Употреба речи чичом у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Онда се окрете Ивану. Овај претрну и колена му клецнуше. — Иване Миражџићу! До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!... Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Било му је добро. Више није гунђао, а још мање као пре онако халапљиво јео, ждерао... Вејка га је звала „чичом“ и увек носећи његове торбе, ишла за њим, да му је на руци, да уместо њега, кад Таја или не може, или неће, мрзи 1

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— И прве и задње ноге у трк! — њакну магарац... — И мој џак укорак! — фркну мачак. Кола са чичом и џаком у облаку прашине замакоше иза друмске окуке.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

И то јој паде тешко. Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи. — Бога ти, ко је ово... какав је овај писар ? — Хе, братићу, па господин Пера...

А ово... зар је ово гнездо!... Он лежи ту цело лето... са његовим одвратним чичом, и не разбира за мене... А и ја... тако исто. То није кућа!... О, ала се грдно преварих!«...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности