Употреба речи чорба у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Скотови!...“ Она баба што је преда мном стајала, кад су јој усули оно мало чорбе, посрну, сирота, те јој се сва чорба из лончића просу...

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Граница ми прелази и преко трпезе: кашика у једној држави, чорба у другој! Где је почињала даљина, сад је рампа! Скраћени су сви путеви и летови! Ширине се сузиле, висине смањиле!

ПОТОМЦИ СВЕТОГА САВЕ Каца нам се расушила, бачва расточила, брашно нам се убуђало, чорба прокисла; раж нам се затравила, коса увашљивила, вино се усирћетило, сирће изветрило. Нашу свећу гасе, жетву пале.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

То је мој идеал. Једна мала кућица и баштица. Проста кујна, скромна, проста али укусна јела; каква пилећа чорба, паприкаш са ноклицама и једна српска гужвара — па више не тражим да једна домаћица уме своме мужу зготовити ручак.

Перину страну. Г. Пера извади у тањир и поче јести. Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се. За часак покуса из тањира. — Ево вам и ноге...

— смеје се гђа Сида и сипа му у тањир. — Благодарим — клања се г. Пера. — Изредна, чрезвичајна чорба! — Е, то је Јуцина слава, она је данас била редуша... — А, госпођице, мора се признати...

Црњански, Милош - Сеобе 2

А тешко је њихова имена, и иначе, преписивати: ето он пише једнога: Штерба, а Аустријанци пишу то Чорба, па није лако рећи, јесу ли то два официра, или један.

у то време, кад је Павле стигао у Руму, биле откриле једног емисара, који је дошао да народ буни, а то је био Николај Чорба, Србин, мајор у росијској војсци. Био је дошао у посету фамилији, а био је организовао мрежу агената у Срему.

Костјурин је био наредио да тај свет добија чорбу, у манастирима, али се та чорба делила, испрва, свако подне, после, двапут, недељно, а затим, једанпут.

постали ђенерали: Иван Георгиевич Шевич, Ранко Родион де Прерадович, Максим Теодорович Зорич, Теодор Арсениевич Чорба. Иван Подгоричанин постао је гроф!

Иван Подгоричанин постао је гроф! Генералмајори су били: Семен Гаврилович Зорич, Николај Иванович Чорба, Георгије Михаилович Богданов, Давид Гаврилович Наранџич, Георгије и Јури Родионович де Прерадович, Константин

Радулович, Цветинович, Ивалов, Косавчич, Давидович, Петар Шејтани, Ефрем Ранкович, а забележени су и потпуковници: Чорба, Вуич, Штерич, Ожегович.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Многе слуге служе. Јела мешовита, француска и пољска. Ту је све једно за другим ишло, чорба-боуіллон — па овчје месо, рибе биберисане, и фине пастете, цхаудеау, и крмеће печење.

) — чорба, супа од поврћа и меса у којој је обично размућено јаје букагије — окови на ногама Бунипарта — Наполеон Бонапарта (17

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

(»Ко се год опари, а не каже друштву да чорба жеже, није добар за друштво.«) Иначе миран и питом, Доситеј никад се није тако жестио но када је доказивао

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Не могу ни о Шемси на празан стомак. ХУСО: Знаш ли ти шта је божја милост за сиромаха човека? Телећа чорба! Греје трбух, смирује живце, припитомљава!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Сви стоје гологлави, он чита, кади, они метанишу, крсте се. Пресече се колач и онда настаје слава. Почну здравице. Чорба се по трипут поједе.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

А ђаво одговори: — Вала, ја ћу густижу, а теби џаба чорба. Кад виноград сазри, онда свети Сава обере грожђе, метне у кацу па послије источи вино а ђаволу остане џибра.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Једном баш ’нод’ код оног дрвета, пробушише ми казан. Срећом, бејаше купус. Истече чорба, али остаде густиш. Сунце већ беше зашло, али је још светлео црвени ужарени ореол, као да ватра гори. — Могу ли сад?

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Хо-хо-хо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале. — Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ако би та шифра, случајно, изостала, Турке би у Сегедину сачекала чорба од чварака, а у вагоне би им се корпама убацивала сланина.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Код куће — вели учитељ. — А ’оће ли да спремим једно пиле. Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. — А не, ја ћу код куће вечерати. — Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. — Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Сваког јутра раном зором ранити, Црним хлебом и сиром се хранити, За вечеру — чорба од зеља, То ми је жеља. ОГЛАС Шкољке, кавијар, јесетру, Димљени лосос, гомољике, Пршуту сушену на ветру

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ВУК МАНДУШИЋ Ема шта се друже с крвницима, а у један котâ да их свариш, не би им се чорба смијешала! ВУК МИЋУНОВИЋ Безобразне, обрљане курве, повукуше те нам образ грде!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Од рођене тикве дршка. С два плота трње. Чорбине чорбе чорба. Г) НИКАД Кад гавран побели. Кад на врби роди грожђе. Кад нестане петка у години. Кад орô летети заборави.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ а ђаво одговори: „Вала ја ћу густижу, а теби џаба чорба.“ Кад виноград сазри, онда свети Сава обере грожђе, метне у кацу па после источи вино, а ђаволу остане џибра.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ко се год опари, а не каже друштву да чорба жеже, није добар за друштво; а кад он каже, после други нек чине што им драго.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

А ђаво одговори: — Вала, ја ћу густижу, а теби џаба чорба. Кад, виноград сазри, онда свети Сава обере грожђе, метне у кацу, па послије источи вино, а ђаволу остане џибра.

Ћипико, Иво - Приповетке

—А зач не разумимо? —Пусти... сад немам времена да ти тумачим. —Уто се јави службеница да је чорба на столу. — Дакле, ча ћу рећи осталој браћи?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

И вечерас се држи таква вечера, а моје колеге већ су окупљене око бакарног казана, у којем се кува рибља чорба, пуна садржине.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Сто се преврнуо и сручио све посуђе у крило моје најстарије тетке и претрпао под собом мога најстаријег брата; јагњећа чорба излила се у крило моје средње тетке (оне што ја личим на њу); окружноме проти улетела цела целцата сарма од кисела

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Када је добро претурио по сећању учини му се да врата није ни било. Ој, како је весело крчкала чорба! Како успављујуће прела мачка, пролазили облаци иза окна, падале кише, смењивала се пролећа и зиме..

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности