Употреба речи чобаница у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

коњи, збогом село драго, крећем на пут растужена лица, а с брежуљка, са пашњака знаног, гледа за мном другар чобаница. Сама, пуста, завијена муком, маше мала поцрњелом руком.

Ћипико, Иво - Приповетке

Над главама им вјетар хуче и одбија се од голих кршева, а њима је у друштву мило и топло: грије их сунце, врео задах чобаница и младићки животи, скупљени један уз други да се заједнички од студени обране.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности