Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А ко ово причињава? Та то се зна, што питаш? Ревносни пастори и богослови, зашто овакови, гди су год и чији су год, свуд су једнаки, нити хоће за шалу да знаду.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
на фуруни зуји чајник, мирис липе се у снегу осећа, и видим како скочањене руке лончетом чаја греје дрвосеча, чији син излази у пролетњи дан, ведар, плавичаст, капу и капут баца на храстов пањ, копа јаму, и сади нови храст.
ШЛЕМОВИ 1. Озбиљни Енглези, с лицем у каљузи, с носем крај цвета чији мирис неста! Крај Дегендорфа сахрањени Руси, Немци закопани на непозната места!
3. Брате, који си измирио браћу, сине, који си подигао оца, оче, чији пепео синови расуше! Донео си нам семе вина, семе жита, ал нема ко у земљу да га баци!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
први или други дан возили смо се у захожденију сунца близу краја, док ето из куће човек сиђе поближе Дунаву, запита чији је чамац. Возар одговори: „Наш је̓. Он кад нас добро -разгледа повика: „Гони чамац крају”.
Устанем и онако санан пођем кући, али на плоту на прелазу стоје три момка с пушкама. Запитају ме чији сам; ја се кажем да сам син Алексин; док један мени руку у џеп, извади кесицу, у њој седам које петака које марјаши,
— „Оно је, вели, што је у токама, што га момак чешља.” Ја скинем капу, пак одем те га пољуби̓ у руку. Пита ме чији сам; ја му се кажем да сам Алексин. „Добро, душо, добро, ми ћемо да ручамо, пак ћемо ићи. А где ти је отац?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
»А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан. Оно одмах, јечећи, скочи на кола.
Радоша подиђоше неки мравци, па у оној забуни викну: — Чији си ти, мали? Ово само жмирка и миче губицом, па тек узе купити камењице и дрвца и бацати се на Радоша.
Радоша подиђоше још крупнији мравци. »Није чист посао!« помисли у себи, па опет повика: — Чији си, бре, говори! Сад ћу да пуцам! — и нави пушку на њ. Оно тек одломи од жбунића гранчицу па нанишани њом на Радоша.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ХИМЕРА Памтим те путе куд сам једрио Морима што су вечно зрачила; Чији се видик увек ведрио, А слутња никад не помрачила.
Ви што се још нисте јавили из гнездâ, Чија срца трепте још у капљи росе, Чију страсну душу још ветрови носе, И чији дах топли струји с мирних звезда — Кад небројне очи отворите, када Пружите спрам сунца безброј својих рука, Све
Ти пред чијим духом падне свака варка, И о штит чији се разбију сви беси! Лепи, силни, грозни! жељан сам те и ја, Да банеш под маском друга или госта; Да такав,
МАЛА ПРИНЦЕЗА Мала принцеза, чије су косе имале боју месечеве светлости, чији је поглед био модар, и чији је глас имао мирис жутих ружа, — мала принцеза је уморна од живота, и она је тужна.
МАЛА ПРИНЦЕЗА Мала принцеза, чије су косе имале боју месечеве светлости, чији је поглед био модар, и чији је глас имао мирис жутих ружа, — мала принцеза је уморна од живота, и она је тужна.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сасвим већ остарио, обневидио и постао забораван. Знам, кад год му приђем руци, да ме пита чији сам. Тако смо ми рачунали а учитељ није имао ништа против тога, да је Мара већ свршила „васпитање” и да сада похита
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала насред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је прслук лепши н ко има већи ред сребрне дугмади.
— Нисам ја тáтина. — Па ондак сте мáмина. — Нисам ја мáмина. — Па да чији сте? — Нисам ничија! — рече Јула као љутито. — Баш ничија! О, мај!... И-ју!
Његов је принцип био исказан и надалеко познат, већ као популарна пословица: »Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!« — Ај!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А одакле је? Чији је? Нико не зна. Ако га о томе упитате. — Отуда, отуда, батке... — Још уплашеније почне да вам се правда, показује
— Стићи ћеш, стићи... Још је рано! ... — Храбре га они и показују му на цркву чији се крст светлуца из вароши. — ’Оћу ли?
би му тада на ум она давнашња нека оговарања, шапутања о покојној им матери, о њеном ашиковању у младости с неким агом чији су чивлуци и сад њихови. Па онда, што год би случајно од материних ствари нашло се у тој соби, он би цепао, бацао.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Шта би хтео да кажеш? Јуришић се окрете, седе на траву и загледа се у Христића, чији доглед окачен о прст паде доле.
широко и одмерено као најлепша река, кад се пупољак среће стао расцветавати, долази ово, овај нов, неочекивани рат, чији се крај и расплет не може сагледати и који га са оне висине идеалног и мирисног неба, понова баца у крв, у ране, у
свету, и разбијају чаше и огледала све до сванућа кад зареде по улицама и под прозорима „праве серенаде“ оним женама чији су мужеви луди те се ломатају и млате тамо по блатњавим рововима.
А отменост је нешто најлепше и то се од њега не може ни тражити. Сељачки син чији су родитељи прешли да живе у вароши. Његова мајка и данас пере суботом ноге његовом оцу.
До девојке седела је друга баба, са очима као у сове, чији је изглед подсећао на ону огреѕѕе, оно чудовиште из гатке што једе децу, — права сатана.
дана, маршева колона овог истог заштитничког одреда пентрала се изнемогло узбрдном путањицом једне од оних кота, чији највећи вис, она јединица што пред њом маршује, није смела напустити до доласка њезиних предњих делова.
Африка
Камено доба западне Африке, као и Италије, изгледа да спада у време египатске и феничанске културе, чији се ситни предмети често налазе у тим каменим насеобинама.
Што више пловимо крај њих, склоп распореда овог острвља све је чаробнији. Сада је то једна бескрајна ривијера, чији најближи део има, усред овог зеленила, час жуто, златног, час дубоког до плавила, велики комплекс провидно љубичаст,
Пред подне све је нагло светло и блиставо од сунца, страшног сунца чији су зраци, као отровна копља, смртоносни. Доста је да им само неколико минути буде изложено теме или врат, да се голим
Седам крај њих. Они не прекидају своју тужну, ритмичну песму чији се мотиви непрестано понављају. Крај сваке строфе је врло занимљив; састоји се из једног допева који је, види се, без
Можда најлепше маске типа „бауле“, које сам икада видео. Једна од њих продужава се у две фигуре, чији су сексови, мушки и женски, увијени у крпице. За њу се види да је очигледно огромно стара.
Њине груди су ретко кад исушене. Напротив, оне корачају испршених груди, чији необично набубрели врхови трепере. Око бедара имају кратку плаву тканину коју саме израђују, од чвршће материје —
Велики фетишер стоји сад смешан и безизразан у средини гомиле, опуштених руку, ознојен под поњавом, са дрвеним ликом чији је израз једном за свагда утврђен. Тражим му да скине маску.
Тицало се друштво Вихиби чији су чланови чинили праве покоље у селима. Они су само људским месом спремали чари и отрове, и било са ким да улазе у
ме је зато, за тренутак, Африка унела у себе и показала ми своје било, кроз које бије крв врућа и тамна; своје срце, чији облик није као нашега срца, већ је мрачно и тешко, теже од њене земље и болније и непријатељскије од њеног неба.
То је сувише среће а да не изведе из стрпљења човека чији је живот условљен напором и мучењем. Није било сумње, што сам после и код свих осталих белих који се сретну са Н.
Он ми од своје стране показа свој дом. Прво што видех је то да су уз један зид неке камене степенице чији су басамаци дубоки једва по сантиметар–два и које су због тога остале заувек неупотребљиве.
имао везе са неком дивном тужном женом, чији је муж нека моћна личност. Жена је била готова да пође за њим, да умре за њега, а он је грубо одгурнуо, и насмејао се
Црњански, Милош - Сеобе 2
затвора, у Команди баруна Енгелсхофена, иза капеле капуцина, завршавало се суђење једном официру кирасирског пука, чији је Инхабер био гроф Сербелони. Тај официр се звао Терцини.
А брише се са списка кирасирског пука, чији је Инхабер гроф Сербелони. О томе има да се извести Осек. Суд је после тога напустио дворану.
корак Божичев, затим, корак Јохана Шмерца, праћен ударцем штапа по зиду, а затим и шум корака, који су били женски, и чији је шум личио на шум лабудових крила, који је, у рату, у Прагу, на једном језерцу, пре седам година, био чуо.
ти његови дедови, и деда Гаврило, и деда Мијаило, и Павлов отац, Никола, коме се ни гроба не зна, и његова мати Петра, чији је сагорели леш у Црној Бари оставио, сви су они долазили, понизно, да њега, мајку им, Гарсулија, пољубе у руку.
уопште у то доба, и није било прави театар, у данашњем смислу, него неки салтимбанко, комедијант, у трактиру, чији су глумци били Венецијани, који су били повели и по неку лепушкасту Бечлику.
Он зна да је митрополит затворио владику чрногорскога, у манастир Крушедол чији је ктитор (Исакович рече: Инхабер) његова, Исаковичева, породица.
Премештај росијског амбасадора, грофа Михаила Петровича Бестушева Рјумина – чији је брат био свемоћни канцлер у Петрограду – погодио је те несретнике, и њихове фамилије, као гром из ведрог неба.
А он, он се не би женио, балавицом, никада, никад се он не би женио са оном чији је нос, још недавно, био у суџуку. Био је пришао Текли, зграбио је за руку, да је дигне и избаци.
нарочито ценили у Генералкоманди у Варадину а задржали су га у војсци само зато што је био добио сенаторску ћерку, чији је отац стајао, у Команди, врло добро.
Ма шта придиковали фратри. Још горе је било у Аниној породици. Морал православни држао је њене стрине, чији брак није био сретан, у гвожђу, до смрти.
Гроздин је сад, последње своје дане, проводио под дудовима. Цела га је Рума знала, и, као све људе чији се смртни час ближи, поштовала.
Хусари Божичеви тврдили су да је Агагијанијан долазио и отишао, и да кола чекају Исаковича, код школе јахања – чији су се фењери светлели, у мраку, на једно три-четири стотине корака, од куће Божичеве.
Теодосије - ЖИТИЈА
а и овога нису имали довољно за покој тела, већ колико треба за покривање наготе чији стид сазнасмо непослушношћу праоца.
О теби се, уосталом, прочуо глас међу многима — чији си син; твој долазак нама није непознат онима који сада царују.
Игуман и братија се безмерно забринуше за божаственог младића, бојећи се да разбојници како не сазнају чији је син. А свети тајним уздасима призиваше у помоћ Вишњега, говорећи: „Избави ме, Боже, од непријатеља мојих, и
А сазнавши после о светом младићу, и чији је син, пуцаху од жалоцти, тако да су и Лавранима претили да ће им се због њега осветити.
А овај прими светога са великим очекивањем, јер беше слушао о њему чији је син и о доородетељном животу његову. у пустињи, а осим тога био му је и пријатељ, јер кћи цара Теодора Ласкара беше
имађаше што би лопови могли покрасти осим поцрнела тела и на њему худих рубина власених, па и то ради прикривања удова чији срам непослушношћу Праоца познасмо.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Свуда има злих и добрих духова. Човек је везан и зависан од тих сила у природи, чији је највиши ступањ Бог и судбина, који се распоређују и ништа се без њих не може десити.
српске патријаршије за време великог везира Соколовића (Србина мухамеданца) и добро организована српска црква, чији се делокруг рада простирао на све српске земље, чак и на оне које су захватиле нове миграције. Војничке врлине.
Зато опет, кад он то чини, то је отворено, у лице противнику, очи у очи као човек чији су преци вековима сами себи стварали правду.
Јунаштво динарског типа појачано је војничком организацијом, чији су се многи ратни подвизи манифестовали у балканским ратовима и за време Великог рата. Интелектуалне способности.
област динарских брђана је била подељена, више него и једна друга, политичким и административним границама и државе у чији су састав улазили каткад су успевале да измене неке њихове психичке особине.
и већ око средине ХВІ века разликовале су се две крајине, Славонска са Вараждином као центром и Хрватска крајина, чији је центар постао Карловац, основан 1579. године. После ослобођења Лика је постала главни део карловачке Војне границе.
Ове су навике чудна супротност врло озбиљним навикама код православних, чији се обичаји одликују изванредном простотом.
Утицај етничких стапања Није реч о старим етничким стапањима чији се утицај на психичке особине становништва може само хипотетички утврдити.
Настаје рат од 1877. год. и победоносна Русија Санстефанским миром уговори стварање једне државе у чији би састав ушла данашња Бугарска и готово цела централна област.
Косовски је предео уоквирен високим планинама: Шар-планином и Проклетијама, чији су гребени оштрих врхова и назупчени као Алпи. Готово се са сваког места на Косову види широк хоризонт.
Најлепши су они превези чији везови имају старе шаре без шљокица и срме. Превез се спушта са главе низ леђа до близу паса.
Њему припада и становништво око многих притока Моравиних и Вардарових, као: долине Треске близу Скопља, чији се слив зове Пореч, затим становништво долина Маркове реке, Пчиње са Кривом реком, сливова Бабуне и Тополке западно од
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Кога? АНТА: Покојног Павла Марића. СПАСОЈЕ: Ама, кога Павла Марића? АНТА: Онога чији си ти наследник. СПАСОЈЕ: Ама, остави се ти тога наследства, већ реци ти мени...
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Црн и висок, имао је очи чији поглед нисам могао да поднесем. Не знам зашто сам га увек замишљао као високог и црног кад је Рашида плава, али ја сам
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Све завиде Лујзи, и жељно ишчекују да и с њима игра. Чули су већ за Шамику чији је син. Шамика, као „галантом”, са сваком игра, а оне у милини топе се.
Доиста, Шамика је прави мученик. Кад му времена достаје, оде Соколовићевима, чији син је већ ожењен, па онда Свираку и Полачеку. Код Свирака, особито кад је и госпођа Матилда ту, најбоље се занима.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кућа беше опкољена дубоким јарковима, оборима и пластовима сена, чији се мирис, на сунчању предвечерја, топио и пролазио не само кроз блистав ваздух, већ и кроз врући, спарни набој.
Аранђел, у чију се кућу склонила, али о коме зна да је исто тако много живео са Гркињама, Јерменкама и Венецијанкама, чији говор разуме.
Већ сав трезан, превијајући се од бола, из петиних жила успе да не падне са седлом, чији колан беше попустио, ухвативши најпосле за реп коња, који се вртео.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
) у обредима и басмама чији је циљ да се на магијски начин осигура муж. Још непосредније и очигледније ову јаку унутрашњу везу између жеље за
Често се као једино објашњење забране у нашем народу једноставно каже „не ваља се!“. Табуисане радње чији је циљ да се избегне неплодност могу се односити на младожењу, младу или на обоје.
У језику магијских обреда, чији је циљ рађање мушке деце, истакнуто место имају разноврсни предмети и атрибути који симболизују мушкост.
Ђорђевић, на пример, наводи неких педесетак обичаја, веровања и поступака везаних за добијање мушке деце, а свега три чији је циљ добијање женске деце!
Када то знамо, делује загонетно да, ипак, постоји сразмерно велики број магијских поступака чији је циљ да се осујети могућност зачећа, односно рађања.
⁶² Врло је лако чињенички показати да се магијски поступци чији је циљ да жена буде јалова, не врше „само у тим случајавима“ (када жена сувише често рађа), већ и када она ретко рађа,
знатижељне труднице или неко од њихових ближњих, с циљем да открију пол још нерођеног детета, изводе извесне поступке чији ће исход указати хоће ли дете бити мушко или женско.
свет новог члана заједнице од изузетног је значаја за опстанак пре свега оних затворених, малих, традицијских друштава чији је начин производње на ниском технолошком ступњу, у којима пресудну улогу има људска снага.
Овај дан је (као и уторак) идеалан за гатање, набацивање чини, бајање и уопште за све магијске радње чији је циљ да се помоћу демонских сила некоме нанесе каква штета или зло.
“⁷⁴ Понегде се чува пупак све до смрти човека чији је, да би се тада заједно са њим сахранио. Девојчици, међутим, пупак не чувају, да не би остала „везана за породицу“,
За одржање деце користи се и трава оман чији се корен издуби и стави на брадавицу сисе, па се тако дете први пут подоји.
На Косову се деца за чији се живот стрепи провлаче кроз коњско „превијало“ (шупља кост), односно кроз шупаљ камен да би било дуговечно.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
на време, који болују од осврта и растанака, за оне који не пале и не жаре, за старе подвиге и за славе старе, за оне чији је завичај на обалама прошлости остô, за њихово горко сећања задовољство, за оне који угашена сунца бране, који се
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Он слуша гласове који стижу ниоткуд, избављајући га из кухиње. То је мали сањар чији је поглед окренут унутра. Остали седе, леже или чуче чекајући да и на њих дође ред да уживају у слушању.
С друге стране, и да је вредела нешто у то време, младост би свакако била последња ствар чији би сјај равнодушни посматрач запазио на нашим лицима.
Стајали су пред црквом и гледали њене голе ноге, пуних и облих бутина, чији се мишићи изнад колена лако напеше, остављајући две слатке јамице. Ноге које умеју свашта да изведу! – Ма, дајте!
локомотива и брза промицања предела иза стакла воза, долазили до најудаљенијих страћара приљубљених уз градске капије, чији су кровови били зарасли у траву, до трошних славолука испод чијих сводова више никада неће проћи ниједан шарени
Закорачих у врт и разазнах необичан орнамент на чеоном зиду текије. Био је то велик круг испресецан знаковима чији смисао нисам могао да одгонетнем.
Отац ће казати: »Што нијеси јавијо?« а мајка ће казати да је баш гледала кроз прозор, кад стиже неки ауто: »Чији ли је, оће ли бити твој, неће; а, богами, нијесмо се надали!« — Малом се пишки... — казаће његова жена.
је у своје легендарне, пословично избледеле панталоне од ребрастог сомота и америчку војну ветровку из Вијетнама, чији је леви рукав избушен мецима. Добио ју је на поклон од колеге, америчког креатора, Џона Фијендаке из Бостона.
Кад делегација заврши посету, више га нису враћали у ранију собу, чији су прозори гледали на брда и реку. Расејан, као што га је бог дао, није ни примећивао да му собарице више не
Но, њена »дијана«, чији је стражњи део био затрпан пакетима књига, опет је издала; изгубила је сат и по намештајући горе у брдима вентилатор
затрпан пакетима књига, опет је издала; изгубила је сат и по намештајући горе у брдима вентилатор за хлађење мотора, чији се зглоб разлабавио, па је стигла у Место пошто су све продавнице и пекаре биле већ одавно затворене.
патос, тресле се чаше на столовима, славећи моћ електичне енергије проведене чак и у хармонику тамнопутог певача, чији су прсти били окићени прстењем свих облика.
У какав је то кошмар изненада запала? Зар сви наталожени векови европске културе и цивилизације, чији су опипљиви докази лежали на метар од ње, у овој тмурној паланци данас не вреде ништа?
Матавуљ, Симо - УСКОК
А Долћи да је одговорио: „Ја не тражим ништа за себе, него за владику црногорскога, чији народ вазда устаје на Турке, кад ви с Турском заратите!
— Кад је та несрећа била? — пита владика, погнавши коња у ход. — У ручано доба. — А чији си ти? — Ја сам Мићун Бошков, рођени братучед Илин. — А зашто тај несрећник уби Илију? — Низашто, господару.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
ка озваничавању свега, па и књижевности, веома јака, и премда је књижевност, поред осталог, друштвена установа у чији ред и поредак није препоручљиво дирати, чини ми се да Изабел Јан пренаглашава те разлоге неповерења према дечјој
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Шта је то? ЖУТИЛОВ: Видите, ви у Маџарској живите, а не знате маџарски. То је срамота! Чији лебац једете, онога језик треба и да научите. ГАВРИЛОВИЋ: Богме, господине, ја једем свој лебац.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
до 1780, али чији утицај се простире далеко и на XИX век. Ти писци су потпуно под руским утицајем, они напуштају ранији српскословенски
преводити; ту се, у »гражданским росијским и историческим књигама« упознао са световном науком и модерним духом, чији ће апостол у српском народу доцније постати.
у Немачку, а нарочито у Француску, и они ће створити »отечествену интелигенцију«, либералне и родољубиве младе људе, чији утицај ће се осетити 1848. Из редова тих »Паризлија« изићи ће први научни радници и школовани државници српски.
крај митрополита Стевана Стратимировића било је као неко мало »приватно учено друштво«, такозвани »Карловачки круг«, чији чланови су на седницама читали своје радове и водили историјско-филолошке дискусије.
Тако, између 1820. и 1825. у Новом Саду је радила једна жива дилетантска дружина, чији чланови су махом били ђаци правници (»јурати«), од којих су неки и сами почели писати позоришне комаде.
Настаје оно што је Тургењев назвао »гњурање у немачко море«. Отприлике у исто доба јављају се и појаве романтизма чији је носилац био Вук Караџић.
У том расположењу свога озбиљнога духа он је написао религиозно-алегоријски спев Лучу микрокозма, једино своје дело »чији предмет није из историје«, епопеју стварања света и човека, борбу Сатане против анђела, — најмање оригиналан свој
У правцу, он се колеба између псевдокласицизма који напушта, и утицаја народне поезије чији значај увиђа, али нарочито остаје ђак немачких песника, које је често и радо преводио.
Шекспир се почео славити, преводити и подражавати. Бајрон, чији утицај је био тако јак и пресудан у пољској и руској књижевности, код Срба утиче мање и посредније, али ипак осетно.
песме какву аналогију или слику, ја бих их упоредио с оним источњачким сабљама димискијама, чија оштрица сече главе, а чији рез блиста као огледало.
1828. учинио је нов покушај да живи у Србији. Он постаје прво члан »Законодателне комисије«, чији је главни задатак био да преводи законе за Србију. Караџићев посао био је да са немачкога преводи Наполеонов законик.
јула 1900. године. У књижевности се јавио 1848. моралним спевом Ананиа и Сапфіра или лажъ казнѣна, чији је сав значај што је спеван »на простом и слатком матерњем језику«.
Милићевић, Вук - Беспуће
одежди која му је била прекратка, са раширеним крстом на леђима, држећи у кошчатој руци ниско оборену старинску књигу чији повез бијаху изгрирли мољци да се, испод коже, на мјестима провидјело дрво, гутао и давио се у ријечима, прескачући их
“ И он, не знајући ни сам зашто, пође. Било је јутро; сунце још није било ојачало и падало је на крошње шљива чији се плод плавио у грању; гране које су се нагињале према путу, биле су обране од пролазника; прођоше редом крошњатих
старих људи да та црквица бијаше сазидана на рушевинама једног, од Турака спаљеног и са земљом сравњеног манастира, чији се темељи познаваху у трави између неједнаких каменитих крстова и гробних плоча.
јој се да одлази одовуд сасвим друкчија у души него што је дошла, да се је измијенило нешто у њој, да јој је Уна у чији ток је она тако често утапала очи и мисли, однијела нешто из њезине душе и оставила празнину, замишљеност и чаму.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Не знам само чији је, а ја би’ лако с њим. Да л’ ниси ти откуд дознала? — ’Ајде, ћути ту па спавај! — обрецну се Каја, и Јова ућута.
Ниси дао барјак, а? — Па тако добио каменицу у ногу... — Па на чијој си страни био?... Чији си био барјактар, благо мени? — Био сам бурски... — Е? Баш бурски... — Бога ми, бурски, тата! Питај децу!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
а увече, кад старци одоше у дједов собичак, потрпан мраком и тишином, ту потече друга прича невесела тамна понорница чији се жубор само ноћу чује. — А она, мој Раде, наша Драгиња, удаде се — за кога? — за жандара. — За жандара?
добијао је сваког јутра чашу ракије и читав дан проводио у блаженом беуту, и не знајући у којој царевини живи ни чији крушац једе.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Узе мотику и стаде преда ме: — Миле, да идем? — Иди, Станојо, али лепо да скупиш кости. — Хоћу, хоћу! — А знаш ли чији ћеш гроб да раскопаш. — Не. — Стринин. — Нећу! — рече уплашено, пребледе и седе на земљу. — Што? — Нећу, нећу.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
човечество је подигло корак створења божијег на преузвишени степен његов. (Чији? Корака, човечества или створења?) Кад је један член Читалишта у следујућем числу сасвим невино примјетио, да се не
Лалић, Иван В. - ПИСМО
2. у корењу је вазда испод крста Што листа жртвом, а плод чији спас је, Према предању; нестабилна врста Трпи спасење, а не зна кад час је да покрене се у лежишту Адам; Праотац ове
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислим, некако олакшано... Излазећи, угасих цигарету у око Сигмунда Фројда чији је портрет висио на зиду ординације. Приметила сам да је доктор и то записао у нотес.
Њихов идејни инспиратор, извесна госпођа Јелисавета Т. Петровић-Поповић-Шулце-Тимофејев, натерала их да држе дијету, чији је крајњи циљ виткост!
Нисте ви криви — то је јаче од вас, а било је јаче и од сиротог Адлеријане, чији случај желим да вам истркељишем са пуно нежности и местимично лепих описа природе.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
плазма по бурном ткању, а то је време, у очајању, распукло било нулине нулке, тај импулс творбен, порфир ништине, чији одсјаји лик ми растуре по илузији рефрен-ауре те строшен трусим слухом тишине.
Седмо певање Издише пејзаж. Губи се мрење с Реке живота. Бели лијандер досаде тупе тоне у време које не тече, чији се калем не гласи брујем него у рђи Месеца смрклог гори у тврђи Камене нуле.
То буди очи одбеглих милина, у чији лан се, преко угарака, лепота глува сурвава из мрака. Поподне светли мудро, старославно, под живом водом с Божијега
Слаповит смех се извије у крик, а Босфор-стаклом хурија се рој разлети лебдив. - Чији ли смо лик? Са божур-ока наш се колор - јој! стропошта, сурва, те се жутне газ низ смарагд-море.
Отвори круну, Лепи сунцокрете, и огреј децу, анђеле у збегу, кроз чији страх се угарци разлете кад сумрак пусти вештице по снегу, а муња звекне Месецу о чанак, те онај проспе цицвару,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Изгледа ми лепо то што радите. — Радим по једном угледу који ми је дала маркиза. — Ви радите за маркизу чији муж има ловиште на Мањем? — А не, то је њен син који има тамо ловиште.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
се у камену црта и вијуга види тај запис увијен проденут пење се ка врху мождине и збија у редак цртеж мозга чији се напон више не сагледа одоздо а са неба једва да неко гледа мека га гоне слова дуж завијутка једино пуж у
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТРИФУН: Како ниси род? ГИНА: Па тако, род му је прва жена Прокина, а не ја. СИМКА: Па за чији се ти рачун, бога ти, толико исплака? ГИНА: За Прокин рачун. ТРИФУН: Па добро, Проко, а стабло, а гране?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И командир се наљутио. Неко је морао бити крив. По доласку у бивак наредио је да се удари по пет батина сваком возару чији су коњи рањави. Потпоручник Александар покушао је да ублажи заповест доказујући да су седла и камути нови.
— Сеци руку! — виче неко. — А-а-а!... А-а! — допире умирући глас темпирача, чији се очни капци лагано склапају, а руке све више опуштају. — Оставите га, оставите! — вели потпоручник Александар.
Испред нас протезала се змијаста заравњена коса, чији се десни бок, негде у даљини, спуштао постепено и губио између топола, у равницама Мораве.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Ово... ко је ово, а ?... дрекну још јаче у необузданој јарости. — Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио... — А, ти ли си?! Врисну полицајац и замахну камџијом.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
дар, обично од једног пара рубља, увијен у мараму (бошчу), какав најчешће дарива млада брекиња - врста шумског дрвета чији се плод једе (Сорбус торминалис) брод - пловно средство; место на води где се може прелазити или се превози скелом,
у турској војсци, водник челебија - млад господин; титула младића племићког рода чемерика - биљка из породице љиљана чији је корен врло горак и отрован (Вератрум) Џаба - на поклон, на част, просто ти било џемли пенџер гвоздени прозор
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Име оца? ВАСИЛИЈЕ: Милош, господине! Милош Шòпаловић, бакалин из Велике Плане! МАЈЦЕН: Пол? ВАСИЛИЈЕ: Чији? МАЈЦЕН: Мушки. Има вас четворо? ВАСИЛИЈЕ: Четворо. МАЈЦЕН: Јесте ви можда брачни парови?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Она је била удата за Јована Путника, чији је син, Гаврило, био генерал у војсци Марије Терезије, а Мојсије, владика Бачке.
Ја се сећам једног нашег центархалфа, наредника аустријске ратне морнарице, чије сам име заборавио, али чији горостасни стас нисам заборавио, како удара држаљем, као Тале у народној песми, и брани своју заставу.
Дошла су кола по мене, која ће ме одвести на положај. Каже ми да одлазим у један коњички пук, чији је командант један принц, па да пазим. Затим ми даје документа и пита ме, узгред, јесам ли Пољак или Србин?
Напред музика, затим један полувод пешадије, па мртвац, чији је сандук покривен црно‑жутом заставом Хабсбурга, а за сандуком на лафету, ја, као представник ожалошћеног величанства.
Покушавамо да нађемо ритам сваког расположења, у духу нашег језика, чији је израз на ступњу фељтонских могућности! Стих је наш занесена играчица, па своје покрете чини у екстази.
Они се намрштише, и одведоше ме пред једну Марију, над једним вратима, чији се камен расцветао, као стоструко водено биље, које су два анђела страсно гледала и кадила тамјаном.
Једна канта од бензина у трњу. Ту је, исто тако, био логор. У кукурузу видим један гроб. Ко зна чији. Код села Катомери 500 гробова Шумадијске дивизије. А ко зна колико је њих у њима сахрањено!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
!... Почињао је то један! — Па шта учини? — Луд човек! Шта има да учини?!... Знамо га сви: и ко је и откуда је и чији је син и шта једе у кући.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
белегије по љуту челику, а косачи се превили и сагли па једначито и одмерено размахују и секу меку и сочну траву, чији те мирис заноси и опија, те не можеш сит да га се надишеш.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Над њим виси са плафона већа лампа. Паланачка соба из осамдесетих година, у чији се стил унео и укус девојке која је погдешто примила одлазећи родбини у Београд.
ЈЕВРЕМ: За каквог Лазу кломфера? СРЕТА: И његова је листа јутрос потврђена у суду. ЈЕВРЕМ: Ама, каква листа? Па чији је он кандидат? СРЕТА: Социјалистички. ЈЕВРЕМ: Па зар и они? СРЕТА: И они, дабоме! ЈЕВРЕМ: И Лаза кломфер кандидат?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинској управи чији му се председник одмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се: Амос Коменски »Двојкаш«.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Велика је ствар, у времену расапа и раскола, Одбранити част једног придева ил смисао једног глагола. Теби, чији слух беше осетљив и дрхтав као брезик, Ову похвалницу сачини не Песник, него Језик.
БАЛАДА О СТАРИМ ШЉИВАМА Почетком априла, у воћњаку, бива Да сељак посече неколико шљива Натрулих, чији је век временит Премашио животни зенит.
УЧЕЊАЦИ И ЗИДАРИ Београд. Сењак. На Сењаку — вењак Под којим цео дан седи учењак Чији је посао стручна обрада Далеке прошлости Београда.
Далеко, иза три планине У високој трави птице се гнезде И светлост тече кроз славине У земљи топлој од давнине Чији су гранични стубови — звезде. Да коња ободем, да тамо одем, Не бих више био тужан ни љут.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Она се јавља као огранак северне екваторијалне струје, чији један део тече поред Малих Антила (америчка струја), а други део улази у Караибско Море и продужује даље ка
почиње формирати још за време ларвиног путовања преко океана; то језгро у току времена, добија концентричне прстенове чији број расте са старошћу јегуље.
На 2000 браса дубине човек би имао да издржи притисак од двадесет локомотива, свака са својим дугачким возом чији би вагони били натоварени гвозденим полугама.
Апарат има облик шупље металне кугле чији је пречник свега 45 сантиметара. На кугли се налазе три мала стаклена прозора од дебелог кварц-стакла, један, на
Кад је континента већ било нестало у дубини океана, јегуља, чији је бескрајно дуги низ генерација већ био навикао да се мрести и расплођава у његовој близини, продужила је и даље, по
колективно ритмичко кретање мешавине атлантских вода познато у Оцеанографији под именом »атлантских трансгресија«, чији је ритам у вези са ритмом резултанте космичких сила.
У првој зони, чији је центар само плодиште у близини Саргаског Мора, наилази се само на ларве до 15 милиметара величине.
Џон Виљемсон, чији је отац био поморски капетан и бродовласник, провео је још од ране младости свој век на мору и по морским авантурама.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Особито удовице, чији синови тек што настали, па место да предузму и почну водити бригу о кући, да замене оца, домаћина, а они почели
Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и
При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога: — Ово је од деда-Митриних!... Ово од ујка-Стошиних!... Ово од баба-Станиних, тетка-Магдиних...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Слутимо л’ кад ће тако бити? — Ко ће Још и то знати сред мистичне мреже Судбе, чији конци свуд око нас леже! Она чини тачно све оно што хоће: За нас можда рано, на време, ил’ касно, У људској вреви
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Странац, шљедујући њихову погледу, сврну свој на дијете, па видећи по одјелу да је властеоско, запита га: „Чији си ти?“ Како му се мали каза, он га је дуго гледао право у очи. Мала Елвира, као да заштити брата, загрли га руком.
Тај Павле чији је двор тамо на хумку, коме се нико не примиче нако његови кметићи и то у гомили кад раде. Света Богородице!
Сердар таман да заусти, да одговори на примједбе домаћичине, кад зачу топот коњски на улици. „Види, Стаке, чији су то коњи!“ Цура помоли главу на авлијска врата. „Чији ће, збиља, коњи бити у ово доба?“ рече Јока.
„Види, Стаке, чији су то коњи!“ Цура помоли главу на авлијска врата. „Чији ће, збиља, коњи бити у ово доба?“ рече Јока. „Богме два човјека на коњима.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
загонетки и загонетки скривалица, загонетке питалице засноване су на поставци: питање — одговор као обичан задатак чији је одговор махом неочекиван, изненађујући, не ретко и парадоксалан: Зашто се коњ води на појило?
— Гријех једнога све село плаћа. — Гријех најмањи зло је највеће. — Дваред греши ко се грехом хвали. — Чији греси, тога и кајање. — Стари грех нова покора. — Дигни узрок, дигнут’ ћеш и гријех. О ЛАЖИ — Лаж је мајка преваре.
— Јакој мишици свак’ стријеле додава. — Чија бусија (засједа) онога и даворија (побједа). — Чији су мнози онога и бози. — Ко (је) јачи, тај (и) квачи (тлачи). — Тко мало може, ваља да пуно трпи.
— По трбуху. 6 Питали Циганина: — Ко ти је највећи душманин? — Празна торбица. 7 Питала Циганка мужа: — Чији су ово силни коњи? — Наши. — А ко ову силу оседла? — Богме, сваки свога.
Доста сам вам дао сребра и злата, шта хоћете више од мене?“ Ово је био Сребрни цар, чији и јесте мајдан, али људи нису то знали.
Ракија радост, ово нам, браћо, била највећа мрзост. Њу пили а вазда се веселили! У чији смо дом, помогао га господ Бог, њега и његове синове и синовце; браћу и рођаке, кумове и пријатеље, ове овђе и све
(Ни једнога, јер не корача, него скаче) 386 — На којој страни има пас више длака? (На коју репом крене) 387 — Чији се траг познаје, а по земљи не иде? (Онај од кртице) 388 — Шта мање веће премеће?
— скраћено од Алађанин евлад — пород жвакалица — жвакање и оно што се поједе жежељ — подугачак и подебео штап, чији се један крај веже псу за огрљак а други за колац (да не би пас прегризао узицу) жерави — ждралови живина — жива
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Потом, пак, клепа у велико клепало, а онда и у бронзано, и позива све вас на јутарње славословље, чији почетак овако треба чинити: после лупања звона, тадашњи дневни јереј благосиља Бога и кадионицом назначује лик часног
15, 12) „И други ће познати да моји ученици јесте ако волите један другога“. (Јн. 13, 35) Знајте чији ћете ви бити ученици ово чувајући, видите коју ћемо славу и весеље постићи човекољупцем Владиком поучавани.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ВИЛОТИЈЕВИЋ: Мој камен? ПРОСЈАК: Твој, кафеџинкин, ове девојке, овог што чита новине, чији било! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Шта ти то причаш? ПРОСЈАК: Слушај... Ево овако...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Наћи ће се довољно остроумни[х] и правосудни[х] лица између браће моје који ће познати чији сам ја интерес и ползу пишући желио и искао.
се, иначе, бог славио кад не би било живи[х], а најпаче словесни[х] на свету створења, који[х] да нејма, вечни бог — чији би бог био?
Бог и[х] вишњи знао чији ли су, какви ли су! Кажу да су тога и тога свеца кости и | зуби; принуждавају људе да и[х] целивају и да милостињу на
Нађем неколико Сербов у Хилендару, који се ва век века с Болгари инате и не могу да се погоде чији је Хилендар. Мој добри и љубими Теодосије Карлов|чанин, и он се ту мора инатити.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кога год сретну, свак поздравља фратра и свак пита Стипана гдје је био дујо и чији је клапчић. Бакоња се чудио гдје толики народ познаје стрица, а ето су одмакли богзна колико од Зврљева!
Другога вечера пошто стиже писмо Пињатино, сјели фратри да вечерају. Бујас за налоњом поче да чати живот светитеља чији је дан. — Мали Јерковићу! — зовну Срдарина, прекинувши штиоца. — Шта велите? — одазва се Бакоња, ушав к њима.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Црни се каса и стоји усправно, врâне се мртваци у сукненој одећи, разбацани по снегу око касе пред општином, чији печат Аћим греје у недрима, мрле крви постају смеђе, па врâне и варају очи даје снег окопнео и да земља провирује.
— стеже му врат, тресе га и хоће главу о зид да му слупа. Од страха, Мијат се не брани. Гудиш у пустој кући. Они чији хлеб ждереш нису ту. Можда се неће ни вратити.
А ход јој још лакши и хитрији, и као да се у бедрима више њише него раније. Чије је, змијо? Чије семце, чији расад побадаш у моју градину? А нема ни месец дана како јој је говорио: „Теби у мојој кући нема живота.
А он постоји. Да њега кажњава за грехе, што се ноћу претварао да спава и прежао њен сан чекајући да у сну каже чији живот расте у њој. Чуо је само њено све теже и све гласније дисање. Све до јесенас она није тако дисала.
Василијев фес носио је најпре Аћим, то је мати желела, иако се стидео пред децом, јер однекуд су сви знали чији фес носи. После је мати дала фес млађем сину, а он је понео шубару од јагњеће коже.
Аћим се ломи на миндерлуку и не верује себи: после тридесет година рађа се човек у његовој кући. Чији се човек рађа? То што ће Вукашинова жена родити у Београду, није његово. Ни ово није његово.
Није осећала страх. Кораци су крцкали у шушкању лишћа и сувих гранчица, право на њу. Знала је чији су: он корача увек тако као да ће после сваког корака да стане.
Тада би се смрачио и, гладећи левом руком дугу браду, пошто би још једном осмотрио улицу, строго упитао: „Чији си ти, мали?“ Понекад му дете не би ни одговарало, занесено игром. „Чија си ти, мала?“ настављао је, стидећи се.
