Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
То стадо, док је пасући милело, пратила је чобанка која је одмерено корачала за њим, а са плетивом у рукама. Ех, како је све кратко трајало!
Шта сад мислиш, побро мој, а? Кроз маглу у очима, зажарених образа... и онај гроб и чобанка, и снови наши и сва страдања, шта велиш: све нека иде до врага! Зар нисмо сви ми као и она мала Колета од Розена?