Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
На густо сито и на решето просијат. Перући чанке и гребући туђе лонце, које се човечаство може научити? На мак, на конац свему вешти. Што досташе оно и клаше. Жедне од воде отржу.
Неописан написа се, летом и вековом зидар годиштник се учини. Цели човечији стас на се преузе и у цело божаство човечаство прибра уједно, освем смесе и раздељивања...