Употреба речи чороје у књижевним делима


Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Из шаренила наших нарочито покладних „машкара“ и њихових више мимичних приказивања (као што су „бомбељ“, „чороје“, „вила“ и „турица“, „клоцалица“, „баба и ђедова“, „баба-коризме“ и др.

Ишао је онај дан и к манастиру св. Јакова (око ½ сахата од града). ЧОРОЈЕ, ВИЛА И ТУРИЦА У Дубровнику чороје, вила и турица ишли су за времена републике уз месојеђе.

Ишао је онај дан и к манастиру св. Јакова (око ½ сахата од града). ЧОРОЈЕ, ВИЛА И ТУРИЦА У Дубровнику чороје, вила и турица ишли су за времена републике уз месојеђе.

ЧОРОЈЕ, ВИЛА И ТУРИЦА У Дубровнику чороје, вила и турица ишли су за времена републике уз месојеђе. Чороје је имао хаљину чупаву по којој су били испришивани којекаки репови, а највише лисичји, на лицу образину, а у руци

) излазили су и пред кнеза. Идући по улицама, гдјешто би се устављали, те су вила и чороје играли, а турица је једнако клоцала својијем зубима.

зна, да би се сâм открио чипчија — кмет, сељак који обрађује земљу турског феудалца (аге) и живи на њој чок — много чороје — дубровачка покладна маска чувалдуз — велика игла — самаруша чувида — образина, маска чула — шута овца (овца без

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности