала Са статуе Петефија.

X Сећи трње, чупат’ коров, Па сејати чисто жито: То ј’ пред Богом и пред људ’ма Узорито, племенито. Ал’ с коровом и све чупат’ Што је никло самостално: То

образ паде сенка тавна: Заплака се старац први пут свог века, Лати с’ џевердара, једина му лека: „Рођени ми синак чисто име оте — Па на што ми живот под сенком срамоте!“ Здера рухо с груди... часа не почаси... Џевердар опали...

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Иду просто обучене, са сваким се разговарају, оне се јошт прве клањају. Чисто се ја стидим. Благо оном кој је од натуре на ноблес створен. Ето ми је рођена кћи, пак каква разлика од мене?

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

претвара исто Бива: љубав коју још песник не рече Јарки цвете којим вртови се лече Из пробитог нерва растеш болно и чисто.

Краков, Станислав - КРИЛА

У њеној соби је било много спарушеног цвећа. — Опет је онај одвратни Енглез долазио. донео ми је плетену торбицу... Чисто злато... Није приметила како на вилицама мишићи играју. — Добро, добро. Привукла га је. — Пољуби... ту... и ту..

Осетио је радост због спокојства, јер је овде све било тако мирно и чисто, али му је само било чудно што га нико не пита где је рањен. У његовој соби је био само још један пуковник.

и кувар је озбиљно мешао кутлачом по јелу. Батаљонски комесар седео је крај ватре и говорио како све баш није чисто. Пламен је прљио његову прљаву кошуљу, по којој је он често нешто тражио.

Петровић, Растко - АФРИКА

То је једна сасвим обична врста малих мајмуна званих „речни“. Чини се као да шалупа бира свој пут између острва чисто по ћуди свог крманоша; она оставља са стране често шире рукавце да би упловила у оне што изгледају непроходни.

Једини где је кореографија чисто балетска и нимало мистична. Две мале играчице, свештенице–фетишерке, у одећама са широким атласним рукавима који

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Проклет, бог дао!... (Почивка.) Радаче, слушај!... РАДАК: Чујем, Станоје! И чисто читам твоје болове Из оне капи што је у око С крвавим умом мрко канула.

Други је пукнут, Оправку чека већ трећи дан. РАДАК: Онај из воде лепо извади, Те га исполцем чисто испљускај! ЈАЊА: Ал’ је утопљен! Сасвим утопљен!... На дну Дунава! И песак га је већ заронио!...

Ниједан нема лица честитог, Сами хајдуци и упорници! Чисто им руке гледам храпаве Како се пуше крвљу скорашњом! (Вук напред улази.) Ала су страшни, боже милостив!

Да шта?... ПОРФИРИЈЕ: Вељу, угледаће ватру? РАДАК: Ко? ПОРФИРИЈЕ: Па Турци!... Рекао бих: ушли су у траг, чисто је гора од њих оживела!... Све хуји. РАДАК: Ветар је, веруј!

танка вуница, Што је Персија вешто уплеће У дивне шаре мека ћилима, Те се по моме стере харему, Већ се унапред, чисто, радује, Округ’о табан стопе њезине Унапред мери ситним шарама, И, скупљајући везен пупољак, На пољубац се спрема

Откуд жеље те Што се у мојој души стварају, До лудила ме, чисто, заносећ?... (Гледа кроз прозор.) Сирота жена! Једнако љуби уста блеђана Потпори мртвој туђе старости!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Небо је било чисто као стакло, исток преливен светлим руменилом, ваздух тако свеж, густ и неисказано пријатан да су се груди и нехотице

Комаров се чисто обрецну на ме: — Молим вас, оставите ме на миру! Зар не видите да место, где сте ви уобразили да нешто видите, лежи

Али ја сам се чисто бојао да тамо погледам. Бојао сам се да се, наопако, не обистини моја слутња. Како бих сад волео да је Комаров имао

Како бих сад волео да је Комаров имао право кад ми је рекао да је апсурдно да Турци могу бити тамо. Полако и чисто у неком страху дигнем поглед на косу... Ах!

Ви то нисте добро прочитали. Није могуће да он тако пише. Покажем ђенералу разговетан потпис, а он се чисто помами. — Пишите повика он гневно — и продиктира ми те на противној страни исте цедуље на којој је било Прапорчетово

Прво силан уздах и бледило, а после ми крв тако појури у главу да сам је чисто чуо како са шумом струји по жилама. Пред очима ми се замагли и ја сам видео само како на сто корака пред нама промичу

« и непријатељ се повлачи у шумицу и јаругу, из које је испао. Наш се шанац заори громовитим ура а мене ово yпа чисто као да пробуди из неког тешког сна. »Ура«... први је јуриш срећно одбијен. Ово је било у три часа по подне.

Прође 8 часова, прође 1/29, прође и 9 а Турака још нема да нападају. Черњајева чисто као да узнемири та околност, те одасла ордонансе да виде шта је то, а сам сиђе с коња и стаде ходати једном путањом у

Пошто предаде сабљу, мајор Велимировић опре се обема рукама о ункаш, наслони се на руке и чисто це сав згрчи и погрби од бола; мора да му је тада нека страшна мисао чупала душу.

! — рече Комаров чисто срдито. — То не, одговорим али ако војска збиља трпи оскудицу у месу, по моме мишљењу било би и боље и правилније да

и клонула, јер је и преко ње прешао врели дах рата: гране поодбијане и поломљене од граната, кора огуљена, лишће чисто спржено димом.

Докле год је у живој борби човек је као у неком заносу, и кад умукне бојна хука он чисто као да се тргне иза сна. Али мирно разбојиште, после крваве битке — то је права слика гнусобе; ту све прелази у

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Зора ће нас брзо са ње стрести, Ал’ ће остат’ испод цвећа, биља, Лепше цвеће, душа твоје душе, Чисто миље око твога миља.

Звезда много, да не забројимо, Пољупцима да их бележимо. XЛИX Славуј пева, прижељкује, Чисто дршће цео луг; А тој песми поиздаље Одзива се цео луг. „Чуј их, чуј их, злато моје!“ — „Чуј их, чуј их, драги мој!

ЛXІ Заспала си. А ја будан, — У мисли се неке губим; Чини ми се, грехота би Била да те сад пољубим. Чисто видим снове твоје, Из раја су, са висина, — То се не сме порушити Са земаљским пољупцима.

Буји, паји, моја мила снаго, Чува мајка своје чедо драго, Чисто срце кâ зеницу гледи, Душу пази да се не повреди, Да остане као роса чиста, Као капља сред зелена листа.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

због чега? Прилазећи зборном месту, чујемо уз пут од коморџија да је Дринска дивизија разлупана на Кајмакчалану. Чисто не верујемо. Читали смо званични извештај... Али коморџије тврде одлучно.

А баш вас је посматрала — вели мој ордонанс. О мајку му, још и то да ми се деси. Чисто сам се најежио... Подметнуо сам сада ранац под главу и наново легао.

Влајко се с тешком муком помери и запали цигарету. Чисто с поносом ми рече: — Видиш ли, сада могу сам да пушим. — Онда настави: — Било је прошло подне, када командант

Пуковници строги, озбиљни, заузели већ кревете у угловима. После датог знака сви потпоручници лежу, шапћу, чисто се плаше да не поремете свечану тишину. Тајац. Наједном се у павиљону разлеже неко урликање, кавликање, лајање.

„Фикус“ отомбољио доњу усну и сигурно мисли на „Ружу“. Сима и Пера пипају јој жиле на ногама. Фјодору је чисто криво, те нареди да и његовога коња доведу. Високи зекан подскакује, маше главом и удара зубима о ђем.

Када он оде, Лука се обрати Војину: — А ти тако... Поредиш мене са магаретом. Војин га погледа чисто с неверицом, уста му се развукоше и он наједном поче гласно да се смеје.

Остао сам последњи. Глава ми је тешка. Како бих сада радо спавао, ту на земљи, ма где било. Али чисто сам се уплашио од самоће у мрачној земуници, те потрчах за њима. Они су брзо и нечујно одмицали.

— загледа Коста флашу и нали вино у своју и Борину чашу. — Где смо стали? — пита Бора. — Тек код друге чаше — вели чисто с багателисањем Коста. — Е-хеј, полако! — саветује их ветеринар. — Журимо да испијемо што пре. Здраво, Коста!

Радослав и ветеринар посматрали су војнике згранути, и чисто нису могли да дођу к себи од чуда шта их је снашло. Радослав једва процеди: — Шта ово треба да значи?!

— Е, ово си претерао! Доста ми је свега. Крајње је време да идете. — Људи, ја више не могу да издржим — чисто запомаже ветеринар. — Пустите ме. Знајте, ја ћу сутра да поднесем рапорт... — Ш’а?...

Пребацио сам шињел преко главе и, у полубуновном стању, дочекали смо зору. Јутро је било светло и чисто, да се италијанска обала јасно видела. Изгледало нам је да ћемо за пола часа стићи. Били смо весели.

— Сувише је млада, и ја немам времена да се мајем око ње — говорио ми је он. — А ти па имаш времена! — чисто се наљути Војин. — Њему је остало још један месец боловања, а ја сам имао три. Преда мном је ипак било неко одстојање.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Аврам Бранковић је са осећањем правога поноса писао године 1827: „Нико тако чисто и отрешно стране језике научити не може као Србљин.“ Само један језик ти писци нису знали: свој рођени.

Хромо шчастије моје бивало и чисто в свјетје оно згибало; кто мене љубил, но в том не пребил, измјењајас, измјењајас, Ашче ли кому ја приклоњу

Небо чисто нам јавља се. и свјетљеје издаје се. о златоје пролеће! Живописци представљају у садику дјевицу, накићену нам издају и

Радо чита и из наших књига, Да пригари, у чем може, знак својега жига; Тражи навлаш у свачему најружнију страну, Да је чисто као сунце, нашла би му ману. Све нек' иде! Али ево моје љуте туге: Што ни пјесне нису с миром од њезине руге!

