Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Жена је редовно само човекова играчка и често је исто онолико потпуна незналица као и жене у Малој Азији. Али међу овим муслиманкама има кадшто и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹⁰ Човекова судбина у тесној је вези са звездом под којом је рођен. Заправо, код Срба, а и других Јужних Словена, распрострањено
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
(Мостар, 1904), Три приповетке (Карловци, 1904), Скице (Мостар, 1905), хумористични спев, који је сам илустровао, Човекова трагедија или бал у Елемиру (Београд, 1907), Кир Герас (Београд, 1908).
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
И РЕЂИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА 380 АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА О НАРОДНИМ ГОВОРНИМ ТВОРЕВИНАМА Ни у једној области човекова стваралаштва не постоји таква неомеђеност и таква измешаност, са толиким појавама модификација и гласовних преображаја
Говорни изрази у великом броју случајева представљају уопштену, често профанисану грађу прешлу из разних области човекова физичког и духовног живота: из веровања и празноверја (нагазио на сугреб, сврби ме длан, устао на леву ногу итд.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Лете један за другим као гаврани, пак све истражују гди је ко умро; ни на оном свету душа човекова од њи[х] с миром не може остати.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
да упропастим ’наку девојку!«... То беху тешке муке, али, срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
и формалне националне културе и језика – на које је усмерила своје обликовне поступке – не престаје да открива општа човекова духовна искуства.
је један вид модерне, савремене поезије кренуо исцрпљујући и реактивирајући дуж целога културног памћења стицана човекова егзистенцијална искуства да би могла да их упореди са нашим данашњим духовним дилемама.
Овај неред и хаос у савременој се кибернетици и теорији информације назива ентропија, а човекова се култура дефинише као победа над ентропијом, као смислена организација.
Јер свака реч је пре свега, и можда изнад свега, двострана: знаковна човекова творевина која обликом посредује артикулационоакустичку материју дајући јој смисао, укршта непосредно, материјално са
68 Природни језик или човекова језичка делатност основни је, веома обухватан семиотички систем у коме се несумњиво огледа човеково моделовање света,
Другим речима, то је доста елементарна човекова симболотворна делатност, у основу је свеколике човекове културе: ту се учвршћују и канонизују, на пример, наше
Далека и заборављена човекова искуства, оне духовне вредности које је он уграђивао у свој модел културе, Попа готово на демонстративан начин обнавља
језика: његова улога примарнога моделативног система у људској култури, што му омогућује да кондензује и очува нека човекова духовна искуства и вредности из, каткад, врло далеких епоха.
и нека врло древна значења; најновије и неке врло древне слике, симболичке и митске; најновија и нека врло древна човекова искуства.
и у полету своме ипак суспрегнутих исказа из старих и најстаријих наших текстова; из њих говори и страх и нада човекова, али у личноме животном дрхату који су речи понеле резонира цело једно културноисторијско искуство (оно се и у језику
ближе испитивати конкретне поступке којима се Попа служи кад у природнојезичкоме медију враћа далека сећања и далека човекова искуства упоређујући их и узајамно пројектујући са данашњим, нашим духовним искуствима.
Овај неред и хаос у савременој се кибернетици и теорији информације назива ентропија, а човекова се култура дефинише као победа над ентропијом, као смислена организација.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
И понекад сва цпећа и сва несрећа човекова састоји се у овом несхватљивом нечем, што се повија и расипа по вољи ветра«. Дим, што сам га ја гледао, био је кобне
Ето та особина човекова (која се налази и код последњега зликовца, да увек некако тражи измирења и склада са собом самим т.ј.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Мисао, да би јој дао завршни облик у космогонијском спеву Луча микрокозма (1845) у којем је мотив библијског пада човекова померен са земље на небо и интерпретиран, с једне стране, у духу неоплатонистичке традиције, а с друге, помоћу
Али у исти мах помоћу језичког и културног памћења открива и другачија, старија човекова искуства. Од националних (Усправна земља, 1972) досезао је све до прасловенских (Вучја со, 1976) и универзалних
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Да би се грађевина одржала, била је некада потребна људска жртва; данас се то супституише и узиђује се човекова сенка. То се ради овако. Кад какав човек или чељаде дође близу до места на коме зидари раде, мајстор узме п.
СЕЗ, 86, 470). — К. има важну улогу и у многим другим приликама од човекова рођења до смрти. Новорођенчету за прво дојење »задојаљка« доноси на дар кравај, а жене, док дете доји, држе над њеном
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ни сурова рука човекова, ни његови топовски метци нису били у стању да га унаказе, јер све ране које су му нанесене начинише нам га још
Афродито са Мелоса! У теби поздрављам симбол човекова генија и женине лепоте. Како ме обузима носталгија гледајући нашу Земљу! Оставимо овај мртви свет, вратимо се натраг.
Зато се од Марсове површине види и најсилнијим догледима веома мало, много мање но што се то обично мисли. Но човекова уобразиља радо му пружа своју помоћ кад га очи изневере.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И у паланци човек има срца. Ја верујем у једину аристократију, у аристократију човекова срца. Дошла је јесен, богата, дебела сремска јесен, кад виногради, они са старом лозом и они са американком,
Ната, пожури, диже је. Опет се погледаше, са старачком оданошћу, у којој живи једна једина, последња милошта човекова. Мирка пустише унутра. Ната је почекала још минут два сама. Осетила је сузе, али се уздржала.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
друго, тамница је бар за размишљање необично погодна установа, а размишљање је једина и бесплатна и безопасна забава човекова. Само, треба умети размишљати, јер има их који ни то не умеју.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
старост и болест која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити ако не жена, та верна другарица н сапутница човекова? И он осећа да не може више овако остати! Укратко, чуди се како то може и једног дана бити без „домаћице“!