Употреба речи човеку у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

И они говорише у своме заносу и разлагаху мисли нејасне онако као што долазе човеку у сновима, а израз лица беше им страшан, реч ужасна. — Мајку ми доведите!

Не знаш каква је то милина у овакој мрачној гори дочекати први зрачак румене зоре! Човеку као да нешто одлане; дисање му је слободније, лице ведрије, па и сам коњ уздигне главу више, зарже и веселије корача

то време Милисав ћуташе мирно и не мичући се, као човек који се на нешто одважио, али кад га је капетан запитао што је човеку кућу запалио, он сасвим кратко одговори: — Ја нисам! — Ниси?

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

— Право се орао на своје перје тужи. Ништа није жалосније човеку него кад од овојих сродних страда; од кога ће дакле помоћи чекати?

не само лав но и коњ и во много јачи од човека, но не имајући человеческе хитрости и разума, принуђени су покорити се човеку.

Зато право веле наши стари: да је гори јатак од пустахије. Кад се човеку прст на зло да, ради свакојако да га излечи; а кад види да сва рука од њега бједствује: „Режи брже боље” виче, и за

А човеку је то дато; зато ако је колико ко у злу отврднуо и окорео, опет га зло мучи и растрза. Дакле, не мора ли луд бити ко ми

Има мајмуна у Африки који су млого већи од човека, управ на две ноге ходе и браду имаду; словом, по телу подобни су човеку, осим разума и словесности.

с миром онде гди су јошт у обичају, но ваља казати већ једном људма да с брадом или без браде бити, то не придодаје човеку најмање мрве ни памети, ни науке, ни добродјетељи, сљедователно нити чесности ни достојинства.

Може и то гди бити, но овде баш није тај догађај, ибо лисици одрезати реп толико чини колико човеку нос; једно и друго ужасно боли. А натура је у тому премудри учитељ.

јелена зовне човека на помоћ, дâ себи метути узду и на се узјахати: и тако истера јелена, али остане за вавек роб човеку. Многи инатећи се за једну ствар, хајде у процес, пак се затру.

Ко је немилостив к скоту, немилостив ће бити и к човеку, само ако му се власт над њим да. А кад човек има неке дужности к животињи, колико више мора имати к себи подобном

Оно што у овој басни мрзимо у бесловесном коњу, како нам се мора чинити у разумном човеку?| 48 Коњ и коњушар Коњу коњушар зоб крађаше и продаваше, а наместо тога чешаше га и праше на дан по двапут. „Ниткове!

злоба да кад и не бива на штету и вред другога, ништа мање скаредна је, мрска и сасвим непристојна поштену и паметну човеку.

Лежи докле га ребра не забоду, и једва чека да му дан прође. Жени и човеку ружно је и срамотно без посла стајати ако су и колико имући.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” Он им каже да је то мучна ствар једном човеку из друге кнежине у туђој кнежини кнезовати, „а кад баш хоћете за кнеза Јоку из Рабаса, онда ето вам узмите заједно с

Зато сада шаље селам Хаџи-бегу, да и он учини гаирет од своје стране, и да цару и царевом човеку у помоћ с џебаном притече итд. То сам писмо послао у Сребрницу, и Хаџи-бег све поверује и пошље нам барута и кремења.

„Зато ти, кнеже Пејо, ако мислиш царев кнез бити, а ти иди царском човеку Дел-Амету, који је ферман донео, и кроз који ферман не може нас ни пушка ни топ нити какво друго оружје убити.

” А и други сви: „У гору, у воду, за нашим војводом”. Ори се стотину и више гласова, да човеку и сузе потеку. — „Ето, којекуда, да је просто, а одсад да вас видим! Чувајте се да вам у таке гости не долазим”.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Сад је баш ишла како ваља!... Само да ти кажем. Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену. Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.

Ето ти га сутрадан рано — моли опет. Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута. Човеку притужила нужда. Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.

Хтеде се лепо искобељати. Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку. Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака. Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!

— Уби га! — зачуди се Пајо. — Уби, дабоме. Догорчало човеку. Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...

Свак ће те драге воље узети у кућу — Бога ми јес' — прихвати Голуб — ваљану човеку ласно је наћи и најма и рада. — Тако се и ја надам — одговори Среја.

А букавац је сваки крупан. Поп, загледајући кљун и канџе, рече: — О, па ово би, што се тиче, и човеку, на прилику досадило!... Него баш лепа ствар да стоји тако у соби.

то јест, тицу, зовому буљина, или јеина, или односно букавац, коју сам ја што се тиче, нарочито њему и по нарочитом човеку послао с молбом да ми исту испуни, почем се тим искључиво и бави, а готов сам био и дати му пристојну награду за труд

Енглез отрчи у кућу оном човеку и упита га: »Шта ћеш то?« — »Хоћу«, вели, »да се убијем, па не могу!« — »Дај овамо тај пиштољ! Овако се убија!

Спремила ти и чутурицу вина. Маторка моја! Зна она шта ваља уморну човеку... Устави рало, сине! Доста си ми радио! И сузе јој грунуше. — Шта ти је, нано? — рече Огњан седнувши. — Ти плачеш?

« или тако што... Еле, било како му драго, тек — неки ђаво не да човеку да се уљуди, па то ти је! — Их, ала тај мили као пуж!

— Шта, попо? — упита Вујо чисто жалостиво. — Ти знаш зашто ми сад идемо овом човеку? — Знам — одговори Вуја и сав се зацрвене. — Видиш — настави поп — ово је газдинска кућа. Ти сад први пут долазиш.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Шта ми је и то: једнако попуштати!... Ја, славе ми, не бих дао! Да је што друго, на хајд’... Али таке се ствари човеку главе мећу!... Запамти, главе се мећу! — Па шта да радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна.

И та га мржња поче преображавати. Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему. Коју више дражиш, она јаче и осваја.

Знам!... Рећи ће ми: не поноси це!... спусти мало дурбиљ... Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката!... Ко да преживи ову бруку?... И то још под седу косу!... О, Господе!...

— Тако га мати од милоште прозвала — рече Заврзан. Смех се разлегао по дубрави. — Ама према човеку и уво! — рече Латковић. — Али, ти завешче један, куд си ти пристао?... — Пристао у дружину, да би се мало насмејали..

Зека је говорио лепо, речито... Чисто се отимао поглед човеку да га гледа. — Тако је, Зеко — рече харамбаша. — Тако је, ја!...

Убити га не смете пошто је главе на вама!... Ја морам видети тога угурсуза што тако вешто уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужну!... Ама да му влас с главе не полети!... Ногићу! Ти ми одговараш! — Не брини, харамбашо!...

Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!... Док само чујеш: ја отишао у гору!... — Додијало човеку! — Додијало нам свима! Не можеш сербез вечерати од њих! Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.

— Јесте!... Јесте!... Знаш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка?... — Додијало, брате, човеку!... Није то лако!... Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани...

Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док прогута један гутљај. Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. — Ово ти ваља!...

— А, богами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи. Шта би хтели они? Зар човеку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?... О, ва им̓ оца!... Ја, брате, не бих тако радио!

Кад је појединцу дотужало, он се дигао у гору. Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио него храбрио... Није ту човеку стало за његовом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној рупи...

— И ја! — рече Алекса поносито. — Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!... А они... ваљда стрине?... — Гадови!... Штета што им бог даде онај лик човечји!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

— А ја ћу, чу се из тог шума, Светлости таште дати реку: Као Божанство, та коб ума, Што сјаји само у човеку. ПОВРАТАК Кад мој прах, Творче, мирно пређе У грумен глине ужежене, Тад неће више бити међе Између тебе и измеђ

Али си својим ранама показао оно што је божанско у човеку. и зато, иако ниси открио Бога, ти си га посведочио. НА РАСКРШЋУ Коњаник је прејурио мостове на води, шуме у

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер. Потреса ме осећање моје немоћи да помогнем човеку који је помагао некад нејакоме мени и остављеној мојој мајци. Потреса ме... Али не!... Нашто сва та комендија?

Ја увек кажем: ти брате, ти би требало да си тобџија. Ти би лепо могао повући то. После, оно кад груне — милина човеку чути! Али он хоће у пешаке. Каже: ово вреди — ако ћеш на пушкомет, ако ћеш за гушу! Страх те погледати кад се наљути.

Она посматраше слику који секунд, онда сасвим наивно одговори: — Ја не знам шта се овде може човеку допадати. Нарочито у вашој књизи. Мора бити да је ово ле плуѕ âпре леттре.13 Мало у ког човека да је читав нос.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А домаћица само ћути, а шта му је у себи помислила — то смртном човеку наравно да није познато! Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири),2 да после седне за сто и да са

А у вароши фине, па штелунг, па персона, па клавир са немецким аријама, хе, а то се све сваком младом човеку увек више допада. Признајте, зар није к’о што кажем? — Пак-пак?

— пита га домаћин. — Е, »лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати«, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном. — Е, е, господи никад није доста. Све они мислиду да ми паори имамо бог зна колико. — Та...

ето тако, капам ту бреспослен, а баш ми то није мило, к’о човеку раднику. Та зар сам ја носио кадгођ ове пударске опанке?!... Нег’ чизме и лети и зими, па све потковане талирима!

Па је ту онда лако. Има и женидбе и удадбе. Па је лако било и милило се човеку онда поповати! Него попуј ти сад кад је све таксирано и по некој тарифи, па ’ајд’ живи ти сад ако можеш.

И ништа ме неће изненадити. (»Уф, уф!« хуче гђа Перса.) Огугл’о сам већ! (»То видим!« вели она). Том човеку помаже и ђаво и бог!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— То је била фантазија од Талберга. — Шта, фантазија! Ал’ немојте нам, молим вас, фантазије свирати! Тако то бучи човеку по глави као да ће да полуди. Није чудо што га зову фантазијом. Но, молим вас, фрајлице, знате ли што српски свирати?

Неко је казао да је човеку језик дат да њиме мисли сакрије своје. Ако икоме, то је доиста госпођи Евици језик за то дат.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Она сажаљиво отпоздрави па се журно изгуби у оној гомили света шапућући брзо на уво оном човеку уз кога се припијала...

Африка

То је болесни Блонде. Израз његовог лика и изглед имају нечег што је заједничко и биволу и човеку. Толико је тај лик прост у својој грађи и трагичан у својој недуховности.

Нарочито су цењени образи и полни органи. У Ману је сасвим скоро био процес једноме човеку–пантеру. То је био тек иницијирани младић, који је изјавио да је ухваћен на својој првој жртви.

Оне са неколико метара даљине пљују право у очи човеку а онда, када тренутно заслепи, уједају га. Срести пантера, сâм, са двојицом–тројицом пратилаца који ће се разбећи,

Све раздваја човека од жене а једино га сусрет сексова за њу везује. Човеку је ближи његов друг с ким је у истом тајном удружењу, с ким говори језиком који само мушки разумеју, но жена, са којом

Тада је споредно која жена подлеже коме човеку, љубомора према жени код овога уопште ни не постоји. Да би људи били на миру од жена, ове су кастриране чим ступају у

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Што имам, анатемата, што имам? Оћиш да кажиш нотариусу да седи, кад човеку има своја посла! Оћиш да му кажиш: „Мене је драго, мене је чест!“ Да дођи опет? Проклета!

ЈАЊА: А’хара! Оћимо да паднимо свију преко нос. ДИМА: Пистево! (Маја руком.) Какос керос! ЈАЊА: О, аделфе, сваку човеку има свога радост, тећи ја сум нестрећа, сас проклетина на моја глава!

ЈАЊА: Кир Димо, ви сте једно паметно човеку. Оћим да вам дам Катица, да го воспитавате. Она иј младо лудо. Има мати што го воспитава за шешир, за свилена аљина,

Узмиш твоја млада сос мало аљину, ти једосен о теос; пак идиш у твоја кућа и гледиш твоја шпекулација као поштен човеку. ДИМА: Ама краксите тин Катица, да видимо оћи да пођи. ЈАЊА: Што оћи, што нећи? Мора, кад кажи папу!

Право кажи греческо мудрост: Тихи тон антропон прагмата ук еввулиа. Кир Диму и поштен човеку, не ишти новци, не ишти високо штафируг. Оћи само газдарица. Ајде де, нека има. Катицу и добра. Катицу и вредна.

Шупу ми пало, коштуи ми више од пет хиљада форинта; коњи ми пођинули: две хиљаде форинта! дајте ми того човеку кои можи да изгуби толики новци на овим временом, дајте ми, де! Сиромах Јања, твоју је срећу црно!

Господин нотариус, немојте да ми убијте моја шпекулација. Ја сум човеку трговац. МИШИЋ: Ајдете, кир Јања, пролази време.

ЈАЊА (клекне): Тако вам вашу добру духу, господин нотариус, немојте да ми убијте! Ја сум човеку стар! КАТИЦА: Али, господин Мишић! ЈАЊА: Катицо, моли господин нотариуса, он ти милуи, моли го да ми опрости!

КАТИЦА: Гледајте, помозите мом папи! ЈАЊА: Помозите, господин нотариус, та ја сум ваш човеку, ви се млого пута сос моја Јуца разговарате. МИШИЋ: Видите како је то зло, кад немате свога код магистрата.

ЈАЊА: Оћи она, ја знаем, она мене слуша. Ели, Катицо, ти мене слушиш? Ово је добру прилика. Господин нотариус је човеку паметно, учено, зна елинска хисторија. МИШИЋ: А, друго, ви и то знате како је сад обичај у свету. ЈАЊА: Оћи новци?

ЈАЊА: О, талас его! Ајде да вам дам ове фалишне банке за миразу. МИШИЋ: да ја одговарам? ЈАЊА: Ама, ви сте човеку учену. (Извади банке, па му трпа у џеп.) Узмите Катица, има пет хиљада три стотине форинта.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Својим белим зубима, као низом бисера, он се церио, не би ли се умилио том страшном човеку. Пошто је он био у војсци испредњачио, а најбоље, међу њима, знао немецки, браћа су га изабрала да он, у њихово име –

У Ане, сестринска наклоност, према том несрећном човеку, била је видна, мирна, јасна. У наклоности Варваре, међутим, било је нечега плаховитог, страсног, лудог.

Тај брак, који је био са натегом почео, претворио се брзо у махниту љубав те стасите, лепе, девојке, према човеку старијем од ње двадесет година, али снажном као бор. Трифун у то доба није био овакав какав се беше начинио.

тој лепој жени чинио некако исувише млад, детињаст, жутокљун, па се често смејала том младом, уображеном, осетљивом, човеку. А Петар Исакович, сав утегнут у сребрне ширите, и нове чизме, које су цврчале, био је то приметио.

Пре би тај свој живот положио, него што би дозволио да се нешто деси на путу човеку кога је у своја кола и своје друштво примио. „Само се ви држте à ла гранде! – молићу лепо.

Све промене, које се човеку догађају у животу, догађају се истом човеку, али чудно. Тај исти човек их посматра, бира, па их и мења, као да се

Све промене, које се човеку догађају у животу, догађају се истом човеку, али чудно. Тај исти човек их посматра, бира, па их и мења, као да се догађају неком другом човеку.

Тај исти човек их посматра, бира, па их и мења, као да се догађају неком другом човеку. А он корача и даље, онамо, куд га жеље вуку. Тада је већ било сасвим свануло.

Исаковича, церемонијално, у кола, али је Исакович, крај све љубазности мајора, чувеног јунака, осећао да су, човек човеку, чак и сународници, један другом, загонетка, и пустиња.

У орманчету, на ком је стајао тај мали Црнац, био је ноћни суд. Исакович је, љутито, рекао, човеку, да њему, то није потребно.

Павле је причао братенцима да се на то само, кисело, смешкао, па јој рече да су њега учили како да откине човеку главу, а не да свира у флауту. Он, каже, не пева. Не свира. Ђурђе се на то љутио.

Она крије колико може, своју несрећу и срамоту, али је хтела да се изјада човеку који је тако часно, тако верно, тако бескрајно, волео, своју жену.

Теодосије - ЖИТИЈА

су одступиле с њим; који је отац зависти и мржње и лажи; који је од почетка човекоубица ђаво; који позавидевши првом човеку Адаму на почасти и подигавши се мржњом на њега, вешто је удесио злолукави да и њега сруши истим оним високоумљем и

били с њим у лађи, и написа у писму благородну похвалу, молитву благослова за све благодати цареве, и даде га цареву човеку да однесе цару. И тако све угостивши и удовољивши потребама за пут и благословивши отпусти их с лађом к цару.

Указаше му као ваистину Божију човеку сваку почаст и угошћење, и свети се одмори код њих; а кад се укрца у другу лађу, пошто су га снабдели сваким добрима

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Ако би се увреда ипак догодила, „падне глава“, чак и због најбезначајнијих ствари. Не треба ни ради чега живот ономе човеку који остане без образа. Песма вели: „Сваки је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.

У пределима медитеранске климе и у близини мора човеку је лакше да се склони и да се исхрани. Становништво јадранског приморја има више доколице и проводи више времена изван

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

(Потресено.) Младићу, моја жена ме вара! (Тргне се, јер му се учини непромишљено што је поверио то једном младом човеку, ућути, хода узбуђено.) ЉУБОМИР (са изненађењем прати га погледом).

Све зависи од моћи логике. СПАСОЈЕ: Па ви то имате, кажу. ЂАКОВИЋ: Да, логика, то је моја моћ! Бог, видите, сваком човеку дарује по нешто; вама је, на пример, дао паре, мени је дао логику. Он не даје једноме све, а другоме ништа.

Пођите, молим вас, редом, па гледајте на шта он удара? Хоће да поруши оном човеку брак... СПАСОЈЕ: И то један срећан брак! ЂУРИЋ: А брак је господине, један од првих основа друштва!

МАРИЋ: Тако? СПАСОЈЕ: Ви сте полазећи у емиграцију, а да би уклонили трагове који вас терете, поверили овоме младом човеку извесне ваше рукописе, за вас драгоцене, како сте ви рекли. МАРИЋ: Тако је!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

У овом тренутку то ме надахњује да испарим, али то није оно што човеку крај Атамана може да пође за руком. Он изјављује како је дивно што смо се срели.

Кад га узех у руке, учини ми се да се миче. Сигурно неки зец или мачка! Она је довољно луда да човеку поклони тако нешто. - Да није можда јеж, Рашида? - осетих како ми се суши језик, али она рече да није, нека погодим.

Бићу славан онако како писци то могу да буду. То није нешто нарочито, верујте ми! Ипак: јутрос сам написао причу о човеку кога су смрзавањем конзервисали за будућност.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Сад ћеш ти скоро за Софром, а ја за тобом. — Ал’ тек је опет човеку тешко, — брише Кречар сузе. — Тешко, кад мора бити. Па кад човек једаред остари, треба да путује.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Сасвим је довољно да трудница само види наказу, па ће родити наказно дете, а ако се подсмева човеку с каквом телесном или умном маном, онда ће јој и дете бити такво.

У ђевђелијској кази верују да ће се родити хендикепирано дете онда када се трудница подсмева човеку с маном (богаљу, слепом итд.), па је овај зато прокуне.

„глуво доба“, односно све до зоре, до првих петлова, јер за време ноћи „свака нечастива сила има власт, и може наудити човеку који се у то време нађе“.

ко се огрешио о њу јер јој није дао храну. Таквом човеку може изићи чмичак на оку или ће му мишеви појести одећу.⁸⁹ (И у Бачкој сматрају да носећој жени треба одмах дати што

укорењено веровање да постоје људи који имају зле очи и који могу само снагом свог погледа да нанесу велику несрећу човеку, животињи, растињу или каквој грађевини. „Зле очи, очи урочљиве, веле сељаци, могу да посеку горе од сабље.

У пословицама, дете се ставља насупрот одраслом човеку. Дете је, за разлику од људи, мало, слабо, непоуздано, неразумно, немирно, несоцијализовано, искрено и радознало. 2.

У патријархалпој култури жена-супруга безусловно се потчињава „свом човеку“. То веома речито потврђује и сâм назив за супругу (домаћинову жену) — „стопаница“, тј. жена која следи мужа у стопу.

детета у неким од оних веровања и обреда у којима се дете појављује као анђеоски чисто, насупрот одраслом, старијем човеку и, посебно, жени који су „грешни“.

понудила је нов, хуманистички модел по којем је дете по својој природи добро, „безгрешно“, а све оно што је у одраслом човеку рђаво, резултат је изопачавања изворно добре људске природе под утицајем неповољних друштвених услова.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

И док смо тако чекали у реду, сви смо завидели младом човеку и младој жени што се никад не раздвајају. Док смо ми трљали леђима храпави зид Кинотеке, они су се ослањали једно на

Доносила би младом човеку новине, или ђеврек, а једанпут нас је све понудила семенкама, па сам после дуго чувао њене две семенке, надајући се да

Ели, Ели. – Ох, полудећу од овог... — прошапута стјуардеса младом човеку. Стајали су и у изненадној тишини ослушкивали плиму цврчака што су монотоно цврчали испуњавајући убитачним цврчањем

камен, неку руку, лице, а нисам — јер да то учиним више не бих могао наставити свој пут, »а тада глас из таме рече том човеку: узмеш ли мало тог камења из таме, покајаћеш се — узмеш ли га више, опет ћеш се покајати, па тај човек узе мало, а

свој обраслој у шикару која је човеку досезала до паса, а дан касније — у потпуно пустом и претужном Месечевом пределу, на некој црвеној земљи, по којој је

Столњаци су били закрпљени, али уштиркани. — Ово је заиста пријатно место! — рече жена младом човеку ухвативши га испод руке. — И келнер је био јако љубазан. Зашто му ниси оставио бакшиш?

— Стварно, зашто му уопште ниси оставио бакшиш? – понови млада жена младом човеку док су улазили у такси. —То је мој отац — рече он. ЦАРСКЕ МРВИЦЕ —Азра...

Беда је и њих некако посивела: под честим додирима прстију лак је већ ишчезао. Мајка је казала човеку: »У Опатији је била седма, знате и сами шта се тамо дешавало; ,Бели нарцис' јој је измакао за длаку. ,Мис осмеха'?

У човеку се буди нека чудна, дотад непозната љубав његових предака за поседовањем земље, за поседовањем уопште. Распитује се нев

Али када човеку једанпут крене низбрдо, нема бољег народа на свету од нашег! Пошто су му разбили мит у комаде и разбуцали тапије на

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

- Приход „помоћница живота“. — Расход „знаци од ноктију, примјечаније како човеку нестаје косе на глави, лупање по кући, плач итд.

МУЖ: Велика ствар! Зато паметно чине они који неће да се венчаду док се не положе новци. Какви су то послови? Човеку обећати, па после „што ти драго“. ЖЕНА: Кој је јошт тај муж на свету, који својој жени капе не купује? Муж жени капу!

ОТАЦ: Јесте ли ви, децо, полудили? МУЖ: Замазати човеку очи, па онда „на, рâни глобу“. ЖЕНА: Назвао се тобож муж, па ни капу није вредан да купи.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Нудити младом човеку лакше, мање вредне песничке творевине само зато да би их он безболно и лако усвојио, у суштини је погрешно.

Оно што је дечје у човеку, у природи, у стварима речима — незаменљива је стварност ове поезије. Реч је о посебном склопу односа и веза, о

Као што је дете мање или више живо у сваком човеку, тако је и тај, невини првобитни склоп, присутан у свакој ствари и појави; ваља га уочити, и поетски оживети.

Истовремено, она буди и призива дете у сваком човеку. Помињање детета на почетку песме је вишесмислено. Има ту и пркоса несхваћеног човека, сапетог песника: одраслима,

Све је том човеку јасно као на длану, а опет све му је недокучиво, древно... Усхићени и занесени пантеиста, Ћопић све своје сељаке, ма

) По неком древном науку деда Раде увек зна шта се пристоји, а шта се часну човеку не пристоји. Схватање да је свако непосредно одговоран за све што се у свету дешава, даје књига сагрешења замршена а

(Битка с ђаволом) Приповедач се осмехује човеку из добре душе и чиста срца: хумор је сазнање таштине људских послова, те, тако, никад није без узимања одстојања према

Велики заноси и бедни, ниски пориви, живе у човеку у исто време. Ћопић је, у завичају, наслутио обе истине, и зато их не раздваја; његов хумор, као противтежа лирским

таквог, ничим неспутаног мишљења, па се тако и завршава: позивом на маштање, на настављање једне игре која, ни у човеку ни у животу ни у књизи, нема краја.

инструмент региструје померање цветова, зуј инсеката, проток годишњих доба, а у том извештају дете, и човек, и дете у човеку, радосно препознају своја најранија чулна искуства.

Све нас ту подсећа на врлине које су човеку с неким дубљим разлогом дате. Кад се говори о Робинсону, обично се мисли на први део књиге, који се догађа на острву.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

У тој комедији карактера, где је, као у Молијеровом Тврдици, оцртана страст тврдичења оличена у једном човеку, Поповић је дао своју меру и показао све своје посматрачке и списатељске способности.

Све је »сујета, сенка и дим«. Најбоље је и не доћи на овај свет, који је »долина суза«, а када се човеку већ деси несрећа да буде рођен, најбоље је умртвити своја чула, ништа не видети и не осећати, чекати гроб у који леже

ове књиге: Огледи умне науке (Будим, 1836), Новый прилогъ за душевну забаву (Нови Сад, 1836), Антропологія или наука о човеку (Београд, 1850). Поред тога знатан број етичких, хигијенских и филолошких чланака по часописима и листовима.

сав је васпитан у култу разума, како је то схватао XВИИИ век, и цео његов рад је давање савета како да се складно у човеку и народу одржава душевно и телесно здравље.

— Јаков Игњатовић је имао злу срећу да му победници непријатељи пишу историју. И они су више говорили о њему као човеку а мање као писцу, сувише се заустављали на њему као политичару и приватној личности, на његовом слабом моралном

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— А где си то пао, благо мени? — На тротоару. — Е, ’оће то. ’Оће! Сад у мају су најопасније поледице, па се омакне човеку нога; и тада има највише смртних случајева! — рече газда Радисав па устаде.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

дођи нек те осамаре, Па понеси народне товаре: Та Бог вели што је свет саздао, Што за кога, свакоме је дао, Та човеку косу и шеницу, Ал' кљусету богме дрвеницу.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Добро је и то. И то је неко побољшање. Али не ваља кад човеку расположење зависи од тога да ли је ведро или облачно. Шта мислиш сутра, кад почну оне кишетине?

МУСА: Све ми то личи на неко измицање. ХУСО: Можда не жели да свраћа код Хасанаге? Можда човеку непријатно? МУСА: То је требало Хасанаги да саопштиш. СУЉО: Што су ме питали то сам и казао.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

руменило при дну јој лица — онда се тек осети сва милина, љупкост и драж, што се показиваше при сваком њеном покрету. Човеку, кад је види, нехотице задрхти душа, груд омекша и чисто осети неки тих, благ мирис што га задахне пред њеном појавом.

Да се не угаси наше огњиште?“ — да могу тада, чедо, да му кажем: „Ја остави’, човеку, повелико и од тебе и од мене. Огњиште се наше не угаси, већ се још више распали и рашири...

Кад само пред ким стане, обори поглед и иште што, а глас му туп, млак и монотон, човеку долази да бежи од њега, само да га не гледа таквог. Ноћивао је код нас. Дали смо му један собичак.

После за њега ништа није чула до само то да је том човеку, за кога су је дали, Ита побратим; и кад је то дознала, чисто јој је одлакнуло, као да се ослободила неког страха,

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Зашто је друго Бог дао човеку разум, расужденије и слободну вољу, него да може расудити, распознати и изабрати оно што је боље?

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Сви су се слегли у грдну рпу кô рајска живад човеку прву, све се то клања у живом врву цареву грбу. Ил' оне слике злаћаних буба зар нису царски грбови били?

Ох, не верујте! после рада тог оправљао се бог. Увиђô је, увиђô бесмртник, на човеку да само беше лик што вредан беше створитеља свог, а друго све слаботиња и јад; ох, не верујте!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

лаву по једнога, па ће се забавити; кад се већ уђе у град, имају две девојке што чисте сав град својим рукама, те би човеку одмах очи ископале, зато им треба дати по метлу, па ће се смирити; мало даље од тих девојака, има још једна, која

Кад вода то чује, а она се разлије преко обале па за њим, а он бежи, те једва утече. Кад дође у оно село к ономе човеку што му се говеда нису дала, он га једва дочека: — Шта је, брате, забога! Јеси ли питао Усуда?

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ИСАЈЛО: Кад овако дуго постоји, онда се обуче и иде у поод каквој пријатељској девојки или каквом ученом човеку. МАНОЈЛО: А ти? ИСАЈЛО: Мене оставља; да му чувам... Не можеш погодити, пошто си Србин.

Освиме! (Уђе у собу, за њим Манојло). ПУТНИК (гледи дуго за њим, пошом Шаљивцу): Не знам шта ћу да мислим о овом човеку. ШАЉИВАЦ: Украли су му разум. ПУТНИК: Шкода, иначе човек млад, мого би од ползе бити.

Чест и поштење свакоме, био откуд му драго, поштеном и чесног срца човеку, а нечесном и неваљалом, боже дај бољу памет и поштеније срце. ПОЗОРИЈЕ 2.

ДОКТОР: Но јошт више, моја је књига скинула наличије једном неваљалом човеку. ШАЉИВАЦ: То не разумем. ДОКТОР: Ево читајте.

“ ДОКТОР: Нема од тога ништа. ШАЉИВАЦ: А зашто не би човеку помогли кад вас тако лепо моли? ДОКТОР: Никако, нека се узме сваки у памет.

Казао сам вам да ћу га излечити и дошо сам да одржим реч. Шта може бити лепше, него младом човеку повратити разум! ШАЉИВАЦ: А у чему се состоји ваш лек?

ПУТНИК: Ја мислим да је дужност наша човеку помоћи. ШАЉИВАЦ: Јесте, но знате ли шта? Желио би да покушам ја срећу лечити га, и то симпатетично, то јест речма,

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПЕРСИДА: Зар ти ниси отишао, Стеване? СТЕВАН (крстећи се једнако): Овде човеку мора памет да стане. Најпре по три служитеља не могу да јој угоде, а сад ми каже, нека, Стево брате, требаћеш може

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Стварно сте слатки! У ствари, допада ми се код вас то што умете да слушате човека. Мислим, гледате право у очи човеку и чини се да га стварно слушате. Други су углавном заокупљени сами собом. Не масирам вас?

сви ми у разреду вас волимо, то јест онај део разреда који је најбаље одмакао на Дарвиновој лествици од мајмуна према човеку... и... и... ви се, наравно, нећете љутити ако ја...

— Запали и мени једну: остала сам без филтера... — Дакле, ту су! И, шта оно би с тим телефоном? Прича о човеку који је предуго чекао на телефон — Живео једанпут неки човек на Петловом Брду, у Београду.

живота су ме учили да је пас најбољи Човеков пријатељ, а другу половину сам морала да набубам да је највећи пријатељ Човеку — књига! Е, па сад, ко је највећи пријатељ, питамо се ми? Нека се то већ једном рашчисти!

— Пета чета, заузми положај! Осми батаљон --- заокружи противника! Фазони! Нормално, допада се Човеку да ратује, кад унапред зна да је добио битку! Е, у том сценарију ме нећете гледати, да знате!

спуштања застава, кукњаве и џумбуса, топовских салви и интонирања државних химни, после свега тога, Чарли, ја прилазим човеку са колицима и кажем, Чарли, кажем после свега што се догодило пре мене, кажем: — Молим вас један ђеверак ати да буде

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Поштанска лађица мора да је у задоцњењу. Кажем човеку с ким сам још малочас говорио на обали: — Поштанска лађица мора да је у задоцњењу?

познанство, измењали сте само неколико речи а увиђате да сте безразложно сазнали тачно оно што је најбитније у том човеку. Ви га познајете исто тако добро или чак и боље од његовог брата, сина итд.

али је било нужно да буде потпуна ноћ, тишина, па да ми један крик осветли одједном цело једно трпљење; трпљење у томе човеку што виче, што је био загубљен у тој гомили и сада одједном звучно издвојен једини, једини је присутан, једини у овој

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Одозго до доле прекори се котрљају као љути водопади. На дну се гласови прекора сустичу ка човеку под вишњом што лежи уморан и гладан; последњи сам у ланцу свеопштих псовки. Немам на коме да се искалим.

у наручје старца диже и слови: васиљена није страшна ни огромна кад је цела Инок Исаија недостижно и несагледиво човеку суштим и телесним обличјем изображено а нетелесно и неодразиво И свем мисленом недомисливо и неизрециво Слову

расте и гусне у понекој тачки у птици што непомично стоји у костима што се усправе на обронку да једночине у човеку који се прућио да спава после заветине и подсећа ликом на супротне стране из страшних снова а снег их је све

тиче сад нико од нас нема времена да стоји и да прашта или да захтева а теби нек је довољна вечност да прашташ човеку све зло које памтиш!

4. Када човеку свака плата изгледа мала животна размена тесна и права на трајање уска и безукусна самога себе треба да сабије

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Ја знам да су ванбрачна деца онако нешто узгредно... онако, како да кажем... као кад је човеку пробушен џеп па уз пут испадне пара.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Из батерије јављају да су се каре вратиле пуне муниције. Војници су расположени, исто онако као када се сиромаху човеку да изненада велика сума новца.

— Исто тако и они нас нишане — каже Александар. — Ама свеједно... Реч је о људима уопште, о том Човеку, који се сматра као једино свесно биће на овој планети. А они се убијају као зверови.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна меланхолија, која придаје необичан израз човеку.

— Чекајте!... прекиде је Гојко одједном. Хоћу да вам испричам, баш ћу вама да испричам, а никад живом човеку нисам то поверио.

Гојко се подиже испод прозора, погледа сумануто око себе и очи му застадоше на неком човеку, који се лукаво иза плота осмехиваше, као да вели: »Јесам ли те преварио, а ?... Сад си се уверио«... То беше ћата.

И боље!... Слатко је надање живу човеку, нада му је драгоцено благо... — Мајчице, како ти се чини... је ли добро сад? прилази она матери и грли је нежно.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

И од чега? Од пепела? И где ми је време за питу? Лудог човека! (Утрчава у кућу) БЛАГОЈЕ: И понеси човеку флашу љуте! МИЛУН: Реко си двије! БЛАГОЈЕ: Је ли? Понеси две! МИЛУН: Мисли ли тај силазити одозго?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Са судским актима. Таквом човеку, обично, да се врати жив, није било лако. Тако сам и ја убачен у батаљон, први на реду, који је полазио у Галицију и

Ту, и тутило. Ваљда зато, био је права звер у човеку. Међутим, као што ми се то десило неколико пута у животу, ја сам врло добро пролазио баш са таквим човеком.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Чамац му уз обалу, а он крпи мреже. Занет слатким осећањем, нисам га пре приметио. Приђем томе човеку и назовем му бога. Он ме погледа ћутећи, па одмах скиде поглед с мене и продужи свој посао.

употребити оружану војску да се такви издајници ове напаћене отаџбине казне и да се власт преда у руке коме нашем човеку... Господин министар се закашља, те ја уграбим реч. — То све јесте, али ако упади анутских чета узму јаче размере?

у војсци, гледа потпору своју — рекох господину министру доста љутито, иако то нисам требао рећи; е, али дође тако човеку те рекне и учини штошта, као да је стао на луди камен. — Мислите ли да војска нема прече дужности, господине?

Саопштише збору срећан успех, додајући како тек сад виде каква велика памет лежи у том човеку. — Није се ни макао с места, нити главе подиже бар да види ко му говори.

Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. „То је диван и образован народ!”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици.

Песме?... Као да га не знам колико је тежак! вели један. — Како га није срамота?! — вели други. — Човеку прво бог памет узме, после он сâм себи чини зло... Такве... море, какве такве песме?

На пространој пијаци тога града искупио се силан народ и подигла се страшна граја, да уши човеку заглуну. Одседнем у једну гостионицу баш према пијаци и упитам механџију што се скупио толики свет.

Пробудим се из сна. Протарем чело у страху и прекрстим се, чудећи се шта све човеку не дође у сну. „Умало ја не потамнех славу њиховог Леара”, — помислим и окренем се задовољно на другу страну, а би ми

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Можда га је одвела и она фатална мисао, која, у оваким тренуцима, обично долази човеку на ум: »једанпут се мре«, па је јурнуо напред, не видећи ништа пред собом. — Ко има сеченице у пушци? — викну један.

Фишеклије, патрони, нож, револвер, — све оно што је задавало страх на живу човеку, сад стоји без значаја, без циља, као да је обешено о какав обичан предмет.

Бескрајна мржња према томе педантном и чисто, лепо одевеном човеку, коме није могао ни мрвицу друге замерке наћи, кога је и сâм до овога тренутка волео, разли се у сваки делић његова

— Ах — прекидох је — ми смо то називали свињским животом. Човеку смо стављали много узвишеније циљеве... — Били сте на погрешном путу.

И тај један тренутак био је кадар да изазове у човеку читав рој мисли; али она топлина, што за њим наступи, растура ти сваку сумњу, и ти гледаш пред собом најпобожније и

Намрштене Маркове очи раширише се, и он погледа по деци некако необично. Као кад повичу човеку да му је за вратом сабља... Он приђе махинално слободном конопцу, дохвати га и стаде... Како ћемо сад?

Не ваља се враћати! Поднеше јој помодрело, обезнањено, онакажено тугом дете. Ах, превелика своја срећа не допушта човеку да разуме туђ бол... Повраћено дете крете очима око себе...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СПИРИНИЦА: Али ти, кад зинеш, не умеш да затвориш уста. СПИРА: Нисам ни пар речи рекао! СПИРИНИЦА: Не даш човеку до речи да дође! ЈЕВРЕМ: Ама, умирите се, забога!

Кажем Јоци цревару: Ивковић је овакав, Ивковић је онакав, и већ кажем му најгоре што се може рећи о живом човеку, као што је то ред приликом агитације; и кажем му још: ето, зато не треба да гласаш за њега.

ДАНИЦА: Па је л' треба да им говориш? ЈЕВРЕМ (дрекне): Па то је оно! И бар да су ми раније јавили? Откуд човеку може овако напречац да падне што паметно на памет? О, људи божји, шта ме је снашло? Па онај ми још помиње шпиритус!

ето како се тргао Спира. ПАВКА: А шта ти помаже да се ја тргнем, кад је Јеврем већ раскинуо веридбу и отказао човеку, и... ДАНИЦА: О, помаже то мени много кад знам да си ти и тетка и теча, да сте сви са мном, онда ја смем...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама.

Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне. Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца

Па кад погледаш наковњу (ѕіц!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* »Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет

Обично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити. На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.

Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: — Но, хвала богу! Једва једном да се свршило и то.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Тетка није знала да од бријача Длака на човеку само јача ... И тако се у моје тетке Појавише бркови густи ко четке ...

О том човеку нема ниједног писаног трага У књигама ни у архивама, кода Није ни живео, и ево, једини ја га Видим, како излази из

Па да је барем букова даска На стоваришту Градског отпада, Лакше би му било! Нема изласка: Човеку је суђено да пропада, А да се нико у махали Не обазре и да га не сажали!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

ни мало не претерују кад тврде да кад при пливању јегуља нападне својим ударима по ногама или по руци, у стању је да човеку онемогући за неколико минута сваки покрет.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

И сва природа и њезина блага, И све вештине што човеку годе, Кроз душу нашу пролазе, без трага, Ко тамне сенке преко мутне воде.

мозаик-оделу Док мирно сносиш судбу твоју грубу, Гледам те тужну, свечану и белу; И као звезде угашене, које Човеку ипак шаљу светлост своју, И човек види сјај, облик, и боју Далеких звезда што већ не постоје, Тако на мене са

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитује о „своме човеку“ грдећи себе: што није знала шта ће јој поручити и искати, те ето не може сад одмах да његовом гласнику то да.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ОДГОВАРАЊА И НАДГОВАРАЊА 63 2) ИМИТОВАЊА ПТИЧЈИХ НАПЕВА 65 ИИ ПОСЛОВИЦЕ 67 А) ПРАВЕ ПОСЛОВИЦЕ (прозне) 68 О СВЕТУ 69 О ЧОВЕКУ 70 О ЗЛУ 72 О ДОБРУ 75 О ДОБРОЧИНСТВУ 77 О ИЗГЛЕДУ 78 О СМИШЉЕНОСТИ 80 О УМУ 83 О НАУЦИ 85 О ЗНАЊУ 86 О ВЕШТИНИ 87 О

Праве пословице односе се на опште животне истине (о човеку и свету, о добру и злу, о истини и правди, о судбини и смрти итд.). Најчешће су то констатације стварног значења.

Ругалице одраслих су много дубљег захвата но оне дечје. Руга се човек човеку, село селу, покрајина покрајини, братство братству, племе племену, народ народу, породица породици, а и да не говоримо

Куни ми кућу ђе стоји (рече се у шали ономе, који се жали да га зуб боли). Ласно је тебе, ал’ је тешко поштеном човеку. Могао си за те паре и ново купити! Можеш ми вјеровати: ријетко истину говорим, а још рјеђе лажем. На чуну катана.

— Ми старимо, свет се подмлађује. — На млађима свет остаје. О ЧОВЕКУ — Чељаде на свијету, кап на листу. — Од повоја без покоја. — Дрво је дрво, кам је кам, а човек је и дрво и кам.

— Кога бог чува, онога пушка не бије. — И Бог се седми дан одмара. — Бог дао, бог и узео. — Бог не дâ једном човеку сва добра. — Коме је бог ујак, лако му је бити светац. — Човек снује, а бог одређује (одлучује).

Ти мене чувај од нокта, а ја ћу тебе од сваког зла. — Кажу да говори бијели лук човеку, и ваља да значи да је бијели лук здравији кад се не љушти, него онако без љуске кад се једе.

Када је једанпут човек легао да спава, медвед је остао да га брани од мува. Једна мува пала је човеку на главу, а медвед, да би је отклонио од свог пријатеља, дохвати стену и убије и муву и човека. Отуда ова изрека.

Архимандрит не познавши свога ждрепца, зафали човеку, почасти га лепо и поклони му талир. Пошто човек отиде, онда се тек позна да је ждребац манастирски, и да је поштени

Анђео стоји човеку на десном рамену, ђаво на левом. Кад човек чини добро, анђео се весели и крилом својим хлади човека по образу, а ђаво

(Кад ћути) 279 — Кад слепац види, а хроми ходи? (Кад слепац хрома носи) 280 — Кад човеку нису потребна оба ока? (Кад нишани, — јер тада на једно око зажмури) 281 — Ко више види: човек с једним оком или

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Читав човечиј вијек требао би једноме безбрижном човеку, да скупи све наше народне пјесме, приповијетке, приповијести, загонетке, обичаје, и ријечи.

стрижено! стрижено!“ Идући она тако поред пута, а не гледајући преда се, него човеку у очи и у своје стрицкање, нагази на некакву рупу, која је од озго била покривена откосима, и у њу упадне.

тако теби ваља!“ Па отиде својим путем и не надвирујући се над рупу. Послије неколика дана ражали се човеку, па | стане у себи говорити: „Ајде да је извадим, ако још буде жива!

је ту, ђе је; а ево ја ћу тебе учинити честита, што си ме од ње избавио (па ишчупа из земље једну травку, и пружи је човеку): на ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега ће царства доћи љекари, и

” Кад вода то чује, а она се разлије преко обале, па за њим, а он бежи, те једва утече. Кад дође у оно село к ономе човеку што му се говеда нису дала, он га једва дочека: „Шта је, брате, за Бога! Јеси ли питао Усуда?

А ено је” вели „на бунару, идем да јој кажем.” Кад жена чује шта је од њене кћери, она почне човеку говорити: „Ја човече не могу твоје кћери очима гледати, већ хајде да ми њих обоје убијемо, ако не ћеш, ја ћу сад

лаву по једнога, па ће се забавити; кад се већ уђе у град, имају две девојке, што чисте сав град својим рукама, те би човеку одмах очи ископале, за то им треба дати по метлу, па ће се смирити; мало даље од тих девојака има још једна, која

“ „Није твој, него мој“, одговори жена, и тако није твој него мој, они се посвађају, те најпослије жена рекне човеку: „Човече, ако не ће бити мој предњак, ја ћу умрети.“ „Па умри“, одговори јој човек, „један пут нек је и моја старија.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

110, 10) јер велики апостол Павле каже: „Што око не виде нити ухо чу, нити изиђе човеку на срце, то спреми Бог онима који га љубе.“ (І Кор.

Јер рече божаствени апостол: „Што око не виде и ухо не чу, нити на срце човеку дође, припреми Бог онима који га воле.“ (І Кор. 2, 9) „Јер тамо желе и анђели завирити“, (І Кор.

Видети удостоји се, оче богоносни, надом својом и љубављу што око не виде нити ухо чу, нити на срце човеку што не узиђе, красан јави се божаственим красотама, врлинама, Симеоне блажени, красном Владики предстојиш, за стадо

онима који га љубе и који се труде њега ради, јер рече божаствени апостол: „Што око не виде нити ухо чу, нити изиђе човеку па срце, то спреми Бог онима који га љубе.“ (І Кор. 2, 9) Јер тамо желе и анђели погледати. (І Петр.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Седам џепова, то је човеку таман! А осми би мого све да упропасти! ИКОНИЈА: Што да упропасти? ПРОСЈАК: Да имам и осми, не би мого да тренем!

Ствари, ствари, благо... обично ђубре! На човека се брецате, а и мраву треба скинути капу! И мрав је човеку понекад велика дружина! Шерпа, пегла... Докачим ја капут под ову стрејицу. Само да укуцам овај велики ексер.

СТАВРА: Ти на сваком ветру рашириш репић! МИЛЕ: Примиш га у своје редове, укажеш му поверење, ко човеку, а он из цуга почне да ти ровари! С таквима нема компромиса, то да знате! Па, ако треба и судски, онда и судски!

ЦМИЉА: Видиш ти оног тамо? ИКОНИЈА: Кога? Ааа, оног! Видим, нисам ћорава, сипам човеку пасуљ! ЦМИЉА: И ти то тако... Ништа, сипаш му пасуљ? ИКОНИЈА: Ваљда му нећу зитин у кандило!

ТАНАСКО: Оној кафеџинки човек излечио кутњак! Такво чудо може и берберин клештима! МАНОЈЛО: Док човеку не видиш рану, не знаш с ким имаш посла! ТАНАСКО: Госкапетане, немоте да се кидате толико!

Мислиш да људи пате онако, без разлога? Рана се човеку у звезду претвори, па му сија, да види куда иде, осветљава му друге људе, осветљава му кућу, астал, жену, вечеру,

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

А шта се каса женски[х] очију, оне не ваља да се с њима одвећ поносе. Што су год женске очи човеку, то су и човекове жени.

и слуги и слушкињи који га послужују, јер оно само собом тога јоште није кадро заслужити; да је благодарно сваком човеку за најмању добру реч; да је дужно никога ни у чем не увредити нити озлобити; сваком по сили и по могућству своме добро

У оваком лепом послу проведемо ту цели божићни пост и таков леп пост не би се човеку за дуга живота омразио. По Божићу — у Венецији карневал. Луди би били кад би у Тријесту стајали! ’Ајде у Венецију!

” Дâ се то овом човеку на смеј, да се неколико минути морао смејати. Пита домаћица: „Уàт ис дат? Уàј ду ју лааф со? Шта је то?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

На обали у снегу црни се човек. Снажна човечина. Подигао руку, ћути и не миче се. У нарави ми никад није било да човеку окренем леђа и ја наставих да газим крцкање сувих рибљих кошчица.

Синови треба да те се плаше и помало да те мрзе док не остариш. Једино они и мајка могу да донесу несрећу човеку. А унуке воли“, сети се очеве опомене. Шта је могао кад је то почело чим је проходао. И раније.

Ни на једном пристојном и уљудном човеку нисам видео такву одећу. Аман, не брукај ме!“ Вукашин се танко осмехнуо, узео шешир и пошао извињавајући се ручком код

“ Тола се уозбиљио и мало поћутао. „Па зар ниси газдарица?“ „Ти ништа не знаш.“ „Лакше је човеку кад чешће ради.“ „Лако је теби кад можеш да не мислиш... И да не видиш.“ „идим, ниси добре воле. Имаш неких брига?

Стојан је од назеба умро у Градишту оне јесени кад је снег пао на још зелено лишће, „дубок снег, човеку до раскрижи од чакшира“.

У оваква времена што су насрнула да сатру човеку душу, мисли Андра, не треба имати ни оца ни сина. Треба одживети само један, свој живот, и избећи обе судбине: и

И храни дете, и мучи се за њега, и сад немој да спаваш кад је овај помор навалио у народ. А ја видим да се човеку не исплати доброта, али опет, велим, Аћим Катић је човек, иако је краљу о глави радио.

Биће вам после досадно. Лакше је човеку кад лепо разговара. ...Грчеви јој брзо промилеше лицем и уронише у мир још једрих а модрикастих образа.

Аћим погледом пресече Ракин смех. — Причам јер те поштујем и жао ми те. Излудећеш овде сам. Нисам на живом човеку никад видео тако белу браду. — Је ли ти капетан рекао да ми то кажеш? — Није, деце ми.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

само једно од три места на којима су, истог дана и истим људима, ударане батине, укупно три пута по стотину удараца по човеку.

Чим би на постављено питање покушао да одговори, Вишњић би морао и да проговори. Испричао би младом човеку оно што га мучи још од Равња: да има међа трпљења на којој сагори реч а да до те међе пут води кроз чисто безнађе.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

мозаик-оделу, Док мирно сносиш судбу твоју грубу, Гледам те тужну, свечану, и белу; И као звезде угашене, које Човеку ипак шалу светлост своју, Те човек види сјај, облик, и боју Далеких звезда што већ не постоје, Тако на мене, са

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Но зато је Монж био друга, чиста, душа“. „Причајте ми, молим Вас, и о томе изванредно симпатичном човеку!“ „Монж се из искреног убеђења ставио под заставу француске револуције.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

ЈЕДНОГ СМЕТЕЊАКА 140 СУМЊИВА ПРИЧА 154 НАПАСТ 157 ПАД СА ГРАЂЕВИНЕ 166 ПАД СА ГРАЂЕВИНЕ 167 ПРИЧА О ЛАЗАРУ ПАРДОНУ, ЧОВЕКУ КОЈИ НИЈЕ ГОСПОДИН 171 ПОГИБИЈА ЈАЋИМА МЕДЕНИЦЕ 176 ОСЛОБОЂЕЊЕ 186 ИВАН — ИЛИЈА

тренутку, међутим, кад су затегнутост нерава и наша узнемиреност били на врхунцу, дрски студент обрати се разјареном човеку једним врло помирљивим тоном: — Немојте се љутити — рече он сав зажарен иронијом — ја сам свему крив.

она, у путничком шеширићу од сламе, дугачком мекинтошу, лица озарена срећом и у оној милој узбуђености која чини да човеку и притив воље очи заводне. — Кад лако скочи на снажна прса Николина, он је понесе излазу, ка колима која су чекала.

Иди, молим те. А ко те је кадгод видео да се забринеш, да се снуждиш, да си озбиљан као што приликује човеку, бога му! — Је ли, има ли жаба реп?... А што жаба нема реп?

Па после човеку криво ако жена... и што се у њој пробудила кокетерија, као овај Толстој што каже... Али друго је жена, бога му, она

Они први чинили су све да у човеку развију његове природне склоности. По својој природи човек се узбуђивао за морално и за добро; зло и неморално бунило

Молим те, стрпи се, ево ти даље. По својим склоностима човек се почео приближавати човеку све више и више, то се бар не може порицати. Разлике су бледеле, и у одсуству вештачког утицаја, дошло би братство.

А ви? Зар и после свега тога, збиља, можете мислити лепо о човеку? Размислите поново: мајка и отац одступају с војском испред непријатеља кроз Арбанију само, како су говорили, ради

Па му дође да падне на груди овом човеку што му сад говори тако благо, људски, као човек што говори човеку. — Ти ћеш изјавити све по реду, је ли?

Па му дође да падне на груди овом човеку што му сад говори тако благо, људски, као човек што говори човеку. — Ти ћеш изјавити све по реду, је ли? И ништа нећеш прећутати, баш ништа нећеш? Тако си ноћас обећао.

А ви, ето, говорите ми братски и зато вам хвала. И спаваћу, рекли сте, колико ми год драго и све као човеку даће ми се.

облачине што су пузиле по небеском океану, испунише ми душу оном леденом, пустом и најпотпунијом усамљеношћу кад се човеку, у највећим мукама смртне тајне, чини да је надживео све. Тада са проклетством живота, ја доживех последњу самоћу.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Шта су они намислили са мном — Бог зна, а гре’ота је сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову.

Он, за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да објасни човеку своје присуство на овом месту.

— Шта си му то говорио ? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. — Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. — Па шта вели он? — Ништа.

Ја јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више ?!... Шта треба човеку друго ?...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад вода то чује, а она се разлије преко обале, па за њим, а он бежи, те једва утече. Кад дође у оно село к ономе човеку што му се говеда нису дала, он га једва дочека: — Шта је, брате, забога! Јеси ли питао усуда?

— Није твој, него мој, — одговори жена, и тако, „није твој, него мој“, они се посвађају, те најпослије жена рекне човеку: — Човече, ако неће бити мој предњак, ја ћу умрети. — Па умри, — одговори јој човек — једанпут нек је и моја старија.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

да следим свој природни инстинкт, који ме је касније потпуно заокупио - како да искористим природну енергију да служи човеку.

које чинимо су бројни и сложени а спољашњи утисци на наша чула су у толикој мери деликатни и недокучиви да је обичном човеку тешко да их разуме.

у одличном стању он реагује тачно на силе које га покрећу, али оног тренутка када настане неки поремећај у било ком човеку, његова снага за самоодржањем слаби.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Моје искуство говори ми да тај мануелни рад развија у младом човеку одређену способност која се никад не може научити само из школских књига.

Софокла и стотине других који су говорили језиком богова и стварали дела која може стварати само божански дух у човеку.

Тада је болом скрхани Универзитет одао последњу почаст свом великом човеку, и одавде су Максвелови посмртни остаци испраћени у његову родну Шкотску.

Хвалио се међу својим сељацима да је глас о њему као ученом човеку стигао до Сједињених држава, и ”воила”, то ме је довело у Порник.

Физичко-технички институт остаће увек споменик човеку који је у Немачкој проповедао доктрину тесне сарадње између апстрактне науке и индустрије.

Они нису производ било каквог природног процеса еволуције који је познат човеку. Откривање ових непроменљивих закона којима се повргавају ове субстанце, ови непроменљиви основи универзума,

Ћипико, Иво - Приповетке

Цвета се веселила: „Ако овако потраје, биће зараде!” — и већ је у глави срицала колико ће новаца донети болесном човеку.

Није јој се журило, мораше је брига: како ће без пара доћи болесноме човеку? Одлучи да за који дан потражи рада у вароши. Осетивши глад, с Марком седе на ивицу пута да се за час заложе хлебом.

Они је погледаше као у чуду и пођоше даље. — Удијели дарак! — понавља Цвета и пружа руку према времешноме човеку. Господин стаде пред њу и озбиљно је посматра. —Ето, и теби се хоће да просиш, а?

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Није мени, разуме се, овај поновљиви случај тешко пао тек зато што сам старином и рођењем заиста Косовац. Човеку тешко пада нешто друго, много дубље, значајније и сасвим далеко од узгредне анегдоте.

Човеку тешко пада нешто друго, много дубље, значајније и сасвим далеко од узгредне анегдоте. Човеку, наиме, тешко пада кад види како нам се поглед на нашу сопствену културу – на било који њен део или на све њене делове

свих ближих временских ознака свих успутних присећања, све више приближује ономе што је елементарно, исконско у човеку. И није нимало случајно што се тој најстаријој традицији модерна уметност најчешће обраћа.

Нисам обухватио сва, него само нека његова дела, а нисам дао ни праву синтезу. Човеку је – и пред другима као и пред самим собом – тешко да призна шта све није успео. Па ипак на крају то мора учинити.

Понекад се човеку учини да је то реакција и побуна против стања у данашњој култури: она све више заборавља на дубину искуства и памети

И тек онда кад се књижевност почне да тумачи као неисцрпан извор важних информација о човеку и његовој култури, ученици подједнако као и студенти почеће другим очима да гледају на досадну школску лектиру која им

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ВАСА: Па то, на пример, прво си мене фалсификовао. ЧЕДА: Не знам. ВАСА: Знаш, како да не знаш. Представио си се човеку као да си ти ујка Васа, а то је, брате, фалсификат и ја због тога мал' не погибох малочас.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

за реалистички роман из друге половине XИX века; али нису ни субјективни описи онога што се дешава искључиво у човеку, и који на крају завршавају у „току свести”, појави карактеристичној за једну врсту модерног романа ХХ века.

А и немачки романтичар Аделберт фон Шамисо има приповетку о човеку лишеном сенке. Наиме, главног јунака Петра Шлемила - он је и приповедач који се поименице обраћа писцу Аделберту -

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Призренци почеше да мере што би ваљало: бранити свога земљака или удворично одобравати овом страшном човеку. Но, он брзо збаци дервишки клобук с главе, заповеди дружини да вољно седне, па се окрену поново збуњеном Спаси: —

Пред сам полазак узео је још једну жену: нашао се јунак Арнаутин и поклонио девојку једном таком човеку којега вуче срце на исток, за својом вером, како се одмах објашњавало... Прележанин га бејаше примио сасвим својски.

Са великим прозорима, господски и домаћински саграђена. Да је видна и широка, да је станиште човеку који се не боји и ни од кога не заклања. Вичемо да нам се отвори.

реч од Турака као погрду, омаловажавање српског народа, као кад би им и опсовали Србију навака, нафака — оно што је човеку од Бога, по исламу, одређено да поједе и попи– је у току живота; судбина, срећа, воља Божја нехарица — незахвалница,

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

да на гробу никне (На гроб и на траву свет се брзо свикне): Тад’ долази песник, гоном силе свете Да венац на гроб Човеку мете. Јер није цар умро него човек само — Човеку ваља сузу да дамо.

Јер није цар умро него човек само — Човеку ваља сузу да дамо. И шта је престо, шта ли круна кобна (Па још кад је гледам са гледишта гробна), И шта је порфир,

не питам даље, све са ума смећем; Овај венац свежим, росним пољским цвећем На гроб, који душом дршћућом облећем, Човеку мећем. »Стармали« 1881. ЗА ГИРФИЛДОМ Подлост рушит’ — да дивна задатка Подлост срушит’ — моћ ти беше кратка.

Зар не видиш ту мирноћу Којом срета судбу преку? Зар не видиш душу чисту, Божја сина у човеку? Он свлађује своје боле, Сакрива их у прсима; Диже горе очи своје — Тешко ј’ добром међу злима.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

како га врага зову, хопманише тропн. Овај гурбијан Јохан тако гадне речи говори, да се човеку морају црева мутити. Анчице, данас ћемо имати једну гошћу. Колико има сати? АНЧА: Девет прошло.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Понови дан због незахвалног тела Што сунцу узвраћа сенком и песму квари. Врати човеку усамљеном птицу: Под празним небом плачу соколари. Дозови утве с гора у предање.

Отвори семенку у којој нежно чами Заборављено пролеће. Отвори Камен што прећута звезде својој тами. Отвори пут птици, човеку и зори.

! Мисао која не уме да мисли Завлада светом. И сада је касно Било шта рећи што би било јасно И човеку и птици под којом смо кисли И мртвима који иструнуше часно.

Краков, Станислав - КРИЛА

Потом се поверљиво нагао. — Знаш овај лекар Француз баш ништа не зна, одмах шприца кинином, и срамота човеку да каже где топломер мећу. Тако је из пуковникових прича Душко сазнао за све болничке историје.

Петровић, Растко - АФРИКА

То је болесни Блонде. Израз његовог лика и изглед имају нечег што је заједничко и биволу и човеку. Толико је тај лик прост у својој грађи и трагичан у својој недуховности.

Нарочито су цењени образи и полни органи. У Ману је сасвим скоро био процес једноме човеку–пантеру. То је био тек иницијирани младић, који је изјавио да је ухваћен на својој првој жртви.

Оне са неколико метара даљине пљују право у очи човеку а онда, када тренутно заслепи, уједају га. Срести пантера, сâм, са двојицом–тројицом пратилаца који ће се разбећи,

Све раздваја човека од жене а једино га сусрет сексова за њу везује. Човеку је ближи његов друг с ким је у истом тајном удружењу, с ким говори језиком који само мушки разумеју, но жена, са којом

Тада је споредно која жена подлеже коме човеку, љубомора према жени код овога уопште ни не постоји. Да би људи били на миру од жена, ове су кастриране чим ступају у

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Пуно несреће!... Три дана има Откако лутам овом планином; С образивошћу мачке дивије, Бежô сам с пута зверу, човеку, Тебе да нађем, или... смрт! ГЛАВАШ: Мене?... А знаш ли мене ти?...

На глави ми се кожа јежила, Па и данас бих творца проклињô: Зашто је чула дао човеку И лепог вида црну зеницу? Да л’ зато само да слушајући Господства вашег грозне ћефове, У једу своме и очајању Око

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

И то све тако неочекивано, тако брзо, тако нагло — док би ударио длан о длан. Нешто це буни у човеку и он се сили да не верује у ову страшну стварност; покушава да својим неверовањем протестује против ње.

« — ја спустих пушку на земљу, а у себи помислих: »Буди бог с нама! Шта ли је овом човеку?« — Дакле, велите, нигде нема коња? — Ја бар не знам где би их сад могли наћи.

000 људи не може бити ништа друго до опет злочин, много већи, огромнији. Ако је преступ украсти човеку мараму из џепа, или пресрести га на друму и отети му кесу са 100 гроша, онда отети једноме народу сто села, читаве

Разумети често значи извинити, оправдати, па и усвојити. То је нарочито случај у философским погледима. Човеку се често чине с почетка извесна начела апсурдна, непојмљива.

пробуди дуго гњечени и дављени оцећај правичности, који као да не може никад бити потпуно угушен ни у једном човеку. Тај наједанпут пробуђен осећај правичности увек је најближи повод сваке револуције.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Несумњиво. Али ако је човеку суђено да погине, потребна је извесна варка, бар у последњем часу, да је тако морало бити зарад неког вишег смисла,

је командир давао утисак душевнога човека, говорио је о смрти свога друга некако хладно, као и да није реч о живу човеку, с ким је јео и пио, а који је сада мртав.

— растаћемо се занавек. А Арлета, моја добра Арлета, млада, лепа, туговаће неко време, а потом ће припасти другом човеку... Ужасавала ме је и сама помисао. Мрзео сам неодољиво ту замишљену личност...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

БОРОЈЕВИЋ 277 СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК 278 ТВРДИЦА 280 ТЕРПСИХОРИ 282 ЧУДНОВАТИ ЉУДИ 285 ОБИЛНИ 287 НЕМАРНОМ ЧОВЕКУ 295 КАРНЕВАЛ 297 БАЛ 299 РЕЧ У СВОЈЕ ВРЕМЕ 302 ПОКЛАДНИЦА 304 ПИТОМИЦА 308 НИКАНОР

уз најобимније могућу информисаност, са настојањем, да колико год је то човеку изводљиво, пазим да у Антологији не остане ни најмањег трага неке моје каприциозности или могуће пристрасности при

Дневне туге рађају сне худне, А сни ноћни растуже нас будне. Јесмо л’ без зла који час? Човек, страва човеку, ах! већа, Гони правду, што је свију срећа, Гони мир из света сав.

и црвêн вечера ведрог, Затворен у ноћи ћелије црне, јадан Предаде се сатани — сам паде жертва —, ал’ оста Грабљивом човеку, сатанин оста пород!

Лако и муњевидну избећи мача брзину: Човек је сковао га, човек ће избећи га; Ал’ ово је сатана сад глабљивом човеку дао, Паде јунак и нема Ахил’, нема Тидида, Нема Троје поносите више у овом свету, — Пада горда данас на један миг

Опет Дунав с’ окреће, горда уступају брда, И весело врата путника примају свог. Тако често срећа узмућује човеку живот, Удари тешки судбе трескају бурно њега; Док наједанпут му сунце засине, разгали се небо, Ишчезне беда и

И тако, што је обећао јавно, То све, к’о јунак, осведочи славно. 1843. Никола Боројевић НЕМАРНОМ ЧОВЕКУ Нека гаче или пева Врана, славуј или шева, Нека куди или хвали Дух велики или мали, Што је боље, што је горе,

Кад је куга престала, тко је у Ириг доходио, или покрај тог места пролазио, кожа човеку јежила се кад погледа на опустошене, разваљене, попаљене куће; кад види около цела Ирига један клафтар дубок и толико

Живот не чини клетим стихије и звери у природи — човек је човеку већа страва. То је закључак Мркаљев.” ЈЕЛЕНИ ДИЈАКОВИЋ ЗА НОВУ ГОДИНУ (стр. 164). И ову песму је први објавио др В.

НЕМАРНОМ ЧОВЕКУ (стр. 215). Прештампано из Серпског народног листа, ч. 29. од 20. јула 1844, стр. 225а. КАРНЕВАЛ (стр. 217).

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Па и тог анђела!... Е бог те убио! И на сунце је отров прснуо, Јелисавето, звездо дивотна! Опрости мужу, прости човеку!

нема више таке невере Од којих ће се земља стидети, Што их на црним груд’ма понесе Да својим лицем трују зенице Човеку правом кад их погледа. (Бој једнако траје. Турци вичу. Пушке пуцају. — Катуновић се враћа.) КАП.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ: Морам! Није што хоћу, него морам. Знаш како је то, остане човеку у крви. Има људи који воле туђе пиле, има их који воле туђу жену, а ја волим туђа писма.

АНЂА (крсти се): Ју, ју, ју, кћери, црна кћери, шта сам доживела? Обећаваш човеку да му идеш у кафану. Господе боже, каква је ово данашња младеж! МАРИЦА: Онаква каква је увек била младеж...

) Гле, па ево их акта Перићеве интабулације. Откад их тражим, човеку прошао рок за жалбу због тога што се изгубила акта.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

света, као што су чувена Књига о Варлааму и Јоасафу, Стефанит и Ихнилат, Физиолог, легенде о Алексију Божјем човеку, о светом Ђорђу, прича о човеку који је своју душу продао ђаволу, прича о премудром Акиру, циклус прича о Соломону и

Књига о Варлааму и Јоасафу, Стефанит и Ихнилат, Физиолог, легенде о Алексију Божјем човеку, о светом Ђорђу, прича о човеку који је своју душу продао ђаволу, прича о премудром Акиру, циклус прича о Соломону и друге приповетке као и веома

Он је пример средњевековног реализма. Али свети Сава није због тога мање светац, он је само приступачнији, ближи човеку, који може да саосећа са њиме и да следи његов пример.

је дао личности у развоју, њихове сударе са светом у којима се руше њихови идеали, мењају њихови карактери, те се човеку све догађа супротно оном што је хтео.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Толико чудан да је човеку чисто било неугодно то његово суво, снуждено лице, паметан, погурен ход, гледање испод себе, унесено, смерно.

И, сажаљевао је њу, себе већ не. Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку, сину, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

се привија кад уједе чела или зоља (СЕЗ, 40, 245). Б. у сирћету изгони змију ако би (по народном веровању) ушла човеку у желудац (ЗНЖОЈС, 14, 1909, 83); б.

Калемљење воћака сматра наш народ »као побожан и чаробан посао« (БВ, 10, 1895, 90). Калем се прима само »чистом« човеку (ЖСС, 96). Калемљење се сматра за свет, богоугодан посао (ібідем).

Карактеристично је и што се просо сипа испод стола, а ту се оставља жртва прецима и о Бадњем вечеру; кад се живом човеку даје помана, док сви остали седе за столом, он лежи под столом).

доиста треба да души спречи излазак, јер, као што знамо, зле душе су те које, према примитивном веровању, изазивају у човеку болест. Позната фраза »метнути девојци грану на пут« (то јест, »смести је чим да се не може удати«, Вук, Посл.

И у околини Зајечара верују да је ова трава — што »за једну ноћ израсте, процвета и угине« — »по облику слична човеку« и да ноћу светли као »три свећице које горе изнад кладенца«. Према причама из Алексинца и Сокобање, до р.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

али остаје ту нешто што свако оправдање чини одвратним: ја сам ипак, заједно са осталим, намакао омчу на врат овоме човеку и избио му бусен испод ногу.

Живопис вратимљске цркве био је готов. Одмах да кажем: није ми се допадао. Волео сам Ћирјака и дивио сам му се као човеку, мада сам све време веровао да је лош живописац и да његово дело не вреди ништа.

и убогој, на овој постељи разглављених ногара, уз шумове болног јечања и вапаја који допиру из суседних просторија? Човеку би требало омогућити да умре крај потока, под крошњом каквог гранатог дрвета у цик зоре.

Не може у таквим тренуцима да се обузда, па је залудно све његово познавање ратне вештине. „Не могу поверити људе човеку коме није стало до живота.“ И Пипац му није човек по укусу. За њега Лауш каже да је скитара, баш тако каже: скитара.

Таман посла. Не пада ми ни на крај памети да трљам нос једном за нас тако драгоценом човеку какав је Доротеј, само зато што около колају смутње и гадне гласине које потичу од покварењака и протува.

Да би колебљива и непостојана мисао могла да опстоји у човеку, да се зачне и почне расти, потребан је мир, оно гњило млако чиљење времена, она тишина што се растаче у стварима.

А и није било време за трвења кад је Брзан стајао пред вратима, помамно ударајући звекиром. Дадара Понекад је човеку потребно да се осами, да се осврне око себе, погледа уназад и напред, да види куд је кренуо и одакле је пошао.

У почетку ми се чинило да наликује каквом старом чворугавом деблу без огранака; касније, да је слична човеку без руку са огромном главом, или јарцу који пропет на задње ноге брсти џбун, или бари што се рачва у неколико рукаваца

' 'Ти кажеш' одговори му. Тада Пилат рече свештеничким главарима и светини: 'Никакве кривице не видим на овоме човеку.' Они су још упорније наваљивали: 'Он буни народ, учећи по свој Јудеји од Галилеје па довде.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ово је уско, правилно, засвођено високим челом мислиоца, а завршено клинастом брадом. У том човеку препознадох Јохана Кеплера, садањег асистента Тихова.

експлозив који ће из коморе експлозије истерати у безваздушни простор газовити млаз брзином од 26 километара, биће човеку отворен пут у васиону. Та брзина решава цео проблем, а сва остала питања су споредног значаја.

Ето видите, драга пријатељице, каква је силна сретства техника дала човеку у руке да живи у свима поднебљима и приликама.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

” Мајстор Коста се у последње време некако све више и више у сликама изражавао. Мало срећа, мало читаоница, човеку се машта потхранила. Једном, кад је опет с одушевљењем говорио о живости своје деце, рече: „Шта граја, шта тутањ!

” И тако из најсрећнијих дана његова живота остаде човеку име Коста Земљотрес. Наравно. није се љутио. Од његово троје здраве деце је потекао израз.

Родих се у некој дебелој кожи, и она ми све кости поравнала, и дошла сам трупац. Лепом човеку се морају и кости видети, јȁ!

лик остарео и доста се смрешкао, али у црте ушао онај фини склад који се јавља кад престану дуготрајни болови и човеку буде опет мило живети.

И да вам као паметном човеку кажем још нешто: то је знак да полако, полако идемо наниже. Кад вас бестидно почну варати и черупати, то је сигуран

Дед, да ти ја лепо обришем очи, твоје лепе очи... Исцури човеку на сузе сва снага, и остане као крпа. Јеси приметила: жене се исплачу, а после слатко заспе... Не дај се!

не бих новац дала, него што хоћу да те видим у душу, пре него што ја будем полагала рачун о части Богу и оном добром човеку чије нас је имање све хранило, и ето још треба и теби, чувеном господину тамо у твојој земљи... Говори шта си урадио!

Све нам то није требало. Шта ћеш, то је живот... Седи... Чуј, хтедох ти још рећи да одеш на гроб човеку који те и сад помаже.... Ја сам само његов књиговођа... Ти знаш да ја раније нисам била много гробљарка...

Са свим његовим манама, свет га воли. Волим га и ја... Шта, кога ђавола, онда волимо у човеку!... Људи ме теше и кажу: никоме до сада никакво зло није учинио...

Ништа горе, господо, него кад у човеку, може, наравно, и у жени, кад проради подземни врућац: ем пече, ем напоље не може.

— Па зар је могућно да ти у такве ствари верујеш! — Павле је мало поцрвенео: — Могућно је. Човек човеку смета на сто начина, видљивих и невидљивих. Ја то посматрам у разреду, и у нашој кући.

Ништа тако породичну слогу не разбија као сиротиња. Једна плата, а сто потреба. То је оно што ти лепо кажеш: човек човеку смета... Па, ипак, Павле, — то је опет оно што ти не знаш — сви живимо, и свако живи свој живот!

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

од Ноја, код Грка од Бахуса, код Римљана од Силена, а код Србаља од Краљевића Марка пофаљена и представљена да срце човеку веселиш и свевозможном храброшћу пуниш; која ћуталицу оратором, простака историком правиш, и чиниш да твоју силу

Но великоможна судбина, која често даје човеку оно што не би желио, друго је с њоме закључила. Један млади господичић, којега је отац зној млого људи у свој сандук

пробитачније, дакле, оно чинити што би ви на балу или у каквом друштву само од неке моде чиниле, или боље непознатом човеку прићи и од њега помоћ искати? — Она заиста врисне, али не у намерењу да бега, но даје боље чује.

уши оставим, на које ја магарац од магараца тим више соизволим што сам довољно уверен био да су моје уши и тако сваком човеку кост у грлу.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

у бризи је услов за напредак човечанства. Увидео сам да је грех према човечанству одузети човеку бригу. — А јеси ли бар познао живот кроз који си прошао? — Не, јер од брига нисам могао дићи главу.

тако судбином опредељено да човек у доба кад је најискренији, у доба кад још не уме да се претвара, кад је најближи човеку, уђе четвороношке у живот? У то доба, када сам проходао, најважнији је догађај био: поступаоница.

мрси конце; а Атропа, она што држи маказе да одсече дужину века, моја најмлађа тетка, била је кадра и иначе скратити човеку век, те су јој маказе биле сасвим излишно оруђе.

“ пре но што је човек могао н завршити мисао. Трећа парка, она што скраћује човеку век, била је зато да ја будем професор. — Ништа лепше од тога! — узвикивала је она. — Па јест!

Та је сведоџба званичан докуменат, издат од надлежне државне власти, којом се човеку признаје зрелост. Познат је онај београдски тип, кавгаџија Драгољуб Аврамовић-Бертолд којега су извесни режими трпали

Јер, одиста, владаоци старога века носили су тако страховита имена да је човеку била потребна факирска моћ да их изговори.

И да је то један или двојица, али цео стари век пун је тако страховитих имена да је човеку лакше проћи кроз непроходне америчке џунгле но кроз стари век.

и религија исплели су заједнички дивну бајку о бескрајности света, коју није била кадра да разбије чак ни она прича о човеку који је стигао на крај света, сео на ивицу, спустио ноге у ништа и задовољно пљуцкао у то ништа.

И, како тада тако и доцније у животу, увек су то непознате количине које човеку задају невоље и бриге! Јер одиста, у животу, то сте извесно сви запазили, те непознате количине играју често врло

Али је ту таква гужва и таква збрка разнородних и свакојаких количина да је човеку лакше оком сагледати цео планетни систем у васиони но мозгом схватити све те количине у математици.

А то и једно и друго стакло тамнички је прозор пре но ма како усавршени амерички доглед. ВОЈСКА Човеку двапут у животу узимају меру дужине и ширине тела; једанпут кад ступа у војску и други пут кад умре.

а ја лепо одредим: ти, ти, ти, ти и ти, и расходујем те, и ти лепо погинеш, па чиста ствар и уредни спискови, па човеку чисто мило да ради. Ал' не зна се, него како се деси, јер сваки метак не погађа.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

На овоме само месту задржали смо се цео један дан... Ви сте и сами видели колико је тешко и једном самом човеку да пређе преко оних врлети.

Са обале оценисмо да је човеку таман до гуше. Онда се нареди прелаз. Јахали смо и ми један поред другога, да бисмо се задржали за суседа, ако би се

Навикао сигурно на такве призоре, он је говорио равнодушно, као да није реч о живу човеку. Али ја не могу да се отргнем од једне мисли, која ми изазива страшну слику...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

А Стева је опазио да и мали Пера већ плаче; Како би се светио расплаканом човеку. Јак сам ето као мост који се угиба Под товарима сеоским, под житом.

У свакоме задатку и муци које је природа натоварила своме робу, човеку и животињи, унела је и по једно мало задовољство које постаје све огромније што у себи носи више значај одлакшавања.

Мала свест, с претензијом на слободну вољу, која је остварена у човеку, не мора бити јединствена у природи: могућности су њене безграничне чак ако иду и по извесном закону.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Једном умире! Једном се човеку пружа прилика да чак и саму Смрт надјача!« Одагна Варалица жеђ и умор и до девете пустиње дође.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

И, одиста, ниједном другом Турчину, и уопште ниједном човеку, Марко, онакав какав је у песмама, никад се није покорио.

Најчешће, Марково јунаштво извире из дубоке љубави према човеку који је у невољи. Најчешће, за херојски подухват Марко је надахнут тугом због утамниченог друга, унесрећене девојке,

Зар би могао то да чини а да не прекорачи обичан јеловник? Очигледно, према човеку чаша и погача. Народни певач — с правом — води рачуна о тој сразмери. Уосталом, сви јунаци на свету много једу и пију.

Те речи делују као мачеви. И док би гавранова црна крила и грактање људским гласом у другој ситуацији савременом човеку изгледали наивни и отужни, овде — над главом поносите каде која је уверена у победу мучитеља и жељна туђих мука као

Стари Ђурађ, забринут за живот свога јединца, обраћа му се као што би се обратио човеку пријатељу: Дору седла, испод гриве љуби: „Ао доро, врло добро моје!

11 Вуча џенерал је личност непозната историји. Писање крвљу, по некима, води порекло из приповетке о човеку који је продао душу ђаволу и који је уговор о томе морао да напише крвљу.

“ двојако су тумачени. По Продановићу, они значе: „Нека је проклета мука која не изазива у човеку отпор, не развија његову снагу, и не помаже да победи препреке.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

РАДИЛИ СМО БЕЗ ГРЕШКЕ ИЋИ ЋУ КУЋИ ПЕШКЕ МАКАР ПАО НА ПРАГУ АЛ ПОШТЕДЕЋУ РАГУ Коњ гази прашину меку И мисли о човеку ЗНАМ ДА ЈАХАТИ УМЕ АЛ ОН КОЊА РА3УМЕ Пешаче човек и рага Остају два сива трага Сељак хода све брже А коњ уморно

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

с мојим мозгом јерно слово божије живо и послено је а пооштрије је више од свакога мача с обе стране оштра, те пролази човеку кроз тело му и душу, и пронузује све чланкове и мозгове.

Со тим приговор за свет дају човеку: све живо Бога хвали и слави, без говора с чудни и с разлики гласови! О свему томе и мноме благодари се Бог, кад не

По нашки: Намет с камења. ИГРА ДАВИДОВА Прости човек Јозан што није дато просту човеку чему свету дотицати се, — тога се он с руком дотакну, та и порази га Бог, те погибе!

Инди он што да чини? Смисли се у себи: што је у једном човеку? А и тако му кадгод вала умрети. Боље да он сам погине, него сва земља му у туђе руке допадне.

А где може достићи ветрену справу? Та и утону у море. Тако га неста. (Један будавши звер, те знаде за добро човеку и до смрти верно му за то послужива, а пакостни разумни људи са злом за добро другоме враћају!

И слух и језик с мером се држи. Свашто је много човеку досадно ако би што и најслађе било. Свет је свет и ништа овога света од видела света нејма послаће, а много доби

А већ у то доби, стар је био од шездесет година. Да зна сваки јер бујну човеку ни младост а ни старост није за поштење, теке раслаби ли се човек и дâ ли се на своју вољу, седа брада ни за јадну му

А већ после није ни марио за то је ли, а није ли скривио. Ама Бог доиста не остаља то тако боравити човеку својевољно него ко се не обраћа, кињи и бије и мори.

Ти си то, чловекољубче, сам рекао свакоме човеку да за своју му кривицу стоји се умрети, а не другом за другога муке подносити... Али грех је, рече, голема пагуба!

А велики бијаше бољарин и богат. Пак што да чини, како је сваком човеку жао овај свет оставити и умрети (лише богатицам), чудно је и до свога издахнућа све се копирка и мисли се еда би како

« Из добра у добро, иза зла у горе зло допасти та то би била човеку два поштења, кому пак две муке, штоно ни по правици не може двоструко бити, него једно; тамо или овде и добро и зло.

Ама тому свему криво је много свакојако слатко једење и Много лиће, јерно из тога се коти и множи блуд у човеку и догод од њега не истече напоље не може своме срдцу одолети, ни му запта дати; све се разждиже и лије му се, разлива

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

хаџи Замфир је имао још једно богатство — имао је нешто што се не може лако купити ни стећи, нешто што сам бог дарује човеку, па зато то сваки чорбаџија и нема. То је лепа ћерка његова, његова мезимица, то је млада Зона, Зона Замфирова.

А и сви му повлађују, сви га хвале да је добра прилика и веле: „Море, па има си човек и дућан!“ иако је том човеку осамнаест година, а дућан му мало већи од већег путничког сандука. — Такав је тамо обичај.

Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан, и обратно, и најзад није више могао разабрати и разликовати: шта је

Али су се преварили сви. Прође недеља дана, а од Мане ни трага ни гласа. Чак му је по поузданом човеку поручено да Замфир даје уза Зону пет стотина дуката мираза на дан прстена.