Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
—— Маринко! Брате! Човјече!... Ако то урадиш, бићеш ми брат!... Учинићу те најчеститијим човјеком!... Хоћеш духана?... Ево! Дај дуванкесу!... Тако!... Треба ли ти пара?... Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!...
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
28. ³ Влајинац, М., Моба и позајмица, СЕЗ, XЛИВ, СКА, 1929, с. 32. ⁴ Ерлицх, Вера, У друштву с човјеком, Либер, Загреб 1978, с. 212. ⁵ Цвијић, Ј.
85. ⁵ Цвијић, Ј., исто, с. 340—341. ⁶ Ерлицх, Вера, У друштву с човјеком, Либер, Загреб, с. 218. ⁷ Марковић, С., Србија на Истоку, БИГЗ, 1973, с. 57. ⁸ Тројановић, С.
Ерлицх, Вера, Југославенска породица у трансформацији, Либер, Загреб 1971. Ерлицх, Вера, У друштву с човјеком, Либер, Загреб 1978. Журавлев, А., „Символическое значение языкового знака“, Речевое воздействие, Москва 1972.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ходи, Јанко, ходи, брате, да се поцјеливамо! И загрли ускока, који дирнут, у мраку се пољуби с невиђеним, непознатим човјеком! Кнез одјаха, па се и он и сви мушки редом пољубише с намјерником.
Први пут откад је у Његушима, Јанко чу да га њеко ослови са „ви“, и угодно се изненади, нашав се одједном пред човјеком и стварима што напомињу културан живот.
— То је истина — рече кнез. Саво се трже. — А, опрости, кнеже, ја се заговорих с овијем младијем човјеком, а на тебе заборавих? Што ћеш! Жељан сам човјека из свијета, а сувише, с овијем бих ђетићем имао говорити дан и ноћ!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Кроз живот иде као фантаст, одушевљен, занесен, и Вук Караџић га назива 1838. »лудим човјеком«, вазда у екстази. Он сам говори да код њега нема равнотеже у духу, и 1818. говори о свом »безумију« и »махнитости«.
Милићевић, Вук - Беспуће
Гавре Ђаковић не одговори ништа. Он осјећаше поред себе њу, свјежу и младу, која изгара за човјеком; он осјећаше огањ гдје му пржи лице и запаљује мозак.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
сјутрадан показало се да је гост из Лике незгодне и плахе нарави, и да је показује баш онда кад се сусретне с каквим човјеком од власти.
Сад је пред човјеком само пусто блиједо небо одсликано у мирној води пространог вјештачког језера. По његовим ивицама, непотребно удвојени
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Опа сад оде кући, па чим се састане с човјеком рече му: — Чујеш, човјече, ја хоћу да закољеш нашу Миленку. — Не будали, луда женска главо, — вели јој човјек.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
њ ратују вјетри с вјетровима, у њ ратује живина с живином, у њ ратује народ са народом, у њ ратује човјек са човјеком, у њ ратују дневи са ноћима, у њ ратују дуси с небесима. Т'јело стење под силом душевном, колеба се душа у тијелу.
Нико срећан, а нико довољан, нико миран, а нико спокојан. Све се човјек брука са човјеком: гледа мајмун себе у зрцало! ВЛАДИКА ДАНИЛО Добра ватра, а јошт боље вино; мало си се, ђедо, угријао, па пречишћаш
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пеју мило би спријатељити се с такијем човјеком, па вјери Стану за сина Радојева“. „Па је ли жив син Радојев?“ запита медик. „Јест ја. Зову га Кићун!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Добар изглед добру дворбу твори. — Дјевојку лице удаје. — Одјећа не чини човјека човјеком. — Тица по перју, човек по оделу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” и он се у они час стресе и проврже се човјеком какав је и био. | Ондар му калуђер рече: „О Хришћанине! Хришћанине! покај се од својијех гријехова, и моли се Богу и
нека свако јагње од ње само лизне језиком а главу сваку помажи њоме по доњој усни, па ће се јагње свако проврћи опет човјеком, а главе ће оживљети и постати људи као што су и прије | били.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
За марвинче, с њим умиру само јасле; јасле и рудо. До Колумба, с човјеком су умирала три континента; послије Колумба четири, а још касније пет. А с понеким умиру читаве галаксије.
Другарство с Иваном била ми је прва дубља и приснија веза са сродним човјеком. Тада сам први пут искусио што значи доживљавати сваку ствар не само за се него и с обзиром на још некога, стајати
ХХХ Једном, у предвечерје, луњајући тако градским улицама и рскајући кестење пред излозима дућана, сусретнемо се с човјеком који је ходао држећи марамицу на очима. Сукобивши се с нама, скиде с очију марамицу.
с дједом: у свакој његовој ријечи била је присутна тежња да угоди и стална унутрашња самоопомена да има посла с наглим човјеком.
Сматрати довољном казном човјеку за његову кривицу саму ту кривицу. И сматрати га човјеком који је подмирио свој дуг. Јер има нешто трагично, нешто веледушно у томе: бити сам крив својој невољи; нешто што
Био сам спреман да подијелим с човјеком танку корицу круха, али сам тешка срца дијелио моју сиротињску собу. Кад смо непрестано с људима, упознамо туђу
Сухоњав, шутљив човјек, тибетански мудар. Такви мудраци живе по стотину и двадесет година!... Не, с таквим човјеком није ред лукавчити!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ова, брате варошка... миром мирише. — Кажем ли ти ја! ... Раскрсти с оним човјеком... знаш?... па да уживамо као цареви. — Р-р-раскрштам!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Она сад оде кући, па чим се састане с човјеком, рече му: — Чујеш, човјече, ја хоћу да закољеш нашу Миленку. — Не будали, луда женска главо, — вели јој човјек.
Тражио цар горе, доље, не може никога наћи ко би могао са тако ученијем човјеком говорити, а још мање ко ће му мисли погодити.
Ћипико, Иво - Приповетке
Тузи није било разлога ни с друге стране. Толико пута у души јој се јављала, ако ће и потајице, чежња за човјеком и за породичним животом, а у тим часовима редовито пред очи би јој дошао Спасоје.
Док је олуја бјешњела и док је гледала у нападнути чамац, тргала је брига и бол за својим човјеком; послије, у ноћи, моријаше је сумња што се с њим догодило, а сада када га гледа пред собом мртва, испружена на жало
Ћипико, Иво - Пауци
Момак пожури за оним човјеком и доведе га пред господара. —Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па .... — Што је?
Ја чисто не знам. А метнимо да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком?... Па жао ми је .... и, ето, дођох по њу, да се поврати ... — Пођи, Цвијето!в вели Илија.
А каматар је Марко у свему: никада у вароши нису га видјели, као друге људе, попити са човјеком чашу вина, а и суд бијаше га осудио због каматарства на мјесец дана затвора и на губитак камата од више година.