Употреба речи чкаља у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Све је било почело да вене, а спржено у врућем, дугом, лету. Чкаљ, читав жбун чкаља био је ижђикао из земље и улазио у сваку авлију. Ујутру је, сад, цео Миргород мирисао на краве.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

одо говорити право: Ој соколе над свим соколовим', Шта ти мислиш, море, с послом овим, Што магарци њему се радују, Чкаља твога што они благују, Па ти вичу: здраво, мили побро, Мислиш да је и за људе добро?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Оно се тамо безбрижно ваља у густој шуми најљепшег чкаља, живи животом дембелан-краља. А мачку Марку казали неки: мачор је тамо господар први, сланину крка и сирац меки,

Зањака Сивко: „Ово тек ваља, ево и чкаља!“ Залуд га даље другови вукли, упорни Сивко не диже главе, звали га, звали, скоро и тукли, ал пусти ждера неће из

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности