Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја нисам знао какве свезе имају калуђери са приповетком о његовоме побратиму, чија ме је несрећа већ почела тиштити, па сам га хтео и запитати, али он и сам поче да ми разјашњава оно што нисам могао
„Побратиме“, рече ми, „чија је оно девојка што је до мене играла?...“ „То је Стана Чукурова“, рекох му ја, „то је кћи оне жене што је покушавала
Кад смо били насамо, стаде он уздрхталим гласом говорити: „Побро, није вајде, ја ову Стану, чија је да је, морам за жену узети... Па баш да јој је мати три мужа отровала, она мора моја бити!
Ђошина мајка гледа до које ли игра њен син. Каква ли је и чија?... Али га нигде не виде. Тек доцније, као крадом, вукао се кроз гомилу света, а кад је дошао до оне софре за којом је
Учитељ посматраше те ствари зачуђено и гледаше испитујућим погледом у Сремца. — Тај, видиш, чија је ова кеса, запалио је кућу Николе Белића; тај је исти онај дрекавац што се све до на Цвети дерао у потоку ниже
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
оне каменике, која цвета из непобедивог зида, на северцу, која се, можда и љубичаста, плави у сивом бедему, чија сенка пада на Град и на поља око Града! 7.
веку и бесмртна дела завршавају исто као и мртва: као и у листове синоћњих новина, данас и у листове светих књига, чија су слова светлела кроз тмуше, рибари на пијаци увијају скуше!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
то моја нурија, нећу да те венчам, или молитву читам” — него сваки сврши за што се позове, па што заслужи даде ономе чија је нурија.
Тек ми излазимо из чамца, а дотрча пет молдовански̓ момака на коњима онамо на обалу, вичу и питају: „Где су ови људи чија је ова кољаска, нека пређу да и̓ видимо”.
и после који кога море, и чија дубље засече (тј. сабља).” — „Све то, господару и поочиме, ја верујем, али не знам како оде Чупић толико дана, нити
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Неко рече да је ноћас чуо некака кола, где често нешто превлаче, али чија су, није знао. И Витомир и Тиосав изиђоше да виде. Прочудише се као и они мало, па се учинише невешти и одоше.
Шта бих рекла после својој деци кад би ме запитали: »Чија је, нано, она кућа што је зарасла у коров и зову, те нико не сме ни дању у њу ући?...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Шта готово? — И не треба му! — Њему не треба, али треба мени!... Ја нећу више живети ако она буде ма чија!... Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... И полише га сузе.
На бојном пољу осташе само Срби. Битка беше свршена... Чупић дојаха на своме вранцу. — Чија ово беше чета? — упита Чупић. — Моја! — одговори Станко поносито. Чупић одјаха коња. — Ходи, соколе, да се пољубимо!.
Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: — Тако, децо, тако!... Алал вам вера!... А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдним теретом једног стуба као делија. — Ја сам из Алексића куће!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И кад очарано куцне срце неко, То је моје срце што се опет чује... ЖЕНА Ја сневам о жени, већој но све жене, Чија ће лепота бити тајна свима, Што је као божји дах у просторима, Који не дотаче никог осим мене.
БЕСКРАЈНА ПЕСМА Ви што се још нисте јавили из гнездâ, Чија срца трепте још у капљи росе, Чију страсну душу још ветрови носе, И чији дах топли струји с мирних звезда — Кад
ИИИ Ти си одрицање Бога који има Свој извор у правди; и божанства чија Суштина је милост; својим законима Поричеш да има циљ и хармонија.
И као да у тој празној воденој ноћи пева неки црни хор чија се свирепа песма разбија у неким сводовима од камена. Јаук је мора болан и страшан, и муње у дивљој радости прождиру
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Много би њојзи било да јој одредите и ово што ја досада држах. Шта ће женском чељадету толико имање, а бог зна чија ће она бити и у чије ће руке доћи!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Дакле, Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом. Као што је познато читаоцима који се брију, бербернице ни у
Одмах после те песме ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао: Чија ли је тараба, Чија ли су врата, А чије је оно луче, Што оданде гуче?
Одмах после те песме ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао: Чија ли је тараба, Чија ли су врата, А чије је оно луче, Што оданде гуче?
Њиве и с једне и с друге стране. Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива. Све је сада суморно, и њиве и дрвеће.
па и она, ето, дакле није хтела да зна ни за какво измирење, и ако је најлепше мишљење имала о господину владици, чија је жеља била да се измирење попова распростре на обе њихове куће.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Пред Министарством Спољних Послова, на чија су врата брзо и озбиљно излазили и улазили министри и важни људи, стрчавајући низ и устрчавајући уз степенице,
Дакле, ево у чему је ствар: ја то не знам баш сигурно Али знам ово: да сам у свом животу често сретао многе људе чија ме је бистра и свежа разборитост, једна дивна јасноћа интелигенције просто зграњавала; људе који су увек знали шта
Снажан у расцвату свога здравља, јак срцем, сељачки сини учитељ, гоњен чак једним наследним убојиштвом, чија га је бујност по некад бунила те кривио себе што не може да се обузда, он је са оном бујном физичком одважношћу и са
кроз прозор, огреѕѕе ца очима сове у дубоким црним јамама непрестано гледала у дете, коме је брадица дрхтала, и чија је мајка, прљавом и мокром џепном марамицом, брисала своје образе и она запењена дечја уста на која су се купиле муве.
назирем, осећам једно што мора бити, осећам ужасну трагедију, најславније, по боловима, генерације које нестаје и чија је свирепа судбина: да на крвавим својим грудима, пуним рана за принцип отаџбине, пригрли, хтела не хтела, онај
Африка
Читава гама све треперавијег, све голубијег плавила, све блеђег, низала се на овом архипелагу, чија су се острва пружала једно за другим. Не могу евоцирати свечану, скоро патетичну, тишину тропскога мора увече.
ГЛАВА ДРУГА ПРОЛАЗИЛИ СМО КРОЗ ПРАШУМУ; ПИРОГОМ СЕ ПРОВЛАЧИЛИ НИЗ БРЗАКЕ; ДОТИЦАЛИ СЕ ТАМНИХ НАРОДА, ЧИЈА ЈЕ ЛЕПОТА ВЕЛИЧАНСТВЕНА После дугог освежавања полазим са Вуијеом у поље.
Да им не сметају, своје тоге обавили су око грла. Ја сам се осећао необично срећним што сам насред реке чија се вода нагло и неуједначено сустиже, разбијајући један свој талас на други, између шума чија је разбијена и рашчупана
што сам насред реке чија се вода нагло и неуједначено сустиже, разбијајући један свој талас на други, између шума чија је разбијена и рашчупана слика силазила дубоко испод мене.
Његова је земља црвена, трава жута а дрвета и зелена и црвена. Волим нарочито она чија су стабла извијена, а чије огромне круне на себи не носе ниједан лист.
Треба неколико дана док опет не заборавим да се у лепоти тела крије беда. Н. је пргав као сви белци у Африци, чија клима разрива карактер.
Ми смо час на неким потоцима, толико нестабилно у мрежама, чија мотка клизи са темена носача док газе кроз воду, да ја са узбуђењем и радошћу чекам једно неочекивано купатило.
Деран је главни љубимац шефа села, чија ниједна жена није толико намирисана и накићена. Одмах потом прелазимо прозирну речицу.
Тако оне заборављају на мене и слободније су, луде, веселе и дивље. Тако се и слободније прислања на мене тело, чија чврстина, топлота и дах испуњују ме срећом. Издалека долазе лагано светиљке. То је младожења са там–тамом и друговима.
Он се боји нарочито мајмуна које види у савани а чија му је раса непозната. Око нас је најпре доста равно. Трава није сувише висока, доста спаљена од црних, и иначе спржена
Прелази преко просторије само какав наги човек са копљем у руци; каква жена чија су бедра увијена у „пањ“. Жене и девојке које се, као у рају, одевају само у лишће, нестале су са мога пута.
равних камених расцепаних обала од базалта, огромних И пустих, са крокодилима који се излежавају: не са кајманима, чија су и два доња зуба са стране скривена горњом вилицом, већ са правим крокодилима, чији се сви зуби јасно виде.
Црњански, Милош - Сеобе 2
горње биле дуже него доње, па се Исаковичу привиђало, кад би поглед спустила, да то слећу неки ноћни, црни, лептирови, чија се крила склапају. Она у таквим тренуцима скоро и није дисала, а ноздре су јој биле танке, непомичне, скоро провидне.
Павле онда погледа, за тренут, Копшу, ћутке, виде његово лице остарелог јарца, жуто, као у човека чија црева нису у реду, а виде и непријатан израз лица Копшиног, поднадулог, као да се напреже на неком нужнику.
Зрак Сунца кроз решетке затвора. То лепо расположење, тих очајних официра, чија је будућност била неизвесна, кварило је само то, да је Павле, тврдоглаво, ћутао о ономе што је био видео и чуо, код
Штерба, лајтнант Субота Чупоња, лајтнант Ђурка Гајич, лајтнант Михаило Гајдаш, капетан Неца Рунич, и толики други, чија се имена сад не знају.
То је био подофицир новог кова, униформисан, чија је кика, при сваком кораку, тресла се, као да је од гвожђа. Он је прво, неповерљиво, посматрао, пред собом, цивила, а
Исакович је био на њих већ заборавио. Изненада, сад, сетио се, у оној беди, јаду и ужасу, оне лепојке, чија је ћерчица имала надувену гушу – за коју му доктор Долчети рече да би била мртва, да је нису однели из лазарета, да
се и самом гадила, и помисао, да проведе ноћ у кући, у којој ЊЕГОВА жена – његова пред Богом – спава са Божичем, чија је пред људима. Растао се, зато, брзо, од Божича, као да од њега бежи.
Сербство треба, у царствујушчој Вијени, да има и онај углед, који даје своја церква, Деспотович је био један од оних чија се кеса тражила, у улози добротвора.
Она је Божича сажаљевала, јер је предвиђала крај тог мушкарца, тако лудог у биткама, тако оданог њеном мужу. Човека, чија је жена тако лепа и толико млађа од њега. Госпожу Монтенуово није привлачио Божич – него Божичка.
Павле је пио у здравље Костјурина, чија би коњица, као олуј, могла да сиђе у Сервију и Турску! Тако су мудровали, кад их је вино било захватило.
А прекопута те куће, капију сенатора Стритцеског, чија је ћерка била тада замакла за око Петру. Једном, у пролазу, у тој капији, Павле је био угледао Варвару, са суџуком у
би тек у загрљају, а госпоже Евдокије трептале су пожудно и дању и ноћу, са дугим трепавицама, као црни лептирови чија се крила склапају.
Теодосије - ЖИТИЈА
мој, све такво из главе избацивши пођи с нама, твојим слугама, веселећи се, да угасиш пламен родитеља твојих, чија си срца запалио својим одласком у туђину, а уједно и браће твоје и свих благородних.
Храна је њихова била по могућству, како чија, једни мало хлеба н ретко узимаху, а други плодовима дрвећа и растињем биља дивљега потребу задовољаваху.
Спомену му и летећи цпп, који виде Захарија, чија је дужина двадесет, а ширина десет лаката, којим ће клетвопреступник нераскајан пре смрти за казну бити покошен.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ова је акција почела већ крајем XВИИИ века. Велики српски писац, пореклом из Баната, Доситеј Обрадовић, чија је породица произишла из српских досељеника са Балкана, студијама и путовањима по Европи био се сродио са западњачким
инстинкт за животом и за развијањем, инстинкт да се извојује своје место у свету и да се да своја пуна мера, инстинкт чија је снага огромна. Динарски човек не верује да има тешкоћа које не би могао савладати.
Ова је туга инертна и резигнирана само код жена које су изгубиле синове и чија је лоза занавек угашена. У току последњих векова су готово сви Јужни Словени били изложени истим патњама.
Понекад би разговарали о удаљеним планинама чија су им имена била позната, и о далеким крајевима и о њихову становништву које су упознали приликом сточарских и
Жена нероткиња могла се променити, нарочито ако је удата за јунака и познатог човека чија се „лоза“ не сме угасити. Она може остати у кући поред друге жене.
Тако је створена паклена ситуација, која није оставила на миру ни освајаче ни земље чија су права била погажена, ситуацију противу које су све народне силе у сталном и огорченом отпору.
Међу муслиманима се свуда наилази на људе са овим особинама. Познати су у Босни и Херцеговини „душевни Турци“, чија душевност и доброта иду до правог самоодрицања и код којих је свеколике себичности и личног интереса потпуно нестало.
Ови Неретљани, чија је колевка слив Неретве, били су се нарочито одали гусарству. Прославили су се у својим борбама са Млечићима крајем Х
Последица је ове високе културе била формирање националног духа. Дубровачко становништво, чија је Република пропала тек почетком XИX века, сачувало је много од ових особина.
То су људи чија је плашљивост постала пословицом. Живели су заиста вековима у непрекидном страху почевши од римских завојевања
љубавних осећаја, већ се уноси и у цео њихов живот и показује се у снебивању, бојажљивости и плашњи од одговорности, чија је последица неактивност.
У варошима су још била честа укрштања браковима између Грка, Аромуна, православних Арбанаса и Словена. Чак и Грци, чија су родољубива осећања била доста јака, нису их у ово време видно испољавали. Овакво је стање трајало још око 1860.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Нисам могао да га смислим, иако ниједна из разреда није била моја интересна сфера, нити било чија од нас, уосталом. Са својим натапираним тиквицама и грудима шиљастим као сам враг, оне су нас увек гледале тако као да
швабе, али да сам и ја два пута учествовао у изградњи Ауто-пута и то није безначајно кад се узме у обзир да неки, чија је снага толика да би могли коњу реп ишчупати, седе на конференцијама и млате празну сламу.
- Боже свети! - звизнуо је на прсте тргавши вероватно пола Каранова, а онда додао да ја знам чија је идеја то што се Баронице тиче и да пазим: све што се нађе дели се фифти-фифти.
овај пут су с њом били: пречасни отац Лаврентије, госпођа њена мајка, мали Емилијан, драга рођака Шарлота и још неки чија имена нисам успео да попамтим! - рекао сам, а Рашида је почела да се смеје. - Он то мисли озбиљно!
Рекох јој да сам то обећање испунио, заћутао и загледао се у споменик неког свештеника чија је обријана ћела на слици сијала као пун месец.
Шта би ти могао да изгубиш? Од тебе су ђаволи и људи дигли руке! Зурио сам у Тису и купаче низ чија се тела сливала вода.
- Маркота ти је наредио да напишеш та писма? - рекла је једна од оних двеју, мислим она чија је офарбана коса подрастала, тако да јој је глава била шарена као главе једне врсте барских птица којима сам заборавио
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Шамика је код њега. — Отац, ја морам тог лопова суду предати. — Немој тако брз бити, молим те. Ту треба промишљења. Чија је срамота него моја? Дај ми промишљења. — Та, лопов, убиће вас једаред! — Већ сам и онако убијен. Дај ми мира!
коњ који је постао из крви Медузе кад јој је Персеј отсекао главу; од удара његова копита постао је извор Хипокрена, чија је вода надахњивала песнике; отуда: песничко надахнуће пер шнас — из шале Пијачета (итал Піаззетта) — трг у Венецији
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ускоро она је знала да су куће у Земуну жуте, плаве, високе и ниже, и која је чија. Затим, ко је умро у оној на ћошку, и ко се поболео од повраћања, у оној са великим дудом.
Загледаном у ту наказу, њему се и другови у огледалу, непомични пред једним великим, дрвеним сатом, чија се шеталица клатила тамо‑амо, жута и сјајна као Сунце, учинише као додоле.
Средњи беше човек огроман, дугих бркова, чија је једна нога била дигнута далеко од земље, искривљена и прекрштена преко друге, која је додиривала земљу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Призрену, наводи Тихомир Р. Ђорђевић, „кад сватови с младом сретну волујска кола, онај чија су треба да испрегне једног вола док сватови прођу“.
, обједињује то што су оне у митско-магијском поимању света она биће чија је природа демонска, хтонска, те су зато опасне по трудницу и дете које она носи.
“¹¹⁹ Поред свих ових многобројних чини да се дете одржи, постоји свега неколико табуа чија је сврха да се очува дечји живот.
²⁷ СПАВАЊЕ У вези с колевком и спавањем детета постоји низ архаичних веровања, као и мноштво обичаја и обреда чија је основна сврха да се детету осигура здрав и дуг сан.
⁵⁶ ЗУБИ И МАГИЈСКЕ РАДЊЕ ЗА ЊИХОВО НИЦАЊЕ Ницање зуба прати мноштво веровања и магијских радњи чија је сврха да олакшају и убрзају овај процес, као и да детету обезбеде здраве и јаке зубе.
¹⁶ Поред ових разноврсних магијских радњи, враџбина, чија је сврха да се дете покрене да говори, постоји и један мањи низ табуа који би требало да спрече да се каквом
(од каква је ко рода онакије). (Вук, 2743) — Обила мајка родила обила јунака. (Вук, 3890) — Што је чија ћуд, никад је неискорени; ако ће пас и краљ бити, опет ће кости глођати. (ЛМС, 1860, књ. 101, бр.
Дете чија се говорна компетенција проверава мора надушак да изговори: „Мој отац твоме оцу зуби дуби, гувно поткопава.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
за сланике нетакнуте као целац јануарски, за човека који залуд очекује да се пријатељи крај њега скупе, за онога чија зла се једино памте.
За оне о чија се права оглуше сви, од кметова па до цара, чија клетва буде силнику тешка по неколико тешких тона, ма не било
За оне о чија се права оглуше сви, од кметова па до цара, чија клетва буде силнику тешка по неколико тешких тона, ма не било душе, ма не било ни бога ни демона.
за неблагословене, за жене које пред собом носе транспаренте снова и маште, у чијем крвотоку само песме шуме, за оне чија срца плоде мириси и жубори воде, чија су наручја пуна само облака, које као птице над земљом праве гнезда и водено
собом носе транспаренте снова и маште, у чијем крвотоку само песме шуме, за оне чија срца плоде мириси и жубори воде, чија су наручја пуна само облака, које као птице над земљом праве гнезда и водено цвеће лепоте роде.
За завиднике који писну као змија у процепу изиђе ли чија смелост на видело, рекну ли људи коју реч лепу за нечије дело.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
раменима и мантилима, покретним крововима аутомобила, свим и свачим, од нас гладних и жедних великог света и девојака чија коса не мирише на сирће.
и километре између два тако различита града, сама, са погледом упртим кроз замагљени прозор купеа треће класе, кроз чија се тамна стакла пробијају само светла усамљених сеоских кућа и њене, тада младе очи.
Са Андреом сам слушао, занемео од страха, потмулу грмљавину њихових тимпана, арлаукање и испрекидани дах играча, чија су боса стопала тутњала по утабаној земљи. Њихова тамна тела и ознојене кичме стизале су нам готово до лица.
старице које су им приповедале о историји великих покоља, о духовима и сеобама породица, и о томе како су настајала чија презимена.
врсту помирености са судбином да ће увек бити исто: она, вечита мета неузвраћене љубави, он — смртно заљубљени дечак чија јој је патња одувек сметала.
Имала је при том поглед медицинске сестре која је осуђена да седи покрај узглавља болесника чија болест не изгледа лепо. —Свеједно ми је... — казала је Азра. — Не излазим често увече.
да се претвори у сенку сопствене сенке, и што више мисле о томе, што дуже разгледају пуне амбаре, утовљену стоку чија се длака пуши, небројену перад што се мота око ногу, набрекле ормаре пуне тканина са везом, и белу, тврдо уштиркану
« или »подигни јој ногу!«, ништа више. Најпре јој свукоше сако, а затим једним покретом потргаше блузу, чија се дугмад откотрљаше преко хаубе на шљунак. Није носила грудњак. Један од њих клекну и откопча јој панталоне.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Људи знатни из разних нација, чија су имена већином данас у историју, бјеху им изблиза познати, те помињаху: владику Петра І; сердара Сава Пламенца; Сава
У тим састанцима примаху од њега поуке, које их душевно преобразише. Вацлав је обожавао Наполеона, чија слава у оно вријеме испуњаваше свијет; надао се да ће он учинити крај застарјелом поретку и у ћесаровини.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
То значи да је она прибежиште за одређену врсту стваралаца, уметника чија визија природно тежи лакшој конструкцији и ведријој философији.
С друге стране, ни оне ретке творевине дечје књижевности чија је вредност неоспорна нису, самим тим, „равноправне” са највишим књижевним достигнућима; оне су привлачне управо по
Дечји писци, као и народни предводитељи, наступају у име немуштих створења, чија је способност формулисања неразвијена, критичка свест ниска, могућност изјашњавања никаква, средства самоодбране
дечји пролетаријат: довитљиви шегрт Крака, кога мајстор Лазар „грдно лема”, мали радник у трикотажи Ждера Њоре, чија је највећа жеља да се претвори у кита Па да своје бесне газде, у кошуљи без капута, Једним махом све прогута,
у причи Двије устаљене руке, слабашна учитељица Антонија, не успевајући да помогне чак ни једном једином несрећнику чија су се воловска кола заглибила у блату.
За одрасле? Свакако. Власник правог богатства исконски свежих, мирисних и звучних слика, Ерић вешто искива медаљоне чија је једина сврха: да буду лепи, да светле, да нас такну у сам живац лудог препознавања, да нас усхите.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у Аустрију, Срби су дошли у једну искључиву католичку државу, где се исповедало начело: цујуѕ регіо, ілліуѕ релігіо, чија влада, његова вера.
врло добронамерног, али који не допушта другу вољу до своју, који неће усредсређену власт да дели ни са ким другим, и чија је девиза: »Све за народ, али ништа с народом.
Он је главна. и средишна личност српске књижевности свога времена, први чисти и одсудни рационалист српски, писац чија дела имају не само историјске но и чисто књижевне вредности, човек који је створио преокрет у српским духовима и
Исто тако, написао је и два романа, чија оригиналност није извесна. У Будиму је 1800. изишао поучни и симболички роман Кандоръ или откровенïе егνпетскихъ
он осуђује оне који у име вере сеју »адско сјеме братскога раздора«, и вели: Не пита се ко се како крсти, Но чија му крвца грије душу, Чије га је мл̓јеко задојило.
ствари то је еп сведен у дијалоге, у којима има много високо лирског елемента, нарочито у мислима владике Данила, кроз чија уста је сам Његош говорио. Било је покушаја да се Горски вијенац игра на позорници (1897. у Карловцима, 1902.
Кад би требало наћи за ове песме какву аналогију или слику, ја бих их упоредио с оним источњачким сабљама димискијама, чија оштрица сече главе, а чији рез блиста као огледало.
Он своје песме назива »чеда мила моје крвце вреле«, и брани ту своју субјективну поезију чија је прва врлина што је његова: Боље чедо и пређаволасто Нег̓ богаљче и слепо и кљасто, Да уз туђи корак нарамљује,
Ти први радови Атанацковићеви, чија књижевна вредност је врло мала, одговарали су ондашњем књижевном укусу и имали су успеха. Подунавка је о њима 1846.
волео, и као уман човек који је јасно увиђао да од млађих нараштаја зависи сва будућност народа, и као несрећан отац чија су деца рано поумирала и који је своју велику родитељску љубав пренео на сву српску децу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
с Хајком кроз горицу, Опази га Стојан на коњицу, Женску главу добро распознаје, Сећа с' љубе, мисли Српкиња је, Чија можда љуба вереница Што уграби негде потурица, Па га тера, а вако кликује: „Пуштај роба, ол' т' заклаше гује.
оне танке пушке, Још понеки својој проговара: „Збогом, пушко, збогом, вјерна друго, Јоште мало па ко зна чија си, Но ма како, подрж' сада јоште, На растанку вјером не преврни, Свог свијетлог образа не црни.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
се или не може или се не иде, ако већ путник није будала и „вантазија“, што би казао мој дјед, предобри душевни старац чија ме љубав грије и овдје, на овој опасној граници гдје се кида са земљом и тврдим свакодневним животом. Па ипак ...
Тако се двије, вјечито зараћене, странке бију пјесмом, па чија испадне горња. Пред командиром Мунижабом налази се врло необичан случај: лопов Петар Дошен украо је читаву дјевојачку
— Ено га, де! А шта ти је то на томе твом овну? — Споменица. — Каква споменица? — Моја, чија ће друга бити. — Па добро, брате, зашто тако, а? Споменицу на овна! — Тако па тако.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
А можда и пре, пре седам година... Ко зна чија је ово правда... СУЉО: Кадија начинио толики трошак, можеш мислити, а, видиш, свадба му пропаде... АХМЕД: Мислиш?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Друго неће ништа... Мучимо се — одговорила она. — А не, не! Добро је пошло оно. Не пометај га... Познаје се чија је крв! — рекао он.
Уздигох се на прстима да што год спазим, али од уличног високог зида не могах ништа видети. Понекад би се тек уздигла чија капа и рука.
јака стиска, слатко, страсно кикотање и тихо шапутање — све се то дизаше, брујаше и губљаше у светлом, жарком дану, чија јара трепераше у ваздуху. Кад се све искупише, дођоше њих неколико у собу, код мене, те пробудише матер.
Прво се изговори мантафа на турском, онда се извуче кита, и оној чија је, као у неком преводу, казује се: мантафа. Отпоче: „Ја не знам шта ми је! Откад те видех, свет ми је тесан.
“ ... Девојчица, покривена велом, завуче руку у ћупче, промеша и извади једну киту. Све се нагнуше да виде чија је. Запламтелих образа, погнуте главе, пружи једну руку и узе киту. — А чекај...!
Драги, душо душе! дођи да осетим рај свој и изумрем на уст’ма ти?“... И кита се појави. „Чија је?“ — вичу све раздрагано, али се од стида ниједна за њу не јави. Оставише је на страну.
отпоче да се замишљено чисти по глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине покрете по соби, чија млада снага, здравље, свежина од рада напољу, а нарочито витка јој половина, сад не знам зашто, тако чудно одудараше
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Змајеви се обрадују што такову лепу девојку добише, па се стану између себе препирати чија ће сад да буде девојка. Човек се умеша у њихову препирку и рекне: — Браћо, девојка је моја!
Они су се тако око девојке препирали чија ће бити, па наиђу на ветрову матер, кажу јој о чему се препиру и замоле да она пресуди чија је девојка.
тако око девојке препирали чија ће бити, па наиђу на ветрову матер, кажу јој о чему се препиру и замоле да она пресуди чија је девојка. Ветрова мати кад ји преслуша, запита ји: — А јесте ли ви били код месечеве матере, да вас преслуша?
Не назову јој ни помоз-бог, већ одма повичу: — Ево нас к теби, послала нас ветрова мати да нам кажеш чија је девојка! — па јој онда кажу како је било и зашто је ко себи иште.
Не назову јој ни помоз-бог, него одма проговоре јој: — Послала нас месечева мати да нам кажеш чија је девојка — па и њој кажу све како је било и како се препираше.
Свака ће мати својој деци најправије судити. Она ће вам најбоље знати казати чија је девојка. Ови се опросте од сунчеве матере и оду кући, те дођу својој матери.
ди су били и шта је који учинио, па јој кажу и то ди су све били и како ји је сунчева мати к њој послала, да она каже чија је девојка. Мати им рекне: — Чујте, децо, да вам мати каже. Ви сте моји синови, а она нека ми буде кћи.
Он назвавши јој „Помози бог“, запита је чије су јој овце, а она му одговори: — Чија сам ја онога су и овце. А он је запита: — А чија си ти? Она му одговори: — Ја сам твога брата срећа.
А он је запита: — А чија си ти? Она му одговори: — Ја сам твога брата срећа. Онда се он ражљути па јој рече: — А да где је моја срећа?
Кад дође у свој завичај, стану га сретати познаници и питати: — Чија су ти то говеда? А он свакоме одговараше: — Браћо, Милице моје синовице.
и парничари дођу на њиву, и ту онај што је хтео неправдом туђе да приграби, рекне: — О црна земљо, ти сама кажи чија си? — Твоја сам, твоја! — зачује се детињи глас из земље.
— Е, мој господине, — рече му сељак — починуо бих ја, али онај чија је земља не дâ да се почива. — Па што, зар није то твоја земља?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Сад ћу дакле с његовим семеном сејати, а чија ће бити жетва, видићемо. (Затрпава новце.) Све је на свету превара и опсена.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА: Ни речи више, него кући! ТРИФИЋ: Станте, ево долазе каруце. Срето, сад ћемо видити која је чија жена. СРЕТА: Ја сам моју изровашио, те ће памтити док је год жива. СУЛТАНА (пипа се по леђи): Ах! ПОЗОРЈЕ 5.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
предању; нестабилна врста Трпи спасење, а не зна кад час је да покрене се у лежишту Адам; Праотац ове збрке, аутор чија Прагрешка бива узрочником пада у овај живот где сам пао и ја; Подземни стожер Голготе, што зрачи Усијан као црно
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
АВЛИЈА: БОЖИЋЊЕ ЈУТРО Није то пејзаж с хартије ни чија лирска сујета То вид је чедне магије у знаку белог субјекта. Статуе, капе, кипови. Нигде се нико не спрема.
Сентандреја, Іріѕ флорентина. Пуклост брескве с вечерњег налоња проспе целов кућом по некући. (Чија рука под орахом коња у зрак преже?
Гргољи пољем божур-кланица. Празни се Месец: шупља му здела. Чије сам небо, чија травица? пита се Кyћа изнад пепела.
с виса јаглике бере с унезверења моје једнине, што се котрља, одскаче, тумба, сва у мутљагу стварности мучне, чија се брља оцећа свукуд - воња по трагу визија лепих, с којих тек прска, с брèгова плавих, шљива - а српска.
Врх Подунавља куња дремљив Срем, а муња, муња четирију рез тек укрсти се, те зажути дрем са памтивека, чија сува кост шупљином труби: Повест, то је скеч лудаштва, Сунчев воз у немилост.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Вече се сасвим неприметно замотава око Мањег острва чија је густа шума одмах прекопута. Између ова два острва, сасвим близу мене, дижући тихи и ведри шум, пролазе две рибарске
Сада ниједног више не желим. Можда ћу једанпут поћи за неког, чија деца остану сирочад. — Свакако да је страшно то што вам је тако покварило живот. Али ви сте толико млади.
Рибе које пропливавају. Има свакако ситног језерског звериња, тј. има елемената који су вечити у васељени, и чија се вредност, у вечитој трансформацији, не мења.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И звездице миле Расипају зрак... Само једна трепну, Па је покри мрак. Чија беше звезда? Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ми се тачно каже где је оно што се ујутру бели од зоре беље има дугачке плетенице под којима се превија Ибар чија су то леђа гледам кроз дурбин видим видовите даљине тамо где се руб ноћи ослања о кланце један храст облачи златну
потребно вишње знање силази орао с горског двора болестан и мрк очи не одваја од звезда воде га два младића о чија се рамена ослања неки виде у њему божанску рибу која излази на суво другима се привиђа у Тополи где се клања
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА: Чудо нећеш и ти, пријатељ-Мићо? МИЋА: Ама, ко каже да нећу? Ако је чија дужност да се нађе овде као чувар, онда сам то ја на првом месту.
АГАТОН: Како да нисам... кажњавао сам газду чија је стока, а газду чија је њива прегажена упућивао сам да премлати прошцем стоку која му је ушла у њиву.
АГАТОН: Како да нисам... кажњавао сам газду чија је стока, а газду чија је њива прегажена упућивао сам да премлати прошцем стоку која му је ушла у њиву.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Из другога угла допирао је нечији пиштећи глас: — Браћо, не дајте!... То вапије за помоћ нишанџија Ђорђе, чија цела рука виси на једном парчету коже, док му из рамена шикља млаз крви.
земунице га запахну мемла и мирис фиксованих чизама, што у свести његовој изазва представу накривљених фуражних кола, чија руда штрчи високо, као набрекла жила на челу наредниковом. — Излаз’ напоље! — викну кроз стиснуте зубе.
— Слушајте!... У другим приликама ја бих можда ценио вашу оданост према својим друговима, чија имена нећете сада да одате.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Благо двору, у који ће доћи! Чиј ли ће и двори дочекати? Чија л’ мајка даром даривати? Чиј ли братац вином напојити? Чија л’ сеја међу њима бити?
Чиј ли ће и двори дочекати? Чија л’ мајка даром даривати? Чиј ли братац вином напојити? Чија л’ сеја међу њима бити?“ Братац сеји тијо одговара: “Сејо моја, буди ми весела!
млађем проговара: “Хајде, брале, мегдан да делимо, Тамо доле у широко поље На пушкама и оштрим ножима, Да видимо чија је девојка.“ 176. Три су јеле според расле На ведрој - ведрој ноћи На јасној месечини.
192. Достано, Достано, ћери мајкина, Леле, мајкина: “Чија је оно девојка, Што рано рани на вода, И носи вода стуена?
Са недрагим као и са драгим, Над очима капиџије нема, Над устима млада језиџије; Ко мој буде — оженит’ се неће, Чија будем — удати се нећу. 196.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Прелазим преко мостова, чија ме је вода довела до ове безбрижности, глас ми је јасан, а дан ведар. Цео мој живот био је везан за лишће, за гране,
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Марш кући па за пећ! Сироче: Нема огрева... Господин: Хм... (Одлази) Госпођа у црнини: (Застане у пролазу.) А чија си ти?... Сироче: Сирота сам... Госпођа у црнини: Па шта ту радиш?... Куд си пошла? Сироче: На гробље.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Којешта!... Изедоше ме којекакве будале!” Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: „Којешта, и тај нешто ради, као да га не знам?!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
зелене столице, оплетене рогозом и с проваљеним седиштем или одваљеним наслоном или окрњеном ножицом — већ каква је чија »нарав« при седењу...
Али шта ће сад она? Шта ће са овим необичним болом, што је непрестано гризе, гризе ?... Чија ће милошта то залечити ? Та и њену срцу треба љубави; навикнуто је на њу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор.
« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор.
њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
) На сунце не излазе оне никада: Чија је, ако није њина ливада? И напослетку — а последњи Играч у колу зове се кец — Ту је и главни земљопоседник Акса
По дванаест пумпи дванаест месеци довлаче Воду из смолнице, из глине и иловаче; А ветар, чија радионица је усред Зелених Гора, Брине се о раду и одржавању мотора.
ОБРОК МАШИНЕ ЗА ПРАЊЕ ВЕША Моја машина за прање веша По два сата жваће, чија и чешља Залогај од пет кила: тканине Служе јој место сира и сланине, Кува их и меси као погаче.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Она се на једноме месту сужава, затим се проширује у равну кружну долину, чија је средина сам мочвар, обрастао трском и другим барским растињем.
На дубинама од 1000—1200 метара до њих не допире ни траг од каквог спољњег зрака. Они ту живе у увек хладној води, чија се температура не разликује много од оне на 0˚, под притиском који може премашати 500—600 атмосфера.
се то трење јако смањује тиме што се на место ужета употребљавају танки и јаки каблови од вулканизираног челика, чија је отпорност врло велика, а произведено трење је врло слабо.
пр. од 6000 метара, кеса процеди кроз себе стуб воде чија је запремина 96 хиљада кубних метара. Сви, па и најсићушнији организми који се нађу у томе стубу воде буду похватани и
На броду се постави пумпа чија се цев спусти у море на жељену дубину, из које се желе имати такви организми. Али кад је дубина мало већа, цев се
икрање и оплођавање, произаћи ће кроз кратко време милијарде сићушних ларви које ће бити ношене океанским струјама и чија су кретања, миграције и метаморфозе пропраћене у одељцима што претходе.
у омањим јатима туњ се упућује на југ, јата се успут сусрећу и састављају, путујући непрестано по водама чија температура не силази испод + 14˚.
Морски организми чак су и подељени на две категорије: они што се држе само трансгресивних вода и чија су кретања у непосредној вези са кретањем тих вода, и оних што не излазе из поларних и континенталних вода,
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли газдина и турска, да ли њихова. Тада се видело да им, после свега, од њиховог имања неће остати ништа.
— Која је ова, бре, и чија? — изненађен, запрепашћен њеном лепотом а особито таквим њеним дрским, слободним држањем, пита онај.
А све оне или иза ње или око ње ступају у друштву. Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима
материне у родбини наслеђиване златне минђуше са великим дукатом, које су биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца
Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји,
И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
сад носе, Те просте хероје, те велике људе, Што су мирно своја оставили рала, Огњишта и куће, и нејач, и жене, И чија црвена, топла крв је пала По земљама што су сузом заливене.
