Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Што баш у нашу недељу да тамо руча, да једе леб с кимом и друга чифуцка јела?! — А па дабоме да сам, и господин је био тако добар па ми није одбио — вели поносито поп Спира.
»Оно није више ни изгледало да је у кући«, приповедала је после гђа Сида; »него к’о кад се нека бечкеречка чифуцка фрајла у промонади унтерхалтује с лајтнантима уланерским, кад о Шабецу свира регименцка банда у промонади«.
« говорила је чешће гђа Сида. »Гледај, молим те, само како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла. Моја ти, дабоме, то нит’ уме а, бога ми, нит’ ’оће. А садашњи су момци ћорави, па не виде све то.
— Зови ти твога покојног дéку, бештијо чифуцка! — грми из авлије гђа Сида. Ово последње нису ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир да забашури,
! — Е, као зашто да не идемо? — Та зар испред носа ти га одвукла, па сад нам се смеју и он и она бештија чифуцка! И ми, ми да идемо!? — Па шта су га одвукли? — И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шâле пустити.