Црњански, Милош - Сеобе 2
Па зар и тај кућер да ми узме она накарада? Павле јој очајно довикну: Несрећнице, Пеја им уби чоека! Она се на то још више беше помамила. Поче да виче, тако, да се надалеко чула: Уби га, кажеш? Уби им чоека?
Она се на то још више беше помамила. Поче да виче, тако, да се надалеко чула: Уби га, кажеш? Уби им чоека? Еј хеј, Пајо! А колико они убише нашијех, па никим ништа. Уби, велиш? А они?
Да се запосле као носачи оних портантина, оних носиљки, што их има и у Рагузина, што претварају у бабе, чоека. Наговарали су им жене, да иду и перу пресвлаку, Бечлијама. Нудили су им да износе смеће по локандама!
Да је Зеко жив, отишла би она, и кад би знала да ће се искривити од батина. Она је легла да спасе живот свог чоека. Зна она да ће њу Трифун отпустити, једног дана, кад испуни ћефове маторог човека. Него не може.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
се чинило близу, кад наједанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два чоека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране ватре, а на ватри стоји једна оранија велика, пуна
великим друмовима поставе, па свакога путника да питају, није ли дознао ко је дивове погубио, па кад који чује за тог чоека, да цару јави, а тај чоек нека брже на муштулук оде цару, да га цар обдари.
сандучић са оно троје ђечице пловећи ријеком нанесе срећа испред једнога великога двора и џардина некакога пребогатога чоека, који баш сјеђаше покрај ријеке пред својијем домом одмора ради.
Идући тако нађе једног чоека, који се бијаше сагнуо увом к земљи, и тако стајаше. Сад му царски зет рече: — Помози бог, брате!
А овај му одговори да хоће, и тако царски зет добије девет стотина и деведесет и шест људи. Идући даље нађе другог чоека, који укочен на путу стајаше и на све се стране обазираше.
Овај се обећа и пође, и тако царски зет доби девет стотина и деведесет и седам људи. Идући још даље опази трећега чоека, који у небо гледаше, и упита га што у небо гледа и шта од туда изгледа, а овај му каже да је бацио џилит у небо, „и
Идући са друштвом даље један сахат, опази опет једног чоека на путу, који бијаше закувао казан од триста ока качамака, и за доручак му не било доста, те узео куплачу, па по
Са овом дружином идући даље нађе петог чоека, овај бијаше попио једно велико језеро воде, па стао на средини те сеири како се рибе праћакају.
На ово царски зет пристане и тако се опкладе, да они ужаре пећ што боље могу, а царски зет да нађе једног чоека од своје пратње и у онако зажарену пећ баце, па ако не изгори, да му даду своје три жене и све имање; ако ли сагори,
још једну опкладу, па му онда рекоше да они имају крилату бабу, а царски зет нек нађе у својој дружини једног брзог чоека, па нека он трчи ногама, а баба нека лети, и које прије са изворца испод те и те планине воде донесе, онога да је
Онда царски зет повиче: — Дајте ми из дружине оног чоека који се био са тицом опкладио да он трчи а тица да лети па три сахата прије тице дође.
онај што чује како трава расте, одмах опази шум бабинијех крила па дотрча и каже царском зету: — Баба преварила нашег чоека, узела му пуну тестију а уклепала празну тиквицу, и док овај наточио тиквицу, ево баба ђе је измакла и сад ће бити ту:
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Идући тако нађе у пољу једнога чоека ђе је упрегао у ралицу два вола те оре, и дошавши к њему запита га еда ли има што за јело.
Међедовић бјежећи уз једно брдо врло сустане, а кад изиђе на брдо, нађе чоека на узораној њиви који је у торби о врату имао сјеме, па по један пут заграби шаком те сије, а по други у уста те једе;
Онда калуђер таче штапом најприђе чоека, па коње редом. Тек што којега такну, мртви оживље а коњи се у људе провргоше; па их упита: „Који сте и што сте ви?
” Вила негђе полеће, а виленик упази овога чоека и рече му да иде на оно благо и да га носи. Он пође кад ли змаја не налази, него диже они заклоп од злата те на џари
Он пође су ова два јаја у пазар, и срете на вратима од града некаква чоека, | који тек што виђе јаја притрча к њему и упита га шта иште за њих, а он му одговори: „Што даш, теке да могу купити
” Шћер му се стане чудити шта збори, и као за луда и несвијесна чоека цијенити га, али наком дугога препирања виђе већ да није куђ камо, те она шта ће, да је отац не вјенча и да пас пасу
с царем разговарао, све је слушала царева шћер и вирјела младића, који јој се љепши учини од и каква на овоме свијету чоека, те она у та час напише књигу посланицу те је пошље за њим по једној највјернијој слузи, у којој му пише да сјутра у
неко два, те све више, све више, док дођу до стотине златнијех цекина, у томе за ову длаку чује и цар те дозове овога чоека и рече му да ће му дати за њу хиљаду цекина, и он му је прода. Кад | шта је та длака?
А оно дијете што је на сну долазило, био је андио послан од Господа Бога који је хтио да потпоможе овога јаднога чоека, и да се открију тајне које нијесу биле јавне до онда. 32. ПЕПЕЉУГА.
а жена да је стрижено, сваде се, и чоек удари жену, па јој стане викати да ућути; а жена пристане поред пута уз чоека, па му унесе два прста под очи, и њима стригући као ножицама, стане викати: „Стрижено! стрижено! стрижено!
” Чоек прими за Бога, и извуче ђавола на поље. Ђаво одмах запита чоека каква га је ту срећа донијела да га избави, и шта је тражио у тој јами; а кад му чоек каже да му је ту прије неколика
” Кад ли шта виде? ни људи ни никога другог, до једног дивљег чоека с једнијем оком наврх главе. Запитају га: „Хоћеш ли нас пустити у кућу?” Он им одговори да хоће.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
великим друмовима поставе, па свакога путника да питају, није ли дознао, ко је дивове погубио, па кад који чује за тог чоека, да цару јави, а тај чоек нека брже на муштулук оде цару, да га цар обдари.
Онда цар пошаље другог свог чоека, те овог јуношу нађе и пред цара доведе. Сад га упита цар шта је уснио, а овај му одговори: — Нећу да ти кажем.
Идући тако, нађе једног чоека који се бијаше сагнуо увом к земљи и тако стајаше. Сад му царски зет рече: — Помози бог, брате!
А овај му одговори да хоће, и тако царски зет добије девет стотина и деведесет и шест људи. Идући даље, нађе другог чоека, који укочен на путу стојаше и на све се стране обзираше.
Овај се обећа и пође, и тако царски зет доби девет стотина и деведесет и седам људи. Идући још даље, опази трећег чоека, који у небо гледаше, и упита га што у небо гледа и шта отуда изгледа, а овај му каже да је бацио џилит у небо, „и ево
Идући са друштвом даље један сахат, опази опет једног чоека на путу, који бијаше закувао казан од триста ока качамака, и за доручак му не било доста, те узео куплачу па по казану
Са овом дружином идући даље, нађе петог чоека: овај бијаше попио једно велико језеро воде, па стао на средини те сеири како се рибе праћакају.
На ово царски зет пристане и тако се опкладе: да они ужаре пећ што боље могу, а царски зет да нађе једног чоека од своје пратње и у онако зажарену пећ баце, па ако не изгори, да му даду своје три жене и све имање; ако ли сагори,
још једну опкладу, па му онда рекоше да они имају крилату бабу, а царски зет нек нађе у својој дружини једног брзог чоека, па нека он трчи ногама, а баба нека лети, и које прије са изворца те и те планине воде донесе, онога да је опклада.
Онда царски зет повиче: — Дајте ми из дружине оног чоека који се био са тицом опкладио да он трчи а тица да лети, па три сахата прије тице дође.
онај што чује како трава расте одмах опази шум бабинијех крила, па дотрчи и каже царском зету: — Баба преварила нашег чоека, узела му пуну тестију а уклепала празну тиквицу, и док овај наточио тиквицу, ево бабе ђе је измакла и сад ће бити ту:
Кад су већ цио дан путовали, срету једнога чоека, а то је био Оштар Дан. Он их упита камо иду; они му кажу. А он рече малару: — Ти, господине, хајде сад кући, а ја ћу