Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Љубомир Недић, у једном проницљивом и зловољном чланку о Змају, вели: ако ишта код Змаја ваља, онда су му то дечје песме.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У важном чланку Срби сви и свуда он сасвим русовљевски напада »вишу класу« српску, образоване људе што су се »потуђили од свога народа
1822. године, у већем чланку Додатак к санктпетербургским сравнитељним рјечницима свију језика и нарјечија с особитим огледима бугарског језика по
Утицај Светозара Марковића није био само на књижевном пољу. Своје погледе на књижевност он је развио и прецизовао у чланку Реалност у поезији (1870); после тога сам није више писао о књижевности.
Тај »нови поглед на свет« он излаже у опширном систематском чланку Реализам у науци и животу, који је ондашњем нараштају изгледао као последња реч науке и филозофије.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Дошао је, сиромах, да регулише пензију. Он се, у Галицији, био предао Русима, са куршумом у чланку, а затим је, у србијанској коњици, опловио Европу и искрцао се у Солуну.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тамо седи Рибарац и журно пише чланак: »о погрешкама, заблудама и гресима либералне странке«. У чланку проклиње час, кад му је први пут дошла у главу луда мисао: да буде министар.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ (више себи): Паметни, брате, ти новинари. Пишу, читају и разумеју сами себе. (Гласно.) Какав беше наслов томе чланку? ДАНИЦА (чита): „Реч-две уочи избора”. ЈЕВРЕМ: Па то, дабоме!
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Они које то занима могу наћи неке податке о експериментима које сам тамо изводио у мом чланку Проблем повећања људске енергије објављеном 1900.
Као што сам истакао у претходном чланку, да бисмо се заувек решили ових тешкоћа, морају се направити радикалне промене у систему и то што пре — то боље.
Када су први резултати објављени, у уводном чланку ”Елецтрицал Ревиеw” писало је да ће он постати један од најмоћнијих фактора за напредак цивилизације и човечанства.
године. У свом чланку који је изашао у јунском броју часописа ”Сентугу Магазине” 1900. године, као и у другим часописима из тог времена,
да се понови страховити сукоб који је само теоријски окончан, а чије сам трајање и главни завршетак тачно предвидео у чланку објављеном у листу ”СУН" 20. децембра 1914. године. Предложена Лига народа није лек.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У Максвеловом чланку у часопису ”Природа”, на који ме је упутио Тиндал, налази се и следећи завршни став: ”Хелмхолц је сада у Берлину где
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
о томе и Остојић, Захарија Орфелин, 100). Др Димитрије Кириловић је у чланку Популарност Орфелинове песме Плач Србије, Летопис Матице српске, децембар 1951, књ. 368, стр.
био преписиван и Горестни плач. Но не само у то давнашње доба, Плач је преписиван и много доцније. В. Боровић је у чланку Орфелинов Плач Србије у Босни, Прилози за књижевност ВИ, 1926. 101—2, забележио како је Коста Х.
први, али не и једини који је грешио: поведени свакако њиме, чинили су то и други, на пример Драгутин Костић у своме чланку Три песме о „паденију Сербије год.
Не много лојално јер са великим закашњењем, Ђорђе Рајковић је у своме чланку Из моје књижевне записнице, Јавор од 14. септембра 1880, 1169—72, изложио Новаковићеву погрешку из год.
” (В. бр. 8. Српске независности од уторка, 18. јануара 1883, 32а, у чланку Домаће вести; чланак је непотписан, али га је без икакве сумње писао Л. Костић.
П. Ненадовић) у Шумадинци ИВ, 25. фебруара 1855, бр. 17, стр. 66а. Стога не зачуђује нимало што Ј. Суботић у чланку Неке черге из повестнице сербског књижества, Летопис, књ.
Н. Радонић, преносећи у своме чланку Нешто о Глиши Трлајићу Молчанину, Даница 1863. (прештампано у Радонићевој књизи Молска мудровања И, Нови Сад 1878,
” У већ споменутоме свом чланку Н. Радонић је о Трлајићу забележио још и ово: „Знао је као дете лепо у двојнице свирати, које је обично при свирању у
Ту бугарску „верзију” Видаковићеве песме ја сам објавио у чланку Милован Видаковић и бугарска „народна” песма, Прилози за књижевност XВИ, 1936, 313—5.
1937. у чланку Један прилог изучавању наше „грађанске” лирике, Гласник Историјског друштва у Новом Саду, Х, 350—2. Песму сам имао у
Радонић је очевидно добро знао песму о војводи Шиподеру, јер говорећи о томе шта је „сирома’ човек”, он је у своме чланку О сиротињи — Јавор 1875; прештампано у Радонићевој књизи Молска мудровања ИИ, Нови Сад 1878, 114— 32 — забележио ово:
163). Први пут објавио др Владан Недић у чланку Необјављене песме Саве Мркаља, Зборник Филозофског факултета, Београдски Универзитет, Бгд 1959, ИВ—2, 415—24 (в. стр.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
прасловенска, в. Шулек, Рад, 39, 15. »Црни« г. (цратаегуѕ нігра и прунуѕ ѕпіноѕа). Речју »г.« обележава се у овом чланку и једна и друга врста г., јер се за њих везују иста веровања.
(Ацер пѕеудоплатаноідеѕ) и Фелд-А. (Маѕѕхолдер, Ацер цампеѕтре). Према овоме је јасно што су се у чланку који је написан на немачком под насловом Ахорн нашли заједно јавор и клен, који се код нас разликују (в.
По старом веровању Срба и других индоевропских народа — каже Чајкановић у овом чланку (Неколике опште појаве у старој српској религији, ГНЧ, 41, 1932, 167—228) — орах (и дрво и плод) је у вези са доњим
Пошто се и у тексту јавља само чичак (а у другом чланку немачки и латински назив означавају боцу, в. речнике Шулеков и Симоновићев), чланци су спојени у један.
Обред сваки пут посматра већи број људи (ЗНЖОЈС, 43, 1967, 137 ид). Боб (віціа фаба). У чланку Бадњи дан и Божић (СКГ, 11, 1924, 40) Чајкановић истиче »важну улогу« боба и пасуља у мртвачком култу код свих
(поред оних у његовом чланку): б. може бити и дубов; одређује се израније и зове се »весељак«; ко га сече мора се окупати и пресвући и навући
Сеновита дрвета. У Животу и обичајима народа српскога (Беч, 1867, 236 ид), у чланку Сјеновит, Вук каже: »у Грбљу се приповиједа да између великијех дрвета (букава, растова итд.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
одржим, те сам затим још чешће разбијао себи нос, чупао сестри косу, угануо једанпут палац на руци а други пут ногу у чланку, док најзад нисам једног дана просуо жар из пећи те упалио простирач на поду, затим чаршав на столу и завесу на