Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Чувају на својој бесконачној мрежи Све тамне екстазе снова које сања, Очи непрегледне, на чијем дну лежи Велика и мрачна сабласт очајања.
Пружила је ка гомили своју у црну рукавицу обучену ручицу на чијем је длану било исписано да ће последњи потомци кнежева и победиоца код Епидаура бити просјаци.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И он их је својим рођеним очима гледао како оно ратно стање вешто искоришћују, а ни на чијем лицу никад није приметио какву год грижу савести.
Африка
Идемо кроз густо биље саване, каткад кроз изненадне тропске шумице, или потопотоом, у чијем се муљу, између шевара и ободрених стабала, огледају звезде.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Зна она, од постмајстера Хурке, у чијем је загрљају, у Токају, љубост налазио. Није њу Вишњевски добио, као дрољу, него кад је њеног мужа упропастио, и, у
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
На људе динарског типа највише утицаја имају вође у чијем понашању има нечега тајанственог или му они то приписују. Верују да се не може бити велики човек без способности које
То је била нека врста карсне тврђаве коју су чували динарски досељеници, у чијем је менталитету, који је био у основи исти, ипак било неких разлика.
Оне су испресецане дубоким и махом не тесним долинама притока Црнога Дрима, од којих је највећа Ват Зезе или Звезда, у чијем је горњем крају област Булчизи и која најдаље иде у Арбанију.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Мачак Тошо и Шаров распалише да пјешаче уз ријеку према ономе кланцу на чијем је улазу био чича-Тришин млин. Уз пут се Шаров сваки час задржавао читајући помоћу носа зечје трагове.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
несоцијалистичком васпитању, питајући оца и очуха где су они били док сам ја растао, и звиждучући прођох ка цркви на чијем се прагу сунчала Драга Падавичарка и још два или три просјака из мађарског краја.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Махала је непрестано лепезом по којој беху ишаране тичице и јагањци, а у чијем је дршку био учвршћен мали сат. Прсти су јој били чворновати, а рука изукрштана дебелим жилама.
Где је некад живео, у првим данима свога брака, са женом, чијем се гробу и чијој се деци сад враћао, а у будућности, само ту безграничну, завејану Русију, куд мишљаше да се одсели,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
1. ОДБРАНА ОД БАБИЦА Најпознатији порођајни демони чијем су штетном утицају изложени породиља и новорођенче јесу зла демонска бића, позната као бабице („лошотије“, „ноћнице“
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
нису занихале у колевци дете, за неблагословене, за жене које пред собом носе транспаренте снова и маште, у чијем крвотоку само песме шуме, за оне чија срца плоде мириси и жубори воде, чија су наручја пуна само облака, које као
ЗА МАЂИОНИЧАРЕ Помиловање тражим, царе, за мађионичаре, што угледају ли сунца прамен у чијем делу, или зрно жита, или цела лета лелујава, што спазе ли коме на челу милости знамен развеју маглу из
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Нервирао га је и дрес од црног сатена при чијем се додиру најежи кожа, комплетна глупост ситуације коју није могао избећи, сусрет са професором вечно увученог стомака
Баш као сва важна збивања, и она обилази град као кугу, савијајући оштру окуку око старог властелинског летњиковца, у чијем запуштеном рибњаку труну делови слупаних аутомобила.
то и сама видиш, бедна крпа, чак и овде, у овој посластичарници, по чијем се бетону топи прљави снег са ципела. Једеш жито са шлагом у Сремској, а са других столова те прождиру очима и питају:
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Он је предводитељ о чијем се раду не сме судити строго и отворено. Он је лучоноша, неодговоран и недодирљив. Зар овај положај не подсећа на
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Медаковић није имао више среће ни са листом Южном пчелом (1852),75 на чијем књижевном додатку радили су: Јован Ст. Поповић, Богобој Атанацковић, Јован Хаџић и Јован Сундечић.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
»Прико, рекао би му Јова, ’оћемо л’ да задиманимо по једну?«, па му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са: »Ја пушим; и ја пушим«.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГА (Јусуфу): Па види минђуше! Зракаста минђуша има кружни централни део у чијем се средишту налази плави камен у кружном лежишту. Око њега се нижу концентрични кругови емајлираних плочица.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Навише, изнад угнутих, старих кровова и башта, диже се велико, жуто здање, окружно начелство, у чијем дворишту по калдрми, обраслој травом, и испод багренова одскора посађених лешкаре у гомилама сељаци и чекају да их
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
о жишко липе ц јасеновог храста, ембрион ти си утројених сила, што трају ритмом симфоније биља, у чијем ронду језик није фарса, већ шум је трешњев, гушћи него смола, кад Среда врисне: Топла сам - а гола!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
кајсије Ледена киша лије У налетима: предахне, па бризне још оштрије; Хладном се кишом мијем Ко јасен голи, на чијем Врху магла је свила водено гнездо своје.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
Георгија, покрени Димитрија, убеди Теодоре, узми Меркурија и Прокопија и четрдесет севастијских мученика не остави, у чијем мучеништву војују чеда твоја вољена, кнез Стефан и Вук, моли да им се пода од Бога помоћ, дођи, дакле, у помоћ нашу,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Нежењену и неудату, а чисту не покварену, привиђа се као кроз маглу, нешто нејасно, али нешто за чијем се чезне. Оно нешто чему у простоме народу нема свагдашњега имена, што момка нагони да дјевојку пита: „О дјевојко душо
Дакле, одмах првијех дана, иза оног сретног часа, видје да му је немогуће да се оствари оно за чијем је чезнуо и што му се у једноме тренутку учињело као већ свршено, бива: да узме Стану. „Како да она буде моја жена?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
). Претежан облик говорних израза је реченица о чијем значају за језик уопште проф. Белић вели: „Реченица — то је живот језика, његова динамика, његова не само покретна
круха, вина, меда, млијека, сребра, злата и свакога добра од тебе, Господине, послата; понајвише здравља јуначкога су чијем би се у младости дичио, у старости хранио, и господара Бога славио и хвалио.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Господ и свети мученик, чијем дому служимо ми, мали и грешни створови, услишили су ваше молитве. Молићу се Господу и дале за тебе, дете, јер
Еј, да сам те млађи срео, разбијај пандурске тикве кад то не чине они чијем је седлу Бог тебе наменио, зар сте ви српска војска кад од секире и жене бежите!...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
С благим чуђењем принц опази да се дечак нарочито дуго задржава под орахом у чијем су се лишћу сребрили малени, тек напупели плодови. Тада се први пут осмехну.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић ЛXИИ ИЗ „ПЈЕСАМА ЛЕИЛИ“ (1-7) 7 С робом и с дугим бамбусовим копљем, На чијем врху спава самрт лута, К'о с благом својим трговац из граца Прелажах пустош без стазе и пута.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
на небу отстојање Месеца од Сунца, он клече, да би то показао, пред инструменат, ухвати покретни прстен сферин, на чијем је ободу било причвршћено једно мало прозорче, и поче да га, гледајући кроз оно прозорче, помера да би показао како је
Зато резултат својих испитивања изрази овим речима: Сфера звезда некретница, у чијем центру лебди Сунце, толика је, да круг што га у току године оцрта Земља стоји према њој у истој размери као центар
Поред ње стоји једно веће зданије где Кивије држи своја предавања и у чијем се приземљу налази славни природњачки музеј.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Не сећам се ниједног, али ниједног се не сећам међу њима, у чијем је плану било да погине. У току ратова сретали смо се, то сам знаш. Шта су нам они говорили? „Само да се ово сврши.
И док момак хитро сиђе с предњег седишта и услужно отвори врата дами, на чијем крилу лежаше красан букет, дотле већ бела рундава пудлица, с машницом о врату, искочи на калдрму, лака као лопта, па
А чим сам то сазнао, ја сам почео радити онај други, нов план живота, чијем остварењу иде баш наруку ово стање у коме смо — настављање живота ван отаџбине.
А овај мали женски чиновник, ова отмена и бледа девојка црвених усана, ова Рускиња, Тања, у чијем је гласу имало нечег што необично опија и открива неке дубоке, непознате чежње уносила је увек у собу господина
другови који су још случајно живи и пред крај оне окупације били са мном у симпатичној резиденцији Есад-пашиној, у чијем смо конаку краљевски намештеном, очекујући да сутра падне Једрене, четири бесна месеца пили и лумповали и крвнички
А после оне музике, ето ти Румуна, о чијем се ретком и славном јунаштву још увек са највећом похвалном прича, и чије жене, одевене у прекрасна народна одела,
пољубац који му је она вратила лудо, како је то сјајно описао Доде, поред самога саркофага њенога мужа, у гробНици, на чијем мермерном зиду беше исписан стих Саламите: Љубав је јача од смрти, и док је птичица једна риђе боје кљуцала црвиће
Дакле, пакосни сељаци ове исте селендре Липолиста, на чијем је он културном подизању средством оне вересије онако предано делао (па се чак заузимао, и тек што није спровео
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад сам у дјетињству читао причу о задријемалом киту на морској површини на чијем су хрпту бродоломци наложили ватру да се огрију, замишљао сам се о размјерима смрти у тој грдосији: мора да његовим
Чинило му се да све унаоколо просто вапије за једном таквом регулишућом интервенцијом. Као што има зрелих људи у чијем обличју — у једном осмијеху, у игри малих бора око усана и очију, у хировитом свртку косе над челом — одмах уочавамо
тога — пуко и без задње намјере ређање, алтернирање, супротстављање мисли, низање расположења, смјењивање угођаја, у чијем самом слиједу и протјецању лежи њихов смисао и њихова сврха.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Заповиједам да ми подоста донесете, и то одмах, сваке захире, и пуну авлију дрва, све суховине, нека ми има мати су чијем папити хаљине. — Све ће бити, господару. Поклонише се и одоше.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Била је то и кроз историју разрађивана специјална политика студирања, у чијем стварању су учествовале и дале свој допринос бројне генерације кембриџских математичара.
У току лета Ви сте у Норфолку гост, странац, о чијем гласу и угледу становници не воде ни мало рачуна. Такво њихово схватање једном ме је тако погодило да то никада не
Октобра 1899. године, Роуленд је одржао своју председничку беседу пред удружењем, на чијем се челу налазио. И данас видим како је том приликом био срећан.
Ћипико, Иво - Приповетке
Мушкић се тек замомчио. На њему ј е све старо осим обилатих подвезаних поткољењача, у чијем су ремену уметнута коситрена сјајна пуцета. Торба му о рамену виси; заметнуо се зимским огртачем и на њ се наслонио.
Гледајући кроз прозор у залазак сунца и на морску пучину ускога затона, у чијем се мору љуљушкају бродице и огледају сеоске куће, некако умекша се и науми да подучи ону двојицу у коју сврху црква
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
С друге стране, у Андрићевој синтакси је постигнута она стабилност о чијем је великом недостатку код нас у више наврата писао Зоран Мишић.
темељног раскола људскога говора (који он, додуше, нигде изричито не спомиње, али га готово свуда подразумева) на чијем укидању ничу модерни поетски облици.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
фронт, након покушаја да их покатоличе и однароде, након занемаривања, сумњичења и унижавања у хабсбуршкој војсци на чијем су челу јуришали и најкрвавије гинули, Вук Исакович се усред пејзажа - као што је и тренутке епифаније имао у пејзажу
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
кроз кожу и на самој чеоној кости урезује Христов печат као на поскурнику, те да се и на оном свету зна ко је овамо у чијем Тору био, па турчио се или шокчио колико му год драго?...
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
непотписана птица један ненацртани цвет и још ће остати толико да се напише епитаф: две су звезде заноћиле у чијем срцу у чијој ноћи затим су два цвета никла из чије крви из чије крви и две су птице полетеле из чије главе у чију
Петровић, Растко - АФРИКА
Идемо кроз густо биље саване, каткад кроз изненадне тропске шумице, или потопотоом, у чијем се муљу, између шевара и ободрених стабала, огледају звезде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Била је то једна мала узвишица, као неки степеник, на чијем су се бедему налазили бугарски ровови. Артиљерија је отпочела да бомбардује непријатељске положаје у шест и тридесет.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Његош — и по други пут се, ево, намеће његов изузетни положај у оквиру овога доба — био је и јесте и данас једини у чијем тексту и архаична, књишка, славенска, црквенска реч живи несмањеном енергијом, са пуно смисла.
штампана у књизи Пјесни различнија на господскија праздники, Беч, Каулици 1790, д3 друга страна —д5 друга страна, у чијем једном примерку ју је још митрополит Стефан Стратимировић означио као Рајићеву (в. Дим.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Патријархална задруга, у чијем се оквиру збива садржина већине лирских песама, ограничава могућности жениног битисања.
за непосредно изношење осећања, у народној лирској песми врло често представља само исказивање замишљеног збивања у чијем се оквиру осећања објективизују ("Волим с драгим по гори одити,/ глог зобати, с листа воду пити/ студен камен под
Ћипико, Иво - Пауци
Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова
Пред очима му се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Маријину душу.
А дајем ти за нашу љубав, не за друго! Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку. Девојка се не брани, али неће новаца.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Бујицу суза, осветољубивост рањене женке. Само то. Рекла би да сам ја грозни немоћни старкеља у чијем телу одавно нема плама и чија се крв претворила у мутну сурутку.
душа, наиђу каткад као сев или одблесак муње, но зачас буду протерани кад очи наиђу на призор ове двојице спавача, на чијем лицу ни боре, ни најмањег, најмањег, најмањег трага горчине, но чисто, непатворено задовољство, прачисто задовољство
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— пребацивао ми је он. — Ви у овоме случају треба да сте потпуно неутрални или, ако већ налазите да треба симпатисати чијем мишљењу, онда сам вам ја ваљда пречи и ближи!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Са огромних дреднота и крстарица зјапе топовске цеви... Нашу пажњу привлаче велики шарени бродови на чијем су трупу насликани неки троугли, правоугаоници или кругови, обојени блештећим бојама.
Неки заостају иза случајних заклона, окрећу се и отварају паљбу. — Пази добро! — опомиње командир чете војнике у чијем смо рову. Они полегли изнад рова, држе приправне пушке. Нико ни речи не говори. Све се претворило у око и ухо.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Када се у срце усели пролеће, Младост се као ћилим пољем продужава, На рубу чијем девојче дивно спава: Ја крај ње милосно лежем, да је вежем Рукама за себе и за даљине; И пољупци су укуса
мрачна њива, Међ ноге ту прима послану жену Боз - и један месец жут, Огроман, истински први пут ноћас, месец жут (У чијем ли врту султанске кћери сад је скут?) о, ћут! о ћут! Под врбама сад пева, ко отац, месец жут.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
) Коштану у колима, опкољену пандурима, сватовима и са свирком одводе друмом, који води ка Бањи и при чијем крају и сама се Бања назире пуна дима, магле и паре бањске.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ПОХВАЛА БЕСЕДНИКУ Тко људе уразумљује, Томе разуму његову нејма краја; Ко зна потајну Што лежи у чијем срдцу, Како тај књиге не би знао?...
Која ли је и добриња из тога? Тко ли то пре свога му зајазења о чијем добротворењу и просматра? Стужно је пахором под спахијом боравити се...