1843. Никола Боројевић ОБИЛНИ Нек’ непријатељ свега што је добро У чисто жито црни кукољ сеје, Нек’ сваки држи оно што је добро, Нек мрзост режи а лудост се смеје, — Ја и ти ћемо, мили

Отац, мати, род и племе, Кукољ или чисто семе, Љубве, пријатељства сласти, Худе или нежне страсти, Људски понос, лепо својство, Женска дражест и

Све бих рек’о да облаци Дивна чуда крију, Да с’ у њима беле виле Сиграју и смију. Чисто видим девојчице Са криоци мали Како с’ тамо лепршају У песми и шали.

Топла тебе недра очекују, чисто седиште, Да те од сваке собом заклоне беде и зла. Ту ће се твом сваком удару гласи одзиват, Као кад златно перо

Стегло с’ грло, па не мо’ш за живу главу говорит, А у тишини жеља само све већма бубри. Гору усне набрекле, и чисто дахћу за уст’ма, К’о усијана земља штоно за росом пуца...

маја 1817) писао овако: „Чисто је каткад нужно духу человјеческом уврежденије са стране. Оживи на подобије тио горећа огња, кад се јелеј на њега

у Врањеву, умрлог убрзо после 1830. у Србији. „Бранкович је чисто, лепо и слатко писао. Био је подражатељ, али не сервум пецуѕ”, вели се ту.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЛЕОНАРДО: Можда и тако мислим. Али се данас чисто радујем Што бољу срећу ниси имала. — Несрећа твоја, светла госпођо!... Венецијанцима срећу доноси!...

МИРА: А сад? Зар не знаш више љубити? СТАНИША: Ја не знам — Не знам ни како ми је, Откад ме она змија уједе, Чисто ми срце поста дивије.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Држао се чисто и у реду. Сам је себи и прао и крпио рубине. Гдјекад би, недјељом и празником, обукао и стајаће руво, али му оно

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Похапсићу пола среза ако не може другаче, па ћу онда решето, па сеј. Што је чисто, прође кроз решето, а што је сумњиво, остане па се праћака као рибица у мрежи. А ја само бирам.

Камо ти пушке, бомбе, а не „четири пара гаћа”! Па онда, место да си написао људски какву прокламацију да је полицији чисто мило да ти метне букагије на ноге, а ти: „Душо моја, жића млађанога”, један, два!... Има ли још што, господине Вићо?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Језик је стао на чисто српску основицу, еманципујући се од историјске повезаности с другим православним Словенима. Све се то одлично уклапало

"Пјесме, загонетке и приповијести (пословице) то је готово народно књижество коме ништа више не треба него га вјерно, чисто и непокварено скупити; али у писању приповијетки већ треба мислити и ријечи намјештати (али опет не по своме вкусу,

Развио је песничку теорију о разграђивању језичких структура да би се допрло до изванпојмовних, чисто чулних садржаја. Први је међу српским писцима почео да се интересује за примитивне и егзотичне културе.

Он није дао значајније писце. Али су ти писци утицали на књижевни живот уочи рата. У чисто књижевном погледу били су конзервативни. Обнављали су неке превазиђене обрасце.

песницима Чедомир Миндеровић (1912-1966), Танасије Младеновић (1913) и суздржанији лиричар Душан Костић (1917) нису са чисто књижевног становишта значајни по ономе што су у ово време, него по ономе што су касније написали идући за општим

ипак модеран песник, који у сасвим љупке слике из природе уноси нешто од егзистенцијалне уздрхталости и угрожености. Чисто лирска стања обликује с наглашеним артизмом, нарочито у сонетама Камена успаванка (1963).

Његове с успехом извођене драме (Драме, 1991) сродне су с лириком. Даље је, у чисто регионалном, ишао Матија Бећковић (1939). Најпре је естрадан и одвећ реторичан.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И тек када би отац не могући више, раздражен од мириса већ усута јела, изломљена топла хлеба, почео чисто да грди: — Ама хајде! Где је нана? И тек тад би се нана одзивала: — Сад, сад!... Ево ме!

Отац би спавао кратко, бурно, рчући. После спавања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би натраг у

И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир. Чудан и чисто нем мир. У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином

после ручка, па све засићено, уморно, некако увучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне, време иде, пролази дан, мрак наилази.

Бунила би га она удаљеност куће и големо дуго двориште. Чисто као да би се упадало, тако би се силазило и дугом калдрмисаном путањом ишло ка кући. Кућа је била тамо, у дну.

И што се приближавало крају вечере, време дизању, одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладније. Истина се и даље ложило и даље послуживало, нудило, тек...

Увек у послу и то све око куће, тамо по горњем боју, собама, одајама. Чисто сасвим одвојена од кујне, готовљења, спремања, као неки гост у кући а опет држећи све у својим рукама.

), увек би се онда обраћала Младену, и то као да је он отац, он заборавио, он за то крив, и чисто би њега за то корила. — А, бре, што не донесете? Како то да заборавите? Знате да треба, па што не доносите?

Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали. Прсти би јој, приносећи залогаје устима, такође на бол скупљени, дрхтали.

И то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била непријатна и сама она са том својом мирноћом, као тврдоћом, окрутношћу.

Али у томе: »Бог, хвала му« било је толико мирног прекора, на дну срца укорењеног, томе Богу, да би се свако чисто трзао и повлачио од ње, остављајући је саму, мирну, круту. Али Младен је знао зашто је она таква.

— Па, има штогод пазара, синко? И то тако некако болно, плашљиво, да Младен, чисто сажаљевајући је, да би је као охрабрио, брзо би почео да јој ређа шта је продао, наплатио.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

(ГНЧ, 24, 250). Овде свакако спада и обичај да при »другаричењу« на Побусани понедеоник (који је чисто мртвачки празник, упор. ради оријентације, М. Мурко, Даѕ Граб алѕ Тіѕцх, 89) момци и девојке плету венце од в.

дüрфте мехр алѕ блоѕѕ практіѕцхен Грунд хабен« ‹= лесковак којим кажњавају каплари и учитељи могао би имати више него чисто практичан разлог«›. Упор. насупрот томе, Самтер, Волкѕкунде, 790).

П. може да послужи и као амајлија. Три зрна п., заједно са мало страшила, треба да завеже у крпицу чисто дете и обеси о врат, као амајлију, детету које има нападе »фрашта« (ЗНЖОЈС, 7, 172).

»У белу, чисту крпу«, у којој је семе за прву сетву, ставља се, поред осталог и »бео крупан грозд«, да жито буде чисто и клас пун (ГЕИ, 9—10, 1960—1961, 127, Сретечка жупа).

Сочиво или лећа (ервум ленѕ). При сетви с. се не ставља на земљу, а »да се роди чисто, крупно, треба пре сејања однети у шталу и ставити у јасле да га подуши во« (СЕЗ, 70, 1958, 543, Лесковачка Морава). С.

Домаћица, пре него што оде по воду за мешење славског к., умије се, »обуче ново и чисто одело«, и закити се босиљком (СЕЗ, 19, 191; упор. и 32, 224; 86, 467). Славски к.

, 289). То су, наравно, чисто митске биљке, измишљене, каквих има у Додатку, ИИ, али не и у Речнику. У народној песми помињу се и митске (нестварне)

Најраније забележена чисто митска биљка налази се у Епу о Гилгамешу (XИ таблица): она расте на дну мора, има трње као дивља ружа и цвет који

Уочи сетве орач се окупа и не прилази жени, да би пшеница била чиста, и обуче чисто бело одело, да би и зрно било бело, а на глави носи белу мараму, и преко беле мараме претерује волове с плугом (СЕЗ,

поред осталог, и колач или погача (од белог брашна: »пред орача бела погача«), у белом пешкиру, да би жито било бело и чисто, и он од тога хлеба једе тек пошто га пољуби и (понекад) пошто га загризе во дешњак (СЕЗ, 70, 542; 83, 163).

без менструације (СЕЗ, 86, 94; 70, 541 ид) — дакле, не раде све оно што би могло утицати да зрно не буде чисто и бело.

Ћипико, Иво - Пауци

—Па за то? —А да, треба прославити Божић! Његове граорасте очи, испод дугих трепавица, засјаше и чисто учини се да је то момче собом са села донијело у тамни и прљави дућан свјетлост и снагу. — Код вас снијега?

Дијете се стидило оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне што је већ неће често у путу сретати.

Али још није чисто одлучио коју ће: одумиће задњи час, кад му догори. И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси.

— Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, љепши је! Божић бијел, чист, прославио је Раде хицем из хајдучке кубуре, а

Лани је одбацио својим вршњацима, а да видиш ове године! ...И чисто руке саме се пружају да тешки камен дохвате. Свиће, и свјетлост сњежана дана увлачи се у кућу, али не може још да

Ћутке с ногоступа загазе у снијег, досада ничијом ногом неоскврнут. Раде што више залази у њ, страсније га гази, чисто ужива кад му нога запане у бијелу податну мекоту, — притиска је све јаче, хоће да је згази, сатре, уништи.

И не стичу ватре, па се стињала. И раније но обично разилазе се. Раде, дријемован, чисто осјећа сласт у животу што ће се у кревету са женом разгријати.

— Откуд сада готових пара, бог с тобом?! Дадох све за сијено. —Има их код вас, а имате се од шта наплатити. —Чисто ти кажем: немам. —Па се смисли: —Дођи послије, гледаћу. Људи са Васом пођоше да приме сијено.

И ум га носи по ораницама и ливади и, гоњен том мишљу, обилази их, лутајући по њима цио дан. Чисто не може да схвати како би могао да подијели Никине земље са братом Петром, кад су као клин увукле се између његових

А јело се и пило до миле воље. Код последњих чаша вина чисто се заборавило, пијући их, испити их за покој душе Никине.

и чуди се што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијела и пуна траве ова планина, чисто разгаљује и живину и човјека, па је штета што је без воде.

Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу гдје према њему иде, чисто се стресе и нешто заигра у њему. —Машо! —Раде! —Опет се састасмо .. . —Па да, кад се тражимо! — осијече жена.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Могу да замислим један такав сан. Као стоји он, сневач, крај кладенца у свежој гори, свуда око њега чисто и прозрачно, пребели јагњићи се играју на ливади, вуге му на уво, само њему и само за њега, изводе вијугаву песму.

Не претерујем: исечена, као што се сече брав, само не онако пажљиво и чисто. Делови удова, крпе, дроб, поломљено оружје, крвава, здрузгана гомила људског меса. Недостајале су главе и срца.

је редно: жена је дочекала свога мужа, посула га млаком водом да се окупа од прљавштине и крви, извадила из ковчега чисто рубље, помогла му да се пресвуче и сада га онако чистог и готово подмлађеног чешља да јој у горњем крају, у врху

Хоћемо ли рећи: Народе, од данас је све дозвољено, јер ничега нема под овом капом небеском што је остало чисто и узвишено и што ви можете узети као свој узор и меру свога понашања.

кад очи наиђу на призор ове двојице спавача, на чијем лицу ни боре, ни најмањег, најмањег, најмањег трага горчине, но чисто, непатворено задовољство, прачисто задовољство сневача из еденских вртова, мој боже.

Све би нас лепо удесио, умио и преобукао у чисто рубље и чисте хаљине и натерао нас да се молимо и вапимо за спасењем. Од чега да будемо спасени?

Разговор! То је за њу обузету сврабљивим нестрпљењем чисто јалово жватање. Зар ће збиља тај Доротеј провести васцели божји дан удаљен од Јелене читав један хват?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

до и лузи На тирс наслоњен дрема бог, Крај њега моји друзи; И свуд се шири покој благ, Дубрава мирно спава; Не трепти чисто лахор драг, И нигде жива јава!

Ал' куда? и камо? Нит разум каже, нити срце зна! Почива земља, почивају људи, Осећам чисто како дише ноћ; Ал' моје срце, али моје груди, спокојства слатког не познају моћ.

Ах, зашто црвениш, лудо? Та лутак лепши те чека... Но, ти му знаш већ име. 1888. ВЕЧИТА ХАРМОНИЈА На чисто, лазурно небо са благим, нечујним ходом, Силази Дијана светла.

Природа оживе чисто под руком уметних Мавра, У врт се претвори варош, обала и Алгавра, Са песмом иђаше ратар кроз гору и поље цветно, И

Где ветрић, премирућ чисто, топлином љубави дŷше! Ко забораву мрачном предаде иоточник живи, Да плодоносни талас не шуми весело сада?

Из мрака, из неба, земље, извиру чудесне приче, Гласова све јаче бива и ваздух чисто ври... Један се церека лудо, а један очајно кличе, Као духови зли. Но ја их разумем лепо.

по последњој моди, Одмерено, с пажњом, чак и руке мири, Да у свему буду правилни манири, Све је „феш“ на њему, све чисто мирише, И салонским тактом и милином дише. 5.

“ Изјурена тако кô рђава жена, Дрхтала сам чисто, чесна и поштена. Кад се тога сетим, ја се само јежим, Из коверте своје дође ми да бежим. Шта је после било?

А кад сутра на висини Милозрачни сину дан, Хладној реци, у дубини, Лежао је млади кан. И Терек се чисто жури, Па срдито баца вал, И са пеном даље јури Кроз неравни Даријал... 1883.

У топлој његовој души Звук тајне, нејасне среће зазвони болно и драго, И вајар, несвесно чисто, у стару капелу уђе, Из које молитва бруји уз пратњу оргуља благо. Било је вечерње свето.

За киме плакаше тако? И ко је управо она? То бедни, убоги, вајар није ни знати могô, Но он је дрхтао чисто. Од ове вечери чудне Протече вечери доста и дана протече много А од ње ни трага више.

“ И онда подмигну грешно. Кметица затури главу и засмеја се таде, Па гурну кравара тако да овај на земљу паде И чисто рикну од среће... И тако, извол'те чути, Отпоче лукави Амор да душе њихове мути.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Тај први посао чисто је научна ствар; и сам Кеплер, један од највећих астронома свих времена, бавио се наиме и израчунао хороскоп славноме

На саму седницу конгреса, на којој се решавало о чисто црквеним питањима, нисам тога дана ни пошао, него сам сео у шарени чамац и, брчкајући руком по води, одвезао се

Пронађох и набавих та дела, проучих, разрадих, прикупих и преписах у чисто, као за штампу, сав тај материјал; урадих скоро све оно што је мој професор при састављању својих предавања радио.

Овакво померање полова претстављало је велику загонетку за егзактне науке. За ове је пол један чисто механички појам, јер они претстављају продорне тачке осе ротације Земље са њеном површином.

— Молим, да ме рђаво не разумете: моје намере биле су чисто научне природе. Хтео сам да, као дворски лекар те лепе богиње, измерим температуру њеног тела.

Замолио сам их да ми то опросте и уваже као олакшавајућу околност да сам им име очувао чисто и подигао му, својим делима, трајнији споменик но што су они камени који стоје на њиховим гробовима.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Небо чисто нам јавља се. И светљеје издаје се. О златоје пролеће! Живописци представљају у садику дјевицу, накићену нам издају

Ред је по обори, Чисто све у кући, Мислиш гледајући Господски су двори, Мило моје село, Буди ми весело! У моме сеоцу Задруга је сложна, Чељад

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Показује око себе): Свуда је он: око мене, око деце, у постељи... Жив је, чисто као да дише а међутим нема га, нема, нема, дедо! Па је ноћ онда тешка, као гроб мртва, не може да се издржи од страха.

