Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Тај носи јаја, ујка ми каже, велика тако — ко глава моја. Чистунац лабуд језером плови, блистав и миран ко сунчан дан, личи на барку с једрима белим у којој деци долази сан.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
На једној страни Србија која муца и бунца, На другој он, чистунац, чистији од јарког сунца; Овамо, хиљаде професора, писаца и новинара Који на лепоту израза не дају пет динара,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Риста је био по лику и стасу сушта мати. Али нарав није била материна. Поносит, плах, чистунац на себе споља и изнутра до ината, паметан, опасна језика.