Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Милован Видаковић (1780—1841), писац сентименталних романа у духу романтичарском; у своје време радо читан од широке читалачке публике; данас има само историску вредност Wіе старк поцхт меін Херз? (нем.) — „Како јако бије срце моје“ визита (фр.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
О самој књижевној вештини нерадо се и површно расправља; уместо тога, говори се о специфичним потребама дечје читалачке публике, о дечјем свету, о високим моралним вредностима којима дете ваља задојити, па се чини да дечја књижевност
Аутори којима потребе дечје читалачке публике ХХ века ни на памет нису могле падати изванредно задовољавају њене „захтеве”.
Позивање на посебне, ограничене могућности дечје читалачке публике најлакше изазива забуну, па и отпор оних који с правом мисле да се таквим обазирањем и приклањањем угрожава
Говорећи о потребама, захтевима, склоностима и могућностима дечје читалачке публике, они су дечју песму сводили на узгредну ванкњижевну појаву без икакве везе са процесима у главном, матичном
песми покушао сам да покажем двосмисленост и неодрживост везивања дечје песме за захтеве и могућности конкретне дечје читалачке публике.
дечјег песника, више него један разлог упутиће нас ка овом другом. У време кризе вредности, кад се један део читалачке публике осетио обесхрабрен и збуњен пред токовима којима је поезија кренула, дечја песма се испоставила као прибежиште
РИМЕ ЉУБИВОЈА РШУМОВИЋА И Ршумовићева (Љ. Ршумовић, 1939) поезија нагло је освојила најшире читалачке слојеве. Његове песме понављају деца по забавиштима, уче их дечаци и девојчице школског узраста, рецитују их одрасли
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Као и у XВИИИ веку, тако и у почетку XИX века велику већину српске читалачке публике чине трговци, свештеници и занатлије.
Колико је могао, по својим скромним способностима, он је задовољавао духовне потребе шире српске читалачке публике, отварао је вољу к читању и љубав ка књигама, будио љубав ка народној прошлости, јачао национално осећање и
Сремац је у добу око 1900, када се јавила експлозија песимизма у српској књижевности, био омиљени забављач широке читалачке публике. Он је био човек од духа, природна и неусиљена духа, имао ону ретку віц цоміца, прави хумористични таленат.
Још увек доста, па и све више, осећа се руски утицај. У последње време примећује се да се укус српске читалачке публике опет враћа руским писцима, нарочито Толстоју, Тургењеву и Достојевском, који се понова и обилно преводе, и све
Алфонс Доде, Гиј де Мопасан, Анатол Франс постају љубимци српске читалачке публике. Тај француски утицај није само ограничен на превођење француских књига и приказивање француских комада.
у прослављеном Јазавцу пред судом, делу које је, особито после 1908, доживело огроман успех код свију слојева српске читалачке публике и до 1913. дочекало једанаест издања, ћирилицом и латиницом.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ритмичко кретање уназад и њиме условљено исто такво читање не чине, разуме се, непосредан, него посредан садржај читалачке свести: да бисмо их довели у јасно поље свести, потребан је известан хотимичан напор.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
квариле: Теодор Павловић, који је у своме Серпском народном листу, поводећи се свакако за укусом и потребама најшире читалачке публике, кадикад прештампавао и старинске песме овога рода, прештампао је и ову Стеријину (20. јула 1847, ч. 28, стр.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
представником, који је својим моралним и сентименталним повестима и својим "слатким стилом" постао омиљен код широке читалачке публике. Слична оријентација обележава и дело Јоакима Вујића (1772-1847), "оца српског театра".