Улази Ташана. ТАШАНА (обучена раскошно, не могући да веже низу дуката око врата чисто се спотиче идући. Стани): Стано, вежи ми низу. Откада је везујем па не могу.

»Ево, хајде с нама, ако хоћеш«, понудих га. А он се чисто препаде. И од радости сасвим се заборави, јер, и ако Турчин, поче да се сагиње и мало што ме не пољуби у руку.

МИРОН (прекида је, одбија, чисто уплашено): Не, не! А особито у вече, твоје јело, твоје пиће... Не то! (Раздрагано, болно, више за себе): Кад је вече,

ТАШАНА (раздрагано): Боже, дедо! МИРОН (савлађујући се, и да све то пресече, нагло, чисто секући самога себе): Де друго нешто. (Хоће да скрене разговор, сети се): Баш добро!

КАФЕЏИЈА (услужно чисти прљавом крпом и намешта јастуке за седење): Изволте, изволте седите, чисто је. БЕГОВИ (грлећи се са Сарошем): Где си, бре, како си, Сароше? Уби нас досада без тебе. Нема весеља без тебе.

Ћерамиде стоје тако нахерено и слободно висећи, да чисто прете да падну за врат. Ниже капије, од некадашњих амбарова и штала стоје изваљени дуварови, плотови, са испуцалим и

А не зна како је мени кад пођем да га од баре истргнем а он исколачи оне мртве очи на мене и почне да режи, да ми чисто срце стане од страха... А здрав је, здрав као вук. Никаква болест на њега неће. Све ће нас покопати и посахрањивати.

А највише ми је криво на њу, на хаџику, кад видим како се мучи толико око њега. И чисто воли што се мучи око њега. Чисто је сва срећнија, блаженија, што год јој он веће муке задаје.

А највише ми је криво на њу, на хаџику, кад видим како се мучи толико око њега. И чисто воли што се мучи око њега. Чисто је сва срећнија, блаженија, што год јој он веће муке задаје.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

„Прођох, видим има другова, па рекох, да уђем, и баш да се и потужим. Сад ме чисто срамота. Али кад сам већ почео, де, реците ми, зашто свет мени пакости, зашто ме каља? Јесам ли какву срећу видео?

Госпа Нола се понекад трзала: — Ама то дете клеца тамо пред олтаром у швапској цркви; то не зна чисто мој језик; то лудује за тиролским шеширом. Шта ћу, волим га, и све што јесте као и да није.

Зауставих једаред матер Лукину, нарочито, и запитах је шта она мисли са дететом које је, ето, одличан ђак. Запитах, и чисто се појаках, јер ми паде на ум да ће га тако доброг тражити натраг.

Умро му је отац. Ишла је госпа Нола да обиђе удовицу. У оном вертепу, као обично, све чисто и уредно. Удовица, као све удовице, плаче, сећа се да је женска глава, и да ће тешко бити без мужа.

” А те тичице све у гробаревој торби... Госпа Нола се усправила у наслоњачи, и чисто писнула. — Ух, што ме ова лева рука заболи понекад; то су ножеви. Нису ножеви, каже ми доктор Мирко, него је крв...

Павле је јасно и гласно оценио ко је у „тројци” најбољи. Заиста је Бранко Каленић био и најјача глава, и најјачи, чисто мушки ведар карактер. А Павле је баш тог Бранка највише волео, волео као брата и више него брата.

Одједаред се појавише две Бранкове песме, једна у омладинском, једна у чисто књижевном прегледу. Павле онда признаде како је утицао на судбину. — Па зар је могућно да ти у такве ствари верујеш!

Реч сада има ко хоће. — Чуше се сашаптавања. Све гласнија. Лица у младића преображавају се. Навире у њима оно чисто одушевљење које је срећно да се застиди над учињеном неправдом. Грунуше признања.

разазнавао да то више нису некадашња њихова стармала нагваждања, него се то на неки начин већ матори, и сагледа се чисто и бистро оно што зрели људи кажу: из те коже никуда. Али његова ведра храброст га опет подиже.

Али су чисто лична и топла запажања животних ствари код овога младића заслужила охрабрење.” Паланка се узбуркала. Све школовано

” Паланка се узбуркала. Све школовано говори о причи и о способностима писца. У кући Бранковој празник. Диван, чисто духовни празник, какав засија у сиромашним кућама кад и тамо зађе нада. Другови лармају. Владимир Рибарић држи говор.

да шета и разговара са директором Штедионице, са шефом фискалног отсека у магистрату, с једним угледним адвокатом који чисто финансиске спорове заступа. Паланка се смирила.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Његове аљине могле би највећем гавалеру пркосити, толико само што су, наравно, романтическе биле. Чисто плаветне чакшире, по најновијој моди начињене, преко који скоро до колена лепо извезена долама, на глави калпак

Тако, на пример, кад сека Јуца код свог швалера ужива сладост пољубаца, не нада се и чисто се зачуди видећи да је наједанпут мултипликацију докучила и да дивидирати мора; тако и наш Роман, који није ништа

Ево инди моја рука, која јошт на мушким прсима почивала није. Ја вам је чистосрдечно (ако не сердечно чисто) дајем, и желим не само капу на главу метнути, него и покорност, коју ми жене мужевма радо одајемо, или коју би

и карте на својој Розинанти размећао да види оће ли се оженити, како гођ наше девојке да виде оћеју ли се удати, и чисто је уском неком путањом јашећи задремао, кад наједанпут особити неки с леве стране шум њега пробуди и вниманије његово

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Ја и то потврђујем, али без усхићења, а он узима писаљку и мени „буде био“ бележи јединицу и упућује ме, једном чисто граматичком реченицом, да клечим иза табле.

Кад смо на тај начин скрхали језике, осетили смо се чисто оспособљени да уђемо и у само изучавање историје, која иначе спада у најзанимљивије од свих гимназијских предмета.

Само, сад настаје једно занимљиво и чисто правничко питање, које све до данас нисам покретао, док нису дошле на дневни ред накнаде ратне штете.

филозофској стрпљивости магарца, — он је све то са таквим одушевљењем говорио, толико нам је густирао, да човек чисто добије вољу да постане животиња. Уосталом, ми смо ђаци то и били за њега.

ја лепо одредим: ти, ти, ти, ти и ти, и расходујем те, и ти лепо погинеш, па чиста ствар и уредни спискови, па човеку чисто мило да ради. Ал' не зна се, него како се деси, јер сваки метак не погађа.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Сјахао сам. Али која вајда, кад не смемо светлост да палимо. Наиђе и командир и пита чисто љутито зашто сам застао. — Сад немамо куд! — вели командир.

Припуцаше топови са бродова. Залепршаше бели букетићи према небу, око аероплана. А небо плаво као споменак, чисто као око девојачко, а бескрајно као мисао. Свечану тишину висине нарушава та грозна направа, као урлик побеснеле звери.

САН ИЛИ ЈАВА Сунце је одскочило увелико и као да нас милује својим топлим зрацима. Људи се буде и, чисто чудећи се, посматрају око себе. Све им се чини као да је ово само један леп сан.

Али ускоро изведри се и између сивих облака видесмо чисто, плаво небо. Један зрак као извидница пређе преко нас, па се изгуби на пучини, која се преливала у разним бојама.

Јаој, људи, где нам младост прође! — чисто завапи Коста. Одатле смо ушли у једну кафану, затим лутали улицама, застајкивали пред радњама, куповали разне ствари

И ја сумњиво завртех главом. — Ја сам Таса... Нешто сам промуцао, јер чисто не верујем да је Танасије жив. Па још и у енглеској униформи. Јест, Танасије. Поздрависмо се срдачно.

Командири су наредили да се војници прво добро окупају. Онда су им разделили чисто рубље и потпуно нове плаве униформе. И, једно преподне, логор се заплави.

Исајло Аранђеловић редов артиљерац Насмејасмо се грохотом. Лука, чисто збуњен, окрете хартију на другу страну. — Слушај, побратиме — вели шеретски Душан ја мислим, то је први случај откад

Официр је сигурно командант дивизиона. Он је дурбином осматрао положаје. Када нас угледа, чисто се обрадова. — Но, хвала богу! — рече када угледа потпуковника Петра. — Водите ли батерију?

Пред нашим рововима и жицама налази се сада бугарски двадесет девети пук. — Како, како — узвикну чисто пренеражен капетан Лазар. — Да. Одбили смо два јуриша... — Двадесет девети пук! — чудио се командир. — Да.

Веровање делује сугестивно, те уображавам да чисто лакше дишем. Још кад би ми само спала температура. Пипам се по грудима. Уплашио сам се колико су вреле.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Пуна горчине леже жена и усни да је у поље макова изашла. Хладно и чисто било је небо у њеном сну, нигде никога — само макови црвени и лелујави какве никада раније није видела.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

сву му душу грије, И ја снова чујем звекет твојих гривна, По лицу ме тиче твоја коса дивна, Док мјесец кроз врбу чисто сребро лије... Кисељак, 11. јула 1903. НАШ СТАРИ ДОМЕ Наш стари доме, како си оронô!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У то доба организовање већег отпора онемогућавала је чврста централна власт, повратак на чисто натуралну привреду на селу (што се одразило у издвајању веома малих територијалних јединица међусобно неповезаних),

истраживања наших историчара , организовање већег отпора онемогућавала је чврста централна власт, повратак на чисто натуралну привреду на селу , што се одразило у издвајању веома малих територијалних јединица међусобно неповезаних , и

Но то је само један мали део садржине коју обухвата директни говор у јуначким песмама, све остало су чисто људски односи и ситуације.

одстрањује све додатке и наслаге каснијих времена, откад је епска поезија сишла мећу сељаке, а утврђује првобитне, чисто феудалне њене ознаке, типичне за оно време кад је она припадала искључиво војној аристократији, врху феудалног друштва.

Ево тих првобитних, чисто феудалних ознака: прво, узоран верни слуга као одраз зависности ситније властеле од крупније; друго, идеал живота

Али да прегледамо редом оне тобоже првобитне, чисто феудалне ознаке наше епске поезије. Узоран верни слуга, уошпте узевши, може да буде одраз зависности ситније властеле

Дакле, ни бојни коњ, оружје и мегдани нису чисто феудалне ознаке. Закључак да је еп био војна историја војне аристократије донесен је сасвим произвољно на основу

Сасвим се могу одбацити такве чисто феудалне ознаке наше епике као што су: локални патриотизам који укључује у себе верност сизерену, прослављање славног

Преувеличавања историјске улоге личности има у нашим песмама, али то није никаква њихова чисто феудална ознака. Преувеличана је и историјска улога личности из устанка од 1804.

Појединац може да буде, и у нашој епици веома често јесте, израз масе. Као чисто феудалне ознаке наше епске поезије исто се тако слабо држе: професионално војевање, неки тобоже типични за феудализам

у племенску властелу) само као један од три нечовечна поступка, супротна хришћанском моралу и без иједне једине чисто властелинске црте, јер песму је срочио Грујо Меанџић из Сентомаша, из Бачке, где — како је Вук у Српском рјечнику

“ „Оно јесте Бошко Југовићу.“ 19 МУСИЋ СТЕВАН Вино лије Мусићу Стеване у Мајдану чисто сребрноме, у свом красном двору господскоме; вино служи Ваистина слуга.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Мали осматрачи, Стриц, Николица и Ник Ћулибрк, чисто нису дисали од великог узбуђења. Чинило им се да од читавог шумарка у ком се крију највише стрши баш онај жбун иза

Изненадан повик чисто му покоси ноге, али га у исто вријеме страх тако удари у леђа да је скокнуо напријед попут зеца. — Стој, стој!

— Шта је сад ово? — чисто се препаде Мачак. Свјетлост им се учини јача од икакве сунчане, коју су дотад видјели. Једва се привикоше на њезин

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

разрасте а ни дрво се које у воћњаку расцвета, а ни у добромирисној башчи које цвеће указа се, како но што је њено чисто девојаштво у пустињи проникло и разгранало се цветасто.

Ама је ли тек свето писмо, а нису ђачке које неваљале поџепнице, — оно је све чисто сребро и прокушавано злато. Нит је писмо тврда руда да се с ватром претапље, ама ко се ш њиме иште богатити, готову

ВЕЗИРА За давнашње доби персијскога цара везир Авхацес кад бијаше надбио Колхове, среза себи горњу на себе хаљину чисто белу ка снег и извезе по њојзи прво свога поганскога бога лице и сношење му, а изокола краљеве и паше.

Те у једно доби пред бојним харцем с непријатељи, о главу заповеди да има сва војска му чисто постити ваздан; до ноћи нико ништа да не окуси.

Он мудрост запроси, а не здравље. То му и даде, те што није знао, таки знаде: говорити чисто јеврејски, латински. А Грк је био о свему вешт, тако, да му онде није пара било.

Оно дијете лепо, чисто, ка матор човек проговори и свима онде око њега што бијаху, то исказа да се не препадају јер проси и моли Богородица

Зове се мудрост прва, ама кажите која и каква ли је? То је прва, хитра и млада мудрост измлада се до старости чисто и поштено носити и не бити ветрену холујасту и бедујасту.

ДЕВОЈКАМА И ЖЕНСКОМ СТРУКУ УОПШТЕ О, ви које сте девојке, поштено се носите и чисто ваше девојаштво у себи спажајте, не будите вижле с момци се кишкајући и за њима извирући.

Где се о Богу не мари, онде се ђаво жени. Како ће се с блатом изапрати чешма? Извијеш чисто брашно на путу, а трице дома донесеш. Послену волу, да му не буду празне јасле.

одојена, пак у божијој цркви у света светих без покора одрасла међу свештеници борављећи много доби у своме поштењу чисто се држећи. И сад сам девојком. Пак како да ја мати детиња прочувена останем и та будем?

Њене су очи наш разум. Ове нам што су од воде телесне очи не далеко мотре. Ако је лепо и чисто време то мало подаље и виде, а ако је мутно време баш накратко им је зглед и ни кроз који заслон, магла, што ли било,

И ако је добар и веран, с правицом се својом живи, закон и божије заповеди лепо спажа, поштено се носи, чисто се држи, к Богу и својим ближњим милокрвно своје срдце има, Бог дух свети нераздељен с небесним оцем и сином борави у

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Укратко рећи, та се песма најрадије певала у оно доба кад и ова наша приповетка почиње. Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.

“ смеје се чорбаџија, па је уштине за оне њене једре и румене образе, или је потапка по гојним плећима, од којих чисто хоће да прсне оно мало јелече њено.

Она је лебдела над њим; свака најмања потреба била је одмах испуњена. Она је чисто умела сину и мисли његове погодити; чим би само помислио и у себи зажелео нешто, мајка би му погодила шта жели и мисли

Наплати, брате! — А затим се окрене клијенту, па настави: — Не бригај ти, — рече скидајући шешир, јер му се глава чисто пушила од пива. — Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим? Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!... И одржа реч!

Њих гони амо чисто филолошко и фолклористичко интересовање, то јест хоће да наставе онде где је отац наше новије књижевности, Вук, стао.

“ А Мана облио мртвачки зној. Стегло га нешто у грлу, дави га, притискује му груди... Око њега се све врти, а земља чисто тоне под њим, — и он јекну силно: „Л’же, кучка!... Неје оно Мане; ја сам Мане, а оно је куче! Овој су мађије!...

Беше гола вода... Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и вреве!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности