Дучић, Јован - ПЕСМЕ
не видим ти престо, Ти ми даде сумње мутно око ово; Но да вечно питам за твој траг и место, Усади ми бедно срце човеково.
И Мефисто позна то непознато осећање равнодушности које никада није имао ни Бог ни Сатана, и које је само осећање Човеково. Тада бог зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
кад их питате о причама и песмама, и тим кажу како су то беспослице и залуднице, јер то није „работа“, право занимање човеково. Чак се и у лирским песмама овога типа често реалистички осећа.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Мала црвенкаста, лудо храбра тачкица која се упутила некамо. Боже драги, да није то усамљено и очајно човеково срце које бежи?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Тело је човеково било смртно. Први је човек живео и умро. После њега људи су се множили, рађали и умирали, а Анђео смрти примао им
Ми смо, смем рећи, бивале и у Божјој служби. Бог је нас више пута употребио за своје божанске намере а на човеково добро... Шта? Не верујеш? Ево чуј!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ниједан други људски докуменат није, као овај, тако јасно и одређено изнео и одредио ”божанско право човеково.” Људи који су тај спис састављали, нису били обични људи, већ идеалисти најлепшег кова.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
То је чак стилизовано као човеково умирање, јер се канда прелази из једне у другу животну хипостазу. Са женикове стране, међутим, невеста је дочекивана
језик или човекова језичка делатност основни је, веома обухватан семиотички систем у коме се несумњиво огледа човеково моделовање света, односно разумевања тога света.
Ми немамо другог песника чије речи трепере у противречном доживљају нуминозног: кад је човеково вазнесење у исти мах и његово поништење. Отуда нам се око Настасијевићевих песама стално привиђа мистички нимбус.
У истој књизи или спеву сеже се, испод мита, у човеково обредно искуство када он доживљава свет као живу целину, када се враћа „извору живе воде“, а сама наша земља, коју смо
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Свака култура, разуме се, ставља извесна ограничења и забране на човекове природне нагоне; природно човеково понашање преводи у условно регулисано колективним погодбама.
Младеновом вољом, према томе, не управља сама баба, него помоћу ње или кроз њу управља и култура, која понашање човеково ограничава и ограничењима га усмерава.
И заиста, ауторов је опис све време посебно усмерен с једне стране на рељеф и пејзаж, с друге на тело човеково у одређеноме положају, с устрепталим чулима и узнемиреном свешћу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Цељ читаве људске цивилизације, свега људскога делања то је човеково благостање; али човек — он је сам себи цељ. Рат уништава човека и по томе је логични апсурд. — Кратко и нејасно!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тако они. Димитрије Очи су човеково проклетство. Оне нам служе само зато да би у своју бесмртну душу населили призоре ругобе и ништавило овога света.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Да, да, — загледао се доктор у човеково незнање — да, има Мимић ванредних способности, честит је до сржи, али нема те особине вокацијом сједињене, упућене,