Црњански, Милош - Сеобе 2
Па шта сад? Зар само ми да останемо, Исаковичи? Са владиком Василијем креће цела Чрна Гора. У Тријесту чека да пође сиротиња што је дошла преко мора, са албанских страна.
Он има извештаје руских официра, да је Чрна Гора голо стење, сиромашна земља, а владика прича о лепим, широким, пољима, плодној земљи.
Они, о росијским победама, певају. Сматрају да су Чрна Гора и Росија, исто! Владика зна да постоји хусарски, сербски, пук, у Санкт‑Петерсбургу.
Тек за време Петра Великога, хтели су да оду читави пукови, и цела Чрна Гора – а официри почеше да сањају, како се шећу, и како им се сабља вуче, по калдрми, али не у Бечу, него у Москви.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Но силам' људским предел је положен. Јунаци серпски до тога текоше За пример свету. Судба чрна Шатор пред Муратов тешком руком На смрт нам води кнеза и Милоша. Сам Гениј плаче, гладећи погрешке Две.