Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Поп је Вујица стигао у свој виноград. Поче већ по која градљика пролетати. Поп Вујица стаде насред винограда, скиде читу и метну је на један чокот, одмота петрахиљ и натаче на врат, отвори требник и стаде читати молитву...
Суну град још жешће, а мој ти поп мантију на главу, па беж' наниже немаде кад ни читу узети. Као за пакост, опет, она страна голетна, а нигде близу каке зграде да се може склонити.
и бранити је ногама од осталих својих другова, који се поређаше унаоколо, па га сташе заваркивати да поткаче ногом читу испред њега и да је већ терају докле могу.