Употреба речи човечности у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Бежи од глади! Беж’ од непоштења! Бежи одавде... Тамо, веле, с оне стране Дунава и Саве има још људи, има човечности!“ Ах, пријатељу, како се у животу често варамо!... Шта сам му не то мога одговорити? Шта сам знала радити?

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Треба га најприје раскравити... Иван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности. А Крушка, видећи да је дотерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: — А шта му оно изнијеше у селу?

— Тешко нама кад имамо таке старешине! — завапи Маринко. — Тешко нама!... Зар им је, болан брајко, мало оне човечности! Кога нападе? Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари? Где? Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Појам човечности је утрнуо. У свакоме кипти незајажљива жела за убијањем. Претрнусмо... Шест црвено-жутих димова свитнуше нам с леве

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Стекао сам једно васпитање које поставља границе. Ви треба да ми верујете. У вама има безгранично много доброте и човечности, у вама има цео човек, каквога ја можда у животу више нећу срести... Ја вам се дивим... Ја ћу српску жену запамтити...

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Имам једнога пријатеља математичара, па сам га уиме пријатељства, уиме здравога разума и уиме човечности молио и преклињао да призна да је зец кадар стићи корњачу, али је он упорно остајао при своме тврђењу: — у животу

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности