Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Нека се само гди појави какав процес чиј му драго, не старај се ти: он ће наћи начин како ће се у њега помешати, и тераће га о свом рођеном трошку; у том послу
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гроб пред њиме, ох чиј' ли је? Ма на њему плоче није, Само један крстић мали, Али и он мучке жали, Баш ни словца најмањега, Да ти каже
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Благо двору, у који ће доћи! Чиј ли ће и двори дочекати? Чија л’ мајка даром даривати? Чиј ли братац вином напојити? Чија л’ сеја међу њима бити?
Благо двору, у који ће доћи! Чиј ли ће и двори дочекати? Чија л’ мајка даром даривати? Чиј ли братац вином напојити? Чија л’ сеја међу њима бити?“ Братац сеји тијо одговара: “Сејо моја, буди ми весела!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
ух, чисто ме језа... А да ли ће? — Хоће, што да неће!... И други се жене, па имају деце... Их, па тек кажу: »Чиј си ти мали?« а он: »Ја сам Мојсилов!«... О, часни га убио!«... и да богме, ова му реченица заврши тај низ мисли...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ко добро почне, он је на пола радње. — Тко добро почне, боље сврши. — Тко зло почне, горе сврши. — Чиј је почетак, тога и кривица. — Добар почетак, — лаки свршетак. — Рђав почетак (иште) камиш у главу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
УНУТРАШЊИ ДИАЛОГ Када од мојих безбројних ја она Вечите скепсе злурадо упита, Мучећи душу к'о погребно звоно: - „Ти, чиј дух поврх провалија скита, „Реци шта тражиш с вечним смешним жаром На земљи, куд си случајношћу бачен?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
је прошлост моја још код мене, У њој спава моја младост, моја патња: Ја је гледам као тело хладне жене, За чиј' одмор још сазнала није пратња, Иако јој лице мртво мирно вене.
Ћипико, Иво - Приповетке
Живот и сунце осваја и као да са презиром гледа на старе злогласне рушевине, чиј у утробу данас гризу пацови, змије, гуштери и инсекти. ...Летње ноћи пролазиле су брзо као летња киша.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
„Колац ми дај!...“ Повиче он... За кога колац тај?... И чиј’ ћу онде чути уздисај? „Тиче л’ се роба то? И роб да зна? Ха, ха, ха!“ Грозно се смеје он.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Неки веле: „Изгорела Сред оних вијора.“ — Чиј’ је живот у песмама, Тај изгорет’ мора. ЛИИИ Појте, појте, весел’те се, Та то мени ништ’ не смета!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кмет, човек побожан јако, погледа Амора благо. „Чиј' си“, рече му најзад, „кажи ми, детенце драго, Имаш ли оца и мајке, ил' барем тутора свога, Кад голо и наго скиташ?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Да ти знадеш чиј' су виногради, далеко би коња обгонио: виноград је Љутице Богдана! Ја сам једном овуда прошао и ломио грозна