Употреба речи чуда у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Разумеш ли ме сад?... Учитељ није знао шта ће од чуда да проговори... — Зар он?... — То беше све што је уча од чуда и препасти умео проговорити.

Разумеш ли ме сад?... Учитељ није знао шта ће од чуда да проговори... — Зар он?... — То беше све што је уча од чуда и препасти умео проговорити. — Сутра ујутру отићи ћемо његовој кући... А за даље ја ћу се бринути. — Хоћу!...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Нека ћути, нека нас гледа забленут, нека нам се чуди, и каткад нек' подвикне: „Чуда, људи!” Ако се ми чему смијемо (иако ништа није смешно), из свега грла нек' се смије.

Ево, браћо моја, јошт једна ствар, не знам је ли чуда или сијасета достојна: међу исти просвештени народи има људи који сав живот свој с књигами проводе, пак се од неких

Јошт тога чуда нисам видео!” — „Каква пса, људи? Шта вам је данас? Та ово је јаре.“ — „Јаре! Ха, ха, ха!” — стане онога.

Залегу се у њему зоље, које кад начну из њега излетати, хвалећи се међу собом почну беседити: „ О чуда преко чуда! каквога смо ми славнога пода!

Залегу се у њему зоље, које кад начну из њега излетати, хвалећи се међу собом почну беседити: „ О чуда преко чуда! каквога смо ми славнога пода!

Истукли, па ето ти га, нек зна други пут како ће писати! Чуда, људи! Зар се и томе хоће велика наука за истући слабијег од себе?

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Већ оматорио и упола оседео, па опет неће да се окани чуда. Толико имање, стока, баштина — па му све мало; све граби туђе, све је рад да закачи другог. Као да ала из њега зија.

! Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета... Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу. Не треба се чудити, велико је весеље!

— Видећемо... — одговори Среја, па се окрете да пође. — Море, љуцки ти кажем дај паре; богами ће бити од нас чуда. — А ја теби љуцки кажем да немам — одговори Среја осечно и пође. — Их! та станиде, само да те питам!

Ја знам најбоље од свију те ствари. Има тој плочи две хиљаде година! — Они људи избечише се само од чуда на њ. — Каких две хиљаде година! Јесте ли ви при себи, господине? То је гроб мога оца... — рече један између њих.

Учитељу се окрете она школа од чуда! А толи је. Сад већ зна све!... — Али ништа — вели ревизор смешећи се и одвајајући један масан батак у свој тањир —

— шану Сава и гурну лактом Николу — вериге за крај, па вуци и трчи око куће — али брзо!... Никола зинуо од чуда, па га само гледа. — Та дела — шта ти је сад! — рече Сава, а напрегао се већ од смеха.

Душа ваља, у Космају се виђало и вампира, и вештица, и здухаћа, и дрекаваца, и сваког чуда, али — дивљих људи никад дојако.

деведесет, почели јој већ расти и трећи зуби, родила се у белој кошуљици и видовита је; и она је виђала много и много чуда, запамтила је и кад су куге кроз Космај пролазиле, а памти а кад су се купале виле у оним коритима наврх Малована, што

— Богами, пријо, није добро! — вели јој Анђа. — Ја сам, истина, запамтила доста чуда, али дивљака није амо долазило!

— О кани се, море! — прихвати Ђилас. — Живи се људи кашто и споречкају, па и побију... Људи су, чудна ми чуда! — Јест, јест!... Тако је!... Батали, кмете, батали! — завикаше готово сви углас.

— Их, побогу, зар си жив? — викнуше сви углас од чуда. — А жив, ја! — одговори Страхиња нешто немарно. — Па шта би, брате?... Казуј, казуј!...

Прича он њима, а они се чуде, машу главом, узвикују: — Их, брате, забога! — Е чуда, људи! — О, бог с нама! Али кад им каза шта је вампир узвикнуо — сви се замислише. Дуго су ћутали.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Кмет је ходао преко одаје. Та, то није било за њ само чудо него страх божји... Тридесет година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.

Глас му је дрхтао... Све живо зинуло од чуда да гледа у њега... Ницy људи научили да га таквог виде. — Браћо! — рече он опет.

Већ је чуо жубор таласа и хуку. То Дрина прича чудновате приче. Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала... Многога је невољника у своја недра примила.

Разумеш? Станко зину од чуда. — Н-н-не разумем! — Знао сам да ме нећеш разумети!... Добро, знаћеш после. Засад знај ово.

Станко приђе пању. Махну двапут рукама и... већ беше на другој страни... Хајдуци зинуше од чуда. Да нису видели својим очима, не би веровали. Пањ је био врло висок. — Заврзане, Заврзане!

Почетак овога века истурио је дивове какви живе само у причама... Ти су људи чуда чинили. Снага, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.

Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... Чуда су те жене чиниле! Поред својих домаћих послова радиле су и све мушке послове.

Крунија није веровала својим ушима. Није могућно да јој је кћи казала: нећу. Тога чуда још није било у свету. — Шта рече, несрећнице?! — Нећу! — рече Јелица упорно.

А зар он, турски измећар, није могао сам онде, по заповести Турчиновој, паре закопати?... Поп зину од чуда... — Знам, али разбијен сандук, па онда... — поче поп. — Зар Лазар није могао разбити сам свој сандук?...

— Добро јутро! Кућани, кад их видеше, занемише од чуда. И они се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љубио руке старих родитеља.

То ти не дам!... А сад... Збогом! Па му окретоше обојица леђа и одоше. Иван зинуо од чуда... Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен. Нека га језа хватала од попиних речи...

Дева је говорио речито, отворено. Хајдуци зинули од чуда, запрепастили се!... — Тако је, Турчине! — завршавао је Дева своју оптужбу. — Тако је!

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Бићеш силник свему кад и жртва свачем; Живеће у теби исти час, — знај чуда, — Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда, Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе! Али, о чуда! Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!

— Сви, сви! Свима ће она, сирота, полити! А да она неком рекне: „Полиј ми!”, било би триста чуда! С бојажљивошћу прилазе људи и жене бунару, и као каква господа, сваки, пошто се умије, каже Аноци: „Хвала!

Кад се Нинко послије недјељу дана врати из Биограда, није могао наодговарати свијету. Причао је многа чуда што је видио у Биограду, да му једва вјеровасмо.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Аркадија је баш свакојаких чуда видео: с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околним мест а, био посредник између угодника

кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам! ’Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо. — А шта сте то сневали?

Толико само додаје да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну да се тамо од чуда трипут прекрсти. А и јесте било чудо и изненађење!

Ни онда није умела од чуда ништа да прослави, па ни сада. И сада да је неко убацио споља кроз прозор читаву цигљу и полупао јој сав порцулан, не

Вид’ла сам, вели, »свака чуда, али тога покора — никад!« А друго, што је тако исто, ако не још и горе наљутило гђа Сиду, било је и само

Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила на мотику, па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке, овог грдног

« — Тако онај приповеда, а они око њега зинули па слушају; понеки још четврт сата остао са ражјапљеним устима од чуда, све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.

— Та... знâм, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а откуд му штогла?! — Па понео са собом у џепу.

Читава чуда причаће једна другој, и слушаће пажљиво једна другу, али ниједна ниједној неће ни речи веровати. И све ће се то повешат

Што ја знам чуда по селу, — то мало ко зна! А да ми је рек’о бог да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре

А да ми је рек’о бог да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!

па ди сам само поглед’о, било је цигурно моје; и како сам се мого оженити! — Знам, чула сам за твоја чуда и покоре!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Ти, мислим, имаш златну медаљу? Па јест, имаш је! Е па брате, и стари су ти били јунаци, ето твој отац, читава се чуда о њему причају на јавору, па деда, па сви. Онда завирује у онај завој и пита: — Парче гранате, шрапнел, шта ли је?

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

!!), посвећавати могу. Сад какова сочиненија сљедовати морају, лако се закључити може. Но ни по чуда! Положеније бо Србаља засада је таково да, ако би се који — изузимам имућне, или оне који су у призрјенију начина

Црњански, Милош - Сеобе 2

523 XXИВ РАЈЕВКА ЈЕ БИЛА ПУНА БАГРЕЊА И ЗУЈАЊА ПЧЕЛА 542 XXВ ТРОФИМ ИСАКОВИЧ ТРАЖИ У КИЈЕВУ СВОЈУ ДЕЦУ 574 XXВИ ЧУДА ПРИРОДЕ И ЉУДСКОГ ЖИВОТА 582 XXВИИ ЧЕСТЊЕЈШИ ИСАКОВИЧ КОД ИМПЕРАТРИЦЕ 616 XXИИИ СЕОБЕ СЕ НАСТАВЉАЈУ ВЕЧНО 657 ДРУГА

Кад угледа баруна Енгелсхофена, Гарсули занеме од чуда и срамоте. Старац је, међутим, мирно, погурено, изишао из кола и стао да издаје наређења да се оних, везаних, тридесет

Та снага, те витке, мирне, жене, која се као играјући кретала, била је нека врста чуда, каквих има, иако се не зна откуда.

Па ето, и сада, у Росији, они који су већ тамо, праве чуда. Док су овде, ти Срби представљају ствари тако, да је ситуација у Аустрији неиздржљива, али кад стигну тамо, у Росију,

Треба да се на њега угледамо! Исакович онда признаде да не би знао поновити више, ни Оченаша. Толико је у битке и чуда лутао, и подивљао.

У њима су била описана чуда. Госпожа Евдокија била је смртно пребледела, већ кад је та велика госпожа, Бечлика, у њену ложницу дошла, а била је

Са бестидношћу, која је за госпожу Евдокију било нешто нечувено и несхватљиво, госпожа Монтенуово је тражила све нова чуда, од госпоже Евдокије, која је била запрепашћена, и ван себе, а која се покоравала, не толико, јер је уживала, колико

Да чујеш чуда о Трифуну! Да чујеш шта те је снашло!“ Глас Петров је био, кад то рече, толико промукао, подругљив, да се Павле трже,

Иако је Исакович био видео, својим очима, свакојака чуда, која су, при уласку у освојена и запаљена села и вароши, са женскињем, и Турци, и Аустријанци, чинили, није могао, ни

Имала је дах као да је олуја. Павле никад није ослушнуо толику снагу дисања. Био је занемео од чуда. Луч је букнула, од њеног даха, после два-три тренутка.

Кад је он, Костјурин, био код њега, у посети, видео је, у његовој радионици, права чуда. Топове, какве никад није видео – хаубицу, коју је његово превасходство, лично, измислило!

Биле су утегнуте, чисте, углачане, ухрањене. Веселе. И сами ти људи, који су дотле чинили чуда по Подољу, пијанице прегоркије, свађалице, претворише се као у борове.

Теодосије - ЖИТИЈА

добродетељима, и видевши на њему дар пророштва — када их је позвао на спомен оца својега, јер је унапред знао за чуда изливања мира од његових светих моштију која ће Бог учинити, те је рекао њему: „Када прослави Бог слугу својега, оца

И сви чувши о благодати Божјих чуда која се догодише на преподобноме његову оцу, задивљени биваху и Бога хваљаху. Хоћу овде да испричам мржњу браће, а

слика на зиду, подобије часнога лика преподобнога, која је била у цркви и у трапези насликана: Бог који је источник чуда, који је негда из суха камена у пустињи непокорном народу источио воду, на веће прослављење и почаст преподобнога,

О НАПРАСНОЈ СМРТИ СТРЕЗОВОЈ Поред многих других чуда, xоћy овде да испричам и о убиству које се догодило молитвом светога.

И не постидевши се светости светога, не устукну нити од чуда која бивају од њега из свете његове раке мироточењем. Као и остале градове, помишљаше да разори и Солун, и коначно

Светога духа из светих његових моштију обилно изливаше нама на утеху и исцељење, истицати заустави се и друга многа чуда призивањем духа Светога не догодише се међу нама као раније.

А послани дошавши у Свету Гору исприча светоме сва чуда која се догодише, што и њему самоме није било непознато. А свети са многим сузама благодаривши Бога што није презрео

Оваква, дакле, чуда учини свети Божјом помоћу у земљи угарској, и молитвама Богу и посредством светога архиепископа код непријатеља

И нико, који је слушао за. чуда што се догодише раније међу старима и светима, да не прими с неверицом ова нова чудеса која се сада догодише.

Сви који су били у лађи, видевши брзо укроћење мора и ветрова речју светога, ужаснуше се од чуда и слављаху Бога, који такву власт даде људима, и припавши ка светоме поклонише се, називајући га Божјим човеком и

Пошто су се, дакле, ова чуда тако догађала на гробу светога, благочастиви цар Асен се неситом душом радоваше због овога и мишљаше као да је свети

А парамонар, задививши се веома због чуда и благодаривши Бога, узиђе к архимандриту да узме од њега молитву за клепање, и исприча му све што Бог са Неофитом

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Деси се, опет, да чича Тришо улови рибу, а ја само приђем да је омиришем и — гле чуда! — одједном видим себе како бјежим кроз траву с рибом у зубима. Још се и не окренем, а рибе већ нема.

ће то најбоље знати — предложи чича Тришо, и оба кренуше према ријеци, гдје је чича био спустио свој џак, али гледај чуда — џак бијаше ишчезао! — Уф, уф, сад смо обрали бостан! — закука чича.

лањски снијег, вук у јагњећој кожи, седла за краве, коњски нокти, рогови умјесто свијећа, бурад без дна и слична чуда. Ту се, наравно, увијек налази и онај грлати човјек с кутијом срећака и бијелим мишем.

Трком! Ово командовање прислушкивали су у мраку иза плота мишеви Сланинко и Брашнов. Слушали су и од чуда бечили очи. — Видиш да је унутра био коњ мишоловац. Ено га Миш пророк узјахује — рече Сланинко. — Ала је тај храбар!

Изненаћен, Жућо од великог чуда прогута лаж коју је управо хтио да каже, па онда, да се не би осрамотио пред кокошкама, јурну пуном брзином према

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

крпице помешали Врати ми их шта ћеш с њима Улудо ти на раменима бледе Врати ми их у нигдину своју бежи Бежи чудо од чуда Где су ти очи И овамо је чудо 10 Црн ти језик црно подне црна нада.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Примам да је Дунав променио ток и сад тече узводно; примам да је влада решила да изврши слободне изборе; сва чуда на свету примам, разумеш ли, сва чуда, али да си видео човека кога смо ми пре три године сахранили, е то не могу да

ток и сад тече узводно; примам да је влада решила да изврши слободне изборе; сва чуда на свету примам, разумеш ли, сва чуда, али да си видео човека кога смо ми пре три године сахранили, е то не могу да примим!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Онда сам решио да нешто од тог чуда прочитам Рашиди и то је била најидиотскија ствар која је могла да ми падне на памет. Рашида се кикотала као мајмун.

- Ако ме она не буде питала дотле? Ја знам све оне проклете Архимедове законе и сва та чуда, само да ме пита. Напиши јој такво писмо да добије вољу да ме пита. Хоћеш ли написати?

На острвима Јужнога мора не постоје техничке школе, нити било каква друга чуда те врсте. Ти си бар говорио да не постоје. Мушкарци и жене ходају голи, а кокосови ораси расту на дрвећу.

земљом болује од кијавице, али Рашида рече да је за дечаке какав је Емилијан сасвим нормално да их спопадају којекаква чуда.

И поред свега, ја ћу бити славан. Не онако како су славни фудбалери, или космонаути или друга свемирска чуда. Бићу славан онако како писци то могу да буду. То није нешто нарочито, верујте ми!

Тако ће свет постати диван. Путоваће се на Марс, Венеру и друга чуда, а бриге које је његово доба познавало биће сведене на нулу. Дан одмрзавања биће дан његовог новог рођења.

А онда, а онда? Боже драги, како сам стрпљиво чекао крај тог школског чуда, иако то није било једноставно. Половина ученичких родитеља буљила је у мене и сашаптавала се.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Већина их, у овом крају, дотле никад није ни била. Доживеше тако читава чуда у ноћи. Сви који су прошли жбуње око логора, прођоше и вртове и зидине око града.

длановима лице, видевши кроз своје прсте и кроз мрак, у сећању, све оно што беше са њом чинио, све гадости, страхоте и чуда.

Граничари из приморија, које је доводио оберкапетан Иван Хорват, нису били још стигли. О њима се само чуло да чине чуда и покоре, још негде у Доњој Баварској.

Окрутан и немилосрдан према њима зверски, био је то зато што је хтео да му извршују чуда, а не зато што су они то били заслужили.

и две сестре, Румунке, које пре није марила, а које су јој долазиле у кућу скоро сваки дан, да јој причају своја чуда која су чиниле са мушкарцима, имале право, јер су бар знале зашто су живеле.

Бабе, излазећи ујутру више села, на брдо, до бунара, згражале су се, причајући своја чуда једна другој, крстећи се, при том, све брже. Гром је требао да удари у село, па да га спали.

Прочуше се својом неисцрпном мушкошћу, о којој се, по околним селима, причаху чуда. Без редовне вежбе, расподељен и скривен по својим земуницама, под пластовима сламе, под плотовима, завејан, пук

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

смо лудачке планове како да се домогнемо Европе, смишљали начине да нас примети, али док су наши вршњаци правили чуда по свету, родни град нас је још држао у дечјем вртићу , у некој врсти продуженог боравка.

– Не вреди... — процеди Пуфко. — А и одакле нам лова? – Једино би нас чудо могло извадити! – Само чудо. – Чуда се дешавају... Знаш ли када? – Када? — улеће наивни Бел Ами, осми пут у току дана. – Никада!

Пренули су се из поподневног дремежа. О гле чуда! Пет олињалих, устајалих интелектуалаца претворише се пред овом не више тако младом женом у пет Ромеа: сузише им се

гледа једног риђег дечака; исти он, исти тај корак, то зверање испод ока — као да сам себе види кроз београдска чуда. На крају, части их све сладоледом и богзна како!

Наставио је да окреће педале и тако стигао чак до оних далеких година када је живот тек био пред њим и обећавао чуда. Онда се истуширао и легао покрај жене. Водили су љубав пред јутро, у полусну.

Али сваког чуда за три дана! Ускоро, након почетног одушевљења, гинеколог поче да склања у ормар скупља пића, вискије и коњаке, које

Матавуљ, Симо - УСКОК

Кад помислиш да је отимао градове, да је у збору и при соври сједио до владике и барабарио се с ђенералима!... Ама чуда да нема више Црногораца, као на данашњи дан!

— викну кнез и поворка се упути истим редом, само што ускок иђаше одмах иза попа. Сви једва дођоше к себи од чуда, Крцун потоњи; али како се морало ходити кроз невидјелицу и како им ноге клизаху по снијегу, не могаху ријечима

Ја сам много дирнут твојим дочеком и твојим ријечима. Иако сам млад, са мном је било свакојаких чуда, али сумњам да сам кадгод био овако изненађен, овако узрујан од милине!

Женске бјеху ућутале и слушаху такође пажљиво. Јанку се чинило да сања. Осим свију чуда, које бјеше доживио тога вечера, њему се учини да су се ти људи пред његовим очима одједном преобразили.

Пошто се обредише, рећи ће Пуро Мијушков: — Ја, побогу дијете, тако млад, а толико си препатио и чуда доживио! Колико ти је сад година? — Двадесет трећа.

Милобруковић нудећи ракијом, а кад видје да се примако главни тренутак, узвикну: — Хвала богу, господару и господо, чуда једнога!

Баш кад Јанко хтједе да пође, бахну поп. Поп канда занијеми за тренутак од чуда, па махну главом и прекрсти се. И рече: — Е ово јест чудо!... Муштулук, Јанко! Одмах муштулук! И скиде струку с њега.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Свет је то што је, непосредна чулна представа; голо постојање једно је од највећих чуда, па је излишно тражити његово више значење. Дечји свет је свет без Бога.

седамдесетих, обузет мишљу да напишем нешто о зечевима, поново се запутих у Националну уверен да ћу у њој наћи чуда невиђена. У читаоницу сам се увукао готово кришом, чланску карту годинама нисам обнављао.

За њу су циркус, рингишпил и лутка најлепша чуда овога света. Трећа девојчица, опет, вели да ће се увек сећати млаза светлости који се једне ноћи неколико пута

дотакли све границе мишљења и осећања, па сада, са већом или мањом срећом, само препознајемо симболе те тајне и тог чуда што се зове детињство? Колико је јака веза између детињства и преосталог сјаја у очима, толико смо далеко од смрти...

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у свом веку у канцеларији. Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији. — Да није аванзовао господин Јова? — пита одаџија Аћим шефа.

А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда, па га зачуђено гледа и као да га чисто пита: — Е, мој брате, и сопатниче мој, зар и тебе закла и ошури!

— Ала, мајку му, бруке! Пуче по селу да је гицка нестало. Стану га тражити, и гле чуда! Нађу га, и то где! Зачудићете се кад вам само кажем. Баш код онога Крла, онога дародавца.

Па бар да је за сва та чуда и покоре донео кромпир у Европу, па да му човек понешто зар и опрости! — Но ја ћу вам то већ у културном делу боље

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Нос' ме, стазо, доле, доле!“ Закликтао од милоте. Доле га је стаза снела, О да дивна овде чуда! Једна мома стоји бела Кâно снега млада груда: „Ој девојко, злато чисто!

везла — готова је, Тура везак па устаје, Гледа брду, двором шета, Ал' одозго једна чета — „Боже, Боже, страшна чуда!

! Тако стаја срца веселога, Ал' ето ти чуда још једнога: Преко луке право ка менека Једна красна упутила с' сека, Ао виле, ви, пребеле виле, Ви јој богме не

— Красна мома ка менека дође, Дође красна па ме и мимође, Она дође — ја зборити тедо, Али чуда де баш не умедо, Она прође — ја тедо за њоме, Ал' с' не маче нога пода мноме, Срце врело би тад под облаке — Ао

Ништ' не мого до за њом гледати, Ал' ко ће се чуда нагледати!? Ал' кад мома далеко одшета Па кад зађе за брсна дрвета, Ја се прену, дубоко уздану, Задркта се па још

Клону дрво, клонуше цветићи, Из облака попадаше тићи, А из врела ударила пара, Така, брате, уједанпут јара, Али чуда, ни жеже ни пали!

Али ево још већега чуда. Лађан ветрић од истока пирну, Па запару, па сунце отпирну, Скочи сунце ка западу доле, Зађе сјајно, ал' само до

земље ме диже, Помаче ме, па све сунцу ближе, Кроз облак ме злаћани погони, Кроз злаћани и румени они, Боже мили, чуда големога!

О помози, Боже силовити! Вијар вије, а празнина режи — О страото, срца ми не стежи, Боже — небо — тамо — страшна чуда! Одо доле, доле — али куда? Ја се стресо, стра ми стиште груди, Па из тешка санка се пробуди.

свога руменога крила Бела данка јоште не пустила, Гледну тамо, заборави санка, Но сети се јучерања данка, Сети с' чуда, а сети се моме, Цела она беше преда мноме: Ведро чело, и ти лице бело, Чарно око, и ти, вито тело, Злато, сунце,

Небо — земљо — чуда големога! Једном овде није ништа било, До онога Бога великога, Сам он беше, па му дотужило; Да се дакле тужан

Ох и друга постварао чуда, Кâ што видиш, гледнеш ли ма куда. Тако ето у прашину пљуну, Згради блато, па у њега дуну, Блато живну, ето ти

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Причао је и сам себи сладио, све док дјед од чуда сасвим не отупи, па нит је више махао нити одговарао. Зурио је устакљено у напаст пред собом (јесам ли ја ово опет

Нагледа се мој дјед Раде разноврсних чуда, и радости и жалости, стиже и да крсти, и да вјенча, и да укопа, наради се и посуста.

Кад се већ чуда једном отму и провале ограду, онда их ево сваки дан и од сваке руке. И она се морају истутњати и протјерати своје

И она се морају истутњати и протјерати своје прије нег се смире и легну као и свака поплава и непогода. Једно од тих чуда представљао је и ненадани долазак дједова камарата из момачких дана, Дане Деснице.

Није ли живот окренуо натрашке, своме исходишту? Свака су чуда данас могућа, особито у овај шумни дан презреле јесени, кад чавка гласно чвакће о смрти и растанку, а отежао кош, пун

огледа око себе, принесе затим часовник до ува и зачуђено рече, скоро нечим обрадован: — Јадна ти мајка, јеси видио чуда и кланице, а он — још увијек ради.

— А око чега је запело, бако? — Ајме, ћери, јадна ти сам и жалосна, то ти од чуда не могу ни казати, помислићеш да је бака сишла с памети. — Причај, бако, причај.

Каже, поручник је. И већа су се чуда данас показала, па нек буде и то — Спасоје поручник. Доклипсао Спасе једног дана на одсуство, равно својој баки, ком

Прави правцати магарац, а под њим људске ноге. Старица се здрвени и од чуда се умало не прекрсти. — С чељадећим ногама? — Јесте, мила и рођена бако.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХАСАНАГИНИЦА: Боже, као да мртвима говорим! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Шта б дала да га видиш кад буде чуо? А? Два дана од чуда неће моћи она уста да затвори! Има да избуљи очи, бе, да три сата гледа у једну муву, а да је не види!

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

се врата нечујно, нечујно ступи једна бела сенка — не, није сенка, мртвац; мисли л' зар грозовито откровеније то сва чуда своја ређат преда мном, погибије, васкрсенија сва? „Добар вече!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА 56 ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ 66 У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ 80 СЕДАМ ВЛАШИЋА 82 ЗЛАТОРУНИ ОВАН 88 ТРИ ЧУДА 93 АЛА 94 МИЛОШ и ДИВОЊА 97 НЕМУШТИ ЈЕЗИК 101 ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ 105 КРАВАРИЋ МАРКО 109 ВЕЗЕНА МАРАМА 119 ДВАНАЕСТ

Пошто прође доста времена, стану се браћа једанпут међу собом разговарати: — Мили боже, да чуда великога! шта се учини с нашијем сестрама кад не знадосмо ни трага ни гласа куд одоше и за кога се удадоше!

и види у њима свакојакијех драгоцјености, напосљетку кад дође и на врата од девете собе, рече у себи: „Ја сам много чуда претурио, а сад да не смем отворити ову собу!“ — па и ту собу отвори. Кад уђе унутра, има шта и виђети!

Сад да видиш чуда: препане се царев син од цара! У том, кад цар дође из лова, каже му зет његов све по реду, цар се већма у бригу даде,

У исти час ето ти чуда! Долети цар змајски са својијем змајевима, цар соколовски са соколовима и цар орлујски с орловима, па се с Баш-Челиком

а никога нећеш виђети, и нико те неће ни прстом такнути, а камоли убити, али немој да се обазреш за собом без свога чуда, јер ћеш се на оно мјесто окаменити.

ТРИ ЧУДА Био тако један младић, па једне ноћи уснио некакву дјевојку, лијепу као вилу, чак из друге некакве царевине.

Дивоња опет оде једног дана на пашу, а Милош остане сам код куће кад ли, ал' ево ти сад чуда! дође јарац бијел као и ован, а има велики крш на глави, па поче викати крупним гласом: — Милошу, Милошу!

Кад ти се стадоше пушити јела, замирисаше зачини, а судови зазвекеташе, — онај се путник запрепастио од чуда, али не хтједе ништа питати, већ — како бјеше гладан — присједе и не чекајући да га и по други пут нуде.

Кад ти тањири зазвекеташе, јела замирисаше, отац занијемио од чуда па не вјерује својим рођеним очима. Кад ти маћеха и њен син спазише испред магарца читав пласт најљепшег сијена,

Увече га поведе са собом кући да преноћи и туде му укаже своје благо. Тивтиз се укочио од чуда гледајући толико благо, па га упита: — Побогу, брате, откуда ти толико благо?

— вели просјак. — Е, онда ти знаш куд се дио мој ћемер, ено онђе сам га оставио! Пренерази се просјак од чуда шта овај говори, па рече: — Откани се ти мене, добар чојече, доста ми је и моје сиротиње; шта ја знам за твој некакав

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

КУМ: Како се жена за мужа жртвовала. МАКСИМ: Шта, шта? Може бити у позоришту, али у свету тога чуда нема. КУМ: Зашто; ако жена свога мужа милује. МАКСИМ: О, пуца им срце. Зато се свака убила, кад јој је муж умро.

