Црњански, Милош - Сеобе 2
Тај органист се звао Јохан Шмерц. Према причању Павловом, био је то човечуљак, остарео, сух, у оделу црквењака, који се био као опио радошћу да ће живот завршити у Бечу, у служби једне велеможне
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Сиви човечуљак зна добро да држи Макија у пат позицији: — Мислим да вас не морам упозоравати како да се понашате са малом...
— Али на реци је... покушава Маки да безуспешно одбрани Аду, но сиви човечуљак га прекида: — Не занима ме ваш поглед на ту ствар.
Данас је празник! И одједанпут, он види како у четрнаест брушених огледала њиховом столу прилази учетрнаестостручени човечуљак из фотеље. Његово лице побледело од мржње и беса слаже се дивно са погребним недељним оделом. —Љиљана, идемо кући!
Само је то требало да каже па да се истог часа испред Бети, чувене Бети Блам, створи црвена крпа за бика! Човечуљак присуствује тако једном од историјских напада беса, коме се сложно придружује чопор крештавих барских чапљи — Дијане,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Прекор мужу загубио се у тмуши страха кад су ушли у ћелију оца Методија. Човечуљак с великом косматом главом, која се за танак струк црне мантије придржавала дугом брадом, стајао је поред иконе са
и сува преломила на црном зубуну, из кога млитаво теку два пртена рукава, а не руке, да се Андри чини: пред њим стоји човечуљак преклан на потиљку. Уплашено, тихих, напрегнутих покрета, зби се у сам угао, где је сумрак гушћи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он се са водостајем пењао и спуштао и испруженом руком показивао на једној скали тај водостај“. „Па шта учини тај човечуљак?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Неко вријеме, чак, био сам на стану код њега, да би подука и надзор били што ревноснији. Био је то ситан, жгољав човечуљак, с непокорном чупавом косом, сав у нервозним истрганим кретњама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
и) шупљина шумке (ићи) — „наврх прста, да се не би чуло” шундрати — уништити, упропастити шушица — незнатан човек, човечуљак
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Дадара је поново постајао обичан човечуљак што се негде копрца пропадајући кроз скорелу покорицу у дубок смет, или у најбољем случају куња крај пиштеће ватре на
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Како сам те могао звати, кад не знам ко си? — заврте дечак главом, а човечуљак се насмеја и пође ка дечаку. Сада је Радан могао да га види сасвим добро.