Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Благородни! Може ли ико благородан бити без благородних и человечеству достојних чувствованија? Воспитаније дакле благородним!
Јунона пошаље Дугу, слушкињу своју, да јој нађе на земљи три здраве, велике и лепе девојке које су без никакова чувствованија љубови и милошће у срцу, и да јој их доведе на Олимп, да јој буду камерјунгфре.
Смотримо чловека из первог младенчества: пре него разумом позна чувствованија благодарности к родителници својеј, находећи храну и живот свој у персима њејзинима, као да већ савршено зна да се без
Ово је извор и начало свију сљедујућих најслађих и најсветијих чувствованија и дужности человечества: благодарности, верности, љубови и благотворенија.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Нека свак расуди, ко буде читати ове врсте, каква чувствованија благодарности и припознанства к богу и родитељем могу се усејати и укоренити у једно младо срце чрез сами једнодневни
И да не царствује во веки на земљи! Откуд се ова чувствованија рађају разве из самим богом у словесну душу уливене благодарности.
Читајући Златоустове беседе на дејанија и на апостола Павла посланија, чудна некакова чувствованија возбуждавала су се и рађала у мој ем младом срцу.
Света добродетељи! Божествена верне дружбе и пријатељства љубови, којега сте ви рода и племена, кад ви такова чувствованија у нами возбуждавате, тако силно у прсима нашима дејствујете!
И тако, преисполњен внутрењејшаго чувствованија и удивљенија дивнаго в делех својих творца, у саму ноћ дођемо на квартир. Како ми је, пак, било сутрадан с високих
друго господину Торнболу, морам превести и сприопштити вам, зашто ћете из њи[х] најбоље моћи познати моја достодолжна чувствованија к оним блаженим великодушним и божјим на лицу земному људ’ма. | Благодетељна госпоже!
| Благодетељна госпоже! Како год остала чувствованија срца, тако и благодарност не може се совершено реч’ма представити. Кад год ми с пристојним вниманијем о милости и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
сопственог На пољу браног радосном руком там' Јунаци гдено бритким мачи Немање простиру стару славу, Харите њежне жар чувствованија Из чиста серца в пјесне преливају, Потока поред среброзрачних, Којим' се диве Вијена, Касел.