— да чашу ономе поклони који је тако великог духа и ума, да је лако и с малим трудом мудрост постигао; али, да видите чуда, сваки који се за увјенчану награду јави, не знајући за тајну коју сам вам саопштио, како га запитају колико је учио,

ДОКТОР: Шта, мој разум у рјеку! Забога, удавиће се, удавиће се! ШАЉИВАЦ: Да видите чуда, неће да потоне. Да ли би тако било у свакој води, не знам; али у рјеки мудрости пливао је као зејтин, Ни оквасио се

СТАНИЈА: Не говори више, кумим те Богом живим. Немој да ти умрем од чуда. ЉУБА: Ала си проста, мајка. СТАНИЈА: Сад ја проста, што мрзим безобразлук; а ти ниси, што ваташ момка за руку.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

У години до двеста кишних дана, А столећа од исушеног блата; Бродови широм свију океана, Чуда сликана бојом смеђег злата.

Јер блажена је сумња Кад сенчи обрис наде у обнављање чуда Које се зове љубав. С тот враћамо се, можда, Местима завољеним: проверавамо правац, Меримо убрзање, испитујемо жиг На

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Просто невероватно! Не можете да дођете себи од чуда! Питате се само где ишчезоше они револуционари са беџовима, оно мудро ћутање и као зен-зурење у празно, шта би с оним

Личио је све време на уличног Буду поред кога пролазе људи и догађаји, а да га ни једно од тих чуда ни случајно не може избацити из ципела.

Дајте ми само шансу; кажите ми где да се пријавим за дегустатора цигарета и видећете — направићу права чуда, достојна светлих примера старијих генерација: наших очева и дедова ...

— Нисам још завршила! — рече маман. — Тип о коме говорим већ је ожењен! — Па нек се разведе! Чудна ми чуда! Хоћу да кажем: ожењен је са мном! — Ма шта кажеш? — запањи се матори.

Имајући свој идеал непрестано пред очима, бик је изводио права чуда, изашавши на глас као чисти сексуални манијак. Чича Мића и готово прича!

Читава кућа се тресе као луда. Вештице зину од чуда, јер наравно не знају у чему је штос! Шта је било, наша стара машина за прање веша жели да се убаци у друштво!

Најзад, један глас у његовом животу! И то женски! Окрете још једанпут 95 и — гле опет чуда! — зачу се онај исти гласић, али сада је говорио нешто измењен текст: двадесет и три часа, осамнаест минута, тридесет

Лепо видите туце мачака у дугом вечерњем перју, лепо видите како им кеве и бакуте одвајају од уста да сашију та чуда из журнала, како им дотерују фризуре и позајмљују индијанске фарбе, систем: Ако ми не можемо, нек нам се барем дете

„Јао, што је дивно код вас,“ каже она и разгледа сто, а на столу јелка са куглама, печено прасе, шампањац и остала чуда. Пође лево, кад тамо купатило. Из леве славине тече чисто фолирање, из десне цури — кобајаги!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

То се негде смиче уже. Лудња ли је или збиља: ваза, окно, стручак смиља, иза неба детелина, грах у цвету, чуда ина, и чунови од биљура у брујању тешких ура? ИИИ Спадне књига на три ретка. У четвртку пола петка.

ИИ Вилењак биљни јасне се са дуда: Четинар ја сам, листопадан, срмен, из липе бројим јасикова чуда по дану тек сам усред ноћи црвен; у глогу гајим дрхтавицу тисе: пламичак смисла да не загуби се.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

САВЕЗ 152 ВЕЧИТО ЛЕТО 159 ОГЊЕНА ВИЛА 166 ЗИМА 173 НОЋНА СТРАЖА 179 ДЕДА ТРИШИН САН 187 МЛИН ЈЕ СТАО 193 ЧУДА У МАГЛИ 200 ЖУЋИН ОДЛАЗАК 205 ВИДРАН ВИДРИЋ 211 ПРИЧЕ ИСПОД КРЊЕГ МЕСЕЦА 221 ЗВЕЗДАНИ КОВАЧ 222 МАШИНОВОЂА 227 ЧУВАР

У шуми овој, у чаробној, имаде чуда невиђен број. Одасвуд тајне вребају очи, за буквом старом дивотно лице; ту незнан човјек смије да крочи уз помоћ

на пут крену тихо ко сјена, унука прати назорице облаком сивим обавијена: куда ли скита и шта ли ради, каква ли чуда на небу гради. Буљук се звијезда уз Мјесец јати, облак их сиви пажљиво прати.

Гдје год се нађе, ту срећу чара, весеље шири и чуда ствара, простире своју чаробну моћ. Ту јагње лута са руном сјајним по шуми густој, стазама тајним и мирно слуша

Чују се врапци, јавља се дан, а Ћосу хвата дубоки сан. Заспао Ћоса брашњава лица, ал гледај чуда, не лези враже: хиљаде звијери, милион птица у сну му дошле да брашно траже.

О доброј риби што чуда твори слушао мачак, око му гори. Протиче вече и ватра пламти, а мачак причу старчеву памти.

А код нас мећава гуди, завија, чуда ствара, док мали Сима сања шуме Килиманџара. Сања и у сну гледа афричке тајне путе, на њима слонче, мајмун и лав

Од чуда Жућа да сиђе с ума: „Гледајте чуда, цветала шума!“ А Тоша чеше сањиво ребро: „Ено и поља засута сребром!“ Дедица са

Од чуда Жућа да сиђе с ума: „Гледајте чуда, цветала шума!“ А Тоша чеше сањиво ребро: „Ено и поља засута сребром!“ Дедица само замишљен каза: „Ево нам јутрос

“ Лопов се Ждерко у јами смешка: „О, почуј, бели свете, пазите само овога чуда, три ми поспанца прете! По свуноћ хрчу, а њива сама, чува је само — ветар и тама.

Озбиљно сумњам на кума Ждерка.“ Освану јутро; ево и деде, по њиви редом зађе, о грдна чуда, о пуста лома, читаву пустош нађе. Трагови Ждерка свуда се виде, последњи, ево, у шуму иде.

Сваког је чуда видела Јапра у свом воденом веку, хитајућ дању, журећи ноћу у Сану, моћну реку. Кад би нам тога казала пола, била

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Не треба, разуме се, у њих веровати. — Зашто не. Ја верујем. Верујем у Бога и у чуда које врше светитељи кад је Бог с њима. — Али, ујна, — прекиде младић (значи тај је вереник!

Да ли још лови рибу? — Слабо. Он сад само седи уз чашу и прича чуда. Цело село се забавља његовим причама. Ћутали смо један тренутак.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

НА ДНУ РЕКЕ Реко, бистра реко, лепоте ти твоје! Разгрни ми часом чисте груди своје, Да сагледам чуда, да угледам рај; Да прегазим поља рујнога корала, Да походим дворе од чиста кристала, Па да причам после лепоту и сјај.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Верујте, она је због те бриге и болесна. Она, истина, каже да је болесна од једа због овог чуда што се дешава по кући, али ја мислим да је она у ствари болесна због бриге која нас очекује.

000 динара. Замисли 5.000 динара! ВИДА: Као да смо ми просјаци. ТАНАСИЈЕ: Пет хиљада динара. Чудна ми чуда 5.000 динара. Зна ли он кад сам ја предавао кључеве Трговачком суду да су моји дугови износили 460.000?

Зар нисте видели како паде у несвест? ГИНА: Чудна ми чуда, и ја бих пала у несвест да сам све наследила. МИЋА: Ја сам потпуно уверен да она ништа није знала.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Рекох му: из далека, и затегох дизгине да се стари не замара. — Е! — и стари заврте главом. — Многа су чуда починили. Не дајте, децо, да нам душман пороби земљу. Не дајте...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Мени није невоља да се тако довијам, одсече се Љубица. Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе.

Ми смо ти, братићу, знаш бећари и сиротиња. Што је дао Бог... Будите задовољни!... — Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се. — А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука?

да има и он први разред. Хајдемо у школу, да вам саопштим. Ала ће да зине! Љубица збиља зину од чуда. Још пре две недеље она се нешто разговарала са њим о броју ђака, па онако у шали помену, како Гојко има мање деце од

Ништа!...« Па онда настави гласно: — Ништа друго ниси могао радити. Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ. Нису те хтели чути... страдао си за свету ствар... Па лепо, сети се Хуса и других.

Укратко, он осети да му је Љубица, поред свију чуда и страдања, дража и милија од свега на свету... Само му сину та мисао кроз главу као електрика, он осети бол у срцу,

Бунт!... Комуна !!... дрекну пандур, ускочи на коња, па као стрела одлете у среско место. Оба учитеља зинуше од чуда, пребледеше обојица и опет се згледаше. Веља се први прибра, намршти се и проговори: — Овај ће начинити вашар!

— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад па глави, па не знам куд ћу пре. Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...

Потписали сте списак само за ово мало дана у августу и за септембар. Љубица зину од чуда. Тамо квартирина, а овде то исто са платом, и ако је она редовно издавала уредне признанице. Шта је то ?

Кад би време поласку, Љубица дође, обучена и накићена свима својим драгоценим адиђарима. Гојко се пренерази од чуда, али је сад морао бити одлучан, па јој напомену да ће имати великих непријатности због тих украса, и замоли је да то

Тек по неки пут одговорио би Гојку на питање, па се опет уозбиљи и ћути упорно. Гојко не може да дође себи од чуда. »Шта је ово сад?... Овакав весељак, па се одједном промени... И видиш, њих двојица не говоре један другоме ништа.

Тамо ће, бој се, и ноћити... Ја како, братићу!... А ти опет иди те праштај и моли. Еј што нисам ја млађи, па да видиш чуда!... Све би је ’вако песницом, па за врат... — Куд је отишла?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Пред вече је стигла мала, црна лађа, која обилази острва. Рекоше ми да ће заноћити код нас, јер ће, ноћас, бити чуда.

Боје, као зарђао наковањ. Небеса Босне, на којима се догађају, јутром, толика чуда, чије узроке око не може да сагледа. А пред сутон, толике жалости, чије последице остају нечујне. Небеса Мостара.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— Или те је моје силно благо тако задивило да си од чуда занемио? Говори! — Ја то злато не смем примити — проговори најзад старац. Цар га гледаше зачуђено.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

“ Прочитам једанпут, двапут, никако да се приберем од чуда шта све то има да значи. Што је још најчудније за мене, речи су исписане мојим матерњим језиком.

Господин шеф, дебео неки човек, проседих бркова, подбријан, са подваљком испод округле браде, кад ме виде, умало од чуда не паде у несвест. — Одакле си, побогу, човече?!...

— Одакле си, побогу, човече?!... — изговори пошто се прибра од чуда, и рашири руке, а узе ме са свију страна посматрати.

Па где си ти живео? На Месецу, где ли? Ниједан немам, тако ми свега на свету! — узех се клети. Шеф се запањи од чуда. Зину, разрогачи очи, загледа се у мене, па ни речи да проговори.

Шеф се запањи од чуда. Зину, разрогачи очи, загледа се у мене, па ни речи да проговори. Кад се мало поврну од чуда, нареди млађима да што пре донесу десетак ордена.

Сад се ја хтедох запањити од чуда, али, да он не би приметио, приберем се и приђем, те му и ја честитам речима: — Извините што нисам знао за тај ваш

— Нисам никада. — Никад!... — узвикну он забезекнуто од чуда. — Онда на каквом високом положају, са неколико плата? — Никад. Виши чиновник као да онеме од чуда.

— Онда на каквом високом положају, са неколико плата? — Никад. Виши чиновник као да онеме од чуда. Не знајући шта дале да предузме у том јединственом случају, извини се што ме је узнемирио, рече да ће о томе нашем

“ — Још је вазда било таквих књижица. Чак је и једна меана истакла фирму: „Код чуда од човека“, а на великој табли насликан човек без одликовања.

“ — Па зар се ово кажњава? — упитам пренеражен од чуда. — Разуме се, јер то је већ крупнија ствар. За овакав случај казни се кривац, ако се његова погрешка докаже

— Како то може? — узвикнух и нехотице од чуда. — Може, зашто не?.. Он се, рецимо, родио ..74. године, а Скупштина његов дан рођења прогласи да је у години ..69.

Запрепашћен од чуда, нисам умео ни речи проговорити. Министар то као да примети, те ће рећи: — Вас као да то чуди. Такви и слични

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Обузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, чара...

окретале леђа, жалиле се милим мајчицама како је господин Мојсило досадан, несносан, како је неотесан и још триста чуда...

И ако се крило, ипак је сваки знао куд и зашто идемо. Чувени Деспић беше починио толика чуда и задао такав страх целој нашој околини, да су му приписиване и такве особине, које надмашују границе човечје

А онај Ђокић до њега то зна боље. Зна он све дужности према земљи, па само да му је Бог дао јуначније срце — чуда би починио. Овако, и он иде без воље или, још боље, од невоље.

и почеше да му лете кроз главу Лонгобарди, Гибелини, Хохенштауфовци, Капет и Сфорци, папе и крсташки ратови, и сва чуда из средњих векова... Тако је и заспао над књигом. Пробудио се и отишао на испит...

— Ноћас сам те сањала, рече му Даница. — Та није могућно! — викну он И прену од чуда. Како си то снила, кажи ми, молим те? — Говориш на испиту о некоме цару и царици, али нисам упамтила о коме.

Али куршум удари њега, — он се пренерази од чуда, од тог за њега новог, изненадног случаја. И он се пита у чуду: како да то баш њега снађе!...

Нема сунца, нема живота, — пропаст!.... ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА Села наша паланчица зину од чуда. Свет се узбрујао као пчеле у уљанику, па то све трчи Тапуровој механи, да се свако увери и да се наслуша чуда

Свет се узбрујао као пчеле у уљанику, па то све трчи Тапуровој механи, да се свако увери и да се наслуша чуда нечувена.

човек од нас крио, све нам је сâм причао); па после о неким сеоским бабама, које је капетан везао, и још триста других чуда, — па, богме, да ви'ш јесу му доста и наређали...

И владаоце сам дочекивао, и министре, и... 'нако... свака чуда видео у мом веку, а 'вака чуда не видех досад... — Како, болан!...

И владаоце сам дочекивао, и министре, и... 'нако... свака чуда видео у мом веку, а 'вака чуда не видех досад... — Како, болан!...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

МАРИНА: Па молим вас лепо, како та власт и то грађанство трпи ова чуда? Ето, молим вас, сад баш прођох крај апотеке. (Павки.

ЈЕВРЕМ: Боже мој, што ти је то кад се народ разбуди! ПАВКА (крсти се): Права чуда, бога ми! Бог нек нам је на помоћи! СПИРА: Нису то чуда, Павка, него то ти је народни обичај.

ПАВКА (крсти се): Права чуда, бога ми! Бог нек нам је на помоћи! СПИРА: Нису то чуда, Павка, него то ти је народни обичај. СПИРИНИЦА: Та какав обичај, то је одушевљење!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

»Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« Острвио се свет, па воли само инат и свађу.

И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се понеки пут и

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

И тад, о чуда, живну цела соба, Ко да јој се душа, замрла, поврати. Блеснуше слике, и прозора оба, Сат, у закашњењу, тад корак

не чуди: Између Мораве, Саве и Тисе Наиђоше дани луди, злехуди; Не будимо забринути нит кисели, Јер и већих смо чуда видели...

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Отмена, свежа, поносна и врела. О, како ће се згранути од чуда Дремљиве ћифте и њихове жене Кад их из тешког, глупог санка прене Свемоћна песма што продире свуда!

О, како ће се згранути од чуда! Бедници једни што нам љубав крате, Навикнути на отрцане фразе Којима лажу своје таште мазе Касапски момци, каплари и

као дим и пена, А да ће, још увек, покрај мене свуда Бити месечине под којом се жуди, И младих срдаца што стварају чуда, И жена што воле, и вољених људи, Вриснуо бих, драга, рикнуо бих тада Као бик погођен зрном посред чела Што у

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

муње и громове гледâ, слушâ ђено цијепају; гледâ јȅком града стравичнога ђе с' пода мном јалове облаци, — ал' овога чуда јошт не виђех!

А мени се кâ у зарок стјеца, и рекâ бих, ето га низ поље. СЕРДАР РАДОЊА Гледај чуда, што је јадни човјек! Ми се досад ништа не сјећасмо најбољега нашега војводе. А ђê био Драшко Поповићу?

Док се једна подиже завјеса, трећи дио од куће отвори. Боже драги, ту да видиш чуда! Ту измиље некаквога пука, то ни у сан никад доћ не може, сви шарени као дивље мачке.

ИГУМАН СТЕФАН Хајд отолен, што којешта дробиш! дим на Божић, великога чуда! Како ће се свенародња жертва без облаках дима учинити? ЧУЈЕ СЕ ГРМЉАВА ПУШАКАХ НИЗ ПОЉЕ.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре. Долазио би кући заједно са јавним женскињем. Ту би продужавао, а она би сама морала да их двори, служи.

Као да ће ове ноћи бити са другима, а не са својим мужевима, тако ће бити луде. Триста ће чуда од беса и страсти чинити.

неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, | триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на које се навикао, ништа му неће бити. И тако свака.

Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи. Мати, свекрва, узалуд му поручи: да се одмах отуда врати; или ни она овде код куће неће остати.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

И путници смо туробни што грéмо Кроз намргођен свет облака, чуда; Ћутање наше дубоко је, нéмо. Вода се морем свуд око нас пљуска, Прелива сумњом и простире свуда.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Бленули од чуда, као да је конте са својим табаром и власуљом полетио у облаке. Он изврнуо оба длана, па их омјера презривим погледом.

Обикло је, ваљда, било да тако чини, у таквим приликама. Солдат се снебио од чуда, па се повуче у нугао и покри кабаницом по глави.

Гроф извуче из џепа неку књигу, а кад је расклопи дјеца, зинуше од чуда. Ту бјеху живо насликане животиње свакојаке, а редаху се најприје сисари, па тице, па рибе, гмизавци итд.

С дјецом се догодило што бјеше гроф предвидио. Венцеловци — дознадоше све. Чуда те се и толико могло крити. Разумије се да их отац одмах затворио у двору, кињио и казнио их како су — по његову

Поменуше их лијепи број а о свакој се чуда повиједаху. О Стани причаху медику како је више од једнога момка обалила, како добро баца камена с рамена и скаче.

“ „Но што?“ „Окан’о је се, валај?“ Медик извади чибук из уста а зину од чуда. „Ма не рекосте ли да је вјерена!?“ припита он и учини лице још чудноватије, тако да се сви насмијаше.

Била је нека чегрст између вас, између тебе и Илије, је ли?“ „Је...ст Господару!“ одговори момче запањено од чуда... „за то нико знао није!“ „Јест Бог!“ рече Владика оштро. Сви браственици, у највећем чуду, окомише очи на Владику.

— Који човјек? — Мираш Цуца, добар, пош... — Па зашто да по теби он поручује? рекох ја, па се прекрстих од чуда. — Ма ето, жено, ти се једиш, а нећеш да ме чујеш до краја! — Не иједим се ја!

Сердар, Јока, Милица, Стана, дотрчаше, око њих. Онај други странац, скинуо шешир, па зинуо од чуда. „Адолф!...“ „Јан!

И ето нађох га!“ одговори са горким осмјехом Пејо. „Фала Богу чуда!“ рече Милић. „Није но га јуначко срце вукло, а суђено му, може бити, било да погине!“ На томе прекидоше.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ГЛУМА 360 А) СВАТОВСКА 361 Б) ВЕРТЕПСКА 365 В) ПОКЛАДНА 368 ИВ ДРАМСКИ ТЕКСТОВИ 372 1 ЛЕК ЗА ЗУБОБОЉУ 373 2 ЧУДО БЕЗ ЧУДА 374 3 НАЗОВИ ЈУНАШТВО 375 4 ДВИЈЕ МЕГДАНЏИЈЕ 377 5 ДВА КУМА 378 6 ПОД ПРОЗОРОМ ДРАГЕ 379 РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ И РЕЂИХ

— без маске, у циљу надговарања и надмудривања, или и без таквог импровизованог извођења („Лек за зубобољу“, „Чудо без чуда“, „Назови јунаштво“, „Двије мегданџије“ итд.).

— Новцу се свугде клања. — Златан кључић царев град отвори. — Злато не збори а чуда створи. — Где злато господује, разлог се не чује. — Злато је чисто и у прљавој кеси. — Празна кеса тежа од товара.

Кад их све сагледа и многе међу њима позна, онда се, као од чуда, прекрсти говорећи: „Анате вас мате било!“ У онај исти мах оне све прсну куд која, а он спадне под орах, човјек као и

Кокошка се пела, На чандији снела. Чандија се срушила — И песма се свршила. 7 Драго, дођи амо, Да се нагледамо Чуда свакојака: На ливади врата, Патка потковата, Ћурка зауздата, На лисици вјенци, На зецу једеци, На врани ђердани.

За његовога тврдога и високога шљемена, брат домаћин на више подизао, под њим доста чуда и весеља учинио, да бог да и мајка божја!

“ — „И Милана ништа није брига што га боли зуб“. — Вала, кад тебе, Милане, није брига, није ни мене! 2 ЧУДО БЕЗ ЧУДА (Упитало је друштво на сијелу једнога весељака): — Ти си данас био у чаршији, причај нам шта је новога!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Он као простак није могао ни заспати од чуда, него се једнако чудио где је дошао, кад али око поноћи стане лупа по соби и вика: „Овај је дошао да прими царство;

” Кад виђе цар, онесвјесну од чуда, и за цијело по дана разабрати се није могао, док његова | шћер у то скочи и као да га рукама поткријепи и загрли,

Кад виђеше слуге, сви се од страха и од чуда препадоше и побјегоше казујући цару, док и сам цар виђе, и брже боље опет за бајалицу, а она му одговори да лијека не

Ње се љепота била разгласила по свијету. Ту су ти ишли краљеви и цареви да је просе, или од чуда само да је виде. Али отац њезин није је стио никоме другоме дати до ономе који би се нашао мудрији од њега да га како

Пошто прође доста времена, стану се браћа један пут међу собом разговарати: „Мили Боже, да чуда великога! шта се учини с нашијем сестрама кад не знадосмо ни трага ни гласа, куд одоше и за кога се удадоше.

и види у њима свакојакијех драгоцјености, напосљетку кад дође и на врата од девете собе, рече у себи: „Ја сам много чуда претурио, а сад да не смем отворити ову собу!“ па и ту собу отвори, кад | уђе унутра, има шта и виђети!

Сад да видиш чуда; препане се царев син од цара! у том кад цар дође из лова, каже му зет његов све по реду, цар се већма у бригу даде,

У исти час ето ти чуда! Долети цар змајски са својијем змајевима, цар соколовски са соколовима и цар орлујски с орловима, па се с Баш-Челиком

около њега и узањ скакати и блејати да се и сам царичин син зачуди, и не могаше да проговори ријечи, крстећи се од чуда, и најпослије матер запита: „Откуд ова овца овђен?“ „Камо ми жена?

а ти ме причекај овђен под оно дријево, те је од сухога | злата а перја су му бисерна; ма пази, без великога свога чуда немој писнути ријечи једне доклен се вратим опет к тебе, јер је ово дрво свију вила, испод њега се купе љети те на

а никога не ћеш виђети, и нико те не ће ни прстом такнути, а камо ли убити, али немој да се обазреш за собом без свога чуда, јер ћеш се на оно мјесто окаменити.

какој пустињи или утопи у ријеку каку; и ако то не учиниш што ти говорим, не долази ми већ на очи без свога ненаднога чуда.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Не навлачи ми несрећу на кафану! Понеси ову флашу! (Излазе) ЦМИЉА: А је л ти верујеш да чуда стварно постоје? СТАВРА: Наопако кад не би постојала! ЦМИЉА: Што наопако?

ТАНАСКО: А шта да чекамо? Комору? МАНОЈЛО: Треба да чекамо чудо и чудотворца, ето шта! ТАНАСКО: Куда ћеш већег чуда од коморе! МАНОЈЛО: Како смо ишли на север, погледај секцију, чудо је увек било испред нас!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

поносите, пак како и[х] човек види да се горде и чудеса о себи мисле, не мари за њи[х] — нек иду својим путем Ал’ ево чуда овде, гди, рекао би, да оне нити маре, нити мисле, нити знаду да су прекрасне, него гледају на свакога с таковим

чинити и[х] дуго чекати, гди што не би[х] могао погодити, то бих нама[х] с немецким или с францеским надокрпио — овога чуда опет! Сви би ме јошт с толиким ушима слушали и потом би се они међу собом инатили ко ће боље мој нови језик изјаснити.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ја би теби по годинама мога бити отац... А шта се смијете, безобразници? — викну на ђаке. — Чудна ми чуда што ме дите пољубило у руку! Метни капицу, дите, метни! Мени је име Грго, зваћеш ме шјор-Грго.

— Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу... — Носи те враг бештијо! — проговори Наћвар — који једва дође к себи од чуда. — Нагрди ми коња, бештијо!... Уведи га, Шкељо, и истари добро!... — Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу...

Трагови иђаху к води, али од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно. Сви се укочањише од чуда. — Ма шта је ово? — пита Бакоња. — Потопили се, на моју душу! — поче Дундак трљајући црвене очи.

— А сугранија се човик малика — рече озбиљни Бељан, предушујући од пића. — Посли онакога покора, није чуда да увати ника устравица душевна човика. А вра-Брне је јопет душеван.

— Ен они, ча је ветји од осталијех! — одговори друг. Бакоња зину од чуда, чувши тај говор. Зар су ово бодули, помисли.

Кад прождереш зрно, послин николико вримена ћутиш се ласан кâ перо!... Бакоња се прекрсти од чуда и отиде у манастир предавши коња Шкељу, који му каза како је стрица страшно поразила ненадна смрт Дундакова.

Сав народ поустаја. Сви они који дотле не видјеше фра-Брну зинуше од чуда. А он достојанствен и лак, штитећи бијелом марамом главу од сунца, прође између стараца и уђе у гробље.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

А зар се чуда не догађају? Можда је дете баш Ђорђево? Ех, кад би тако било! Нема врата у Србији која се његовом унуку неће с

Не могу да коракнем.“ „Како не можеш? За две нумере су веће него што треба да буду за твоје године. О, луди, чуда, наказе!

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Је ли један тренутак или је читава вечност прошла док јој се очи нису навикле на промену светла? Девојчица крикну од чуда! Свуда, докле је поглед допирао, седеле су, лежале, скакале, смејале се и певале малене девојчице у шареним сукњама!

Треће је било слично лицу њенога брата. Четврто је било њено рођено. Од запрепашћења, од чуда, девојчица врисну, а једно од оних малених бића стави прст на уста. — Пст! Татага спава! — Па шта ако спава?

»То је бар лако!« — помисли обрадован. »Чим дођем до прве реке, рибе ће знати!« Кад гле чуда! — Не знамо ми ништа! — рече најстарији бркати сом на кога је наишао. — Не постоји такво створење међу нама.

Дечак од чуда изгуби дах. Краба је сад била већа од највећег јастога, и још је расла. — Ја сам она Златна краба о којој си причао!

Ево ти воде! Неко мајушно, светло биће стајало му је крај јастука и нудило чашу воде држећи је обема рукама. Од чуда старац занеме, придиже се и из руку малишана узе чашу. У њој је, заиста, била вода.

— Шта је ово? — подскочи старац од чуда, не верујући, и испусти орах сав од жеженог сребра саздан. Затим протрља очи, али орах је и даље био ту.

С јауком стена одбаци и свој последњи заштитни слој и рашири очи од чуда. Оно што се појави из ње, очишћено од непотребних наслага, личило је на дивовско камено јаје.

« —помисли. »Можда нема ни Каменог јајета, ни младића, ни бунара у пустари!« Лепотица уздахну и готово крикну од чуда: била је у подножју планине, а на врху је сјало џиновско Камено јаје. »Можда и сада сањам?

Шта су то богаташи? Луди с рукама јачим од таласа? Очима продорнијим од сечива? Једва је могао да дође к себи од чуда чувши да су то луди као и сви остали. Моћ им .је само у новцу! — Како до пега долазе?

Тај град дечаци са острва не могу ни да замисле, али је зато острво за њих место скривених чуда. Ко није чуо да у Заливу смокава живе окамењени патуљци, а у Плавој пећини морска вила?

Откад лептири говоре? Али, румени понови речи златног, а плави климну главом. Дечаци нису могли да дођу к себи од чуда, кад златни рече: — Послала нас је морска вила да будемо ваше даске за јахање на таласима. Не оклевајте!

— сачека га мајка пред вратима. — Не знам! — малишан слеже раменима, али, отворивши врата, занеме од чуда. На столу, састављеном од две грубе даске, блистао је његов тањир, златан.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Турци су га звали „душман-шанац“ а нису знали да су они који га држе дошли да изгину. Добрача је, спокојно, чинио чуда од јунаштва а само га је победа хтела. Ђавоља победа.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Мисли л' зар Грозовито откровеније то Сва чуда своја ређат' преда мном, Погибије, васкресенија сва? „Добар вече!“ авет ме поздрави.

Отмена, свежа, поносна и врела. О, како ће се згранути од чуда Дремљиве ћифте и њихове жене Кад их из тешког, глупог санка прене Свемоћна песма што продире свуда!

О, како ће се згранути од чуда Бедници једни што нам љубав крате, Навикнути на отрцане фразе, Којима лажу своје таште мазе Касапски момци, каплари,

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

А тек ако те после моје смрти пут доведе у Абдеру, разрогачићеш очи од чуда, јер ћеш на најлепшем месту вароши угледати диван споменик, подигнут оном истом Демокриту којем је сада требало да

„Еј, синовче, баш си прави жутокљунац! - Чудна ми чуда, сазидати све ово кад се и шаком и капом расипају паре, као што је Периклес урадио и потрошио већи део државних

Свој одоговор изразио сам помоћу једног математичког обрасца и, - гле чуда! - тај образац казивао је оно исто што и теорема Аполонијева, саопштена у Птолемајевом „Алмагесту“.

„Значи“, додадох, „да сагоревање није ништа друго до везивање тела које гори са оксиженом“. „Чудна ми чуда! Лако је разумети оно што се сагледа својим очима“.

Обрадовала се када је чуда да живим мирно и добро, а да су и моји научнички радови почели да носе прве плодове, да, штавише, преговарам са једним

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

нисам погинуо и главу изгубио у свесветскоме јуришу, нека, вала, платим главом због тих парада и светковина, чудна ми чуда! Искапићу цео литар комовице пред стрељање, па ми све равно до Косова.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Мали лични ресантиман кадар је да учини читава чуда. Политички људи и агитатори то добро знају, па зато и рачунају и оперишу толико с тим моментом.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Стан' дер ти, момче, да се разговоримо. Ђурица зину од чуда и стаде на месту као укопан. — Зар ти први — продужи кмет — откако је наше село закопано, да окрвавиш и окаљаш нашу

Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао. А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски.

То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен. Угледавши Ђурицу, он зину од чуда, па стаде, онако сањив, да блене час у њега час у људе, који су поседали пред њим.

— Јесам. А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда. Ја, чуо сам да си ономад свраћао на твоју општину? — Јесам... онако узгред.

— А, за то не брини. То је Маркова девојка, из поштене куће — одговори Ђурица, мењајући се у лицу. А Вујо зину од чуда. — Хајдуци немају никаква посла с поштеним кућама. Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро.

па опет... Хм... женска посла — ђавоља посла! Мораћу ја отворити очи, јер ми може начинити сто чуда...« Сан га превари, и он заспа. Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код Вуја.

« — помисли Станка и нека мучна зебња обузе јој душу. — »Он ме доведе па оде, а сад може наићи власт, па учинити сто чуда од мене. Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...

лампада«, те својом слабом светлошћу придаваше још суморнији изглед мрачним сводовима храма, који се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини.

се ђаку, па му добаци неколико кратких испрекиданих речи, услед којих се овај намах расани и разрогачи очи од страха и чуда...

Мало затим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац. Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. — Стражарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. — А ја...

Куд ли ћу ја... а, истина јест: куд ли ћу ја? Јамачно у пакао, нећу ваљад’ у рај, кад сам толика чуда чинио. Ала ли ће да пеку, бре! ...

А неки пут, богме, помислим ти сто чуда... Ко ти зна његове рачуне и крајеве. — Знаш... и ја тако мислим. Али ми се све чини, да се ми сви бојимо од празне

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Када то чу цар, пећи ће одмах млађима да се момку натовари двадесет товара блага и даде, али нуто чуда, момак неће на то ни да погледа, но ће цару: — Хвала ти, царе, на благу.

Пошто прође доста времена, стану се браћа једанпут међу собом разговарати: — Мили боже, да чуда великога! Шта се учини с нашијем сестрама, кад не знадосмо ни трага ни гласа куд одоше и за кога се удадоше!

и види у њима свакојакијех драгоцјености; напосљетку, кад дође и на врата од девете собе, рече у себи: „Ја сам много чуда претурио, а сад да не смем отворити ову собу!“ — па и ту собу отвори. Кад уђе унутра, има шта и виђети!

Сад да видиш чуда: препане се царев син од цара! Утом кад цар дође из лова, каже му зет његов све по реду, цар се већма у бригу даде, па

У исти час ето ти чуда! Долети цар змајски са својијем змајевима, цар соколовски са соколовима и цар орлујски са орловима, па се с БашЧеликом

Ујутру скочи он први на ноге, а дивови, како се који будио, стале су му очи од чуда кад угледа старца. Најпослије га стану питати како је ноћас спавао и је ли што опажао.

Царев син онда убије маћију, оца проћера, а Оштар Дан отиде по свијету опет чуда да ради. ВЕЗИРОВ СИН У једног богатог везира био јединак син, који се је у свачему добро и поштено владао.

У сандуку ниђе ништа, до у пријеђељку једна јаспрена ћесетина. Кад то он виђе, рече у себи: — Нуто чуда! Међер је и он био некад сиромашан кô и ја; ама макар! Узећу је.

Кад дође у дућан, поче турати паре у ћесу, кад чуда! Што год у њу метни, свака се пара створи дукатом. Видећи ово везировић, обрадова се веома и помисли: — Баш ми је

Гђе су два рога, нека буду и четири!“ — Али ну чуда! Чим изједе грожђе, одмах му рогови опадоше, кô да му их руком однесе. „Ах! помози ти, јаки боже!

По вечери покаже он трешње, а сви се зачуде и почну их јести. Али ето и већега чуда: колико год које окусило трешања, онолико му изникло рогова на глави. Сад се цар нађе на невољи.

Слуге реку: — Ама смо учинили, бога нам, ама сведно ево чуда! Тури га у гигове и тукце, па све побио. Ни то нам није веома за чудо, већ нам је за чудо како је поклô хатове, а за

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Доћи ће ми скоро све што је потребно За одлазак дуге, једнолике патње: И постеља чуда, и звоно погребно, И кола и сузе — сав обичај пратње. 1913.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Године студија посветио сам том питању и усавршио механизме којима се таква и још већа чуда могу лако реализовати. Као што сам раније рекао, док сам био студент на колеџу замислио сам једну летећу машину која

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

И учитељ је приметио промену. Био је изненађен и веровао је да се догодило чудо. Моја мајка је веровала у чуда и говорила је учитељу да нада мном бди дух св. Саве.

писмима које сам писао старијим сестрама, а која су оне читале мојим родитељима, описао сам са много детаља лепоте и чуда Прага, пријем и разговоре са Ригером и Палацким, а навелико сам писао и о паралели између светог Саве и Јана Хуса на

радници много траже у Америци; други је опет причао дуге приче о својој механичарској вештини; трећи је причао читава чуда о баснословним успесима својих рођака који су живели на Западу и бавили се земљорадњом и жељно га очекују.

Али гле чуда! Средња активност небројено много молекула у групи, повињава се, математичком законитошћу, основним законима трансформа

и вођених у вашој сопственој лабораторији успели да учините један врло значајан прилог развићу једног од великих чуда нашег столећа, радиотелефона.

Ћипико, Иво - Приповетке

других, замишљала је море као неку чудну, голему, немирну локву, али ово што јој је сада на догледу беше, преко чуда, нешто чиста, жива, сјајна, што се не може да замисли, а не нађе ни једне речи да своје дивљење њоме изрази.

Кад свиташе, с првога виса угледавши у заливу залутало море, чисто застрављен застаде и од чуда не могаше да проговори. Колико сила воде, па како мирно лежи и плави се! И колико боја, шара...

— рече Илија прибирајући новац при светлости лампе. —Нијесам се ничему ни надао, одговори Лазо. —Но ето чуда, не дадоше нам ништа ни за оно што се данас мучисмо да окитимо ограду зеленим гранама.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

поезији нарочито изгледа пресудно то што се разговетно може открити како песник прави песму, па пред собом више немамо чуда алхемије, него наочиглед проверљиве творевине хемије.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Суљ-капетан је објавио своју одлуку за Сина, те му навалише Горани на весеље. И они су као остали свет. Ишчекују чуда од расипања и показивања. Па то и не крију.

“ Нико не зна да је он једва у ћемеру набиљушио педесет дуката да обави сунетско весеље, но све зинуло да види чуда од злата и госпоштине... Види то капетан, па га нешто штрецну. Заголица га безобзирна таштина.

а не везаној речи она му је уз страховите јецаје час хвалила стару Веру, час грдила нову, ружила, псовала и свака јој чуда измишљала. Ни са коца о Турчину теже и влашкије нису никад и ни у једној земљи уста проговорила.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ал’ гле чуда! — Ни рога, ни репа: Насликана опет мома лепа, Јоште лепша него она прва, — Срце ти се од умиља цепа.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

лепа ал док не остари Песме нам немају памети ал имају жара Птица ко досетка над њима крстари Погрешно узета реч једна чуда ствара Нечитак свет Певамо не бринући за смисао и ред Болест нашу лече поређења смела И тако побеђујемо горчину и

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Упутим рањенике да потраже завојиште. Она гомилица што беше са мном жаљаше се да нема метака, а коморџија нигде ни од чуда. Шта да радимо? У овом другом наступању ми управо нисмо имали команданта.

