Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Како, море! — Однекуд наишли курјаци. — Курјаци!? — Јес', богами! Мени ноћас две овце здрпили. Да није чобанин надао вику — зло! — Е, е! — учини Трпко као не верујући. — Ја ти кажем.
Даде им и, брже-боље притвори прозор. Већ је близу подне. Чобанин Трпков давно отерао овце горе у чајир, и давно је требало да дође и да донесе помужено млеко механи.
— опет узвикну ћир Трпко и сав уздрхта. Витомир и Тиосав згледаше се крадом. — Богами јес' — вели момче. — Јутрос чобанин изјавио овци, кад тамо чајир сав разграден. Не се могао маћи од овци ни помусти ги не могао. — Ама баш све однесене?
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Ево лава! Узбуни се и у бјег нагну читав вашар. Водич медвједа стругну уз прво дрво, а неки чобанин у забуни узјаха његова медвједа умјесто свога магарета и зажди друмом.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
То су приповедачеви рођаци — стриц Ниџо, деда Раде, тетак, а затим кућни познаници и пријатељи, Петар Чобанин и Петрак Самарџија.
Такав је Петар Чобанин: вјечити најменик, старац без игде икога свог. Навикао од луди и на добро и на зло, он се најзад повукао од њих у
(Прича о великом чобанину) Ко задовољи истину душе, и дечју потребу за чудесним, прозрео је устројство света. Петар Чобанин знао је да разговара са децом: осећао је сву неважност, пролазност и необичност нашег постојања.
Пожури само, не оклијевај! (Повратак ратника) Деда Раде, стриц Ниџо, Петар Чобанин и Малиган Делија средишње су личности ове дечје митологије: њихова је заслуга што се, у стварном животу, нису превише
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ослушкујеш како на ниској колибици све кркеља танак чамов кров од нечијег хркања. То уморни чобанин, грешни најменик, мртвима воду вуче, свеци му помогли да још боље утврди сан.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад ујутру бео дан освану, дан освану и сунце ограну, уста чобан, уста и девојка, па се сташе опремати на језеро. Чобанин је весео, веселији него игда, а девојка царева тужна, сузе пролива па је чобан теши: — Госпођо секо, ја те молим
Не прође мало, а туда се јави чобанин и гонио је козе, док једна коза се тамо амо дође до оног мјеста ђе је ћемер био закопан.
Зарови коза на оном мјесту, а ћемер се укаже, те коза потегни, повуци, док извади ћемер. Угледа то чобанин, па брже боље прилети, зграби ћемер, поћера стоку па бјежи ондале.
Отац онога јунака био је рсуз, па је покрô једнога сељака и тако се обогатио. Они чобанин што је онуда са стоком наишô и ћемер ископô, то је син онога сељака што га је отац јунаков покрô.
Они чобанин што је онуда са стоком наишô и ћемер ископô, то је син онога сељака што га је отац јунаков покрô. Чобанин однио паре, јер су његове и биле а није ни он сам знао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Чувај се паса, господине! — довикну чобанин, па се и он диже те изиђосмо заједно. Огромни врхови оцртавали су се према звезданом небу и као џинови се надносили
Погледах у правцу села, далеко доле, одакле су светлуцале ватрице као из каквога понора. Ипак се нешто догађало. Чобанин не умеде да ми каже да ли је то увек тако. А шта и он зна?... Као да живи на неком другом свету.
Али наскоро допреше они поново преко неме планине. Око мене сви су спавали. Чобанин је дремљиво посматрао ватру и с времена на време подстицао огањ.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Све волове витороге; Кобиле се иждребиле, Све коњице путоноге; Овце ти се изјагњиле, Све овчице свиоруне. Чобанин се наслонио На гранчицу ораову; Туд’ пролази млада мома, Да поткине ту гранчицу; Проговара чобанине: “Девојчице,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ И после оде. Сиромах чобанин, дркћући дође колиби, и каже дружини што је чуо и видео. Чобани му се почну смејати, а он их моли да га пусте у среду
А чобанин му одговори: — Е, море, ја сијена немам; иди, пролази и не досађуј ми! Продужи свети Саво пут даље и, одмакавши се не
Онда рекне ђаку: — Ђаче, ђе оно би сијено и чобанин? Обрне се ђак пут чобанинове колибе, па погледав, — у чуду рекне: — Ух, оче, ено сада камено сијено и камене овце!
(Четири ноге и сто) 17 — Ти га ја, ти га ти, — ти га не мож’ погодити? (Тигањ) 18 — Увече сатера чобанин у тор сто црних оваца, а кад изјутра све бијеле? (Све би јеле, тј.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
126 42. ЈЕДНА ГОБЕЛА У КАО А ДРУГА ИЗ КАЛА. 127 43. СОЛОМУНА ПРОКЛЕЛА МАТИ. 128 44. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ. 129 45. КРАЉ И ЧОБАНИН. 131 46. КО УМИЈЕ, ЊЕМУ ДВИЈЕ. 133 47. ДВА НОВЦА. 134 48. СВЕ, СВЕ, АЛИ ЗАНАТ. 136 49. МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА. 137 50.
(Ђевојка, удовица и пуштеница), 42. (Једна | гобела у као а друга из кала), 44. (Лаж за опкладу), 45. (Краљ и чобанин), 46. (Ко умије, њему двије), 47. (Два новца), 48. (Све, све, али занат), а остале су све женске.
Вук Врчевић; 25. (Дјевојка цара надмудрила) и 38. (Дивљан) послао ми је Г. поп Вук Поповић из Рисна; 45. (Краљ и чобанин) и 46.
” Кад ујутру бео дан освану, дан освану и сунце ограну, уста чобан, уста и девојка, па се сташе опремати на језеро. Чобанин је весео, веселији него игда, а девојка царева тужна, сузе пролива, па је чобан теши: „Госпођо секо, ја те молим немој
о.” Онда дијете устане, па узме погачу и отиде кући, а ћосо остане гледајући за њим. 45. КРАЉ И ЧОБАНИН. Некакав краљ имао једну кћер, која је била много лијепа. Ње се љепота била разгласила по свијету.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
МИША 221 КРАВА И ВО 222 ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ 223 ЈЕДНА ГОБЕЛА У КАО, А ДРУГА ИЗ КАЛА 226 ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА 228 КРАЉ И ЧОБАНИН 231 КО ЈЕ ЧОВЈЕКУ НАЈВЕЋИ ДУШМАНИН 236 БЕКРИ-МУЈО 239 БОШЊО У СТАМБОЛУ 241 ДВА НОВЦА 245 МУДРА СНАХА 249 СИРОМАХ И
Кад ујутру бео дан освану, дан освану и сунце ограну, уста чобан, уста и девојка, па се сташе опремати на језеро. Чобанин је весео, веселији него игда, а девојка царева тужна, сузе пролива, па је чобан теши: — Госпођо секо, ја те молим
Цар, видећи то, пољуби је и поврате се опет у царски двор. КРАЉ И ЧОБАНИН Некакав краљ имао је једну кћер, која је била много лијепа. Ње се љепота била разгласила по свијету.
Син узме овце, потера их у шуму, и ту су пасле све док снег не паде. А кад снег паде, овце стану блејати од глади, а чобанин запевати из свега грла. Чула то нека стара девојка, па искочила пред њега и упитала га: — Зашто бе, чобанче, плачеш?
Вуну острижи те продај и плати сено, а јагањце дај те узми паре, а овце пак отерај дома. Чобанин послуша, и учини све тако како му је девојка казала.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
спава: Лепо момче, лице свеже, црте здраве; А већ доле вир је дубок, вода плава; Рибе мале лова траже, излет праве. Чобанин се тако смеши мило, боно! Шта ли сања и ког гледа сада у сну?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
“ Али се баш у том часу зададе путањом озго са планине стари колашински особењак и делија Рујо Луковић, вечити чобанин и ваздашњи планински колибар, иако из богате брњачке Куће.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ПРЕПЕВИ ПЕСМЕ ИЗ КРАЉА ДАВИДА РЕНЕА МОРАКСА ПЕСМА ПАСТИРА ДАВИДА Чобанин мој вечни Бог. У стаду му јагње ја. Води ме стазом твојом У тихи дол свежих вода.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
шкропи ташта зета кад јој као младожења први пут дође у кућу (СЕЗ, 19, 142); преперуга чељад у кући (СЕ3, 16, 157): чобанин на Ђурђевдан овце (СЕЗ, 19, 56); бајалица место на коме је болесник »ограјисао« (СЕ3, 16, 276); у воду у којој се гаси
Р. Ђорђевић, Идење у здравац, Караџић, 4, 1903, 208 ид). Кроз такав венац музе се млеко од оваца (ТРЂ, 1. с.). Чобанин меће најбољој овци на врат венац од лековитог биља, међу којим на првом месту од з. (Караџић, 1, 1899, 273).
Ј. се употребљава у манипулацијама при скидању чини (Беговић, 253). Од Бадњег вечера до Нове године чобанин, у Херцеговини, гони стадо ј. прутом (ГЗМ, 6, 1894, 380). На ј. изводи се живи огањ (С. Тројановић, Ватра, 77).
, 380), чобанин, кад дође да честита Бадње вече (Требиње, 379); о Божићу домаћин посипа полаженика, и полаженик домаћина (Гласинац,
МРТВА КОПРИВА Таубнеѕѕел (ламіум). Мртва коприва. При врачањима у корист стоке о Ђурђевдану, чобанин меће у торбу где је била панспермија бели лук, лист м. к., и влакно с леђа најстаријег овна (СЕЗ, 19, 51).
одређеног облика« (ГЕМ, 37, 167) — какав је, на пример, ђурђевдански шупаљ колач, помоћу кога се и врача и гата (чобанин музе стоку кроза њ да би имала млека, а затим га котрљне између оваца: »ако колач падне са шаром нагоре — јагњиће се
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
”Времена су се промјенила, и више није ко што је било. Ја сам битински чобанин, ал знам да је с ову страну Америка, и с ону Кина, Да једни трче за овцама и други за машинама, И да људи увече броје
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Затим закључа небеску башту. — Шта ли је са Звездом? — питао се Чобанин и свирао тако нежно да је лишће с врба капало, а месечина се као суза низ образ неба сливала.
Јесу ли знале лисице на брежуљку да већ преко костију мајки трче? Чобанин није скидао поглед с неба. Постаде глатка и као ћилибар жута свирала у његовој руци... — Ко је ово?
Постаде глатка и као ћилибар жута свирала у његовој руци... — Ко је ово? — упита се Чобанин једне ноћи пуне месечине угледавши свој лик у води. Сребрна му је била коса, танке као у птице кости.
Месец му је прохладном руком образ дотицао. — Ти, који не престајеш да луташ — обрати му се Чобанин — јеси ли видео моју Звезду? — Видео сам све звезде! — подиже Месец врх обрве. — Како да знам која је твоја?
— То је, сигурно, моја Звезда! — кликну Чобанин и задрхта: зар звезде нису вечне? Замоли Чобанин Месец да га понесе у посету болесној Звезди, али Месец се наглас
— То је, сигурно, моја Звезда! — кликну Чобанин и задрхта: зар звезде нису вечне? Замоли Чобанин Месец да га понесе у посету болесној Звезди, али Месец се наглас насмеја: то није било, нити ће бити, нека заборави на
Мудар је био Месечев савет, али Чобанин није могао да не мисли на 3везду. И шума, и језеро, и свирала подсећали су га на њу, били пуни њена сјаја.
И шума, и језеро, и свирала подсећали су га на њу, били пуни њена сјаја. Поче Чобанин да привиђа Звезду. У капи росе видео ју је, у лету свица, у оку гуштерице. Полако заборави на сан.
— упитала би се друга звезда, угледавши старца седе косе. — Је ли то моја Звезда? — упитао би се други Чобанин, угледавши звезду чије су се очи гасиле. Али, ни Чобанин ни Звезда нису ништа питали.
— Је ли то моја Звезда? — упитао би се други Чобанин, угледавши звезду чије су се очи гасиле. Али, ни Чобанин ни Звезда нису ништа питали. Само је Звезда Чобанину пружила руку и подигла га увис. Травке су очи отварале да их виде.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
МИЛИЋА БАРЈАКТАРА 683 66 ЖЕНИДБА СТОЈАНА ЈАНКОВИЋА 696 67 РОПСТВО ЈАНКОВИЋА СТОЈАНА 712 68 ЧОВЈЕК ПАША И МИХАТ ЧОБАНИН 719 69 ВИДЕ ДАНИЧИЋ 723 70 ЉУБА ХАЈДУК-ВУКОСАВА 730 71 УДАЈА СЕСТРЕ ЉУБОВИЋА 738 72 БАЈО ПИВЉАНИН И БЕГ
У песми он није војни старешина, племић, него човек из народа, чобанин не само по оделу (до онога тренутка кад скида бугар-кабаницу да би својим сјајним рухом збунио и преварио Роксанду)
ни на кантар мерити ни бројем бројити, да не зна шта би са ралом и воловима јер му није ни отац орао (зато што је био чобанин).
У свакој од тих ситуација он је обележен не као племић, него као сењак, као чобанин од оваца, као представник радних маса.
Ту је главна личност Милош Војиновић, царев сестрић, али који живи у планини као чобанин. На путу за Леђан, у самом Леђану и на повратку из Леђана његови подвизи су витешки, нема сумње; он кажњава шићарџије,
Лепо Стојан оправио мајку, како царски ваља и требује. 68 ЧОВЈЕК ПАША И МИХАТ ЧОБАНИН Чести паши муштулуци греду: „Ево воде чобана Михата!
Паша му је ријеч бесједио: „А забога, чобанин-Михате, буд ли има благо без хесапа, што одврже тебе у хајдуке? Што ли љуби Туркиње ђевојке? Рашта поби моје сератлије?
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК 33 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 35 КО ДВЕ ПТИЦЕ 36 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 38 ЈЕДАНПУТ У ПАРИЗУ 40 НЕКА СТИСКА 42 ЧОБАНИН САМ У СЕЛУ 44 РЕКОШЕ МИ БУДИ ПЕКАР 46 ЈЕДНОМ КАД МЕ ЗВАО РАК 48 ЈЕДНОГА ДАНА 51 ПЛАВИ КАКТУС И КЛЕКИЊЕ 54 ПОНАШАМ СЕ
Јавите нишком капитену Не мора се бацати по сваку цену Има још атлетских грана Слаткиши су спортска храна ЧОБАНИН САМ У СЕЛУ Имам једну кокошку Која зна да броји Свршила је факултет Али не знам који Имам једног вола Који
гуди Свршило је занат Код музичких људи Имам једну овцу Која много блеји Свршила је траву У једној алеји Чобанин сам у селу А немам ни плату Волео бих да сам негде На неком занату Кад је занат обдарен Лако је за храну Радио