Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Она је исто онако стајала и као нешто очекивала, надала се нечему од Таје. — Чичо, ’ајдемо си дома! — Напослетку понудила Вејка Тају кад је видела да је сунце већ зашло и мрак почео да пада. — Ја!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
А колико си ме пута опсовао! СЕЉАК: Те јошт како. Знаш код оне воденице. ЈАКОВ: Знам, и прочаја, и прочаја. Зато, чичо, ја те не могу пустити. СЕЉАК: Него? ЈАКОВ: Него, да идемо на суд.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
две мале, коштуњаве, сухе и хладне ручице, а на самом уху некакав слабачак, потмуо детињи глас прошапута ми: — Чичо! пусти и мене да се ту мало огрејем! Мене прође језа... да ли ја ово сањам?... нагло се окретох...
упиру у ме, а са јадних блеђаних и усанулих детињих усна опет слабачко прозвучаше речи: — Је ли да ћеш ме пустити, чичо?
— Јао, чичо, много си ме стегао за руке; боли ме. — Ко си ти, дете?! — узвикнух ја још пренеражен. — Хи, хи, Стојан ми је име.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ На три корака заустави Господа... „Шта рече, бре, кој’ си?“ „Господ Бог.“ „Слушај, чичо! Немо’ се шалиш. Јербо ако си и Бог, а ови те наши увате, привешће те о’ма на лекарску. А тамо нема врд-мрд.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Оне га и не зову друкче него чорбаџијо, ’аџијо или чичо, жену његову Ташану — чорбаџике, ’аџике или стринке, а њихову мезимицу Зону звали су просто Зоне.