Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Та реч што не позна беспућа ни блудње! Кад тишина збори место нас, реч њена Има сву чистоту сна и болне жудње. Та блага музика љубави што ћути, Има мир молитве у дубини духа: Никада се речју лажи не помути,
Оно је давало просторе своду, сјај и облике стварима, јасноћу и чистоту мислима, и позлаћивало све куда је пало. То је било сунце које се не рађа на истоку света, Сунце Младости, које
— А ти ћеш рећи мору и небу и чемпресима: „Моја љубав има у себи и вашу бескрајност, и вашу чистоту, и вашу тугу. Јер зато што вас је моја душа обожавала, она се саздала од оног што је обожавала.
Теодосије - ЖИТИЈА
не удостојише да с Христом жеником уђу на свадбу и у брачну ложницу, у радост и весеље, него још и дрско уздајући се у чистоту и пост зваху: „Господе, Господе, отвори нам!
“ и гле посрамљена, достојна крајњега плача, да женик ради кога мишљаху да постом чувају своју чистоту и к њему дрско зваху да им отвори, он их се и одриче с клетвом, и говори: „Заиста вам кажем, не знам вас!
а овим весељем потврђиваше се долазак анђела Божјих к њему и показа се неисказано светао у лицу, чиме доказиваше чистоту душе своје. И тако, до краја својега благодарећи Бога, у руке његове предаде душу своју.
И када је он упита: „Хоћеш ли да се удаш, сестро моја?“ она, чистоту љубећи, и пошто јој ова реч тешко паде, одговори му: „Ако ти сам избегаваш брак, зашто друге на њега присиљаваш?
се преподобни, а уз то сузама и умиљењем увек славећи Бога упражњаваше се, и меру чисте ка Богу љубави и ума чистоту достиже.
у усеченом гробу где лежи као да спава, у власено рубље умотан, и отишао ка Господу, лицем веома светло сјајећи и тиме чистоту ка Господу, лицем веома светло сјајећи и тиме чистоту и сјај душе своје испољавајући.
умотан, и отишао ка Господу, лицем веома светло сјајећи и тиме чистоту ка Господу, лицем веома светло сјајећи и тиме чистоту и сјај душе своје испољавајући.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Све теме и сва искуства, од радосних до озбиљних, имају и своју једноставну, смирујућу димензију, првобитну чистоту и прозирност.
Ми детету према потребама и приликама приписујемо жеље и тежње по нашем укусу, узносимо његову замишљену душевну чистоту да, потом, те лепе претпоставке наметнемо и дечјој песми.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
се добро упознао са свом том полемично-догматичном црквеном књижевношћу, која је била поставила за задатак да доказује чистоту учења православне цркве, тачност њених догма и обреда, њену пуну сагласност са правом Христовом науком.
Наглашујући непрестано етничку чистоту и снагу балканскога Српства, он је више но ико радио на национализацији оних крајева на народној периферији где је
некада било, »седој прошлости«, и јаче но иједан српски песник осетио високу поетску меланхолију мртвих ствари, тужну чистоту онога чега нема више и што живот не може да прља и људи да скрнаве.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Више моје главе, до јастука, поређане халине и преобука, од којих ме задахњује мирис на чистоту и ново. Испод иконе пуцкара кандило, мирис од тамјана собу пуни. А соба топла, орибана, меко намештена и утуткана...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Међу нама је лењост од безвлашћа и много голих у врбаку грезну у воду која не даје чистоту. Неко је на небу заверу ково и кидао перунике с ливаде као што смрт отима војнике.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АДВОКАТ: Верујте не, чак кад бих ту девојку и волео, јер сам уверен да би она увек сумњала у чистоту мојих побуда. ДАНИЦА (у разговору завукла је случајно руку у џеп и напипала тамо цедуљицу коју износи): Ето, ето опет.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Овде, сва Сорбона, најфиније грекисте, још увек бране грчку чистоту. Што ме је запрепастило, то беше, како дају Корнеја, Расина, Молијера.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Црвених ружа онда није било, већ само белих. И тих белих ружа, које су мирисале на пчелин восак и мед, на чистоту и невиност, и нису имале трња, било је свуда по врту.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Није се ни чудити: био је нежењен момак.... Има две врсте застарелих момака. Једни су од раног доба навикли на чистоту и ред; она се постепено тако урезивала у њихово биће, у њихову душу, да је постала саставни део њихова живота.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
слéде И што нас гоне, муче, док не испију снагу И оставе нас, најзад, уморне, мирне, бôне, Осетим и ја, каткад, чистоту срца благу, Лајички живот, ал’ с њим и часе монотоне, Отужне, дуге, што ми похоту крате драгу.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
погребне песме и друго достојно збринувши, ништа не изостављајући, најчистије од свега треба према страној нашој браћи чистоту указати, да и ми чисту и богату милост за њих од Бога примимо. А не волимо да икога са врата наших празног отпустите.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Знаш да све за тим стоји. Кад братија наша познаду једанпут чистоту нашега намеренија и нашу верну к њима љубов, добровољно наша представљенија и совете примају; и, што је више, ако у
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Лапласова звезда блешти у пуном сјају“. „Но изгубила своју некадашњу чистоту и добила пеге“. „Да, чисту успомену неће Лаплас оставити за собом“. „А то је жалосно“.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
„еликсир”, а још мање ријеч „бесмртност“, које би својим метафизичким призвуком замутиле кристалну рационалистичку чистоту читаве ствари. Умјесто ријечи „еликсир” употребит ћу на примјер, ријеч „тоникум”. Или можда „хормон”. Или „фактор Икс”.
Ћипико, Иво - Приповетке
Пришао је својој мајци чист и ведар. И ту чистоту и ведрину душе нису могли да збуне његови бивши другови. Двојицу од њих искрено је волео.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
(јер она послује у кухињи): „Више моје главе, до јастука, поређане хаљине и преобука, од којих ме задахњује мирис на чистоту и ново. Испод иконе пуцкара кандило, мирис од тамјана собу пуни. А соба топла, орибана, меко намештена и утуткана. .
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Лепа Фема не зна јошт пољубац што је, Већ уз харфу псалме Давидове поје. У усти јој дурма о светињи слово, Срце за чистоту умрети готово, — Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.
Кад је погледиш, кап од бистре росице видиш, Саму т’ чистоту око, саму милину пије. Разговор пут нам скрати, и сам сам чудио с’ себи Откуд ми речи сила, мисли множина откуд.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ријечи говори: „Ко не има од срца порода, ев’ сад може срце отворити, купит сина или милу ћерцу, своју душу врћи у чистоту: нерођено ј’ боље нег’ рођено; а ко има од срца порода, Тај нек купи данас још једнога, једног сина или милу
године“. Своју душу врћи у чистоту, тј. ослободити душу греха. Уз стих И го Иви нико не припозна В. Јовановић каже: „Филип Вишњић, слепи гуслар који је