Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Крај врта каткад чобанче прође, гонећи овце застане радо, провири мало, па ујку пита: „Здраво, колега, како ти стадо?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
му што је он био јунак те је сестру нашао и избавио, пресијеку опуту да он не би могао сићи, па онда нађу у пољу једно чобанче код оваца, и преобуку га и мјесто брата свога оцу поведу, а сестри својој и ђевојкама оштро запријете да никоме не
Послије некога времена дозна најмлађи брат на чардаку да се браћа његова и оно чобанче онијем ђевојкама жене. Онај исти дан | у који се најстарији брат вјенчавао, он узјаше на вранца, па баш кад су сватови
На пошљетку дознавши да се чобанче његовом ђевојком жени, узјаше на кулаша, и долети у сватове баш кад су из цркве излазили, те младожењу буздованом
да га ухвате, али он не шћедне ни бјежати, него остане међу њима, па се покаже да је он најмлађи царев син а не оно чобанче, и да су га браћа из зависти оставила на ономе чардаку у коме је он сестру нашао и змаја убио, а то све засвједочи и
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Исто је као и онда кад га је отац водио за руку, не, он се увек држао за његов штап, и кад је био чобанче, ђак... лицејац, великошколац...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
315 ГРЈЕШНИК И ЛУДИ ИСПОВЈЕДНИК 316 ЧОБАНЧЕ ПРЕВАРИЛО ПОПА 317 СЛИПАЦ И ХАЏИЈА 318 ГРАДИ КО ИМА, А КРАДЕ КО НЕМА 319 КРЕПАО КОТАО 320 МУДРИЈИ ЈЕ МОЈ МАГАРАЦ НО ВИ
му што је он био јунак те је сестру нашао и избавио, пресијеку опуту да он не би могао сићи, па онда нађу у пољу једно чобанче код оваца и преобуку га и мјесто брата свога оцу поведу, а сестри својој и ђевојкама оштро запријете да никоме не
Послије некога времена дозна најмлађи брат на чардаку да се браћа његова и оно чобанче онијем ђевојкама жене. Онај исти дан у који се најстарији брат вјенчавао, он узјаше на вранца, па, баш кад су сватови
Напошљетку, дознавши да се чобанче његовом ђевојком жени, узјаше на кулаша, и одлети у сватове баш кад су из цркве излазили, те младожењу буздованом
да га ухвате, али он не шћедне ни бјежати, него остане међу њима, па се покаже да је он најмлађи царев син а не оно чобанче, и да су га браћа из зависти оставила на ономе чардаку у коме је он сестру нашао и змаја убио, а то све засвједочи и
Чула то нека стара девојка, па искочила пред њега и упитала га: — Зашто бе, чобанче, плачеш? — Ето што плачем, скапаше ми овце без сена.
прекосјутра, па очитај три „Оченаша“ и четири „Богородице дјево“, па у четвртак приступи са страхом да се причестиш. ЧОБАНЧЕ ПРЕВАРИЛО ПОПА Путовао некуда поп подаље из своје нурије, па дође у незнано село.
ЧОБАНЧЕ ПРЕВАРИЛО ПОПА Путовао некуда поп подаље из своје нурије, па дође у незнано село. Изнад села нађе једно чобанче, па желећи да у добру кућу дође на конак, упитаће чобанче: — Ко у овоме селу најбоље стоји, дијете?
Изнад села нађе једно чобанче, па желећи да у добру кућу дође на конак, упитаће чобанче: — Ко у овоме селу најбоље стоји, дијете? — Петар ковач, — одговори дијете — поваздан је уз наковањ.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Небо ћути, земља ћути, мир свуд влада; Све је немо, тихо, вечно, нигде гласа; Све бескрајно, недогледно, као нада, А чобанче вода носи без таласа. Од искони, од векова се постоји.
Ћипико, Иво - Приповетке
увалицама и свугдје гдје је стигла кад је за стоком у пашу ишла; а примирила би се тек кад би нашла које младо чобанче на осами, жељно друштва као и она; сјела би уза њ и часом се с њим упознала.
У љето, чобанче би, по обичају, па жалу голо скакало и купало се. Тада, гледајући га, она би се изула, подигла скуте и загазила на
А послије, кад сунце јаче упали и голо чобанче тако прожиже да му кожу на леђима пече, заклонили би се међу хриди, уживајући у благоме хладу на влажноме
Живјела би овако до смрти, и не би се ни с ким мијењала... Али гдје су сада они што их се са слашћу сјећа? Оно чобанче што се најрадије с њом играло на жалу, одрасло, пошло је у свијет далеко, у Америку.
Па онда оно чобанче с којим се најрадије играла на жалу, и мио утисак оних топлих љетњих дана, и пуста, страсна и пожудна снатрења, и све
— Оженио се! Ко зна хоће ли већ игда на шкољ свраћати? А што ради оно младо чобанче што се с њим иза купања, у заклоници, на испрану жалу испружена, с ногама у мору, сиграла „мужа и жене?
Ћипико, Иво - Пауци
У пећини се купе чобани, једу украдено месо... А погдјекад и цуре гоњају, ако која до руке дође... Што не би чобанче урадило? —Охладно је, — опази жена. —Изић' ћемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ...
—Што би? .... Што и увјек кад је слама код ватре... А, бога ми, она је била ватра... А њега знате, чобанче жељно ... —А што ће отац Војкан? —Не будали! ... Зар треба да он за то зна? Прелџије устадоше, ватра гасне.
Сељацима тек сада срце заигра и очи дођоше. живље: —Боже ко ће одбацити? Једно чобанче дугих руку, спуштених беневрека, неишчешљане загасите косе, јарких очију, приђе попу Врани и, дрхтећи од узбуђења,
Е, да! Поп Вране нареди Маши да му пода чашу вина. Чобанче испи и, отрвши уста рукавом од кошуље, прихвати камен из калуђерових руку.
Бацајући за последњи пут камен, чобанче се расрди и вели: — Не би бог! Поп—Вранин слуга љути се што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Одакле долази? Камо иде? Полако, задржавајући дах, прикраде се Звезда ка месту одакле је звук долазио и виде: седи чобанче, свира, гласањем фруле успављује ветар и трске, рибе лови. Загледа се Звезда у младића, не дише, не помера се с места.
Шта је се тиче небо! До ђавола и вечност! У светлом луку паде Звезда крај Чобанинових ногу. — Је ли то моје Чобанче? — упитала би се друга звезда, угледавши старца седе косе. — Је ли то моја Звезда?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Давно је нестало и топова и тобџија и малог Јованчета са сребрним токама. Понеко чобанче тако и заспи с главом уз камену плочу, сања чудне снове, а кад се од страха прене, дуго трља очи буљећи у овце, милује
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Па опет поче песма уз игру: За Раде комшијче, за наше сељанче, за наше сељанче, за младо чобанче! Јелке тамничарке! Јелке зулумћарке!... Ела да играмо! Ела да трупамо!