Сремац, Стеван - ПРОЗА
Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполеона.« А ја реко’: »Е, ово је, Кајо, за чичину браду!« Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку, па онако обешењачки затресе
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
) рушила бране на своме путу; смазала вагон презрелих диња, грожђе са врбе, од росе чорбу, чичину торбу, сунцокрет један са жутом главом и стари мадрац са морском травом. А потом . . . потом . . .
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
не даај... одведоше ти грлицу из гнезда... У страни, преко потока, грмну пуцањ опет. То беше одговор на чичину ларму. — Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. — Ама коме? — Ко кога одведе? питају готово сви.