Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
СРЕБРО Чистећи посну никољданску рибу великим кухињским ножем, трудна снâ по столу расипа крљушт, чисто сребро чију цену зимско сунце зна.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
БЕСКРАЈНА ПЕСМА Ви што се још нисте јавили из гнездâ, Чија срца трепте још у капљи росе, Чију страсну душу још ветрови носе, И чији дах топли струји с мирних звезда — Кад небројне очи отворите, када Пружите
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Каже ми гђа натарошевица, између осталога, да није само око тога било чију ће ’ћер узети. То би му, — каже, — поп Спира још и опростио; него је он дочуо да је онај, то јест поп Ћира, чак ишао
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Млад, плав, кошчата и извијена лица с пуном, кратком брадом. Сви су га знали, а и волели га. Колико пута бане у ма чију кућу, и затражи од домаћице: — Ракије да ми дâш! — Шта ће ти ракија? Хлеба да ти дам! — нуди га домаћица.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
утицају оне ужасне сумње да је можда нејака и слаба, пред снажном претњом оног надувеног џина кога није познавала и чију моћ није могла одмерити.
А они људи, чију јасноћу духа ја обожавам можда то и не заслужују, јер куцкасти дух и то није ништа. Нека, дакле, Христић ради како
Африка
су „сивилице (цивилисéс)“ па се скинути голи и играти свој там–там који се свршава либрички; и тада неће пазити ко ће чију даму стезати. Дискусија досадна и без краја: „Ја стезао, ја стезао ти, ја стезао мене!
Ја и сâм, кад сам се већ помирио са суседством, желео сам да га учиним сношљивијим: од поклоњеног ананаса, чију сам једну половину сам појео, другу половину дајем њему. Он сок од воћке меша са земљом и лепи на ране.
Одвојити га од фетиша, у чију снагу верује, немогуће је. Има их за које он плаћа и до сто франака, што представља дуге недеље рада.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тај четврти Исакович у Темишвару, Трифун, био је рођен године 1700, а учествовао је у ратовима Аустрије, у чију је војску био примљен још у Србији, од своје седамнаесте године. Био је то човек који је сад био ретко весео.
У башти је, међутим, почела да пада киша. Исакович никад дотле није седео за трпезом човека, чију је жену имао, и није се никад, ни надао, да ће и то у животу доживети, иако је много штошта био доживео.
Разлика, међутим, између његове богиње ноћи, у театру, чију је фамилију издржавао и плаћао, и ове сиромашне рођаке, била је велика. Исакович је то, иако није био женскар, запазио.
Био је заборавио где је. Коњ је за Исаковича увек био нешто друго, него за друге људе. То је, за њега, била животиња, чију је дивљину волео, чији је јуриш волео, чији је поносит корак волео. Чију је дрхћућу гриву волео, као неку женску кику.
То је, за њега, била животиња, чију је дивљину волео, чији је јуриш волео, чији је поносит корак волео. Чију је дрхћућу гриву волео, као неку женску кику.
Нека дакле буде чврста и не срамоти смрт, неког њој драгог бића, којег више нема, и чију успомену не сме вређати, узалудном виком јаука. Варвара се на то промени у лицу и уздиже на јастуцима, пребледела.
Према тој вароши, која је остварени сан, онога, на чију су реч, сви они пошли. При крају месеца октобра, те године, Исакович је, све чешће, чуо вест да ће царица пропутовати
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ово је снажан тип, знатне животне снаге, чију су словенску основу мање начели страни утицаји и етничка стапања него код источног или код панонског типа.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ (посрне и дрекне): Ко то, ако бога знате? АНТА: Онај чију си кућу на Теразијама и све остало имање ти наследио. СПАСОЈЕ: Та идите, молим вас; лудост, као да смо деца...
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
) — у грчкој митологији легендарно леп младић о чију су се љубав отимале богиње Афродита и Персефона; симбол мушке лепоте ажија (фр.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Исакович много живео са женама, злим и опаким, Влахињама, Мађарицама и Немицама, као уосталом и његов брат Аранђел, у чију се кућу склонила, али о коме зна да је исто тако много живео са Гркињама, Јерменкама и Венецијанкама, чији говор
Поразбољеваху се многи. Пренеразише се кад видеше вароши од камена, чудне мостове, справе чију употребу нису знали, читава брда наслаганих коса, које беху продане руским трговцима.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
традиционалних веровања као истинитих, односно упражњавање магијских обреда и обичаја који прате подизање деце, у чију се делотворност верује.
обичаја и обреда, с обзиром да оно подразумева лично учешће појединца, односно извођење неког магијског поступка у чију се ефикасност верује.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Стоњанин је вешто скакао с камена на камен. Млади човек се колебао између његових погнутих леђа, кроз чију је кошуљу пробијао зној, и стјуардесе која је све више заостајала.
Тако је срео девојку за чију врсту је већ одавно држао да је изумрла. Окружен сигурним средовечним женама које знају шта хоће и које то увек
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
) Све су то срхови, дрхтаји, описи чију трећу димензију тек ваља утврдити: Престадоше Ђурине и самарџијине шале, спласну разговор.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И то је превод, оригинал од талијанског писца Ф. Соави, чију Етику је Доситеј Обрадовић раније превео. Све су то преводи филозофских писаца, или боље рећи рационалистичких
Милићевић, Вук - Беспуће
И онда мишљаше на ову сељачку дјевојку чију је душу он сатро, служећи се њом само као средством да заборави за часак своје мрачне мисли или да истисне слику друге
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Питаш, чију, брале, — то не питај, Седлај коња, на веселе итај.“ Ја накитим што сам боље могâ И себека и коњица свога, Скупим
Лалић, Иван В. - ПИСМО
сама оруђа недовршеног нечег Што правда нас пред светом у овом убрзању, Кад увећани детаљ сведочи нам о слици Чију целину можеш да наслутиш у трену — Ако постоји та слика, ако постоји тај трен. А блажена је сумња, јер истиче суштину.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ишао је лежерно савијене главе, сав наковрџан и намирисан, са њушком на чију се негу трошило шест кутија најскупље помаде сваког јутра.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Од нагон-ткања врисак нам је брест под муњом, шарен. - Тесан ли је рам видика кружног, чију бледу чађ облина наших орумени срам! ИИИ Хеј, исток класа!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Сутра, сутра тек, иза седам брегова прићи ћy дворима обећаним, сиротиште је тамо за сироте чију поворку водим ево за руку кроз ноћ. РАЗГОВОР НА БОЈНОМ ПОЉУ Беше то празник.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онај који завирује у кокошарнике и на чију се главу спуштају песнице свих претпостављених старешина... Ето, тај мали пешак стоји сада као џин у овој црној ноћи
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Видео сам бретонске стене, облаке који доносе магле са јужног, леденог мора, и покоје стабло, чију ћу непознату боју однети у дужицама својих очију да је распем по нашим пропланцима.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Управо, о смрти он никад не мисли, и држи да се та »ствар« њега ни мало не тиче. Кад има да објави чију смрт, он приступа послу са истим мислима и расположењем, с каквим одлази да звони на вечерњу.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Шмит је у тој великој научној установи био један од директора у чију су надлежност спадале и субвенције за научна истраживања и мисије; тако је дошло до тога да добије поменуту помоћ од
Овога пута смо већ били добро обавештени о томе шта је то у ствари. То је Саргаско море, кроз чију централну област до данас још нико и никад није прошао, нити је могао проћи, од кога се, по могућству, што даље бежи и
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Коло: На чије ће дворе пасти? Чију л’ љубу обљубити? Паун: (Тада поскочи: загрли у колу кога хоће и пољуби се с њиме, па се онда он ухвати у коло, а
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Вила одречно одмахну главом. — Не Могу ти вратити сина! — прошапута. — А не могу ти ни одузети живот. Морнари чију си смрт скривио не примају те! — њено светлуцаво лице потамне. — Од данас ти ћеш бити кишна птица.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Који је на њеним девојачким груд'ма Сањао небо, Бога, рајске двери; И чију љубав чисту И дубоку Сва вечност не би могла да премери. Зар све да згази?... И на се мисли...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
На чију страну је стао млади Аполониос, не зна се, иако неки историчари науке држе да је био присталица Аристархов и правдају
имали добрих алата и многих искустава, али се њихова техничка делатност могаше кретати само у пољу тих искустава, чију границу не могаху прекорачити.
„Заиста, врло занимљиво!“ „Још огромнији но мастодин беше један, њему сличан, сурлаш, чију слику видите овде, а које се зове Динотериум, тј. страшило.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
зеца набасао на лево крило војске Миратове, открио нешто што је значило подвиг велике војничке вредности, откриће чију важност, уосталом, нико из Врховне команде никад није хтео признати. Маршовала је дивизија ка Иверку.
канте, коју опкорачи да је не би оборили борци, и наплаћује унапред од оних у којима нема личног поверења, или на чију се војничку част и Врлину не може рачунати.
сам се освестио и погледао, у мом загрљају налазила се главом мисс Тебе, сестра наша Енглескиња, велика добротворка, чију кошуљу (да споменемо само пристојно парче рубља) и сам носим на својим витешким грудима.
веровао да ће она ту и остати, и готов сместа да јој поклониш и живот, отворио си јој све из себе, из те ризнице чију дубину само ја познајем, тој несташној чели која сад само прозуји крај тебе и не сања да те је скрхала. Пази ти...
И тако је дошло до прве представе коју је режирао Мика, у чију се корист играло, али коју је углавном инсценирао и изводио Икета, а све у циљу: да вароши Шапцу, рођеном, дакле,
А онога истога датума кад Илија Васић, на своме алату Цветку, чију је интелигенцију увек нечувено узносио (па чак некога попа у суседном селу убедио како је тај исти коњ Цветко толико
Не памтим тачно колико је година прошло (али није много, кад сам у некој прилици случајно чуо да је мала Светлана, чију сам рукавицу давно био изгубио и заборавио, умрла. Али како сам ову вест примио не бих знао тачно да кажем.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тако си онда говорио. Онда ниси постављао питање на чију је то штету, онда нису биле важне разлике укуса, темперамената, ставова. Сад говориш као сасвим други човјек.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
нити га ја од тебе, него хајде да га измеримо — мој нека буде врх од његове чизме, а твоје нека буде све остало, па на чију страну претегне, нека буде и Петар њен.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Бол клонуо; магла и брегови Носе мис'о... и жеље се крију; Тамне слике, бледе као снови, Шуште пропаст, ко би знао чију! Спава ми се. Још да легне тело У тај сумор, мртав, што се вије.
Нама доћи неће Снови што се крију, Забуна живота коју крв покреће. К'о хаљину чију, Меку и у свили, Носили смо прошлост као срећу свију. Прошли су априли.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
био је бивши градоначелник, господин Бозен (Баузин) кога сам ја већ донекле упознао са овим и осталим својим изумима и чију сам помоћ настојао да придобијем.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Један крупан Србин, чију су пажњу привукли моја шубара и кожух, изненада се зауставио и обратио ми се на српском језику.
да немам никог познатог у Америци и да никог у овој земљи не познајем изузев Франклина, Линколна и Хериет Бичер Стоув, чију сам причу “Чича Томина колиба” читао у преводу.
Све ово илуструје оно што је Максвел подразумевао под материјалним појавама чију су праву суштину открили Архимед, Галилео и Њутн.
Он је такође био први председник Националне академија наука, чију је повељу одобрио Конгрес 1863. године, захваљујући његовим напорима.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Јунаку се у самртном тренутку лице искривило у ироничан осмех, који се тумачи као скврнављење Мајке Земље, у чију се утробу јунак управо враћа. И то изазива колективно страховање од опште пагубе.
Али, ако се Дисово опсесивно откривање онога што се налази „под покровом заборава“ може довести у ма чију близину, онда ће то најпре бити Борисав Станковић.
Знао сам за формалисте, а чак сам их прилично добро познавао. Али нисам могао да сазнам ко је то: Ј. М. Лотман чију књигу Предавања из структуралне поетике понегде у часописима цитирају.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Блешти зид на крају пута што никуд не води. Реч ватра! ја сам јој рекао хвала што живим тој речи чију поседујем моћ да је кажем. Њен пепео је заборав. Ако пред том речи скривим под челом ми поледица и дан поражен.
чијем срцу у чијој ноћи затим су два цвета никла из чије крви из чије крви и две су птице полетеле из чије главе у чију ноћ две звезде два цвета две птице нико не зна чије су нико не зна одакле су КРИТИКА МЕТАФОРЕ Две речи тек да се кажу
Петровић, Растко - АФРИКА
су „сивилице (цивилисéс)“ па се скинути голи и играти свој там–там који се свршава либрички; и тада неће пазити ко ће чију даму стезати. Дискусија досадна и без краја: „Ја стезао, ја стезао ти, ја стезао мене!
Ја и сâм, кад сам се већ помирио са суседством, желео сам да га учиним сношљивијим: од поклоњеног ананаса, чију сам једну половину сам појео, другу половину дајем њему. Он сок од воћке меша са земљом и лепи на ране.
Одвојити га од фетиша, у чију снагу верује, немогуће је. Има их за које он плаћа и до сто франака, што представља дуге недеље рада.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Још мало па ће почети да свањава. На путу нас је сачекао командант дивизиона, под чију команду потпада сада пета батерија. Командант је зауставио батерију усред букове шуме.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— И сад збогом! Срећан вам пут! И с тим обрну се од кола, не могући више да их гледа, нарочито матер, чију је главу видео како подржавана, наслоњена у снајкино крило, само се тресла, климала, и, из страха да је не би он чуо,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(СЕЗ, 16, 181). У Неготину и Кључу калуђери, кад уђу у чију кућу, дају домаћину и домаћици з. (Софрић, 98). З. има улогу и у љубавним врачањима.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
А онда одједном блесне љубичаста светлост и ја се нађем у пољу сред сочне зелене траве, међу крупним цветовима чију боју нисам у стању да одредим јер се мења: час је црвена, час жута, час зелена.
суву и пространу јазбину, нити неким изненадним буђењем градитељске жудње која га је нагонила да сместа исклеше дело чију је слику већ имао у глави.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Иза њих примећују се виногради кроз чију средину води широк, прав песковит друм. Из даљине чује се свирка сватовца. Доцније на друму почну да се назиру кола
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
с краја XВ века, који су заједно с Бранковићима војевали против Турака, и представљају их нежно као идеалну браћу чију љубав њихове жене или виле кваре; „историјског карактера ове су песме потпуно лишене“.
Извадимо три златне јабуке, положимо три златна прстена, нек изведу лепоту девојку, нека бира чију ће јабуку, ил' јабуку, или прстен златан! Машила се за коју јој драго, онога је лепота девојка“.
Саде бирај чију ћеш јабуку, ил' јабуку, или прстен златан!“ Кад девојка речи разабрала, сирота је, ал' је мудра била, беседила
Чије ли си дворе похарао? Чије ли си робље поробио? Чију л' љубиш под чадором љубу? Излази ми на мегдан јуначки!“ Скочи Турчин кâ да се придрну, једном крочи — до коња
њему иде Новаковић Грујо, голу сабљу носи у рукама, па дозива Грчића Манојла: „Стани, курво, Грчићу Манојло! Чију носиш лијепу ђевојку? Причекај ме, да мејдан д’јелимо, да видимо чија је ђевојка!
Ти чију ћеш одвести ђевојку на срамоту свим крајишницима? Не море те сјећи оштра ђорда, ни пробити пушка из кубура, а море ли
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Да не узбудемо кога што обедили, глобили, преотели што и с преваром занели и измамили, туђу ли чију оставу затајили, ако од крива ли нам човека што на силу преотели, све је то једно, ја ли слуге, слушкиње ли годиштну