Употреба речи чојку у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

(ТА НАПИ СЕ) Та напи се, брацо, напи винца пуста И насрка меда с девојачки уста, Чојку реко чоче, а ћушету ћуше — Сада, вишњи Боже, смилуј ми се душе!

букне, Нек пушка цикне, а сабља посукне, Јер ето веће све ђаволу оде, Ни црву тако не има слободе, А камо л' чојку, та Бог га проклео, Кад човек чојка у вериге спео.

17. Ој квекере, ао фраче!... Кад вас видим, ношњо лепа, Одмила ми срце скаче, Јер ви чојку дасте репа; Што уделит Бог не може, Љуцка мудрост ту поможе. 18.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ рече медик а заврти главом, незадовољно. „Кад сте већ дотле доћерали, треба да и распртите. Рекли сте чојку да је вјерена, па опет да није суђена вјеренику. Могао би он сад помислити да се ругате с њим, а то ни дао Бог!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Ово грко насљедије људско човјек чојку, човјек себи дава, најсретњи га из ништа стварају ради смртне тужне армоније.

С точке сваке погледај човјека, како хоћеш суди о човјеку - тајна чојку човјек је највиша. Твар је творца човјек изабрана!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности