Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Буди ми пријатељ, о добри човече! Она ућута и необичном пажњом проучаваше црте на моме лицу, нестрпљиво чекајући мој одговор.
је уздахнуо, а она је клела Маџаре тако грозним клетвама да кад бисте их ви чули, ви их никад заборавили не би, добри човече!
„Каква мука, брат-Обраде (оцу ми беше име Обрад), каква мука, човече? Само дај, боже, здравље, а ласно ћемо за то!... Та кад смо победили Маџаре на толико места, па кад је оно Башахид
Ал’ у тај мах се отворише врата и уђе у собу чича Марко. „Добро те се и ти закани!... Е, е! А где си ти, човече....“ „Боже, Обраде, на великој смо ти муци: све од Сегедина, па овамо преко Бечеја и Елемира, градимо поред Тисе
— рече Сремац, па се посади на прву скамију, баш наспрам учитељеве асуре. — А откуда ти, добар човече?... Е, е, баш ти хвала те си се једанпут и мене сетио!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зато га ловац често тучаше, док му ови стане једном говорити: „Сурови и неблагодарни човече, што ме неправедно бијеш? Зашто се не споменеш прве моје службе и верности?
„Та мој човече, а да ако бог даде и ти оздрави, гди ћемо ли толику силу волова нађи?” „Бре, иди ти и учини што ја теби рекох; нек'
” вичу. Но све залуду, мораду и до данашњи дан браде носити, ил' им се хоће ил' неће. Наравоученије „Ала, мој човече," — вели гдикоја жена мужу своме — „да су ми онаке хаљине, ништа већ не би' желила!” Но у тому се љуто вара.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
На то ми обрлајтнант рече: „Прођи се ти, човече, титула и политика. Ако ти њима политично пишеш, и они ће теби политично одговорити, пак нећеш знати где си.
Вели Чардаклија: „Прођи се, човече, вина. Видиш да кажеш да је новаца готово нестало: а знаш куд си се занео и где си”.
” Дође Хаџи-Ибраим Ваљевац и јоште два старца. Почеше говорити: “Прођи се, човече; баш кад је за тим стало, дај момке и да пошљемо три Турчина, нека хата доведу, макар се са Фочићем побили”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
У зло доба ето ти и њега — изнесе пун бардак ракије. — Ама где си, добар човече? — упита га чича Мирко. — Та оно.. знаш... чељад...
— Не да... Баш уочи Ивањдане замолио сам чича-Средоја да оде до Живана и да му тек помене. — Па шта би, добар човече? — Ништа!... Живан се разгоропадио и, као што је већ рчин, умало се није побио са Средојем.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Попо, зову те кући да читаш једну молитву. — Добро, ето ме. Збогом, Иване! — Али седи мало, човече. А поп изиде из куће...
— упита га Зека. — Не знам — рече он — али тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! — Па разговори се, човече! — Хтео сам ја то, али се не може! — Зашто? — Не умем ти казати!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЗАВЕТ Рече ми мој Творац у велико јутро: Човече, дигни се и јави у плоти. И у свој таштој и пустој наготи, Иди кобном стазом коју будеш утро.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— »Сеј ден јегоже сотвори Господ«!... Аркадија, човече, ти си мој избавитељ, ево, већ по други пут! Е, ако се још и сад извучем из шкрипца, нећу ти то во вјеки вјеков
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А сад је све касно и сад треба примити све, испунити све, сместа треба попустити. — Шта кажете, попустити? Е па, човече, ви не знате шта говорите. Зар да се понизимо до роба, до скота? Зар то хоћете? Ви не познајете услове.
— Која ви, молим вас, команда? — Јел' која сам комендија? — Команда, брате, команда — Остав'те ме, човече божији, која сам да сам — А ви? — Ако важе стари распореди онда знам, ако не важе... — Људи, ништа се не зна.
Теодосије - ЖИТИЈА
А тебе, Божји човече, молимо, опрости нам што ти у препирци рекосмо и не сећај се против нас ка Богу због тога, да не пострадамо нешто, јер
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Шта говорите, човече; какви таласи, какав Дунав? АЛОША: Ја так написал. ПАВЛЕ: Јесте ли ви такво писмо написали?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Боже мој! Због тога? - насмејао се и било ми је јасно како ми не верује. - Само због тога? Човече, нађи негде огледало и погледај се: изгледаш као заљубљени ћуран!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Филм је био феноменалан, на часну реч! Играо је цело једно послеподне, али не и увече, и не на матинеу у десет сати, човече! Која је то била масажа!
од сасвим другог материјала, није пристајао на срдачност тог професора, који је непрестано употребљавао речи »момци«, »човече« или »килавко«, стварајући атмосферу припадања мушком крду.
Зујали су у кабини успињаче изнад врхова јела. — Шта мислиш да се ово откине? — Па, не би много остало од тебе, човече... — рече Чиле. Затим су, заслепљени снегом. прешли у плитким ципелама стазу за велеслалом.
— рекао је Чиле. Налактише се на шанк хотела »Белви«. — Пуне су ми снега! — рече поп. — Па, истреси их, човече! — рече Чиле. Поп пажљиво истресе снег из ципела у »Мартинијеву« пепељару. Келнер је истог часа замени: — Просим?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
(Одлази.) УГЛЕД 2. (КОД ДЕВОЈКЕ) ОТАЦ и МАТИ МАТИ: Али, човече, ја не знам шта ти радиш; не бринеш се ништа за кућу. Ето нам девојки двадесет друга, па јошт седи.
ОТАЦ: Ти си луда жена, па мир! ТЕТКА: Немој тако, Јово. ОТАЦ: Ајде, ћути ми ти. МАТИ: Јао, бог с тобом, човече, какав си ми ти отац, да не мариш за своје дете? ОТАЦ: Него ти мариш. МАТИ: Али кад је човек проси?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
устајао извињавајући се да има посла, а Максим би га само прекорио и молећим погледом задржавао речима: »Та седи, човече! Их, какав си! А да ти читам Сановник, а ти би на ручак заборавио!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
На сцени остају само аскери.) СУЉО: Ето ти сад. МУСА: А ја све време мислио да је нека политика... ХУСО: Човече, онаква жена! МУСА: Да није умрла, нико јој не би верово.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Баба се сруши на земљу, а он се врати у воденицу и каже Ћоси: — Ама, човече божји, оно није кукавица него нека бабетина, а ја потегох камен у главу, а она паде мртва на земљу, па ја дођох да те
Тек што Еро замакне уз поток, ал' ето ти Турчина ђе води коња да напоји, а Туркиња те предањга: — Да видиш, мо човече!
Кад га жена опази без коња, а она повиче: — Камо, човече, шта уради? Вели (тамо њој матер!). — Ти си му послала новац да купи каве и дувана, а ја сам му послао и коња, да не
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ (стане пред њом): Куда ћеш? СОФИЈА: Да купим девојки аљину. МАКСИМ: То неће бити данас! СОФИЈА: Помагај, човече, та ја нећу мени, него твом детету! То мора да буде. МАКСИМ (узме шташ): Али то не мора да буде, кад ја кажем.
СЕЉАК: Синовче, ја нисам знао да си ти човек. ЈАКОВ: Сад знаш, зато ајде на суд. СЕЉАК: Прођи се суда, човече, шта сам ја крив? ЈАКОВ: Ја и не кажем да си ти крив. То нека суд пресуди.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислим, да га видиш како хода улицом; човече, он једноставно удахне ваздух, ево овако, и издржи тако једно двеста метара, а онда утрчи у прву капију и издахне га.
Је ли било суза? Човече, код мене вам је то тако: када се догађа нешто стварно напето, не можете да ми исцедите сузу да вам је звезда на челу.
било је ту извесне разлике у базању; мислим, није то исто као кад глуварите онако, штоса ради, мислим, без везе; човече, одједанпут сам некако примећивала да пада снег и да су све породице сада иза осветљених прозора, мислим, у топлом и у
Па, човече, они не би ни за живу главу могли да седе, на примјер, на патосу нечије кухиње или у шпајзу, или бакалници, на примјер,
Хеј, човече, знате ли оно идиотско питање које новинари обично уваљују познатим зверкама: „Коју бисте књигу понели са собом на пуст
„Библију“, „Рат и мир“, Алберта Камија или књигу неког буџе коме желе да се увуку у дупингер, али нико, баш нико, човече, не би понео кримиће — једину врсту литературе погодну за утуцавање времена на једном таквом месту као што је неко
“ а маман га гледа у лице, гледа га оним својим огромним зеленим очима и, на часну реч; човече, види се да му начисто верује, фолиранту, јер ко би нормалан с њим могао уопште да живи кад не би веровао свему што
— И тако ти то, човече — рекох без везе — иде све до шестог у месецу ... — А онда? — улети неки блесавко. — Онда ти — рекох — долази седми!
Никада! Или, боље речено — мало сутра! Па, човече, они би једноставно одустали од свега, човече, и предали партију, ако им на положају не би редовно био служен чај с
Никада! Или, боље речено — мало сутра! Па, човече, они би једноставно одустали од свега, човече, и предали партију, ако им на положају не би редовно био служен чај с препеченим хлебом и путером.
од свега, човече, и предали партију, ако им на положају не би редовно био служен чај с препеченим хлебом и путером. Човече божји, па они се, на часну реч, не би усудили да претрче ни једну једину улицу на свету с митраљезом у рукама, све док
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Све хоћу да те запитам, па ми некако не даде да дођем до речи: ама шта је теби, човече, па си се укрутио као млада на виђењу? АГАТОН: Не знам, стегао ме неки реуматизам у леђа.