Ђорђе је удари по лицу. Јаукала је, плакала, раскрвављених уста. „Ћути! Адам није мој син. Чији је?“ „Мој! Мој!“ „Напоље с њим. Из моје куће напоље!“ оте му се и у кошуљи стрча низа степенице.
Он се довуче до врата, стаде, окрену се, и из њега провали: — Кажи ми сад, пред Бога ћеш, цркву ћу да ти подигнем, чији је? Она га погледа издалека, закрвављено. — Твој — рече тихо. — Закуни ми се. — У шта?... У Бога или у њега?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Ослободи ме, али пази да ме не позледиш! Дечак задрхта. Да не долази тај глас из пањића који држи међу колонима? Чији је? Од страха није смео да принесе ножић пању. Ако је неко унутра, могао би га позледити, могао би га убити.
по ивици тањира подсећали су на папрат, на чипку, на треперење месечине, а у средини је блистало нешто налик на осмех. Чији? Није знала. Пред сутон тањир је био завршен.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
дуж унутрашње стране шанца, од Стамбол до Видинкапије; мало је ко памтио и многе већ разрушене а доскоро моћне џамије, чији су се остаци и те како видели у овом крају, као што се већ готово нико није сећао где се тачно налазио конак дахије
Стане пред кућом на углу, некада господском, на спрат, кућом чији су зидови сиви од памћења а чији су прозори само делимично покривени лепо уобличеним решеткама, тако да испада да то и
Стане пред кућом на углу, некада господском, на спрат, кућом чији су зидови сиви од памћења а чији су прозори само делимично покривени лепо уобличеним решеткама, тако да испада да то и јесу решетке и нису, и јесте
Васи је у сећању један други 29. новембар, давнији но што је овај у чији је спомен улица добила име. Док су пролазили последњи часови тог 29.
немира нема много; други се један немир, трговине у бујању, овде оцећа и Узун пролази између различитог света чији се говори мешају и плету под замрзнутим небом. Иде у Управитељство вароши Београда, тамо, у дну Велике пијаце.
Долазе стаклоресци и старинари, крпе и бакали, они чији су дрвени дућанчићи били најрабатнији. Дуго шапућу, али се тај шапат не чује, кошава га понесе, у зору, над замућену
Букурешта, једне вечери кад је свет изгледао померен од хуке мећаве, случајно је чуо да ту, у близини, има мајдан соли чији је власник, румунски барон, у великој потреби за новцем. Порука га је, дакле, сачекала.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
М. Ракић ЦXXИX МАЛА ПРИНЦЕЗА Мала принцеза, чије су косе имале боју месечеве светлости, чији је поглед био модар, и чији је глас имао мирис жутих ружа, - мала принцеза је уморна од живота, и она је тужна.
Ракић ЦXXИX МАЛА ПРИНЦЕЗА Мала принцеза, чије су косе имале боју месечеве светлости, чији је поглед био модар, и чији је глас имао мирис жутих ружа, - мала принцеза је уморна од живота, и она је тужна.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Та звезда се не помера никад са свога места. Око ње се крећу све остале звезде у кружним путањама чији је полупречник утолико већи, уколико је уочена звезда удаљенија од ове наше звезде која се зове поларном звездом“.
речено, умро неколико месеци пре свога оца - овим речима: „Ти знаш, краљевићу Гелоне, да астролози зову светом лопту чији центар лежи у средишту наше Земље, а чији је полупречник једнак отстојању Сунца.
- овим речима: „Ти знаш, краљевићу Гелоне, да астролози зову светом лопту чији центар лежи у средишту наше Земље, а чији је полупречник једнак отстојању Сунца.
Да је у њу био дубоко зашао, доказује његово недовршено или можда само окрњено дело „Ефодос“, чији су остаци тек недавно пронађени.
За покретање клипа употребио сам једнокраку полугу чији је зглавак лежао на једној нози троношца. Обе славине које су били смештене на реципијенту, односно на чизми,
Тај обогаљени Сенат чији су чланови милошћу Наполеоновом дошли до моћи, части и славе збацио је Наполеона и његову династију са престола, а све
„На Карловој школи, чији је питомац био и Фридрих Шилер?“ „Да, на тој истој. Четири године пре но што сам примљен у тај васпитни завод,
у тамно сивом огртачу, са великим меким црним шеширом на глави, корачао је тешким ходом, ослањајући се на свој штап, чији је гвоздени врх одјекивао по шљунку стазе.
када наиђемо у којем од горњих слојева Земљине коре на трагове животињског света који се из основа разликује од оног чији остаци леже испод њега, не значи то да је он од једанпут створен, већ да се постепено развио у дугом раздобљу за време
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ето ону лаж ја сам напао. Јер слатка смрт и није ништа друго до песничка лаж или лаж са којом оперишу они чији је рачун рат. „Само да се ово сврши.
— заграјаше остали. Ја сам се прикупљао и неколико секунада размишљао сам да ли да физички нападнем студента, чији ме свирепи подсмех погледа доводио до беснила.
али шта то мари, баш зато је он и послан из штаба, где је био навикао да служи на потпуно задовољство дивизијара, чији беше љубимац...
— Ви сте бесмртно обрукали официрски кор, чији је углед иначе пољуљан — кида се пуковник. — Ето на сваком кораку брукамо се. — Зашто, молим, господине пуковниче?
ситно, слободно, скоро весело стрчавање низ стрме степенице невидљивих, као навикнутих да се туда спуштају, ногу, чији се одјеци губили у правцу заједничке Главњаче.
И Петронију Свилару, чији је мозак ураганском снагом раздирало и чупало нешто горуће, устрепта срце као неким надањем да ће се све ипак некако
Леђенски лепо осети како кроз њене жиле прође нека нежност, дубоко неко осећање симпатије за ту несрећну Каћенку, чији би живот она хтела да проживи — она, најжеднија живота жена на свету — а уместо свог ситног, ништавног живота; а после
и савршене оданости, растајући се, да одлазимо одмах иза тога, и то мирне савести, на сва она прљава места порока, чији ми је понор, мрачан као пакао, тек много доцније, у оним часовима самоће на фронту, букнуо пред очима у свој својој
Ја брзо одјурих својој вереници да је питам, да ли би хтела ићи на овај бал, чији програм хвалих, и са неком необјашњивом надом да ће она одбити да пође.
И, заиста, нађох га у једној светлој соби огромне болнице, чији су прозори гледали на улицу, а са угипсаном ногом, опруженог на једном гвозденом болничком кревету.
Ових дана кад је најављивана много припремана и ретка светковина свесловенскога соколскога слета у престоници, онај чији ћемо подвиг, тим поводом, покушати да испричамо, није за њу показивао чак ни обичнога интересовања.
он ипак разговор на друге предмете, причао ми је о трговини, о пословима, о стечајевима, о кућама које заступа фирма чији је он путник и дугогодишњи заступник, навео ми је „Преслицу“, Текстилну индустрију Д. Д.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А свемир је тако знатан, да нема те појединачне ствари чији би нестанак он уопће и осјетио. А тако је простран и богат, да нема ствари којој се у њему не би нашла замјена,
И тако ће се та моја вјечита бијела врата заклопити као надгробна плоча над једним непријазним изразом, чији ће отисак остати да лежи на мени док га не смијени каква друга импресија, и трајати једну своју малу вјековјечност.
Ј' аи перду мон Еуридyце и Сон тутта дуоло, нон хо цхе аффанни, био је онај крезуби, излињали глас старинских клавира, чији титраји сухоњаво живе и нагло се тање.
Једна од тих мазги била је резервирана за пренос самог дједовог покретног туша. Био је то велик лимени пладањ у чији су се обод утицале три мотке, које су на свом врху подржавале посуду воде са шупљикавим ситом на дну.
Више неће постојати ни трачка сумње ко је чији објект. И све ће опет бити тачно онако као што је било код њиховог последњег сусрета лицем у лице.
— Оно што се једино могло тражити. Немогућност да земља на себи носи и храни више симултаних човјечанстава, чији се број све вртоглавије множи, била је и одвећ очита а да би се разумно могла захтијевати демократизација Атханатика.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Станка га је знала по разговорима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка.
— Ђурица! — зачу се отуд глас, који га потресе свега, јер познаде чији је. — Ча-Вујо, ја сам... — прошапта он, дршћући као у грозници, и наслони лице на решетку.
Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата. Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену за леђима. — Чији си ти, море? — запита га старац. — Зар ме не познајеш, газда Јанко?
А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
На томе мјесту да забоду три ножа, па, кад се врате, по ножевима ће познати ко је остао жив, а ко је мртав: чији нож буде свијетао, тај је остао жив, а чији зарђан, тај је умро.
па, кад се врате, по ножевима ће познати ко је остао жив, а ко је мртав: чији нож буде свијетао, тај је остао жив, а чији зарђан, тај је умро. Ижљубе се, збогом, збогом, и оде сваки на своју страну.
— А да хоћу ли, мој златни ага, твој хљеб јести али ћу из дома донијети? — Твој, а да чији? Само то, вала, пише: ако би Влашчету премањкало хљеба, подај му да ти није арам оно што ти ради.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
” Ја имам речи: ви сте моја чеда Поспала, хладна, у повоју смрти — Али не ове што у мене гледа, Чији ће додир светлост за ме стрти.
Остала је прошлост моја још код мене, У њој спава моја снага, моја патња: Ја је гледам као тело хладне жене, Чији одмор уклониће моја пратња, Јер сад њено лице мртво само вене. 1912.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Међу послугом смо имали и неког разроког момка по имену Мане, чији је посао био да испомаже на имању. Једнога дана, Мане је цепао дрва.
Једва да постоји нешто што не може математички да се представи и чији учинак не може да се израчуна или чији резултати не могу да се изразе унапред, на основу расположивих теоријских и
Једва да постоји нешто што не може математички да се представи и чији учинак не може да се израчуна или чији резултати не могу да се изразе унапред, на основу расположивих теоријских и практичних података.
утисак, да ја можда и не бих следио малу варницу коју је дао мој калем и да никада не бих усавршио свој најбољи изум, чији ћу вам историјат сада испричати први пут.
“Високонапонски предајник“ је производ вишегодишњег рада, чији је главни циљ било решење проблема, који су неупоредиво важнији за човечанство од пуког развоја индустрије.
Према томе, као прво, то је резонатни трансформатор са секундаром чији је сваки део под високим напоном, има велику површину и намотаје распоређене у простору дуж идеалне цилиндричне
постојећих телеграфских централа или установа широм света; (2) успостављање тајне државне телеграфске службе чији рад није могуће ометати; (З) међусобно повезивање постојећих телефонских централа, или установа на Земљиној кугли;
Како ја гледам на свет данас, у светлу велике борбе, чији смо сведоци, уверен сам да би човечанству највише користило ако би Сједињене Државе остале одане својој традицији и
Када такво створење дође у контакт са другима, чији су управљачки органи потпуно неисправни, то чуло се јавља и он осећа “космички“ бол.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Препоручили су ми да што пре прочитам “Чича Томину колибу”, чији сам превод нешто касније нашао. Када је воз стигао у Праг, они су хтели да им, пошто-пото, будем гост у њиховом
А онда је одједном одјекнула чувена песма немачких исељешка , чији сам последњи рефрен, мада тешка срца, и ја прихватио: ”Ох како би тешко било остављати обрсие родне земље Када не би
поље да охрабри хероје који су умирали од рана; о Јевросими, мајци Краљевића Марка, националног хероја српског народа, чији су савети били једина звезда водиља Марку кроз његов буран живот.
Добар кукуруз и бујна поља дувана давала су утисак богатства, али једини свет који се могао видети, били су црнци чији језик нисам био у стању да разумем.
Изуми ових великих људи чији се ликови налазе на овој великој слици, видели су се на сваком кораку изложбених просторија.
Није им било право да их надгледа млади досељеник, тако се бар мени чинило, чији је страни нагласак, како су оне по неки пут говориле, ”могао зауставити и читав воз”.
имена, назвао ”друштвена углађеност”, ”Како ћу се осећати”, - питао сам се, - ”кад се почнем дружити са младићима чији родитељи живе у Медисоновој и Петој авенији, чији су претци били пријатељи Хамилтна и Џеја?
се осећати”, - питао сам се, - ”кад се почнем дружити са младићима чији родитељи живе у Медисоновој и Петој авенији, чији су претци били пријатељи Хамилтна и Џеја?
придавало је велику важност традицијама, и ја се добро сећам како би се идворски сељаци опирали ако би неки странац, чији назори не би били у складу са њиховим традицијама, покушао да се настани у њиховом историјском селу.
Од тога часа наше гесло је било да се може слободно маштати и шалити на било чији рачун, али на своју одговорност. Када су се коначно делфини, у поретку извиђачког одреда коњице, удаљили од нашег
писац је казао да се од њих очекује ”да успоставе контакт студената са два главна извора умног развитка: са творцима чији се лични утицај на умове новајлија не може ничим заменити и са материјалним стварима којима су радови ових твораца
је, углавном, последица мудрог програма и чињенице да у њему удружено раде угледни људи и научне организације, чији је основни циљ „да подстиче научно истраживање и примењује и шири научна сазнања за добро наше националне моћи и
Ћипико, Иво - Приповетке
И над том складном питомином дижу се високе голети, крцате поточина, шпиља и гудура, чији се врси љубе с натуштеним небом оловасте боје, које је боје и земља гдје се тешко живи, а откуда су њу доље у град
У побожним мислима и одрицању спуштао се у његову душу жељени покој. А кад зачу откуцаје сата, „блажене уре” , чији звук једва се издвајаше из хуке у луци, клече на голи камен и скрушено мољаше пригодну молитвицу.
Познаваше већ давно ту живу воду, заклоњену међу дрветима, што му је толико пута самцу жеђ загасила и чији је жамор, одмарајући се, слушао.
И он ће данас да се мрсом заложи и да га залије јаким приморским вином, чији мирис три дана се осећа, и трећег дана, штоно веле, „с коња обара ”.
света, осети се слободнијим, веселијим, и часом зажели да овде остане у овој питомини, али кад се сети њих, Примораца, чији жагор до њега допире, махом се сневесели: чудо што се они одвојили од њих Загораца! Ситни су, тесногрудни...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Поља с језером у чији понор, одражавајући се, силазе брда: Кроз огледала отиче орахова дворана као река. И све песме песника Кроз душу моју
“ И даље: „Убрзах корак до првих трговина чији су спољни зидови били у огледалима. Погледам се. Гле, све је на мени измењено, раст, одећа, осмех, лице.
Навешћемо у целини једну мању песму, чији стихови из двеју строфа имају исте односе, укључујући и синтаксичку и семантичку раван; дакле, имају исти структурни
књижевни текстови не висе у безваздушном простору сами по себи узети, него настају и живе у једном посебном времену чији сат навија и одвија књижевна еволуција.
колективна меморија на удару пројектаната новога општег тоталитарног поретка, и стога је књижевност, посебно поезија, чији је механизам заснован на активацији свега запамћеног, скрајнута у ововременим културним политикама.
било да се односи на његов сопствени рад и гледишта, било да се тиче области коју је посвећено обделавао или на епоху чији је савременик.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
!. ЖИВКА: Одлична. Човек од реда, као што ти и приличи. Почасни конзул Ни... не могу да се сетим чији је конзул; али за тебе је свеједно. Иначе, Риста Тодоровић, трговац. ДАРА: Боже, мајка, па зар ја нисам удата!?
ДАЦА (кроз зубе): Чудо! ВАСА: Па добро, како по женској линији, чији си ти? КАЛЕНИЋ: Моја је мајка још пре двадесет година умрла и рекла ми је тада на самрти: „Синко, не остављам те
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али чији утисак? Томча, који је из собе побегао у мрак, свеједно није ни ту сам: у потаји га прати и помно осматра исти онај Мил
да је доњи спрат увучен, собе тамније, понекад влажне; да је горњи спрат избачен напред, са великом светлом собом, чији прозори отварају широк поглед према чаршији, али и према периферији.
123 Са чије је тачке гледишта овде описана соба, чији је ово доживљај и чије опажање простора? Формално гледано, искључиво ауторово; стварно, међутим, знатним је делом
делима: они зависе од густе мреже прописа, строгих забрана које подразумева један вид старе, варошке културе чији нам је књижевни модел Станковић оставио. Њих на првоме месту чува породица као јако друштвено језгро.
У тако добијеној слици мале Софке најпре уочавамо њену необично јаку свест о хаџијској лози, чији је она последњи изданак.
Бирамо наш највише проучавани стих, чији је метар једноставан и нашироко познат: епски народни десетерац. Метар његов поставља следећа ограничења: стих има
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Слава теби који знȁде оздола, озгора Стећи себи поштовања — и самих злотвора. Слава теби, чији дари и краљеве красе! Ти си стекô много, много — али ништа за се.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Како да те сачувам од туђих Мисли у мени, док бивам све луђи, За вредну горчину, шупље двојство лика, Чији је раст одјек будућности празне, Што податно тражи начине пролазне Да бујалост своју непролазно слика.
срце слично ружи Оне су најмање измишљене Не мењају недељу за понедељак ИВ Два света је измишљају: подземни и онај чији је дан имитација невидљивог сунца Биљка са кореном изван овог света Отвара ветар и улази у празно не куцајући Продре
Читам на коленима предео који се отвара у бићу у камену празном где је скрита последња звезда чији сјај не вара. ФЕНИКС (ИИ) Смрћу измењена камен отвара Празно поље дозива гласом умири мора Једина птица што саму себе
То свемири се зачињу у мојој несвести у раскораку чији је одјек ово видело са измишљеним временом и сунцем пола у земљи пола на небу.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Бугари су овладали котом и наступају гребеном ка нама, — дотрчао је и извештава кривоноги капетан чији су митраљези на самоме седлу.
рововскога топа превалило се тело непријатељскога трубача, који жутом мртвом руком стискаше очајно металну трубу и чији... — Фу—грам. Проломи се ваздух за Душком. Одскочи, окрете се.
Петровић, Растко - АФРИКА
Камено доба западне Африке, као и Италије, изгледа да спада у време египатске и феничанске културе, чији се ситни предмети често налазе у тим каменим насеобинама.
Што више пловимо крај њих, склоп распореда овог острвља све је чаробнији. Сада је то једна бескрајна ривијера, чији најближи део има, усред овог зеленила, час жуто, златног, час дубоког до плавила, велики комплекс провидно љубичаст,
Пред подне све је нагло светло и блиставо од сунца, страшног сунца чији су зраци, као отровна копља, смртоносни. Доста је да им само неколико минути буде изложено теме или врат, да се голим
Седам крај њих. Они не прекидају своју тужну, ритмичну песму чији се мотиви непрестано понављају. Крај сваке строфе је врло занимљив; састоји се из једног допева који је, види се, без
Можда најлепше маске типа „бауле“, које сам икада видео. Једна од њих продужава се у две фигуре, чији су сексови, мушки и женски, увијени у крпице. За њу се види да је очигледно огромно стара.
Њине груди су ретко кад исушене. Напротив, оне корачају испршених груди, чији необично набубрели врхови трепере. Око бедара имају кратку плаву тканину коју саме израђују, од чвршће материје —
Велики фетишер стоји сад смешан и безизразан у средини гомиле, опуштених руку, ознојен под поњавом, са дрвеним ликом чији је израз једном за свагда утврђен. Тражим му да скине маску.
Тицало се друштво Вихиби чији су чланови чинили праве покоље у селима. Они су само људским месом спремали чари и отрове, и било са ким да улазе у
ме је зато, за тренутак, Африка унела у себе и показала ми своје било, кроз које бије крв врућа и тамна; своје срце, чији облик није као нашега срца, већ је мрачно и тешко, теже од њене земље и болније и непријатељскије од њеног неба.
То је сувише среће а да не изведе из стрпљења човека чији је живот условљен напором и мучењем. Није било сумње, што сам после и код свих осталих белих који се сретну са Н.
Он ми од своје стране показа свој дом. Прво што видех је то да су уз један зид неке камене степенице чији су басамаци дубоки једва по сантиметар–два и које су због тога остале заувек неупотребљиве.
имао везе са неком дивном тужном женом, чији је муж нека моћна личност. Жена је била готова да пође за њим, да умре за њега, а он је грубо одгурнуо, и насмејао се
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
у вис оним сјајним звездама, што онако нежно трепере и шалу озго неку меку, благу тишину и покој овој јадној земљи, чији се становници овако крвнички тамане.
С леве стране долећу и куршуми. Мајор Илија Марковић, чији батаљони баш тада улажаху у борбу, стао насред поља, очи му као у мртве рибе, зинуо, подигао и раширио обадве руке,
Осврте се — нигде ни једног ордонанса. — Г. Т........., — трчите опет ви. Ма који и ма чији био онај батаљон, одмах, одмах га узмите и брзо брзо га водите тамо откуда су тражили помоћ.
! — узвикнух ја још пренеражен. — Хи, хи, Стојан ми је име. Ама немој да ме стежеш толико; боли ме. — Ко си ти? чији си? одакле си? откуд овде у логору? међу војском? — Бежанац, мали Стојан бежанац!... Ај, мамо, мамо, моја слатка мамо!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Предвече наишао је један официр из пука, чији су се војници братимили данас са Бугарима. Прича нам да је одмах поведена истрага, и да ће тај батаљон бити смењен у
Кроз прорезе на избаченој земљи, налазиле су се пушкарнице. На одстојањима лежале су пушке, чији су бајонети штрчали кроз пушкарнице у поље. По дну рова, била је расута слама која је била доста угажена.
Одговарала је равнодушно, као да је реч о личностима које су далеко. — А онај господин, чији сам глас чуо... сигурно је брат? — Не... наш газда. Заћутали смо.
Приметили смо исто тако у Тулону да сем морнара, чији су се бродови задржавали привремено у луци, других униформисаних лица није било. Све је отишло на фронт.
Нашто цео народ стављати под нож за... не знам чији рачун! — Немој да се „пребациваш“ толико! — вели Лука. — Зашто?...
А услужно ће устати кад угледа странца... Познаници из паланке довикивали се преко улице, или свраћали пред кафану чији су столови закрчили половину улице. Шофер је очајно трубио и заустављао ауто.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1780 (а коме данас нема трага), штампао је, срећом, и ову песму Козачинскога, чији изразито барокни стил је у толикој мери годио Рајићу да га се није могао, а још вероватније никако није ни хтео,
СПОМЕН (стр. 175). Први пут објављена у забавнику Српска зора Беч 1836, 174—5, чији је уредник био сам Спиридон Јовић.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
За мном, ко се часним крстом крсти и чији су стари на Косову кости оставили за вјеру и отечество! — вичем ја кô рис, а обузело ме некакво снажно дрктање и
Судац (у себи): Шта ће ово сада да буде?... Истина је то све, Давиде, па шта онда? Давид: А знате ли ви чији се синови још у тој вашој школи, терезијанска што јој се вели, уче? Судац: Не знамо. Давид: Не мере бити да не знате?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
XИВ Тражио сам једно ново небо, да бих Загњурио душу са сновима свима, Душу пуну празних осека и плима, Душу, чији кути беху лажи сити.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Изразит је и контраст између трговине, чији је интернационални карактер видљив и у терминологији, и пољопривреде, у којој осим домаћих готово и није било других
Уз то је Караџић, доследно веран фонетском начелу, искључио из употребе ћирилско слово за онај стари словенски вокал чији је различити развој по дијалектима створио контраст између екавског и ијекавског изговора у новоштокавском дијалекту.
Пред крај 19. века јавио се, прво у есејистичкој прози, тзв. београдски стил, чији су протагонисти били писци широке културе, одлични зналци многих језика и светске књижевности.
Мрњавчевићима супротставља се рођеном оцу и стричевима, који се отимају о туђе царство, а слуша своју мајку Јевросиму, чији часни савети добијају пословичну функцију ("Немој, сине, говорити криво,( Ни по бабу, ни по стричевима,/ Већ по правди
пољски тринаестерац), барокни орнаментализам, драма. Схоластичка гимназија у Сремским Карловцима (1733-1739), чији су оснивачи ученици Кијевске духовне академије, била је прво жариште нове, барокне књижевне културе.
). Док је проза тежила патетичној и лирској осећајности, у поезији је преовладао идеал учености, и то оне врхунске, чији су узори у класичној култури. Из те оријентације поникао је први српски песнички стил, класицизам.
Када се, после слома Првог српског устанка (1804), чији је учесник био у 26. години живота, нашао у Бечу, он није, по властитом признању, ни помишљао на књижевни позив.
Вук о свему приповеда мирним, епски незаинтересованим стилом, настојећи стално да одржи став објективног хроничара, чији је главни циљ да истинито сведочи.
Најпотпунији израз нови правац добија у приповеци из народног живота ("сеоска приповетка"), чији су творци Милован Глишић (1847-1908), Лаза Лазаревић (1851-1891) и Јанко Веселиновић (1862-1905).
Оно је било и део програма нових књижевних покрета, чији су манифести преплавили европске књижевности најпре уочи рата, а онда и после рата.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Вечито се сунча, пари и лечи. Не зна ништа, нити може ишта. Па тако исто, ено чувени Поглаварци, чији су стари закупљивали и наплаћивали данак.
Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати. За све се он унапред постарао. — И сад збогом! Срећан вам пут!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л. сваком детету, штуцује их маказама, па чији ујутру највише истера, то дете је најсрећније (СЕЗ, 40, 65). Девојке удаваче уочи Ђурђевдана откину подједнако два
У Лици жене уочи Ивањдана намењују по један струк сваком чељадету, и ујутру пре зоре гледају их, и чији је струк увенуо, тај ће бити болестан и исте године умрети (Беговић, 123).
тројици младића: сутрадан ‹свака› позове неку своју другарицу да одвоји један струк, и чији струк одвоји, тај ће оној што пита бити суђеник (СЕЗ, 40, 1927, 46). Кад к.
обзиром на то да се биљка зове и мајкине очи, није невероватно да жаба овде означава неко старинско женско божанство, чији је она атрибут (упор. ‹ѕ. в. Пшеница›). СПОРИШ Еіѕенкраут (вербена оффіціналіѕ). Спориш.
С. се јавља у извесним враџбинама праликом сабирања пољских плодова — враџбинама чији циљ није сасвим јасан. У нишком срезу кад се оврше последње жито, поред осталих магичних радњи, кроз пробушен с.
На Ивањдан устану пре сунца и гледају цвеће у ситу: чији су струкови весели, то је повољан знак; а чији је струк увенуо, тај ће умрети те године (ЛМС, 139, 85).
На Ивањдан устану пре сунца и гледају цвеће у ситу: чији су струкови весели, то је повољан знак; а чији је струк увенуо, тај ће умрети те године (ЛМС, 139, 85). ТОПОЛА Паппел (популуѕ алба).
Као апотропајон, утук, т. се нарочито радо употребљује у борби против мртвачких демона, и против покојника чији повратак жалимо да онемогућимо. Пре но што се мртви спусти у раку, боде се т.
је саставни део обреда са колачем званим »саборник«, који меси уочи свадбе у младожењиној кући девојка чији су родитељи живи и који се, кад падне мрак, износи на дрвљаник (место где бораве душе), где се у њега забије ракљасто
Сутра гледају по тим цветовима колико ће ко живети: чији је цвет увенуо, први ће умрети« (СЕЗ, 80, 1967, 299). У Каставштини употребљавају је у гатању деца и девојке.
Ћипико, Иво - Пауци
И дијете, заморивши се тек наслућеном страшћу, подметнуло би своју руку испод њене масне, плаве косе, чији воњ сјећате на мирис меке, испране вуне и — тврдо би заспало.
Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека... А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дршће од узбуђења... А мјесец излази и три уре већ минуше...
— Гони ти .... али, вељу ти, није моја. Крава је Илије Смиљанића, дао ми је на по. —А чији је во? —Петров, дао ми га на изор... и ради њега, вук га заклао, одсјече ми главу, а за ништа!
— А ко их је дао? ... Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су? Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити насигурно коме сељанину, па га избавит'
Пред њим се простирало оно безмерје, заокружено њеним брдинама, чији су голи кукови у шарама плаветнила, рекао би — управо висе у ваздуху.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Затим је пришао Јевђеније са стрелом чији је врх усијао на пламену, мрмљајући све време неке неразумљиве речи. Гурнуо је потом стрелу у засек на јарчевом врату
Не видим му одавде лице, верујем да је пуно брижности и сажаљења. Чији је непријатељ тај умирући бедник што се, напуштен од свих, сувишан и непотребан бори за оних неколико дахова који су
“ Никанор зна да га нико међу монасима не воли, исто тако зна да игумана на чији је положај бацио око воле сви. Али зар и монаси нису само људи: и њима је потребан вођа, а вођа није онај који је
Никакви путељци до ње не воде, изгубљена у овом зеленом вртлогу чекала је на нас тројицу као девица на чији трбух још није пала мушка шапа.
Њене мишје очи су колале од метиљавог младожење што је крај ње седео, преко пијаних сватова до лепог, кршног Дадаре чији су је погледи час миловали, час скидали до голе коже, час љубили, час уједали до крви.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
кугли, виде он и Александрију, једну тачкицу; и њу веза у мислима са Сунцем, па поче расуђивати овако: Троугао чији врхови леже у Александрији, Сијени и у центру Сунца, чудног је облика.
И у томе је календару свака четврта година преступна (као и у Јулијанском: она чији се број даде без остатка поделити са четири), но то не важи за секуларне године.
Дубровачка република беше тада једина хришћанска држава чији су грађани имали право да слободно тргују у турском царству.
Овом добро заоштреном оловком затегао сам тај конац у троугао, чији су врхови оне две чиоде и врх моје оловке. Сада померам оловку по хартији, али тако да конац остане стално затегнут.
Наутилус је једини и последњи изданак велике патрицијске породице чији, родослов иде чак до самог почетка камбриума; ниједан живи створ нема га старијег.
то време истопи се око полова снег и мраз, па се на наквашеном окопнелом тлу може за време дугога лета развити биље, чији је корен или семе у стању да презими дугу поларну ноћ. То су једини живи организми Марса.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Нек се памти на чији дом, кућу насрну! СВИ БРАТСТВЕНИЦИ (одлазе журно): Његову главу! МЛАДЕН (сам): А ја, ох, ја идем отрова да нађем...
од некадашње толико велике двоспратне куће са читавим редом соба, види се само крај од неколико Ташаниних соба, чији су прозори готово запушени густим решеткама. У те собе пење се степеницама. Ниже степеница види се Парапутина кућица.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
То је нарочито важило за вечеру. — У економским кућама је вечера одмор, и нећу да ми се залогај хлади ни за чији ћеф, па ни за љубав.
знамо која то тишина — смешила се стручно млада гробарка у разговору с једним парастосом, годишњим, доста веселим, чији су приређивачи већ поодавно претурили враћање из санаториума, тишину и остало.
Не знам шта ће бити од тог детета, као што, ако смем вама рећи, не знам право ни чији је. Мати и отац држе се као прст уз прст, а за њега много не питају, баш и ништа не питају; а и мали слабо иде к њима.
Свакако је и за радозналу паланку случај Милушићев био „јак”. Несрећни човек, некада шарени детлић на променади чији се прслук видео на сто метара; „маркиз” с лорњоном, и танком палицом коју је вртео прописно у виду мотовила; ташти
онако како је случај хтео да налећемо... Примали сте нас на велику бригу и велике трошкове, примали сте децу чији су родитељи живи...
Али је из тих очију провиривао не Јовин простодушни поглед, него богзна чији поглед, некако жалан поглед. Нос Павлов је био мало одвише крепак мајчин нос.
интелигентна, храбра, поштена, муке које сакрива Јеврејин док ослушкује шта кажу о њему они који нису Јевреји, и чији је свет... Идиот неки ми насрне на живот, а ја сам срмвљењ ја се сам смрвим!
један Грк учитељ радио у једном сопчету српске основне школе са оно неколико грчке деце, и с једним бројем српске деце чији су родитељи желели да им се деца колико-толико користе том наставом у језику, и с неколико старијих Срба дечака који
— А шта мислиш ако би се десило да ти и ја истога дана умремо, а остане сандучић с новцем — чији је тај новац? Сабијали смо у њега труд, рад, бриге, неке наде, и одједаред: новац тај нас не познаје, потпуно је
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
су ме и без вечере стрпали у кревет — искупили су се како моји тако и многи гости у другу собу да проведу не знам чији рођендан.
Кастилијанца дон Хиацинта Нунеца де Коркуеле, који је лично својим мачем одсекао главу Мухамед абу-Сахибу Барбароси, а чији је унук Дон Пелажио од Мондонеда, са Шпанцима из Кастиље, опколио Гранаду и протерао преко Гибралтара абу-Абдалу
пример, кроз велико стакло увеличанога политичара, великог државника, чија свака реч бележи епоху у развитку државе, чији сваки корак представља корак историје, чијој се мудрости гомиле клањају и који масама замењују олимпијске богове који
кроз велико стакло на мало, ти видиш умањеног државника; видиш себичњака чија је свака реч срачунато лицемерство, чији је сваки корак грабљиви потез, коме се клањају и кога обожавају плаћене гомиле и који је као старозаветски сараф ушао
То је трескање ногом о земљу тако важна ствар да онај водник чији вод тако треска да пршти калдрма под цокулом добија нарочите похвале.
Нешто слично ономе што се десило Таљерану, чији су политички трикови тако чести били да се свет и приликом његове смрти питао: „Шта ли је хтео с тим“?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Једна тешка разорна граната рину у близини и уз громовити тресак избаци земљу, чији комади падоше и међу нас. — Како, како? — запита некога телефониста. — Погинули?... Колико рањених?
У питању је био коњ!... Позвао је одмах сва три командира. Сав узбуђен, питао је чији је овај коњ... Загледасмо га и ми, али нико не може да га позна.
Јавио сам се новом команданту, и он ми је одредио положај. Било је то једно брдо, Хисар га зову, чији се предњи нагиб спуштао терасасто, са стрмим одсецима. Батерија је била одмах иза врха.
Да бих га прекинуо, јер нисам знао ни сâм како да му објасним што би му било схватљиво, запитао сам ја нега чији је он? — Мамин. — А где ти је мама? — Отишла да дође... — А тата? — Отишао у рат — одговори расејано.
Трамваји су застајали. Грци нас посматрали радознало, и помало чудећи се, као да не верују да смо ми она иста војска чији су изгладнели и подрпани делови дошли у Солун пре неколико месеци.
Гледао је замишљено преда се. На Катунцу и Пожарској Коси кркљало је. — Саопштио сам — извештава Лука. — Чији је то вод? — Потпоручника Војина... — Ух, богаму! — учини потпуковник Петар. — Он се једва опоравио од рана...
Свакодневно слушамо прасак топова... И ја немам ничим да напојим своју душу до успоменом на свога малога друга, чији ме ведар и детињи осмех подсећа на небо, кад се сунце рађа... Ово ти пишем као дежурни, док сви остали спавају.
Командант ми нареди да га пронађем и одведем команданту једнога пешачкога пука чији рејон треба да брани рововац. Пошао сам онако мамуран и неиспаван. На шао сам рововца у једноме потоку.
— Ја, оца му!... Ви га освојили? — Он се придиже и приђе. Рука му је била у гипсаном завоју и висила о марами, чији су крајеви били пребачени и завезани око врата. — Наравно, ми — вели прибрано и одлучно потпоручник Светислав.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ти, чији сам сад женик, која говориш хладно о смрти, док су по теби барбарства моја словенска и њини перунски врти, својом косом
Интервал између твог рођења и твоје смрти, изван којих: ко зна чији си, изашао је ван области деловања закона гравитације.
И телесним, једног човека, само су две крајности једног истог неразлучног и беспримерног механизма у овом животу, чији је један део, или један резултат, можда везан у другом.
ође има воде и снијега, и кртола, па доста, А јање које чувам, дижући га до овце, Колу ко и ође, А онда је сведно за чији нож и за трбух чији. ”Да, нежењен!
и кртола, па доста, А јање које чувам, дижући га до овце, Колу ко и ође, А онда је сведно за чији нож и за трбух чији. ”Да, нежењен! Чиме бих то чељаде преранио; У којој постељи да ме чека, И пошље чије, моју главу да загрли?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— лагано, као да с ножем забоденим у леђа иде, пође младић низ реку. Испред њега ишла је његова сенка. Иза њега пас чији му је врели језик лизао час листове ногу, час длан. — Зар тај пас толико вреди? — потрча Златокоса за младићем.
Временом се рибар Лука, обогатио и саградио велику кућу чији се кров црвенео издалека. Али, и старац и дечак продужили су да спавају у колиби од камена.
Ти си једини који би смрт могао да превари. Ако ми ти не помогнеш, ко ће? — пригрли мајка дете чији је живот смрт стезала леденом руком. — Ја немам шта да ти дам... — мајка заћута, а Варалица се замисли.
клатио коњаник на златном орлу, кад се, наједном, зачу звоњава, након које неки јако удаљен глас рече: — Очисти ме! Чији би могао бити тај глас? Осврте се дечак око себе, али од другова ни трага, ни зец ни лисица да протрчи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Остављен самом себи вековима, без пријатеља, без савезника, окружен леденом равнодушношћу „културне“ Европе чији је мир бранио, лицем у лице са једном мрачном силом која га је држала за гушу и давила, немоћан према природи, народ
Грујица Новаковић — по потпуности свога лика, по богатству црта, нарочито по својој надмоћности, чији су извори не само у физичкој снази него и у бистрини ума — највише се приближује Марку Краљевићу.
Еп као поезија феудалне војне аристократије стваран је за оне чији су преци (стварни или измишиљени) опевани у песмама“.
двору, на пенџер се Виде наслонио, па кад виђе кићене сватове, сам је собом Виде говорио: „Мили боже, лијепијех свата! Чији ли су, куд ће по ђевојку?
освојио Видин и у њему се настанио. Каравлах Радуле, Радул-бег је (свакако) Радул И Басараба, чији је син Мирче (1386—1418) потукао 1395. на Ровинама турску војску.
— поље у Босни, североисточно од Сарајева, „раскршће путева за Сарајево, Власеницу и Рогатицу“ гласовита пушка — чији се пуцањ далеко чује глоба — новчана казна, незаконит порез Глумац Осман-ага — турски јунак за кога не зна историја
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Куд ли то дјечак отрча, на чији знак? Прокин гај, запуштена, густа и прилично велика шума, на сат хода удаљен од подножја планине, био је одувијек,
— Авиони, авиони! — зачу се с њиве нечија вика. Иако нису знали чији су авиони, дјечаке спопаде необична зебња и немир. Губећи дах, пожурише у правцу школе.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Не свероваше, него се зато свадише међу собом: удри де, чији ти, па ти! бише се и секоше тај дан до ноћи. Тушта их погибе.
Свако љуто недоумљивање: од буне ври у небу. Карлагања велика а јунаштву нејма доби, нит се зна чији је мејдан ни разбојиште.
Беседа је ту разрока и старање се чудно. О чему чији посао није! Кроме једна приушница што би му за добро пристала! Ови вешто и добро о свему провиђају и упраљају, а ти ни
Но де тек исто смислите се о тому да који год чији слуга у господарски долап баци своју ушљиву и изблаћену ружну коју издртину хаљешину међу ново му чохали и свилено
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Хвалила га је и она и све тетке и стрине, а и мајка јој Ташана, чији је он најозбиљнији кандидат био, јер је био јединац, једнини наследник огромног имања, а сем тога, пример послушности,
Отимали су се и кошкали међу собом око тога чији је Манулаћ више. Мајка каже: мој је Манулаћ, а отац каже: није него мој; мајка каже: то је моја ћерка; отац каже: то
!...“ рече Мане. Протрља очи бојећи се да га оне можда не варају. Али не, не вара се! Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје. Лепо се ухватио и он у оро и води оро.