Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Мајде! (отвешта онај) имаће гди год дође шта повједати. Он мисли гди ми не читамо којекакве књиге, да ми ништа не знамо.
Теодосије - ЖИТИЈА
Нека и сви ми који читамо и слушамо, молитвама преподобнога, оставивши зла дела и на добро се покајавши, Богу пођемо, и опроштај грехова овде
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Свет је писмо, древно, Непоуздано, али још на снази — И тако читамо га свакодневно, Ми, првог смисла потоњи читачи И гонетамо значење му гневно, Ми суђеници, присилни тумачи Заданог
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
То је све залуду; сам је једини бог совершен и без греха. За колике читамо да су свети били и чудеса чинили, пак су после свега тога у смртне грехе пали.
Природна је души человеческој благодарност како год телу диханије; и ово се одовуд познаје. Кад год ми читамо историје неки[х] велики[х] и блажени[х] лица, који нам се чисто чине да ни за што друго нису на ови свет послати били,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Само да се ово сврши.“ Они, дакле, нису хтели дати рату своје животе. А шта се о њима говори? Шта сваки дан читамо? Шта пишу патриотски песници што из далека друге туткају у смрт?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Што има, молим вас, у томе специфичног што би важило само за драму а не и за остале литерарне врсте? Зар ми и кад читамо Илијаду или Ану Карењину такође не инсценирамо читани текст себи „у глави”, једнако као кад читамо Шекспира или Ибзена?
Зар ми и кад читамо Илијаду или Ану Карењину такође не инсценирамо читани текст себи „у глави”, једнако као кад читамо Шекспира или Ибзена? Није ли сваколика литература и сваколика умјетност уопће ствар чулнога и сликовнога?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И онако како читамо текст од прве реченице до пред сам његов крај, тако се поступно слаже један, рекло би се, чисто историјски опис, који
Шта је постигнуто оваквим композиционим поступком? Ако новелу читамо редом (а и како бисмо другачије?), крећемо се од жеље и замисли да се мост подигне до његова изгледа и живота „у кршу
тврдим кварећи поља јечма Осећах у себи грозно праоташтво како се стрви Много је јаснија, међутим, кад ове стихове читамо на подлози старијих, из најраније објављене песме (1920), где се гажењем житних поља стиже до божанских дедова („Бози
зашто се, поред осталог, из успелога песниковог текста никада не могу исцрпети сва обавештења, свеједно колико га пута читамо. Прва, обична обавештења не треба, дабоме, објашњавати, јер сви знамо шта су она.
„Београд како га понекад видим“: Рај се руши Руши се рај Десна је половина настала обртањем леве, па стога: кад прву читамо уназад, добијамо другу, а кад другу читамо уназад, добијамо прву.
Руши се рај Десна је половина настала обртањем леве, па стога: кад прву читамо уназад, добијамо другу, а кад другу читамо уназад, добијамо прву. У суштини, те исте односе налазимо и у нашем примеру (2).
јер су обе тако уређене да можемо читати разгрни миловања гране, па се онда вратимо на почетак потоње речи и читамо гране смеха разгрни.
Међутим, на све стране слушамо и читамо о моралним, идеолошким, политичким, па и књижевним лажима. Дакле, и наш природни језик зна да лаже, али се то дешава
Дучићеву песму „Натпис“, на пример, никада не читамо само као песму уопште, него и као песму која припада одређеноме типу („стилу“, „школи“) поетских текстова, а исто тако
толико уверљиве да бисмо заборавили на изнесене замерке; више и битније од тога: да бисмо после тих одговора могли да читамо поезију каква је Попина не шапућући полугласно и крадимице оне исте или сличне приговоре.
и поезији додељују стилскоемотивну периферију, па нам самим тим већ у клупи намећу извесну „граматику“ на основу које читамо, односно „доживљавамо“ песникове текстове.
Кобна лепота, свето у греховноме и смрт у љубави – то су тамна значења у која пониремо док Настасијевићеву приповетку читамо. • Оснивач сте и руководилац пројекта „Поетика српске књижевности“ у Институту за књижевност и уметност из Београда.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Књижевни свет - онај у коме боравимо све док књижевно дело читамо - не би се могао конституисати кад не би постојале извесне границе које га одвајају, и тиме разликују, од некњижевног
Познато је да синтаксичка уређеност говорног низа и иначе управља читањем; да нас, док читамо, носи „струја мишљења реченице”.
Ако, уз то, наведени комад текста о Аранђеловоме ноћном размишљању читамо пажљиво, са свим подвученим понављањима што га изнутра рашчлањују и ритмизују, осетићемо да он доиста делује као
Тако, на пример, у најновијој, шестокњижној историји српског народа читамо: „О Русији као о обећаној земљи говорило се у пољској Украјини, у Молдавији и широм целог Балкана.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ипак нам Владисављевићево издање помаже да два места Орфелинове песме, где се очевидно ради о штампарским грешкама, читамо поузданије. Та два места су следећа: 1) ст.
априла 1837, стр. 107, где, уз прештампану ову и још једну другу Рајићеву песму, читамо следеће Примјечаније Теодора Павловића: „Обадве ове песме преписане су из једног правог оригинала нашег славног
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
За сваку означену висину у таблици израчуната је температура, притисак и густина. Из ње читамо да је на висини нула (т.ј. управо на површи Земље) температура била 1600 степени, а притисак 147100 милиметара.
Полетимо, дакле, у том правцу. Ариаднино клупче опет се одмотава, ми читамо на њему десет хиљада светлосних година, и видимо како се млечна стаза помера по небу у противном правцу нашег кретања;
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
»Доста, г. списатељ, доста, фала вам на књизи и аратос! Ево вам јошт форинте, само нас не терајте даље да читамо. Ви нас поштено с огрижајима поранисте. Све крпеж и огрижај.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
робу излажу Гутачи ватре играчи по муњи И укротитељи громова На вама показују вештине Нама сте камени длан На вама читамо црту живота Никад јој нисмо видели крај ВРАЧАР ПОЛЕ Срео сам те старче пастиру Усред белога града Пролазио си нешто
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Па колико се све вас отима о ту славу да сте освојили Кајмакчалан? Из званичних извештаја читамо: Кајмакчалан је освојила Дринска дивизија. Светислав тврди: Кајмакчалан је освојио четнички одред.