Дучић, Јован - ПЕСМЕ
НАТПИС С мора на чијој црној плочи Сва мирна сунца седају, До на брег смрти, с кога очи На оба света гледају — Понор по понор, где год
Видео је у том часу замркли Тибар на чијој је матици пливао велики штит јулског месеца. Ноћ је овде међутим бивала све љубичастија; звезде су залазиле; у даљини
Под ноћ, та јата стоје непомично по грању и земљи, и гледају својим хладним очима запаљени хоризонт на чијој црти залазе и излазе мирна и равнодушна сунца. Бродолом је избацио на то острво само њих двоје заљубљених.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
се ништа из баште, само зелена жабица се чује како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не знам у чијој авлији. Јули жао баш озбиљно.
француски језик баш тако нобл-језик, зар га не би говорила и гђа биргермајстерка Еулалија, као једна велика госпођа, у чијој се кући по три четири пута дневно пије чоколада, а купује хлеб с кимом умешен.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Кад телефон поставише иза капеле он уђе у испражњени олтар у чијој га мртвој тишини задахну осећање смрти, па се брзо попе на торањ цркве.
Африка
Оно што код нас значи жетву и храну, то је клас; овде, то је бујно зелено дрво у чијој се круни гоне мајмуни и са чијих грана висе змије.
за нова неба и нове земље, и никада ме нико није оставио овако насред друма по чијој се ситној црвеној прашини јасно види траг пантера који су прошли.
“ Ја сам задовољан што то може да се односи једино на Швајцарца о чијој се коси још може говорити. Пошто показујемо намеру да пођемо, свирачи и играчи лупају и табају, превијени сасвим пред
Данас је Банфора засађена свуда дебелим дрветима чије круне, пуне птица, мешају и преплићу своје гране; у чијој је сенци неколико кућица за беле; један диван врт пун хладовине и птичје ларме.
старо, мора да се у току векова пробијало кроз Судан, заменивши огромни Нил, где је свакако робовало, речицом Бобо, у чијој је бескрајној дивљини само собом могло господарити.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Али ни Пишчевич није записао све. Тих дана, и један други командант у Срему, из Земуна, гроф Вилар, у чијој се служби налазио и Подгоричанин, кога смо поменули, јављао је, у Осек, о немиру међу српским становништвом Срема.
Он је за њу, већ од прве ноћи у Визелбургу, био постао оно, што је сан свих жена. Мушкарац на чијој се снажној руци заспи, као да је меко узглавље.
Вишњевски, каже, који и сам има деце, у чијој су кући порођаји чести, спласнуо је, тако рећи, кад га је Ана, баш кад би напао, питала о деци.
онда, љутито, поче да тумачи, како је то све у најлепшем реду, и како се, ипак, ради о петом Трандафиловичу, у чијој је кући био, о истој кући – него је фенрик побркао оно, што је, о госпожи Фемки, чуо, а што је било, па прошло.
Јер, може ли нешто грозније бити, него кад жена види себе, такву, а зна, каква је била? По чијој вољи – питао се Павле, као и толики други – то тако бива?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
на острвцима направљеним од грања и земље расле висибабе и оне нарочите, златне перунике, какве се не налазе ни у чијој башти. Предложих Рашиди да одемо донде, поново давши Атаману знак да се чисти. - Припази на старку и џукца!
На тргу сам се зауставио, том тргу равном и округлом као палачинка у чијој се средини налази нешто као водоскок. Уоколо су клупе на којима су пензионери и бапци већ заузели бусију и посматрају
Црњански, Милош - Сеобе 1
Беху као излудели од промена. Ходали су брдом, у чијој сенци, доле, остадоше оранице, села, цркве, виногради које су видели са висине, као тице, а не као људи.
Где је некад живео, у првим данима свога брака, са женом, чијем се гробу и чијој се деци сад враћао, а у будућности, само ту безграничну, завејану Русију, куд мишљаше да се одсели, да би једном већ
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Ово лексичко богатство и домишљатост народа када је у питању стварање личних имена у чијој је основи именица „вук“, сведочи о важности и омиљености овог имена код Срба.
је онда не само даље разрадио ову трочлану схему, већ је, веома оригинално, уобличио читаву једну теорију ритуала у чијој се жижи налази средишњи, лиминални период обреда прелаза, којем овај аутор даје много шире значење и много већи
народном искуственом моделу који такође узима да је развој детета спор, полаган, континуиран и праволинијски процес у чијој је основи гомилање стечених навика, вештина и знања.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За људе и жене у чијој су машти размере света померене, за оне који усред подне, док сунце билионима свећа сија теби и мени, царе, носе неку
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Био је имућан човек, у чијој кући није било дана а да се не нађе кило кафе, литра »Баделовог« вињака и кутија чоколадних »наполитанки«. Таман тада.
их из руке у руку, са длана на длан и дували у врелу пару, која се дизала из располућеног плода земље и ватре на чијој су се кори цаклили кристали спечене соли.
Где су они срећни дани и она плитка река на чијој сте се обали смејали као шашави? Будиш се у нечијој охлађеној соби у туђем кревету за издавање, у коме је можда неко
риба пирана обрушавали на свако место за које се прочује да се у њему »добро једе«, па ипак, играјући се кључем на чијој је кугли писало златним словима Апартман 1, он рече: — Овде се сјајно једе!
Онда си скувала кафу. Онда сте доручковали. Он се пробудио и узео предњи део Политике, на чијој су насловној страни били неки нови ратови. Онда су ти деца узела други део, да виде биоскопски програм.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тада се племе договори да се свети племену у чијој је граници њихов погинуо. Спремало се велико зло, јер оба племена бјеху јака!
Под њима пукла дубодолина са селом на средини; долина се спушта ка дивном Скадарском језеру, по чијој се површини онога часа прељеваху различите боје. Иза језера назријеше Скадар.
Милићевић, Вук - Беспуће
Они прелазе преко стрњишта, пуних стогова, у чијој хладовини изваљени момчићи и пси чувају стоку. У даљини виде се коњи како облијећу по гувнима и чују се узвици.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— А, а. Па ти исп’о ка’ неки нови Катанић? Ниси дао барјак, а? — Па тако добио каменицу у ногу... — Па на чијој си страни био?... Чији си био барјактар, благо мени? — Био сам бурски... — Е? Баш бурски... — Бога ми, бурски, тата!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
После отпочну разговори. Моја мати је пита код кога је тога дана радила и на чијој њиви. После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Овако да уредимо: нека узме девојка три лозе, па нека посади у башчи намењујући коју коме хоће, па на чијој лози сутра буде грожђе, за онога нека пође девојка.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Јесте ли били у доњој кући? ПУТНИК: У чијој доњој кући? ДОКТОР: Нижи чиновника. ПУТНИК: Многи од нижи чиновника имају високе куће. То зависи од богатства.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Сада је деда дочекȏ дане да и сȃм слуша, у причи новој, о врелој крви, о светлој борби. Али о чијој? — О унуковој! Одгаји деда унуче славно, па се не стиди да плаче јавно.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
У пролазу смо одапињали лукове на чијој струни су стреле биле звоници, торњеви. Да ли то Слово живи у теби зато да још једном страда, мора ли да прође кроз
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кажеш ли некад, изненада, у добром друштву, још и сада, на чијој страни си? О, да л се сећаш како смо ишли, све улице ноћу обишли, по киши?
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
се померајући, пролазите поред прастарог скелета великог негдашњег једрењака, покривеног најразноврснијим шкољкама, у чијој се сенци крије мноштво свакојаких риба које ту у заседи чекају свој плен.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ЂЕЛ-ЂЕВОЈКО... (Играчи и играчице — „све мушко па женско“ — направе „шупље“ коло, у чијој средини отпочне да игра лаким потскоцима вешта и спретна играчица, која у десној руци држи киту каранфила.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Овако да уредимо: нека узме девојка три лозе, па нека посади у башчи намењујући коју коме хоће, па на чијој лози сутра буде грожђе, за онога нека пође девојка.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
и управљати, и водити и њим владати још и хрисовуљама блажених царева, којима се слободно и без потчињавања било чијој власти још тврђе привезује. Да имате непоколебљиву и неизмењену слободу, која неће никада пропасти.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
И гле случаја! Након њеколико корака, дуж једног високог зида, наиђе на цркву, у чијој пањези бјеше кип св. Фране. Из цркве допираше пјевање уз брујање оргуља.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко би још на то мислио? Хај! Хај! Насред школског дворишта растао је орах у чијој је крошњи пар рода свио гнездо. Мале роде, још голуждраве, гладно су отварале кљунове.
смешећи се, обухвати погледом класало поле и раскошну крошњу ораха на којој су се звезде и птице заустављале, и у чијој је сенци, и за најврелијих дана, било мирисно и прохладно. — Шта бих више?
Али путници из далека причају да на обали мора у кући од камена живи Златокоса се дечаком и мужем на чијој је капи извезена црвена жаба.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
реке, а још увек придолази, онда се њен сувишак одводи, за каснију употребу, нарочитим каналом у језеро Мерис, на чијој се обали налази славни Лабиринт, са својим палатама и храмовима, са дванаест дворишта и три хиљаде просторија.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
у овоме разумеш, али ја ти не могу исказати са каквим сам усхићењем, идући за њом, гледао у траг њене мале ципелице по чијој се ивици био нахватао згрудван, чист снег и у коврџице њене црне косе посуте сувим пахуљицама које се нису топиле.
И како је ужасно то да човек, чијој се снажној природи треба дивити, један човек који из неких узрока пати од дуже уздржљивости, па поред тога некако
И сад ми је мрско до ужаса кад се подсетим првих додира са онима, о чијој смо гордости и верности толико и тако наивно сањали доле у мукама, а о чијим гадостима сазнадосмо тек пошто прођоше
Богу што ми је она безначајна штета донела тако нешто неочекивано, и топио се и умирао у најлепшем пијанству, чијој се сласти никад нисам надао и које није било ни у каквом плану чак најсмелијих мојих ратничких снова.
То се знало по томе што се баш тада зачула звона вечерња отуд са цркве Светога Марка, у чијој је непосредној близини одвајкада становао и век свој проводио стари Палилулац.
Ја одлучих да не улазим унутра него да пређем с друге стране, на ливадицу, поред саме ограде, у чијој се непосредној близини налазио гроб за којим сам толико чезнуо.
Цела дивизија наступала је тако према Феризовићу, на чијој су северној ивици Турци давали отпор. Иза Феризовића, можда непосредно на јужној ивици његовој, била им је несумњиво
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
клавиристица у добром домаћем вуненом џемперу, с наочарима и с рупом од фистуле под вилицом, сједила је уз пианино на чијој су политури остали кружни отисци од мокрих чаша, а на крајњим је типкама, покост била нагорена од прислоњених цигарета.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише... Где си, лисната зелена горо ! Камо те, врело и топло сунце!...
кад је остављао пређашњи слободни живот, кад се одвајао од друштва и огњишта, па се упутио под закриље овога Вуја, по чијој наредби хтеде данас погинути.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У улици Брум, близу Бауериа, спазих једну радњу на чијој фирми је стајало презиме Луканић. Помислих да то мора бити Србин, па уђох унутра жељан да чујем језик који нисам чуо
А ти знаш да је стари Љубомир био у праву и да те је само бог сачувао да би у животу постигао много више од Гавре, чијој срећи изгледа сада завидиш.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
То је, разуме се, синтакса „београдског стила“, у чијој су изградњи активног учешћа узимали и песници. Уз то је код Дучића, у његовим путописима и огледима, реченица тако
И најзад, да наведемо барем један пример из прозе. И то из прозе Борисава Станковића, о чијој „невештој“ и „неписменој“ синтакси није писао само Дучић него и сви критичари редом.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
јасно показује, у извесном се смислу обнажује - како би рекли руски формалисти - да је јунакиња добила улогу лика у чијој се свести прелама опис који аутор у своје име даје.
ратници - „као излудели од промена” - прво гледају из горње, па одмах затим из доње перспективе: „Ходали су брдом, у чијој сенци, доле, остадоше оранице, села, цркве, виногради које су видели са висине, као тице, а не као људи.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Кнез Швиковић, у чијој је кнежини манастир, сишао у сабор и позвао колашинскога буљугбашу Сефера да са сејменима пође и припази да се одржи
Али самртно блед домаћин шапну да за то има дана унапредак. Јер његове снахе, чијој је деци поп кумовао, осећајући сав бол и срамоту за овакав дочек кума и побратима, заклонише га леђима и осташе код
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
птица један ненацртани цвет и још ће остати толико да се напише епитаф: две су звезде заноћиле у чијем срцу у чијој ноћи затим су два цвета никла из чије крви из чије крви и две су птице полетеле из чије главе у чију ноћ две звезде
Петровић, Растко - АФРИКА
Оно што код нас значи жетву и храну, то је клас; овде, то је бујно зелено дрво у чијој се круни гоне мајмуни и са чијих грана висе змије.
за нова неба и нове земље, и никада ме нико није оставио овако насред друма по чијој се ситној црвеној прашини јасно види траг пантера који су прошли.
“ Ја сам задовољан што то може да се односи једино на Швајцарца о чијој се коси још може говорити. Пошто показујемо намеру да пођемо, свирачи и играчи лупају и табају, превијени сасвим пред
Данас је Банфора засађена свуда дебелим дрветима чије круне, пуне птица, мешају и преплићу своје гране; у чијој је сенци неколико кућица за беле; један диван врт пун хладовине и птичје ларме.
старо, мора да се у току векова пробијало кроз Судан, заменивши огромни Нил, где је свакако робовало, речицом Бобо, у чијој је бескрајној дивљини само собом могло господарити.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Петербурга од 25. марта 1805 (в. Летопис МС, 1827, ч. 10. стр. 122—4), чијој је жени, својој куми, Трлајић послао песму Руска зима.
Одиста, рана смрт Павла Поповића Шапчанина дубоко је потресла омладину у чијој средини је он радио. „Чим је грозни глас о његовој смрти амо стигао” — писао је Јован Ђорђевић Светозару Милетићу 5.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
и мјесец помогâ сунцу сјат — кад се бој заче; и крваво је трајâ, хеј до око доручковишта, а нико ти не умједе рећ на чијој је банди већа погибија...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ниси је искрћио, већ је то, бивакарце, од давнина зиратна земља, а сваки комадић зиратне земље мој је!“ На чијој је страни права, не знам. Само знам да зато свијет ту њивицу зове Ни Давидова, ни царска, ни спа'иска.
Ћипико, Иво - Пауци
А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле, и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза; клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати.. .
Пред очитом објавом вјечности душа му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љубави, у чијој сили блиједила је и ишчезавала — у неизмјерности простои сама њезина дјетињска прилика...
Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора. Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Толико је огромна васиона! У тој васиони је наш Сунчани систем, чијој смо се величини малочас дивили, једна мала збијена гомилица сићушних небеских тела.
Сравнимо их, шале ради, са нашим женевским водоскоком чијој смо се висини дивили, и коју Бедекер саопштава са 35 метара.
Прашина од десет хиљада милиона сунаца! Огромних, и већих сунаца него што је наше, чијој смо се величини некад дивили и мучили се да је претставимо.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
великог државника, чија свака реч бележи епоху у развитку државе, чији сваки корак представља корак историје, чијој се мудрости гомиле клањају и који масама замењују олимпијске богове који су живели мећу људима.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Онај ко није знао о чијој је слици реч могао је поверовати да гледа Царичину ћерку или унуку, али Царица је била задовољна.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вукашин и Угљеша кренули су са својом војском према Адријанопољу, у чијој су се близини срели са Турцима. Код места Черномена, на десној обали Марице, дошло је 26. септ. 1371.
Од српских феудалаца који су помогли Лазара најважнији је био Вук Бранковић,1 на чијој се територији бој и одиграо. Уз Лазара су били и његови сестрићи Стефан и Лазар Мусићи.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Где је досада, онде је и псовка. Истина никаква не чува се у чијој беседи. К чему памет не служи, оно се ни дочути не може. Што носи врућу жељу, то ни на љутој зими не мрзне.
коју страну напусти јој Бог владу нека ти људи с постом, с мобом, покајањем, с деобом сиромаши присвајају се Христу у чијој но руци су кључи од смрти и живота.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
5, неком писару, у чијој је кондуит—листи стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за