Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
»Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« — А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Светац старе вире, — помогне му Букало. —Наш човек, родио се на чкољу ка и ми... —И бија од тежачке руке. —То је све истина, — потврди дум Андре.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ Е, куд се научило теја речи да збори?! Виде ли, море, како се кучиште научило да збори јоште у чкољу!“ — Ти што му напраји? запита’ га па ја. — „Та што да му чиним? једно ми је дете, знаш како је!
Ономад на славу једном беомо, код чорбаџи-Гана. И он си има сина... Свршија у Грац трговачку чкољу. Седимо си и чекамо да не послуже.
У сагашње време деца, — беше му! Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!... — Ама, де! — прекида је Калиопа. — Неће да зборимо за тој.
— Тој ли су твоје чкоље и твоје знање?!... Тој ли те учила даскалица у чкољу?! — загрме Замфир на мезимицу своју тако громогласно да из комшилука радознале женске полетеше на зид да чују шта је,