Матавуљ, Симо - УСКОК
— Крстиња, аферим ти га на те ријечи — рече кнез — али доста, е проглушисмо кукањем овога чојка, који не зна наше обичаје, па ће помислити е смо меки кâ лацмани!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ортодоксне идеје, стоји изнад вере и једном приликом пише: Српствуј ђелом, вјеруј што вјерујеш, Лактом вјере глупост чојка мјери... Он стално ставља народност изнад вере. У својој сасвим доситејевској песми Поздрав роду из Беча 1847. год.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
посукне, Јер ето веће све ђаволу оде, Ни црву тако не има слободе, А камо л' чојку, та Бог га проклео, Кад човек чојка у вериге спео.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Име ти је страшно и опако. Или имам младога витеза, уграбиш га у првој младости; или имах чојка за човјество, свакога ми узе приђе рока; или имах китнога вијенца који круни чело невјестама, пожњеш ми га у цв'јету
Коњ хоћаше у њима цркнути, човјек пашче ту свезат не шћаше, а камоли чојка несретњега; они људе све тамо везаху и дављаху у мрачним избама.
Од тога ти бјеху погинули, међу собом вјеру изгубили. Колике су с краја у крај Млетке, ту не бјеше ниједнога чојка један другог који не држаше за тајнога жбира и шпијуна.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Да није из дома?“ „Ово ми је од поочима, о коме сам ти причао...“ „А да, од онога доброг чојка. Је ли вјере ти?“ „Јест. Па и сестра ми пише“, рече Јанко тронут, „не знам шта је, сад ћу ви причати“.
“ „Да идем... а куд?“ „Тамо ђе те зову... ђе ти је мјесто. Отац ти је неотац, велиш, а мајка немајка, али имаш онога чојка, који гине за тобом; имаш сестру... претрпјећеш мало, али ће ти се опет накнадити.“ Она је изговорила то на предушак.
“ „Остави се прича, но казуј рашта си нас тражила! Је ли каква порука од каква добра чојка?“ „Богме, дијете, није порука, но вас тражи чоек, добар чоек, тражи нас ево девети дан, би...“ „Ко је тај човјек?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
непостојаности; жеља му је страстих ужаснијех побудитељ, руковођа сл'јепи; злоћа, завист, адско насљедије, ово чојка ниже скота ставља, - ум га, опет, с бесмртнима равни!
Ко ће вјетар луди зауздати? ко л' пучини забранит кипјети? ко л' границу жељи назначити? У чојка је један храм воздвигнут, зла обитељ туге и жалости; сваки смртни на земљи рођени овом мрачном обитељу влада под