Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
т’ побратим колос, Сад уситниш опет као на леду гуска, Ал’ ти све то ништа не смета; баш стога и можеш Свакоме чувству дати боју и силу своју. И како те пазим, и какву веру у теби Имам, из тог видиш шта ти предајем, и где.
Његове Омиридов и Осијанидов пјесне, у домовини као бесловна чада домашњих поља само у тихом чувству познате и возљубљене, бивају већ и от сосједов чуждестраних предјел с восхиштенијем удивљене и с восторгом