Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Хомољу, у воду стављају босиљак, цвет од чубра и каравиол — биљке које имају јаку апотропајску моћ и које се често користе у лустративним обредима.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јовановић Змај XXИ Снив'о сам те, а ти пуна цвећа! Међу цвећем лековита биља, Било ститка, љубице, и крина, Одољена, чубра, девесиља.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ХХХІІ Снивô сам те, а ти пуна цвећа, Међу цвећем лековита биља, — Било ститка, љубице и крина, Одољена, чубра, девесиља.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, СЕ3, 13, 1909, 378; ГЗМ, 4, 148); водене болести, грчева у материци, повраћања, запаљења очију (ГЗМ, 4, 148). Теј од чубра и к. пију жене које хоће да побаце (СЕЗ, 13, 393). К. се меће и у завоје и мелеме (ЗНЖОЈС, 11, 265).
Чубар. У народној песми (Вук, Пјесме, 1, 645) једна од девет биљака којима се чине љубавне чини: »Чубра цвећа — да ме добро чува«, тако се хвали жена која је мужу у првој вечери дала деветоро биље (етимолошка магија). Ч.
биља: Милодуа — да се милујемо, Калопера — да ме не отера, Љубичице — да ме свагда љуби, Каранфила — да се не карамо, Чубра цвећа — да ме добро чува, Босиока — да м̓ не смеће с ока, А невена — да му срце вене, Самдокаса и околочепа«.