ТАНАСИЈЕ: Па рече ли бар ту једну реч? АГАТОН: Рече, дабоме! ПРОКА (дрекне): Шта рече, побогу, човече! АГАТОН: Није рекао отворено него завијено, али сам ја одмах извео закључак: да тестамент оставља породици да по
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Маса понесе и мене, размакнух лактовима, а онај дебељко налегао на моја леђа, и запео из све снаге. — Ама полако, човече! — Само право и гурај — вели он и запиње још јаче. Запех и ја, и тако се дочепасмо једнога фургона.
— Ама, богати — повика весело и скочи. — Чекај, човече, да поједемо ово... — Знаш, интересује ме! — онда се обрати војнику: — А је ли велики? — Рундов оволики.
— Господине капетане, наредио је командант да се вратите на стари положај!... — Ама, побогу човече, шта велиш? — командир се ухвати за главу и дубоко уздахну. — Јеси ли то добро чуо? — Двапут сам му поновио наређење..
— и ја, бунован, јашем коња и насумице полазим у правцу одакле се крећу трупе. — Стани, човече божји! — дохвати ме неко за руку. — Где ћеш тамо?... Ја сам, наредник Живковић.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
А ти седи ту! ВАСИЛИЈЕ: Кад баш инсистирате... МАЈЦЕН: Ако немате дозволу, значи радите илегално! Човече, ово су ратне прилике! Ваша је земља окупирана! Овде владају окупацијски закони! Ратни закони!
ДАРА: Прегледај Секулину собу, спали све хартије! БЛАГОЈЕ: Какве хартије? ТОМАНИЈА: Побогу, човече, па ти си потпуно сметен! ДАРА: Не стој те ту као завезани! Сваки је секунд драгоцен!
А с ким ћеш сутра глумца преварити? ФИЛИП: Мајко! ГИНА: Ама, шта ти је, човече, прођи ме се! ФИЛИП: Не буди окрутна, саслушај ме, мајко! ГИНА: Нисам ти ја мајка! (Улази Благоје.
СОФИЈА: Шта то радите, пустите ме, боли! ДАРА: Зна се шта се ради с немачким курвама! Благоје, сеци! СОФИЈА: Човече, боли! БЛАГОЈЕ: Наравно да боли! И тек ће болети! СОФИЈА: Пусти ми косу! БЛАГОЈЕ: Џабе се отимаш!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Одакле си, побогу, човече?!... — изговори пошто се прибра од чуда, и рашири руке, а узе ме са свију страна посматрати.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ПАВКА: (изненади се): Због жене?... (Прекрсти се.) Ама шта говориш, човече и пријатељу, зар те мој муж гони због жене? СИМА:... Реци му: није човек крив!
ЈЕВРЕМ: Откуд је госпа Марина моје дете? (Извадио новине и разгледа.) ПАВКА: Ама, не она, човече, него... Чу ли ти, бога ти, што ти рекох, шта ми је жена прекјуче говорила? ЈЕВРЕМ (расејано): Јест, јест, чуо сам...
али нека говори ко шта хоће, шта се то нас тиче! ПАВКА (крсти се): Ју, како да нас се не тиче, побогу, човече! XИИ МАРИНА, ЈЕВРЕМ, ПАВКА МАРИНА (долази споља): Добар дан, добар дан, газда-Јевреме! ЈЕВРЕМ: Добар дан!
СРЕТА: Сасвим, сваку ствар треба поставити на своје место. ПАВКА: Ама, човече божји, па шта да кажем жени? ЈЕВРЕМ (расејано): Зар ја знам... ето... на пример... на пример...
(Збуни се.) Није то... већ сваку ствар постави на своје месТо, па ето ти! ПАВКА (крсти се): Човече божји, говориш као да није реч о твоме детету. ЈЕВРЕМ: Ама јесте, али не волим кад те детињасте ствари падну тако...
Напослетку, реци јој нека се стрпи док не нпођy избори... ПАВКА (згране се): Шта је теби, побогу, човече! Ја видим већ да си ти дигô руке, него ћу ја да кидам — па како бог да! ЈЕВРЕМ: Па добро, кидај, а ја...
СПИРИНИЦА (Јеврему): Ју, па ти се и не зарадова! СПИРА: Ти да се не мешаш, јеси ли чула? СПИРИНИЦА: Ама, пусти ме, човече, макар једну реч да проговорим. Кажем: отац, а не радује се детињој срећи.
СПИРИНИЦА: А знаш шта смо решили ја и Спира? СПИРА: Ама, нисмо решили, него... СПИРИНИЦА: Та пусти ме, човече, један једини пут у животу да кажем што хоћу! СПИРА: Кажи, али реци како је у ствари! СПИРИНИЦА: О, господе боже!
Баш добро, могли би одмах да проговоримо и с њиме. СПИРА: Нека сад, други пут ћемо. СПИРИНИЦА: Ама, човече, хоћеш ли ме једанпут оставити на миру, бар једну реч да кажем! СПИРА: Па кажи, брате, али кад је време да се каже!
СПИРИНИЦА: Па то, зете, решили смо ја и Спира. СПИРА: Ето, опет: „решили смо”... СПИРИНИЦА: Ама, пусти ме, човече, ако бога знаш! ПАВКА: Па пусти жену нека каже! СПИРА: Е, 'ајде, говори, говори!
) Измисле ми, на пример, да сам преотео туђу жену. ПАВКА (згране се): Јевреме, помери се с места! Шта је теби, човече? Где би ти могао у тим годинама преотети туђу жену? ЈЕВРЕМ: Па знам ја да не бих могао, али тако измисле, на пример!
СПИРИНИЦА: Нисам казала, но велим само: ми пошли... СПИРА: Е, па то, то си казала. СПИРИНИЦА: Та пусти ме, човече, да кажем; не запушавај ми живој уста! ЈЕВРЕМ: О, господе боже, докле ћете вас двоје? Па зар ти још ниси гласао?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Цига, мршав као авет, Пријатељски даје савет: „Опусти се, човече, Век ти цео протече У страху од сабласти... Не, неће те напасти!
Еј, човече, у грабежу не знаш границу: Све пригрћеш, шаком, капом и мачем. Путујеш на Мајорку, на Блед, Планицу. И до земље пок
Јер то тако само почиње: Прво дрвета, па животиње, А на крају ће горосече И до тебе стићи, луди човече! Ко је кадар дрво пред кућом пресећи Од њега се надај свакој несрећи!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
мучења, да му она призна, видело се и по томе што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици, свекрвини: — Човече!... Човече! Ћути, убиће те Господ!... Куку! Зар свекар...! Зини, земљо, да сви пропаднемо! Куку, шта доживех! Куку!
да му она призна, видело се и по томе што отуда почеше да допиру запрепашћени узвици, крици, свекрвини: — Човече!... Човече! Ћути, убиће те Господ!... Куку! Зар свекар...! Зини, земљо, да сви пропаднемо! Куку, шта доживех! Куку!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Тек што Еро замкне уз поток, ал ето ти Турчина ђе води коња да напоји, а Туркиња те предањга: „Да видиш, мој човече! туда сад прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују, да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана,
Кад га жена опази без коња, а она повиче: „Камо, човече! шта уради?“ — Вели: „Тамо њој матер! ти си му послала новаца, да купи каве и дувана, а ја сам му послао и коња, да не
“ Везир се упропасти: „Бог с тобом, човече! Како ће царев син знати занат? Што ће занат цареву сину? Занате људи уче да се ране њима, а царев син има земљу и
Један пут рекне њему жена: „Хајде, човече, да ми ову твоју девојку пошљемо у свет нека себи срећу тражи.” А он јој одговори: „А куда је знамо, жено, послати?
” А он јој одговори: „А куда је знамо, жено, послати? куд је девојка сама пристала?” Она му рече: „Ти, човече, ако не ћеш то учинити, ја не ћу с тобом живети, него ти њу сутра одмах води од куће, па је заведи где у шуму, одакле
не ћеш ти сама тако ићи, одмах сутра и моја ће кћи.” Кад у вече дође јој муж, а она почне му говорити: „Знаш шта је, човече!
А ено је” вели „на бунару, идем да јој кажем.” Кад жена чује шта је од њене кћери, она почне човеку говорити: „Ја човече не могу твоје кћери очима гледати, већ хајде да ми њих обоје убијемо, ако не ћеш, ја ћу сад скочити у бунар.
Најпосле рече мужу: „Чујеш, човече; ја ове троје деце више не могу гледати, него их води из куће, или не ћемо ни нас двоје заједно хлеба јести.
Гледајући жена ждралове рече мужу: „Види, човече, како онај ждрал напред лети, оно је баш мој!“ „Није, жено“, рекне човек, „оно је предњак и старешина оних других |
“ „Није твој, него мој“, одговори жена, и тако није твој него мој, они се посвађају, те најпослије жена рекне човеку: „Човече, ако не ће бити мој предњак, ја ћу умрети.“ „Па умри“, одговори јој човек, „један пут нек је и моја старија.
“ „А јели мој предњак?“ Запита она опет, а кад јој муж одговори да није, она му рече: „Кад није, човече, а ти иди кући, подај свету нека једе и пије за моју душу, а мене нека затрпају.
Тек што Еро замакне уз поток, ал' ето ти Турчина ђе води коња да напоји, а Туркиња те предањга: „Да видиш, мој човече!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
колесницу огњену, али он усходишта другима не остави, а ти по смрти својој у отачаству ти пут показа царевима, небески човече, земаљски анђеле, светилниче отачаству ти, Симеоне блажени, моли за спасење душа наших!
А ти, човече добродушни, владико мој, познаниче мој, који се заједно насладисмо у дому Божијем, чедо моје слатко, Спиридоне, моли
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Не каже: шаша, него: шаша! И не каже: шишмиш, него: шишмиш! Сигурни сте да није свраћала? ИКОНИЈА: Побогу, човече, па нисам блесава! Кажем вам да би се сетила да јесте!
Сваки се детаљ логично уклапа. Шта се смејеш? АНЂЕЛКО: То су ти читаве акробације! Па ја, човече, не могу ни до клозета! Не могу ни четри корака, а да не седнем! ИСЛЕДНИК: А зашто не можеш?
Све три жене стоје као скамењене. Тетурајући се од шока, у кафану се враћа Иследник.) ИКОНИЈА: Човече, шта то би? ЦМИЉА: Шта је са Ћором? ИСЛЕДНИК: Налетео! Десето! Тонац! ЦМИЉА: Не смем ни да питам...
ПРОСЈАК: Отад је, човече, прошло педесет година! Коме да потанко испричам? У Ђенералштабу, а нема Ђенералштаба! У Министарству, а нема
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Куда ћете ви, човече, по оваквом времену?“ — гледајући како се деца једва батргају по снегу, није могао а да га не запита.
Симка! Чујеш ли?“ Она се придигла на јастук и, не отварајући очи, упитала: „Шта је теби, побогу, човече? Јао, шта да радим? Не Могу више, не могу више овако“... „Јеси чула шта сам ти говорио? Малопре шта сам казивао. Кажи!
Причај ти мени, човече, шта си згрешио на земљи. Само то хоћу да знам, и на питање кратко одговарај. Ма знаш, Господе, ја сам ти срески
Ма знаш, Господе, ја сам ти срески капетан, ја сам ти посланик, ја сам ти први трговац у Паланци био. То ти, човече, овде код мене не важи ни за длаку. Бог се смеје. Тако је. И не треба да важи. Тако ти је и код мене у апси.
Симка се гласно смејала: „Па, ако ћемо право, и ред је да Адам личи на мене и моју лозу. Ти, човече, и сам знаш да је моја крв јача од твоје.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Не беше ми тешко да и ја стигнем онамо, да научим египатски језик и да пропутујем цео Египат“. „О, срећни човече!“, узвикну Глаукос, који чучаше поред ногу свога учитеља, па поцрвене до ушију због тог узвика који му несвесно излете
Кад га Калимахос, враћајући се касно у ноћ из вароши, једном онде опази, довикну му: „Шта радиш овде, срећни човече?“ Аристархос му не одговори ни речи, али кад се песник изгуби у мраку, рече он самом себи: „Јадни срећни човече!
“ Аристархос му не одговори ни речи, али кад се песник изгуби у мраку, рече он самом себи: „Јадни срећни човече!“ Он настави да размишља, што је чинио без престанка и да разговара са самим собом: „То што она према мени осећа,
Погодих његове мисли, па га умирих. „Не плашите се од мене, добри човече! Земља има довољно места за све нас. Не дођох овамо да вам правим конкуренцију, већ да посетим свог земљака, Герарда
Ви ћете, млади човече, све потребне исправке боље извршити но ја, стар и оронуо. Опуномоћујем вас да треће издање мога дела подесите по свом
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Да ме је ко тога часа упитао: — Никола, шта мислиш, има ли на свету лепше среће од твоје? — Ја бих му одговорио: — Човече божији, како да ти кажем, нико, нити је осетио нити ће кад осетити лепше среће од моје.
Његова кућа је „Лаф“. — Шта кажеш? — Много се пропио — одговори носач — мно-го. — Шта булазниш, човече? И ја му наредих да не дроби, већ да ме води куд сам му рекао.
Сад ће, веле, пустити неке гасове да нас све поморе. — Не верујем, човече, плаше на седамн'ест. — Море батали шалу, пустили су плакате.
— Није у томе ствар: вреди и не вреди. Него, или си човек од крви и живаца или си клада, разумеш, човече Божји! Ето, ти ништа не осећаш. Могу ти ова дерлад скакати по глави — ти ништа.
— Изнесите мекинтош, човече Божји, изнесите мекинтош. — Молим, господине пуковниче, ево сместа. Збунио сам се, магарац један, непријатност ми се
Хеј, ама чујеш, човече божији, прво оно мора бити, а после спавај колико ти драго. — Хоћу, све — сипљиво је одговорио Свилар, али очне капке
Али после шесте не видим шта читам, али ствар ми не изгледа баш тако опасна. „Батали, мислим, шта бринеш, човече божији, савезници су јачи, спремнији, богатији. Правда је на нашој страни“, и опет наручим чашу вина.
Мувају Илију Илића, мувају мене, сви се редом мувају. А ја наваљујем: „’Ајдемо“, кажем, „одавде, није ово, човече Божији, за нас; ми смо дошли и онолики пут превалили, ваздуха чистог да у’ватимо, зрака мало да се надишемо, одмора
Свестан сам ја, као и ти и колико и ти, све знам што и ти, све сам, човече, претурио као и ти, можда и више. Значи да: или ти ниси од крви и меса, или да здравога разума немаш; значи да, из
— Срећко! — вичу сви. — Ама изигравају! Човече божији! Али не помаже: — Изгибоше! Јао, људи, не дајте! Пуштајте ме! Држ’те! Ја ћу пашу — грми он све једнако.
Али не помаже: — Изгибоше! Јао, људи, не дајте! Пуштајте ме! Држ’те! Ја ћу пашу — грми он све једнако. — Ама, човече! Ама каквог пашу! Оно је Мика! Глумац! Представљају! — Коме ви? Знам ја Мику. Немојте, људи. Не дајте!
— Ене, шта то, море, уради? — чуди му се Икета. — Па лепо, је л’ ово поштено? — Ама шта то уради, човече? — Па ти ми санћим галантира, па ево шта се уради: тупо к’о, ђаво, виђи сам. — Па добро, јеси клапуњ’о?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Батали, човече, сав сам гола вода. Идем да видим је ли жена што спремила за ручак — одговори други, за кога није било сумње да је
— Е, ’вала ти, чича, кô брату! Нећу ти ово никад заборавити — одговори збуњен Ђурица. — Та ма’ни, човече ! Само се ти пожури! — рече Тима, излазећи из собе и пипајући по мрачном ходнику.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Гледајући жена ждралове, рече мужу: — Види, човече, како онај ждрал напред лети, оно је баш мој! — Није, жено, — рекне човек — оно је предњак и старешина оних других
твој, него мој, — одговори жена, и тако, „није твој, него мој“, они се посвађају, те најпослије жена рекне човеку: — Човече, ако неће бити мој предњак, ја ћу умрети. — Па умри, — одговори јој човек — једанпут нек је и моја старија.
— А је ли мој предњак? — запита она опет, а кад јој муж одговори да није, она му рече: — Кад није, човече, а ти иди кући, подај свету нека једе и пије за моју душу, а мене нека затрпају.
Ћипико, Иво - Приповетке
Па приђе с леђа Арануту и одреши му руке. Арнаут, дојевши, заврти се око себе и опаса. — Што се, човече, одметну од наших власти?... Беше ти боље остати код куће! Арнаут, искезивши зубе, махну главом: — Кућа!?
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Ама, каква удаја, побогу човече! Па зар није она већ две године удата за мене? ВАСА: Јесте, не кажем да није. Видиш, ја сам такав карактер да никад
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Да му буде меденији нови живот, да би изишао из рајетинске рђе и да би му се још на првим корацима усладило турковање, човече...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А старици, кад је чула, било неправо: „Ала, ала, мој човече, стара небриго, Тај ти посô, што уради, није ваљао. Златна риба нудила ти свака откупа, — Зашт’, неборе, не заиска
»Стармали« 1888. НА НОВУ ГОДИНУ (ма коју) — ПРЕВЕДЕНО — Чуј, човече, мога свȅта На уранку нова лета: Ако ти Јануар не испуни жељу Покрај свега труда и зноја и жара, Немој да се
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ловћена с челом пуним сунца, тамо где не постоји време, где једна светлост жута негде у висини чува отисак твога лица. Човече тајно феникс је једина истинска птица. ЛАЗА КОСТИЋ Опрости, мајко света, опрости, што наших гора пожалих бор.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Куда се ђаво поребарке шуња, грицкајући страшиво крајичак чупавога репа, ту се он посадио!... Ма шта ћеш овде, добар човече?... РАДАК: И баш на рону ове провале? ИСАК: Да скачем доле.
Ох, боже мој, Да није он?... СТАНА: „Несрећа!...“ Не кидај срце, добар човече! Кад мајка старим гледа очима Порода бедног главу клонулу Како је над њом џелат свирепи Са чврстом руком пȁлу
) Ово је писмо од муселима, Упућено је самом везиру... Па сада дршћи, махнит човече, И онде тражи људске милости Где се за милост никад не чује! РАДАК: Охо! Баш није шала!... Турска тескера!
А када сутра данак осване, Ти путуј даље!... Спаса остаје!... СТАНА: А с каквим правом, проклет човече, Отимаш мајци ћерку једину? ГЛАВАШ: Бошко ти јесте син, Ал’ Спаса кије кћи! СТАНА: Није ми кћи?
Јесте, чекају!... Па нека дође!... ХАСАН: Немој претити! ГЛАВАШ: Не претим, Ал’ чуј ме добро, добар човече! У косе моје свака длачица На хајдучком је расла темену; Па маља она што је у сану Још ове ноћи кожу пробила, И
СВИ СЕЉАЦИ: Ту нек погине! (Један Рудничанин долази.) РАДАК: Откуда ти, добар човече? РУДНИЧАНИН: Од Такова сам! И Милош ме је амо послао Главашу храбром, да га поздравим: Да је Србија листом устала
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пуштај ти меке 'вако растутњала ако шћаше што бит'. За рану не мари. Завлачио сам прс' — није дубока. — Али, човече, ти ни пушке немаш. Видиш да та твоја крнтија није сад низашто. — Ја, издаде невјерница у најтврђу муку.
Црногорац љутито потеже руком завоју, и би га здерао да га не уздржах. — Не, човече, не будали! Баш стога што видим да си јунак, би ми и било криво да улудо погинеш. — А ко гине у паметну, господине?
Алекса, зли, пакосни човече, три пут да си проклет зашто ме отрова оном страшном сумњом: да је, можда, мој Мита погинуо од братске српске руке, да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Доста ми је тога. Али он је ишао напред те се нађосмо код оног топчета. — Највећу! — наређивао је Коста. — Човече, дошао сам да на миру поседим. Остави, молим те. Што изазиваш ватру? — Ти си под мојом моћном заштитом.
Ове земунице подсећале су ме на јазбине зверова. — И тако даље! — прекиде га наново Лука. — Боли ме, човече... Ми нисмо хтели рат. Али онај који је изазвао ово крвопролиће у свету, тога би требало...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
* Кад озбиљна смрт наступи, Зашто плачеш, о човече? Зар су буде морске прече Нег’ безбрижан мир у земљи? Слава, сила и богатство Променљив је образ мрака.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА: Него? ЈЕРОТИЈЕ: Мирише на Ђоку. АНЂА: Каквог Ђоку, бога ти? ЈЕРОТИЈЕ: Ето, таквог! АНЂА: Говори, човече, шта је: ништа те не разумем. ЈЕРОТИЈЕ: Имаш ли ти каквог Ђоку у фамилији? АНЂА (домишљајући се): Немам!
ЈЕРОТИЈЕ: Не говорим ја, Анђо, он говори, он! АНЂА: Ама, ко? ЈЕРОТИЈЕ: Па Ђока! АНЂА: Опет! Говори једанпут, човече, да те разумем? ЈЕРОТИЈЕ: Је л' хоћеш да разумеш? Е, па на, прочитај ово, па ћеш разумети! (Даје јој (писмо.
АНЂА (једновремено са Марицом на вратима): Шта је? ЈЕРОТИЈЕ: Дај ми качкету и пиштољ! АНЂА: Шта ће ти пиштољ, човече? ЈЕРОТИЈЕ: Дај ми кад ти кажем! МАРИЦА: Ама, што нам не кажете...?
АНЂА (и за њом Марица долазе носећи једна качкет, а друга пиштољ): Ама, кажи, човече, шта ће ти пиштољ? ЈЕРОТИЈЕ (меће качкет на главу, а пиштољ у задњи џеп капута): Пст! Ја сам данас центар.
XВИИИ АНЂА, затим МАРИЦА и ПРЕЂАШЊИ АНЂА (појави се усплахирена на вратима): Човече! Ако си муж, ако си отац и ако си власт, а ти помажи! КАПЕТАН: Ама, какав је то лом?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Димитрије О Прохоре, сенко моја, стара отрцана смлато, велики луди човече и подвижниче, што се за један трен не спустиш из раја?
Шта ћеш учинити, Доротеју? Хоћеш ли, предобри човече, сметнути са ума онај цеђ којим су с тебе опрали воду крштења и огласили те зверком?
Не би ли постала охола и равнодушна? Али пожури, човече! Не оклевај у бесплодном размишљању. Знам да ћеш зачагрљати лончићима, узмувати се овуда, истуцати у ступу травке и
Станковић, Борисав - ТАШАНА
КАТА (која је дотле нички лежала, скочи, Младену): Не, човече, јединче нам је! МЛАДЕН (одгурну је, хоће ногом у главу да је лупи): Петом ћу ти главу разбити!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Једном јој био досадио, и она рече, више у шали него с прекором: „Ма, човече, остави се туђих брига.” — Мајстор Коста је осећао да је баш те вечери необично лепо доказивао, па се лецну и
— Ама, човече! — Било је да су човека осудили на смрт, и већ је пред пушчаним цевима стојао, па спасен; послат у Сибир, па онда пао
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Зар не? — Али... овај... како то... ако ви сумњате штогод... — Ама не сумњам, човече, апсолутно не сумњам, но сам просто уверен да сте ви заљубљени у моју жену.
— Да, али та ружна улога коју ми нудите? — Ама, човече, реците ми, какав сте ви ђак били из математике? — Рђав! — То се види.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Око подне кренуше некуд. Онако изгладнели, исцепани и прокисли, личили су на колону скелета. — Куда, побогу, човече?! — запита потпуковник Петар једнога команданта батаљона. — Пронашли су војници пећине поред реке Врбице...
— заусти Душан, али преко срца. — Чућеш и видећеш — понавља поп Момчило, гледајући у ватру. — Човече, зар ниси видео да је све то била шала? — кори га ветеринар — Ето... — Не знам... Сада није време за шалу.
Рече ми још Танасије, да је сада дошао да набави један велики шатор за свога командира. — Побогу, човече, ти ћеш на крају да заглавиш у апсу — додаде потпоручник Драгиша, који је за све време слушао причање Танасијево.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Да ћу умрети за који дан, Загракну гавран вран: Човече који умиреш, Да ли ко зна? Да ли ко зна Да тужба умом срцу спи; И да краљеви и да краљице, Помрећемо заувек једном
Да ли ко зна Да тужба умом срцу спи; И да краљеви и да краљице, Помрећемо заувек једном сви, Да ли ко зна: Човече који умиреш?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, када је отворио очи, мали гост био је још ту и предлагао да се такмиче у игри: »не љути се, човече«. — Видиш, сишао си. Корачаш! — патуљак се осмехну, а у његовом оку као да засветле парче неба.
Срећа је, изгледа, била на његовој страни. Дечаков скакач био је све ближи циљу. — Човече, не љути се! — подругну се Радан, у зло доба, мајко рођена!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
»Мотикарке«! Ко ти беше дед, отац? Зар си ти била за овакву хаџијску, домаћинску кућу? КАТА (болно, прекорно): Ох, човече... ТОМА (устреми сена њу): Ћут! Сад те заклах! Уста да имаш, а језик да немаш! Ти! Таквога сина имаш.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
гладан скроз Гладан скроз Тражио сам QУЕЛ’QУЕ ЦХОСЕ QУЕЛ’QУЕ ЦХОСЕ Играо сам на тај лоз На тај лоз Рекоше ми ЧОВЕЧЕ СВРАТИ ОПЕТ ДОВЕЧЕ АКО БУДЕШ ДОБАР ГОСТ НАЋИ ЋЕ СЕ НЕКА КОСТ ЈЕДНОГА ДАНА Једнога дана Пре седам дана Срело се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ВЕЛИКА ГОСПА ДОМАЋА Истерај човече, напоље из своје куће робињу уједно и са сином њејзиним; не може, знај, у твоме миразу домоосталац бити робиње
Сажали се на њега о, човече, доброкућанине дворски! те му подај стан у твоме ти срдцу! МОЛИТВА ОНОМ, КО СЕ ОГРЋЕ ХАЛИНОМ СВЕТЛОСТИ Он се одева
Многа твоја, богати човече, лета мислећа Учинише ти циглу једну ноћ И то не целу ни до сванућа; Него тако рече ти Бог: Ове ноћи истргнуће ти
Теке исто ха! да их пусти на нас и потуче нас махом. ПОСЛЕДЊА ЧАСТ Добро се о тому сматрај и пробери се, велим ти, човече, за ови проходљиви век, како је свашто непостојано у њему: више са злом проходљиво неголи с добром.
Проповедник: Хај, лепа гласа и кметских беседа! ... Та хе, божији човече и добри брате, како смо се ми родили на овај свет, сви смо ми путници и гости, и пак нам скоро одовуд ваља изаћи и
« Погубне су то и неслане речи. Та о, деканчино, што то говориш човече божји? Да није твој посао о писму учити се! А кому ли више и ваља учену бити како теби?...
Девојка Ево ти се заклињем, човече божији, тако ми мога господина Бога и живота ми мога, како сам ја чиста девојка, нити за мушку страну знам, него тај
Девојка Што ме толико коштуниш, човече, кад ја не умим ти ни знам за кога више казати, кроме што сам ти рекла, рекла сам.
Све редом пробрцне се ка од млека сурутка. КОЛО СРЕЋЕ А у чему се, о човече, знаш с чим поносити и високоумити, каде су ти црви телу гости?
До здешања, још то ли је грехота, ништа је за то! Да и ја учиним! Зашто не бих чинио?... Душа каже: не греши човече! А тело вели: што чинио, чини! Инди, душа ниподашто остаје, за једну шегу, кад је тело надвлађује својим зактевањем.
БОГ ПРОСЈАК Земља, море и сва твар мени ради и служи ми у покорности, а ти исто један дивљаш и бацакаш се од мене, о човече, те си студен, обесан и немилостив своме роду и подретлу! Зато си се и отуђио од мога ти драговољства.
А каде то оскуди, онда и душе нестане и излезе из тела! Ето за себе о овоме дуговању, о човече, понапре штогод се уразуми и провеџбај сазнано! А не машај се првом у Бога што не мож' досегнути.