покров снежног заборава, Црнина гроба, где сунце не сија, Где ћути, као у дну мора плâва Кржљава флора, љубав моја, чија Снага и нежност у хладноћи спава; Где цвеће бола и стварности клија. РОНДО Ко нам старе ране још може да вида?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Да“, настави постарији Приморац, „она дјевојка му је кћи; момци су му братанићи; невјеста не знам чија је“. „Еј! богами зорна дјевојка! Види се очево дијете!“ „А има ли синова?“ „Не.
Чувши чија су дјеца, обје једанак кликоше у највећем чуду: „Је ли могуће?“ Чувши даље сву повијест тога познанства, обје се
„Господару!“ одговори једва она... „Пропадох, ситна ми ђеца, да простиш, имам их петоро...“ „Чија си ти?“ „Сава Маркова из Добрског села, те погибе под Тројицом, ономлани...
“ Људи из даљега, званци постарији који је не познаваху питаху: „Чија је оно ђевојка?“ Па кад још чуше чија је, сваки је помислио: „Еј да ми је у дом!
“ Људи из даљега, званци постарији који је не познаваху питаху: „Чија је оно ђевојка?“ Па кад још чуше чија је, сваки је помислио: „Еј да ми је у дом!“ помишљајући неко на сина, а неко на синовца, јали унука.
Ето не даде за Рајчевића. Ја не знам, вјере ми, замјерке му нема, нити би му је нашла чија му драго шћер... Јучер је опет додио чојак и говорио ми...“ „Који је то, са срећом?“ запита сердар.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
врло измешана озбиљна и разноврсна, неизмерна и немерљива духовна област, коју називамо сујеверје или празноверице, а чија остварења јамачно потичу из непросвећености, — из превласти маште над разумом, из болесних и абнормалних стања човека,
— Ко за светом плаче, без очију остаје. — Кол’ко људи, тол’ко ћуди. — Где је чија кућа, ту и средина света. — Свет је најбоља школа. — Би и не би: то смо ми; бит’ и не бит’: то је свит.
— Онај ми је брат који ми је добру рад. — Добро се дрво на пола цепа. — Гдје није добријех, ту нема ни добра. — Чија боља тога и старија. — Ласно је добру уз добра бити. — Добро на добро, рђа на старину.
О СИЛИ — Јачи — кобачи. — Сила гони силу. — Сила разлог побија. — Притиснуто јаче, све то више скаче. — Чија сила онога и царство. — Свугде јачи најачега тлачи. — С голим прсима град се не узима.
— Кад је морање, није питање. — Луда сила брза погибија. — Јакој мишици свак’ стријеле додава. — Чија бусија (засједа) онога и даворија (побједа). — Чији су мнози онога и бози. — Ко (је) јачи, тај (и) квачи (тлачи).
— Јача су двојица, него сам Радојица. — Јаче село од сватова. — Тежи је хатар од силе. — Чија влада, тог и правда. — Где је сила, ту није разлог. О РАЗЛОГУ И ЗАКОНУ — Свака сила до времена, а разлози до вијека.
— Грехота и срамота најближе су комшинице: чувај се прве, не бој се друге. — Чија штета оног и срамота. — Стари руг нова срамота. — Добар глас далеко иде, а зао још даље.
— Хоће кнез, али нећеш ти. 2 Питали циганско дијете: — Кажи нам, дијете, чија је кућа данас најоглашенија у селу? — Богме, наша, јер је ономадне изгорјела.
ЗВЕЗДА Звезда кад полети преко неба, не треба да казује онај који то осмотри. Јер то роб, чија је то звезда, побегне из тамнице, па ће се обазнати и ухватиће га, ако се проговори о бежању његове звезде.
3 Чија је ова здравица, помогâ га бог и света Богородица. Сјâле му се ливаде травама, кућа мушкијем главама; дичила се њива сн
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
браћи, па онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку је намјењивао чија ће која бити, а кад спусти трећу, и то ону с квочком и пилићима, он њу за себе намијени.
Он назвавши јој „Помози Бог,” запита је чије су јој овце, а она му одговори: „Чија сам ја онога су и овце.” А он је запита: „А чија си ти?” Она му одговори: „Ја сам твога брата срећа.
” А он је запита: „А чија си ти?” Она му одговори: „Ја сам твога брата срећа. Онда се он ражљути па јој рече: | „А да где је моја срећа?
Кад дође у свој завичај, стану 99 га сретати познаници и питати: „Чија су ти то | говеда?” А он свакоме одговараше: „Браћо, Милице моје синовице.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
после мене што достојно учинише и узаконише да се помињу од нас, годишњи помени њихови да бивају, и такође братије чија су имена у поменицима написана, или ће се тек написати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Момак изађе, а за њим и Бакоња. Чагљина се накашља, омако како се чини кад се хоће да привуче чија пажња. А кад то не поможе, он зовну: — О, вра-Брне! Фратар диже главу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Наша су гробља млада. Тек у овом последњем човечјем конопцу почињемо земљи да враћамо дуг и кости остављамо њивама чија смо зрна зобали. Ово мало земљице око Морава једва се напуни народом, па се брзо искрене и распе преко Саве.
Нека изгубимо хиљаду дуката, реч Катића не сме да се погази. — Реч? Чија реч? Моје су паре и моје су речи. Ја сам живот сатро у раду и по путевима, сваки дукат крви ме кошта, па ћу сада, због
— Симка је добра жена — рече Вукашин. — добра је за тебе и мог оца. — Није ти лепа? Ђорђе јекну. — Чија је твоја изабраница? — чвор је Аћимово лице. Вукашин тешко изговори: — Тошићева ћерка. — Тошићева ћерка?!
Нека их бије, злотвор. Несанко, гурни ми главу у недра. Кад дете плаче, свеједно му је чије је наручје и чија су недра. Помери браду да ти не гребе лице. Завуци ми руку у недра. Угреј се Ту, ћути, нисам ти ја отац...
„Седи некако.“ Осећао је да се Аћим лула и бојао се да му на главу не падне та човечина чија му је храброст увек била и непријатна. „Је ли мртав краљ?“ свима се обратио Аћим. „Није“, љутито му је одговорио.
“ Понекад му дете не би ни одговарало, занесено игром. „Чија си ти, мала?“ настављао је, стидећи се. „Татина.“ — „А, како ти се зове тата?“ — „Шта се тебе тиче?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али каква јој је то боја? Ниједна се још жаба није родила бела. Откуда ова овде? Чија је? Обзнани крастача да се пронађу родитељи Беле жабе. Узалуд. Белу жабу нико није хтео да призна за своју кћер.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Исто вече, Карађорђе је хтео да види тог певача чија га је песма сачекала над шанчевима. Док су га водили Вожду, у Вишњићу су надошле речи.
Често уз Карађорђа, али најчешће сам са собом, Доситеј је све више изгледао као неко чија смерност, са старошћу, постаје дубља.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
на горњем спрату куће страдала је као већина осталих, али њене разлупане прозоре замених прозорима из других соба чија су окна случајно остала читава. За дан два та соба доби свој стари изглед и уређај.
Радило се, дакле, о једној драмској сцени чија радња је била плод моје уобразиље. Да би та радња била жива и занимљива, уплео сам њу и неке споредне, махом
А баш на исказима тих очевидаца, чија нам имена није саопштио ни њихову веродостојност критички испитао, почива велелепно зданије његових теоретских
„Е, па лепо! Тај терет нека изгледа овако: Један танак чврст штапић, који нема своје властите тежине, а чија је дужина једнака дужини полуге, нека носи на оба своја краја по половину замењеног терета.
“ „Живимо, драги господине, на дну ваздушног океана, који покрива целу Земљину лопту, належе на њу као терет чија га властита тежина спречава да је не остави и не оцури са ње у интерпланетарни простор.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
веселих узвика, звона, шкрипе кола, одјека мотике што цепа мирисну земљу; сву сласт оног ђив-ђив несташних врабаца, чија неуморна и страсна препирка, уз прве сунчане зраке, узбуђује и позива на игру дете, а оно на очима осећа сунце и
Ја се упутих левом путањом и задувано пожурих. Али фијукање се настави, и зрна чија су парчад звиждала, распрскаваху се на све стране.
оштрим с обе стране и чуваним у тајном џепу копорана, просјака Јеремију, званог „тобџија“, који му је радио о глави, и чија се црева просуше по прљавом патосу чекаонице.
смо се тек снабдели средствима против гадне болести од које смо трпели, очекивасмо ми каткад она иста мила створења, чија су срца подрхтавала од среће, журећи се да нас виде и стегну нам руке, заруменела, радосних очију, гледајући у нама
Ми обоје, после тога, осетисмо неко олакшање и растасмо се заувек, а ја пожурих жени чија ми срећа није више давала мира. Ја слагах да сам све везе раскинуо само због ње.
И док сам се ја топио у задовољству свога неочекиваног утицаја на човека чија ме је судбина толико коснула, он страховито шкргутну остацима оних својих покварених зуба, па зграби кочијаша за леђа
Па у тој смелости, напето и нетремице, гледао је он у капију, тамо, дакле, где се морала појавити жена чија је судбина, као и његова, још данас имала да се преломи.
тужилачке стране, сасвим провидна и просто у томе била: утицати на слабу вољу наје — оптуженога Икете мајке — чија је слаба воља за равнањем у овоме спору и са циганском малом била од оне стране прокљувана.
А само неколико дана иза тога нађоше се они у познатом азилу племенитог Хајнриха, бечког грађанина и добротвора, чија се задужбина у виду народне кујне битно одликовала од других народних кујни тиме што посуђе којим се тамо при јелу
пазарни дан, петак, што више искористи, па да се тамо на пијаци види и нађе са својим старим муштеријама из Липолиста, чија имена још чува главна радња у својој спомен-књизи вересије, и од којих је тако волео да се распита и обавести о својим
оквиру, угледах слику Светлане из оног доба детињства кад смо заједно путовали онога зимског јутра, у колима чија су стакла била ињем замагљена. И у тај први мах, застајући, скоро ништа нисам осетио.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Због свега тога у мјесту је уживала глас жртве, с одговарајућим симпатијама. Није се потање питало чија је она жртва и чему је та жртва приношена.
Поучак од опћените важности, на широкој скали која иде од професионалног заводника, чија се техника састоји у постепеном израстању из ласкавог, пузаво удивљеног роба у несмиљеног господара, па до државника
Напросто индоленција, комотност. Или је и то само један вид тежње за оном птичјом слободом чија вајна љепота и лежи у њеној несврховитости.
удеси и људски животи носе у себи своје унутрашње лице, људи у једној станици свога бића носе клупко свог развоја, чија ће се нит из њих извити и даље по своме закону одвијати.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тако сам ти једва муку истерао. — Виде ли је чија је? Где се нађоше? — Ништа ти, брате, друго не видех, до ли оних лепих очију.
Ђурици би криво што тако рђаво протумачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: — Оне раде тешке послове, па не могу мирисати
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
браћи па онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку је намјењивао чија ће која бити, а кад спусти трећу, и то ону с квочком и пилићима, он њу за себе намијени.
Он, назвавши јој „помози бог“, запита је чије су јој овце, а она му одговори: — Чија сам ја, онога су и овце. А он је запита: — А чија си ти? Она му одговори: — Ја сам твога брата срећа.
А он је запита: — А чија си ти? Она му одговори: — Ја сам твога брата срећа. Онда се он ражљути, па јој рече: — А да где је моја срећа?
Кад дође у свој завичај, стану га сретати познаници и питати: — Чија су ти то говеда? А он свакоме одговараше: — Браћо, Милице, моје синовице.
и парничари дођу на њиву, и ту онај што је хтео неправдом туђе да приграби рекне: — О црна земљо, ти сама кажи чија си! — Твоја сам, твоја! — зачује се детињи глас из земље. Прави газда, чувши то, тргне се.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
О, кад би знала колико си дивна Ономе кога смрт страшна не боли, Чија је љубав ведра и наивна, Који тек мисли да те дуго воли.
Је л' облик пропасти, вечан, без почетка? Ил' часовник смрти што без срца бије? Ја знам ову кућу, и чија је била. Знам је због година које она броји. Знам је, јер на свему видим црна крила, Окамењен јаук. Знам је.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Несумњиво је да су те свакодневне лекције, чија је сврха била јачање меморије и расуђивања, а нарочито критичког мишљења, биле веома корисне.
захтевала тако велику концентрацију и тако опасну напетост сваког нерва у мозгу, као што је то био случај са системом чија је основа високонапонски предајник.
Од када су ми највећи људи тога времена, водећи људи у науци, чија су имена бесмртна, рекли да сам обдарен необичним умом, усредсредио сам све своје умне способности на решавање великих
Тих дана конструисан је још један телеаутоматски брод, чија је фотографија објављена у овом броју часописа ”Елецтрицал Еxпериментер”.
коју сам користио у првом моделу, изузев неких специјалних појединости које сам додао, као што су, на пример, сијалице чија је улога била да дају видљиви доказ о правилном функционисању ове направе.
сада, за само неколико година бити могућно да се народи боре без војске, бродова и топова много страховитијим оружјем, чија разорна моћ и подручје деловања практично немају границе.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
То ме је ослободило и охрабрило па сам говорио без страха и искрено, јер сам веровао да говорим људским бићима чија срца нису окована гвозденим калупима које су измислили њихови претпостављени.
угледнијег српског сељака у Идвору, без обзира колико је био сиромашан, који себе није сматрао важнијим од ових људи чија је улога пролазна.
Прикупио сам нове податке о Вилијем Пену и Бенџамину Франклину, видео сам многе зграде чија је историја била повезана са ова два велика имена, и питао сам се зашто је Бенџамин Франклин уопште напуштао Бостон и
Кристијан ми је рекао да је то један богати пекар, али велика циција, чија су кола пред хотелом и која вапију за бојењем. И ја сам приметио да се ни слова не могу више прочитати на колима.
за рад у ложионици и на моје дивљење великим пионирима индустрије, чије сам биографије са уживањем читао и чија сам достигнућа са дивљењем гледао на изложби у Филаделфији.
Он је био стално окренут заласку Сунца, чија је светлост већ бледела, а ја окренут жељно према његовом изласку, као некада на пашњацима мога родног места.
Он је био први који ми је скренуо пажњу на једну стару, дивну цивилизацију, чија је духовна лепота све више деловала на моју машту уколико је расло моје знање.
Зашто бих се и жалио? Човек чија сам изванредна научна открића гутао свакодневно, почео је као књиговезачки шегрт, а оснивач велике издавачке куће
Стога је јасно да ће електрични резонатор, чија се сопствена фреквенција може подесити било калемом било кондензатором, било са оба, савршено је сличан акустичном
Таква комбинација делује као масиван, тежак, равномерно оптерећен конац за сва осцилирајућа кретања чија таласна дужина захвата неколико куглица, и преносиће вибрације много боље с једног краја на други него што би се то
Слава близанаца, Мајкелсона и Морлиа, не само Мајкелсона, заснива се на експерименту чија је права вредност тек недавно оцењена пуном мером. Тим експериментом они су утврдили да не постоји кретање етра, тј.
Тежи атом, рецимо атом кисеоника, састоји се од шеснаест атома водоника чија позитивна језгра образују позитивно језгро или средишњи део атома кисеоника.
Ћипико, Иво - Приповетке
Код врата Боке, чија два рата чувају подигнуте тврђаве, дјевојка у мисли сажали јадну омладину што ондје, издалека доведена, под земљом
младићку прилику: чини јој се да није он био с њом онога јутра на броду када је гледала војничке тврђаве и топове, чија мрка грла, чини јој се, и сада проти њој зијевају. — Што сте невесели?
где је око цркве мирисало по тамјану, старим одеждама и накапаном воску; њихао се чемпрес и поглед пуцао на море, чија му се пучина чињаше сваки пут на догледу друкчија, све лепша и лепша...
Пред њима пас потркује, а кад спази странца, стаде и залаја. Дечаци приђоше к води. Миливој помисли: „Чија су то деца? Биће да су браћа!” Па упита Арнаута да ли он има деце. —Имао сам...Али ко зна шта је од њих!...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
она најближа, навешћу примере из књижевности, са неколико критичких опаски које нипошто не оспоравају књижевне зналце чија имена с поштовањем помињем, али зато ближе осветљавају ствар до које нам је стало.
Постоји, да најзад и то поменемо, још једна песма у чија се четири почетна стиха појављује жена капиџија. Вук ју је као љубавну објавио у петој књизи под насловом „Момче и
[...] онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен у чуну који језером сивим броди, и пун јунака чија пада сен на води. [...
Јер, за разлику од неких других учесника у познатим полемикама, чија се мисао готово до краја исцрпљивала на равни кратковеких, дневних готово несугласица, Зоран Мишић је тада усред
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
61 Занимљиво је да је то управо она прва реченица чија је композициона улога нашироко већ описана, што бар двојако може бити значајно: прво зато што ју је због иницијалног
још док је свадба трајала - у једном часу доживела разграђеност свекрове куће: по дворишту су запаљени многи огњеви, „чија је светлост особито ноћу толико бљештала да се и сам кров кућни прозирао”, па „та толика светлост, са толиким
варош, она готово као дете испољава страх од отвореног, ненастањеног, мрачног простора: „Ишли би путем широким, голим, чија је једна страна била озидана зидовима, усечена улазима махала, док је друга била гола, ојендечена, и од које су се
ми можемо јасније од Скерлића видети да у српском роману ХХ века „скретање ка унутра” заиста почиње од Нечисте крви, чија је прва верзија (недовршена, истина) готово симболички штампана тачно 1900. године.
Посреди је, наиме, облик приповедања чија је учесталост расла онако како се у роману тежиште померало са фабуле и спољњих - историјских, социјалних,
Загледан у ту наказу, њему се и другови у огледалу, непомични пред једним великим, дрвеним сатом, чија се шеталица клатила тамо-амо, жута и сјајна као Сунце, учинише као додоле”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
ПОДВИЖНИК 42 РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ 48 КОСОВСКЕ ПРИЧЕ СУЉ-КАПЕТАН У Броду, главном месту потурчене Горе, чија су села нежно обгрлила гротласти Коритник, већ одјекују гочеви и зурне, и то не циганске но праве горанске, направљене
Она мушки приђе и назва Арнаутима Бога. Мајка. Али и једна чудна жена, чија је цела појава јасно говорила: „Чујте и видите — нећете ми се наслађивати!..
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
у песак ова пустиња где се спрема крвожедна тишина коју својом љубављу хранити треба у овом изобличеном простору чија смо поломљена ребра из чијег камена чудовишне птице вире Руко испружена према другој обали клони Ако смо пали били смо
О чудна птица чија намена да буде лет земље и песма опустелог неба, која се чује ал не схвата. О, бело удварање ветра тој птици од
Све је нестварно док траје и дише; Стваран је цвет чија одсутност мирише И цвета, а цвета већ одавно нема: Беспућем до наде песму ми припрема, Кад издан још волим ону која
Петровић, Растко - АФРИКА
Читава гама све треперавијег, све голубијег плавила, све блеђег, низала се на овом архипелагу, чија су се острва пружала једно за другим. Не могу евоцирати свечану, скоро патетичну, тишину тропскога мора увече.
ГЛАВА ДРУГА ПРОЛАЗИЛИ СМО КРОЗ ПРАШУМУ; ПИРОГОМ СЕ ПРОВЛАЧИЛИ НИЗ БРЗАКЕ; ДОТИЦАЛИ СЕ ТАМНИХ НАРОДА, ЧИЈА ЈЕ ЛЕПОТА ВЕЛИЧАНСТВЕНА После дугог освежавања полазим са Вуијеом у поље.
Да им не сметају, своје тоге обавили су око грла. Ја сам се осећао необично срећним што сам насред реке чија се вода нагло и неуједначено сустиже, разбијајући један свој талас на други, између шума чија је разбијена и рашчупана
што сам насред реке чија се вода нагло и неуједначено сустиже, разбијајући један свој талас на други, између шума чија је разбијена и рашчупана слика силазила дубоко испод мене.
Његова је земља црвена, трава жута а дрвета и зелена и црвена. Волим нарочито она чија су стабла извијена, а чије огромне круне на себи не носе ниједан лист.
Треба неколико дана док опет не заборавим да се у лепоти тела крије беда. Н. је пргав као сви белци у Африци, чија клима разрива карактер.
Ми смо час на неким потоцима, толико нестабилно у мрежама, чија мотка клизи са темена носача док газе кроз воду, да ја са узбуђењем и радошћу чекам једно неочекивано купатило.
Деран је главни љубимац шефа села, чија ниједна жена није толико намирисана и накићена. Одмах потом прелазимо прозирну речицу.
Тако оне заборављају на мене и слободније су, луде, веселе и дивље. Тако се и слободније прислања на мене тело, чија чврстина, топлота и дах испуњују ме срећом. Издалека долазе лагано светиљке. То је младожења са там–тамом и друговима.
Он се боји нарочито мајмуна које види у савани а чија му је раса непозната. Око нас је најпре доста равно. Трава није сувише висока, доста спаљена од црних, и иначе спржена
Прелази преко просторије само какав наги човек са копљем у руци; каква жена чија су бедра увијена у „пањ“. Жене и девојке које се, као у рају, одевају само у лишће, нестале су са мога пута.
равних камених расцепаних обала од базалта, огромних И пустих, са крокодилима који се излежавају: не са кајманима, чија су и два доња зуба са стране скривена горњом вилицом, већ са правим крокодилима, чији се сви зуби јасно виде.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
њене косе густе витице Танан је ваздух мирно гладио; А сунчев зрачак, мазно играјућ, Од студи јој је теме чувао... Чија је, дакле!... Хо!... Сећам се сад!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Мислио сам на далеке знанце и пријатеље, на све, што ми је мило и драго; на тебе, драга Србијо, чија се судба сада решава, и док ми овде толико зебемо за тобом, у турском стану сигурно, баш сад смишљају како би ти пре
прети вашем оцу, који тамо стоји у бојном реду пред Турцима; ви не знате каква опасност прети вашој домовини Србији, чија сте нада ви, њени будући грађани; ви не знате да сте од ноћас постали голи сиротани, без дома, без крова, без коре
У том смислу направи се диспозиција за сутрашњу битку и разашљу наредбе свима командантима чија ће одељења сутра суделовати у борби.
али онуда не иде никаква телеграфска пруга — или је каква батерија топова? али чија; кад је онде попеше? — или су коњички пикети? Учини ми се да се ти предмети мичу.
Живот ових хиљада што овде гмижу зависи од једнога Караџића, од једнога Комарова, чија ми војничка солидност не улива никакве, ама никакве вере...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XXВИ Судбина се зове, — како л’? Ова рука тако ледна, Рука хладна као змија, Рука злобна, — не знаш чија. Лева страна наших груди, То је њено игралиште; Има нокте кâ у тигра, — Срцима се нашим игра.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Затворио сам очи и наслонио чело на стиснуте песнице. Осећам мирис земље. Сетио сам се једнога леша чија је глава била заривена у земљу. Одмакао сам нагло главу... Дрво се више није видело.
Ишли смо лагано узбрдо, серпентинама. Наиђосмо на једну окуку чија је спољна страна била ограђена палисадом од грања. — Изложено место — рече командир.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
дајте лек! Напрегну вражја рука љуту стрелу, Изненада јазви нас. Зар мисли да ћу пасти жртва злобе? Чија носи броњу груд И дању, ноћу, в дому, пољу, радњи? Каква војна, око нас? Полк черни нек' се множи; в срам ће пасти.
познавању Еустрахије Арсић, Зборник МС за књижевност и језик ВИ—ВИИ, 1959, 270) епиграф којем је аутор Луције Аније, а чија се два стиха налазе данас у Латеранском музеју, на саркофагу некога Октавија Валеријана; ти стихови гласе: Еуаси
Њима, као и свима онима чија сам имена овде споменуо, остајем заувек дужник. Нови Сад, 29. јула 1963. М. Л.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Три дана нема како угледах Врхова ових камен студени; И књига дође, из Млетака је? Шта пише? Ко ли? Шта је? Чија је? Те окриљена крилом љубави, Остави сјајне земље за собом У клисурама да забаченим Потражи дворе — кћери дуждеве?
Одмах сам рекâ неће добра бит!... П’ онда и јучер на ноћ, веле пастири, да је једна звијезда пала?... Чија ли ће бит?... Жље, господару, жље!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Па то ли дође мени причати, Гатке?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
испаћен и сатрвен дугим јадом и чемером, само суво уздахну и крену с трга, водећи погружено на привузи стеону кравицу, чија се плава, свијетла длака, мркасти рошчићи и обло, пуно виме измеђ бјеличастих и меснатих кракова једва распознаваху у
Док се ми 'вамо свађамо и препиремо чија је, а он се поистија слади и дебља, штоно веле, кô шокачки пратар. Зато вас молим и преклињем да га што теже осудите.
Само ми је лијева нога мало краћа од десне, па се млого гегуцам... Чија је ово штрампа, дијете? Писарчић: То је цар. Давид: Зар ово ваш цар? Писарчић: И наш и ваш.
Јок, господине, то се сваком не говори!... А чија је ово штрампа? Писарчић: То је оно што ви, сељаци, зовете Земљана Влада. Давид: О, чекај, љубим је, да је видим!
нурија ― парохија, црквена жупа омсица ― „особа о којој је реч, тај исти“ острагуша ― старинска пушка чија се цев пуни одостраг оџа (хоџа) ― муслимански свештеник оштурити ― „донети плод пре времена (обично о крави и овци)“
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
и исто тако славних муслиманских крајишника деле се похвале и једнима и другима, али епска победа зависи од тога чија је песма.
Овакве црте је умногоме понео и најпопуларнији српски јунак Краљевић Марко, чија се слава проширила у свим јужнословенским народима.
Лиризам обележава и романтичарску прозу, чија су достигнућа иначе мање значајна. Родоначелник српске лирске романтике Бранко Радичевић (1824-1853), раскрстивши
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ІX Нежном љубављу волећу те, Боже. Ти, чија рука знала ме одбранит. Бог ми би увек заштита и град И штит и кула ослобођења.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А осећа како је болан. Иде разбацано, млитаво. Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
које мећу на чесницу наменивши их разном житу, стоци и новцу: биће највише онога чија жеравица најдуже сија и на којој остане највише пепела, а пепео од б.
што захвати воду за то, на Бадњи дан ујутру, »окити бунар босиљком и поспе га кукурузом, што представља жртву води, чија се плодоносна снага жели пренети и на обредне хлебове«.
Ћипико, Иво - Пауци
а сутон се спушта лагано, и не опажају да је најприје захватио долове и драге и узлази, ка висовима планине, чија кршевита голет већ је посурила. Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе.
Не само што га је тужио суду, већ довео адвоката из града, онога чија се бесједа у суду најтеже зарезује, и бијаше Радивој осуђен на затвор. Пали и големи трошкови на њ.
Нема тому дуго што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зинуо је, у угловима уста му се отегла пљувачка. То видим при месечини чија је трака, треперава и нежна као вео од свиле, пала по његовом пепељастом лицу.
Само то. Рекла би да сам ја грозни немоћни старкеља у чијем телу одавно нема плама и чија се крв претворила у мутну сурутку.
Завист и пакост су натегнули његов лук. Љубомора. Жуч. Ја: Стрела је одапета на једног безазленог човека чија чиста душа не прихвата ни рат ни мржњу.
рогозе светли образе држи воду док бачвари оду, неимари којима се грађевина скљокала чим су замакли за брдо, колари чија су се кола распала при првом утовару, побегуље и појебуље, сав белосветски олош и шљам, благословени свет занесењака,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И звездице миле Расипају зрак... Само једна трепну, Па је покри мрак. Чија беше звезда? Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва. 1881. ЗВОНИТЕ, ЗВУЦИ... Звоните, звуци...
Ал' тај млади живот, који сваког снажи, Немило ме дира и душу душу ми дражи. 3. Шта се мене тиче Ладино весеље, или чија радост или чије жеље? Кô суморни путник на празнику туђем, Зар са сумњом својом да међ госте уђем?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Њега је конструисао још Аристарх, а изгледао је као издубљена чинија чија је шупљина образовала тачну полукуглу. Са дна те чиније, па до центра полукугле, уздизао се вертикално увис мали
„Шаљући пак уз то и наше очинске поздраве и благослове, молимо се за ове што је најбоље Богу, чија благодат нека буде са Вашом дубоком Великоучености.
се у позну јесен прве године седамнаестога века, а на двору немачког цара Рудолфа ИИ, краља Мађарске и краља Чешке, чија је престоница била у Прагу.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Жеља за поучавањем такође је видљива и у одабиру жанра басне чија структура подразумева поуку. Просветитељски дух у преради Езопових басни (Басне 1788) највише је уочљив у обимним
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
На Паулино место је дошла друга Тотица, старија жена, чија је кћи служила чак у Пешти, и, како је Тотица тврдила, личила много на госпојицу Јулицу, коју она због тога много воли.
Звона звоне, носе последњег г о с п о д и н а Влаовића. Дужан и ружан. Све продао. Једна његова њива, знаш чија је? наша. Докле? Звона звоне. Носе Нолу Лазарићку. Вјечнаја памјат, али њиве њене знаш чије су сада?
Нос Павлов је био мало одвише крепак мајчин нос. Брада опет ко зна чија, нежна, вечито дрхтава детиња брада. А над њом јака вилица.
— Зар Павле да не иде на науке? Ја ко ће ако он неће? — Чија је то воља, и шта то има да значи? Дете је здраво, Роза и Јова имају новаца колико хоћеш, а Павле испраћа другове на
— Чија је то памет, питам те! — сева и грми Влаовић. И ако не пошљете дете на школе, кућу ћу вам запалити, теби и твојој Рози!
— Куда ће Чупоња? чија ће бити кућа? хоће ли се сачувати траг од Чајновића? како ће бити Павлу, тамо у белом свету, са женом која је његов
Један млад Јеврејин чија се башта сучељавала с баштицом грчке куће, потслушкивао их је много пута, и одлично имитовао препирку два Грка, иако
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но наједанпут стане и почне се миголити. Каква је то девојка, откуда је, и чија је? Зашто на јелену јаши? Куда ће по овој непролазимој шуми?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
А онако лепо је бити професор, то признајем; деца му скидају капу, родитељи чија деца уче школу љубазни с њиме и, какав год одбор да се бира, мора и професор да буде члан одбора.
Видиш, на пример, кроз велико стакло увеличанога политичара, великог државника, чија свака реч бележи епоху у развитку државе, чији сваки корак представља корак историје, чијој се мудрости гомиле клањају
ли ону другу страну догледа, те погледаш кроз велико стакло на мало, ти видиш умањеног државника; видиш себичњака чија је свака реч срачунато лицемерство, чији је сваки корак грабљиви потез, коме се клањају и кога обожавају плаћене
Зависи, изгледа, од тога чија су то мишљења: нежењених или ожењених, очараних или разочараних. Покушај науке да се и она уплете у објашњење брака
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Сада, баш пред твој долазак, одиграо се један догађај, ето, овде на друму, чија је историја далека, још из Ћуприје. Напомињем ти узгред, да видиш само психологију и праведљивост нашега народа.
По некој чудној случајности, кренули смо исто овако пре две године, јула месеца. Гледајући маршевски поредак, чија ће слика сигурно остати незаборавна, пред нашим су се очима ређали догађаји из недавне прошлости.
Наредио је одмах Ђаји да ту чету одведе командиру Аци, чија је батерија била најизложенија. Телефоном командиру препоручује да са том четом осигура своју батерију и ухвати везу
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Хај, доба чежња и визија, младићи. Дивка на водама Мими Дединцу, другарски Пролеће, убави дечак Велеса, Чија су уста саздана за љубљење, даде да по срцима заплеса Расцветано воће и усамљено стење.
досада савршенству води; онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен у чуну који језером сивим броди, и пун јунака чија пада сен на воду.
И рука на трбуху је самопоуздање за тело чија је рука, а узнемиреност и срам и огорчење за тело на које је положена.
кичму И поклони ми Њега, Сунце, и с Њиме завист и стид Година толико већ је да спремам дивљу сич му: Поклони Сунце, чија прљи ме врела сачма Залуд ме млеко твоје блажи и враћа моћ Осећам да се буди оно што тако давно зачма У крви нашој,
РУКЕ РУКЕ КОЈЕ СУ ЉУБИЛЕ! Кад човек умре, руке прве занеме: Рука умрлог ко ноћно воће зри, Ко успаване птице чија срца још стреме, Тако ћуте те руке, док огањ под њима ври.
носи, неописано слатко добрим песницима, Оне лишаје сунца и балављења азура, Ја видех острва сва, архипелаге звездане Чија се неба бродару шире у помамности: Да л спаваш ту, и скриваш се у ноћи те бездане, Милионе златних птица, о ти будућа
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А, када их је отворила, виде да се налази на самом пешчаном дну, пред ногама премудрог Морског Цара чија је бисерна брада старцу до колена расла. — Закуни се на верност и бичеш поданик највећег и најмоћнијег цара на свету!
Готово већ поче да заборавља свој Цвет. И, можда би га и заборавила да над извором нису летели лептири кроз чија је крила пролазила светлост сунца, као некада кроз латице пустињског Цвета.
Цар је од страха једва дисао. Коначно се присети: или ће отићи он, или поданици чија је висина изнад прописане! Ту већ Први Доглавник стави прст на чело.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
На капији стоји обешен фењер, који заједно са месечином осветљује воденицу и око ње тамну гору, чија се дебела, мрка кестенова стабла црно оцртавају. Из даљине почиње да допире свирка и песма.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Па још оне очи што сву милост нуде! — Благо оном чија вјереница буде! 1901. НА ПОТОКУ Полако сутон прикрада се, слази У лисну гору — у завичај мио; Рађа се мјесец и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
цара Уроша Лазарева моћ је стално расла, а после Урошеве смрти, као самосталан владар покоривши Николу Алтомановића (чија се област простирала од Рудника до Дубровника) и још неке великаше, он је ставио под своју власт „читаво Поморавље и
Но ето сте три брата рођена, у свакога има вјерна љуба: чија сјутра на Бојану дође и донесе мајсторима ручак, зиђите је кули у темеља: тако ће се темељ обдржати, тако ћете
Још говори са планине вила: ев' ми јесмо три брата рођена, у свакога има вјерна љуба: чија сјутра на Бојану дође и донесе мајсторима ручак, да ј' у темељ кули узидамо: тако ће се темељ обдржати, тако ћемо
Нијесте ли од поља Косова? Виђесте ли двије силне војске? Јесу ли се војске удариле? Чија ли је војска задобила?“ Ал' говоре два врана гаврана: „Ој, бога нам, царице Милице, ми смо јутрос од Косова
руку Југовића мајка, окретала, превртала с њоме, па дозивље љубу Дамјанову: „Снао моја, љубо дамјанова, би л' познала чија ј' ово рука?
Чију носиш лијепу ђевојку? Причекај ме, да мејдан д’јелимо, да видимо чија је ђевојка!“ Кад то виђе Грчићу Манојло, обје ноге низ вранца опружи, те у златне врже бакарлије, а из руку тамбуру
Неки мисле да је ово име ушло у наше народне песме из средњовековних приповедака о Александру Великом, чија се жена звала Роксанда. Из историје је познато да се Душан оженио Јеленом, сестром бугарског цара Јована Александра.
Реља од Пазара (Реља Бошњанин, Реља Крилатица) по једнима је Душанов војсковођа, а по другима — личност чија се надгробна плоча сачувала у цркви Никољачи код Новог Пазара. Мезете га грозним виноградом, тј.
до 1427. витез — јунак (у песмама и коњ се назива витезом) вите токе — токе „чија су луца прављена од жице чекићем бите“ вишек — в.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пак Давидов син Соломон, кад по своме оцу оцари се, како божији пророк, знао је чија је оно глава. Једанпут му згоди се лепим временом са свом својом војском у шећњу напоље из града изаћи.
Дође к оној глави; сви је гледају и чуде јој се. Каза цар чија је глава и рече: »Да јој учинимо поштење кано нашем првому оцу. И сви јој се поклонише.
А ево, и свога ми заручника ја већ имам праведна човека, те му знаду људи чија сам под прстеном жена. Не пристоји ми се више с други момци свога разговора имати ни то и сама зактевам чинити и
ти је што са мном мучно боравити, а ти ми учини по адету вашем: у закону Мојсеову тако се пише: »Ако би се где нашла чија девојка с принудом покварена, дати јој се драм сребра пак је пустити од себе, нека иде куд је две очи, воде.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
све су је силније нападали и убедљивије саветовали: како треба да пази на себе и како треба да јој је увек на уму чија је и која је она. И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би могли бити прилика за њу.