либералима, како це конзервативци у »крајњем случају« могу удружити са радикалцима, па ће онда бити од либерала триста чуда.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Моја љубо, верна љубо, Мила си ми ти, — Ал’ се онда заборави Љубит’, грлити. Кад јунаци за слободу Чуда почине, Није штета ни за кога Ако погине.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Рашчистили смо те заклоне. Око подне стигоше и два француска официра да виде може ли бити шта од топова. И да видите чуда, уз припомоћ наших пешака, они лепо монтираше топове.

Нешто ме дави. Сећам се речи: „Сан је лажа...“ Аја!... И без оваквих снова људима се у рату догађају свакојака чуда, а тек неће мени, који сам још сањао.

Народ поврвео са свих страна. Неки се испели и на околне ограде. Старије жене, посматрајући шта радимо, крсте се од чуда. Фјодор, већ раздраган, одмаче се од стола десетак метара, трипут се прекрсти, залете се и прескочи сто.

Радослав и ветеринар посматрали су војнике згранути, и чисто нису могли да дођу к себи од чуда шта их је снашло. Радослав једва процеди: — Шта ово треба да значи?!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ум хладни оног води, а овога Кипеће серце, храбра и десница. На друштво чекат не зна ова; Изводи достојна себи чуда. Божество нам је душа у телу; а Дубоко чувство чесног и краснога Чист образ његов. Милошеве Силе су огњене слуге оног.

Волове добре имаш, нег’, штета, плуг ти је скрпљен. Шта за јело носиш у торби, је л’ пшенични хлебац? О чуда, проја!

У тебе нема теретних правила, Натеге нема трудно положене, Немарно течеш, лежиш, дишеш, У игри ствараш висока чуда, Јошт наука које није докучила Ни кључа нашло знојно художество.

” К’о гром да пуче, тако се од чуда Узнемире сва војничка господа Кад смотре да је обличен к’о Јуда Љубимац, цвет и понос српског рода. „О!

Све бих рек’о да облаци Дивна чуда крију, Да с’ у њима беле виле Сиграју и смију. Чисто видим девојчице Са криоци мали Како с’ тамо лепршају У

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Издајство, злоба, пакост, невера — Па кад одрасту, кад набујају, Верна се браћа снажно загрле, И заверив се чуда стварати, Поштење кољу, гоне невиност И сваку искру добра, крепости Отровом своје паре каљају...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

“ „Ама, жено, оклен ти толика памет и наука, постове ти твоје љубим!“ — запањио се ја од чуда. Судац: Бога ми, Давиде, баш ти је учевна жена. А гдје научи она толику науку?

Писарчић: Па добро, кад је тако млада, онда си је мора' дјевојком оженити. Давид (упрепастио се од чуда): Ама, шта је теби?! Како ћу ја жену дјевојком оженити? Шта би то онда било?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Данило је (1321) прерадио у опширну биографију, ослобађајући је при том хагиографских примеса и сувишне реторике, чуда и патетике, и тако Милутинов живот изнео као кохерентан циклус причања о ратовима, а успехе на бојном пољу могао је

Већ у Времену чуда (1965) искушења савременог човека - с идеолошким и политичким конотацијама - уноси у подлогу новозаветних прича, и

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

1858. ЈА САМ СТЕНА Ја сам стена, О коју се злоба мори, Светска чуда и покори. Многи тежак облак, јека, Крш громова, огањ, клетва И сто чуда неба, земље, Разбило се о менека...

Многи тежак облак, јека, Крш громова, огањ, клетва И сто чуда неба, земље, Разбило се о менека... Усамљена На средини морске пене, Цепам муње и громове; А таласе рикајуће Са

Иди!... Иди!... Не дирај ме мразном руком, Да преживим вечност тужну На врлетном моме вису, Где ме чуда и отрови Злобног света узвисише — Ал’ отклен ћу сам, по вољи, Стојат... пасти...

Млади другар мртав пада. Више њега буљубаша С три другара граничара Чуда ствара — Чак и унук да се сети Како треба у освети Срцу своме одолети... 1875. КАО КРОЗ МАГЛУ...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

5 Ходим, јер ходило туда. Залуду стази те кривуда, плаветној залуду мети те обриче чуда; ход овај само ће донети, без јесени зиму, лето без пролети.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Тих дана била се прочула нека гледарица из оближњег села Судерца. Причала се о њој читава чуда. Како све зна. Све погађа.

Ћипико, Иво - Пауци

Па гле чуда! Код своје жене бијаше је као заборавио, а сада опет пробудила се снажна жеља за њом и, као негда, мори га...

Накупило се чудо, да ти кажем колико: око двије хиљаде талијера. Раде се чисто упроштио од чуда, и, прибравши се, увиди очито да газда на рачуну хоће да закине више но игда.

Чине рачун он и писар, и, бајаги, пренемажу се од чуда... Великога ли ми чуда! А што не осуде газда—Јову? Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из

Чине рачун он и писар, и, бајаги, пренемажу се од чуда... Великога ли ми чуда! А што не осуде газда—Јову? Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

У зору су лица људи била жута попут иловаче. Матија Цели дан се народ скупљао око срушене звонаре као око чуда. Неспокојни, мрзовољни људи обилазили су око згаришта, непрестано нешто мрмљали и шапутали, покрети су им били некако

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Историја силних страсти То је бурна младост моја, дивља, као игра вала; Бунтовничка, раскалашна Права смеса разних чуда, Полу—умна, полу-луда, Као игра карневала. Али је протекла младост, и сумња опака више Не потреса ми душу.

Краљеви се руже, Попови се куде, а судије туже; Боли људске душе певају се свуда, Атланти, титани и остала чуда. Куд се ово жури, куда ово лети? Каквој вишој цели или вишој мети?

И он виде, како лете Коњ и пана испред њега, И огањ га узе свега, Јер их спази близу мете. Па од чуда и срамоте Заигра му срце живо, Што ни у сну није снивô И његов се усклик оте: „Кô у љутом досад боју, Срећо моја, ти

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

одмењивале снажне и добро уређене државе са огромним престоницама, као што су Ур, Нинива и Вавилон, које су некад биле чуда света, а од којих стоје сада само рушевине.

погнуте главе да Вас проведем поред тога зида и одведем у мртви свет, какав је била наша Земља пре онога несхватљивог чуда.

Од доба инжењерске праксе у Бечу створила је техника ваздухопловство, радио, звучни филм, телевизију и сто других чуда; просекла је каналом амерички континент, преградила Нил, ваздухом ђубрила оранице, а ваздух отровним гасовима.

Мој пријатељ одахну и испи чашу улађеног шампањца. „Чудна ми чуда! Двадесет и шест километара. Ситница! Ниси ли ми ти сам причао данас у шетњи да саставни делови атома, његове цигљице,

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

” И сто таквих чуда. Са оружјем је живео, само оружје ценио, израђивао ванредне пушке. Дође му Женско друштво по прилог, а он, пиштољ.

Хода госпа Нола, вуче баш и неки шлеп, и нехотице се гледа у огледалу. Болест ју је разнежила према самој себи. — Гле чуда! само неко време што нисам радила, и мало се понеговала, па колика разлика. Друга жена...

а њој је само добри Бог могао запалити ту самртничку воштаницу... има Бога, и има чуда, народе, и Бог гледа сиротињу... а ја, да сам им'о резерву свећица, богами би јој запалио, и за моје би здравље било...

Онај дивљан не скида се с коњских леђа. Док се једног дана не пребије... Каже ми Јоса да чуда ради, да је појахао бесног Лабуда и научио га шта је бич. — Ја баш нисам тако пасиониран јахач, Нено.

Паула је некако ухватила корен у нашој кући: зна нам све тајне, и сва чуда, и некако нам је постала тутор, али врло услужан тутор. Она ће ми можда и очи заклопити, услужно...

Богати син фрау Розин све је то примао! Прави тандлер!... Сећаш се, Лазо, ти си му, од чуда, једаред дао пар старих рукавица... Причај.

Скоро цео разред, сем Јане, лепо је цртао, јер је учитељ просто чуда изводио с неколико линија. „Зец!” — вриште деца. „Пас скочио на столицу, хоће да дохвати јело у тањиру на столу!

је гледао у госпа-Јулку која се бринула о његовој исхрани: а Сока је блажено гледала у оца и — Знаш, Кодо, после оног чуда молила сам Бога да мој тата сад сваких осам дана добије по килограм.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

А будући да се чуда особито у романма збивају, закте Роксанда да му се надене име Роман, које се и учини. Пошто се торжество крештенија

Али како сте разрешили? Шта је моја загонетка? »Поета.« Право! Кад, дакле, поета така чуда учинити може, да су магарци паметни, и да жене тајну чувају, које је прејестествено, може ли ми ко замерити што мога

Најпосле себе оном поклони у којега је фарба од капута њојзи најповољнија. — Проча чуда што аљине праве наћи ћете код нашег Рабенера.

Истину говорећи, трбу му није врло оптерећен био, али нови Дон Кишот, који је највише зато у свет пошао да чуда чини, и не узме ово на ум.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Општи замах је усталасао људе. Не можемо да дођемо себи од чуда, шта се ово на један мах зби. Нико се томе није надао. Све се догодило тако брзо, неочекивано.

Непојамно... Ратујемо већ толико времена, гледао сам свакојака чуда и грозоте, али оно што сам видео на Кајмакчалану, и ја доцније преживео, то се не да замислити.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Човек, ком дадох пријатељство у времену пропињања ка савршенству, или да му се смејем кроз сва чуда заувек, нека се сети да сам ловио медведе изнад језера, дрхтао, писао песме, хркао сред олтара.

свуд море! Ми смо се пели уз планине А кроз грање и кроз горе Модра, Страшна - рибља - вечера. Чудо боже! огромног чуда! Речи нам звижде брже но куршуми; Боже, спаси душу нашу у прашуми!

Мени је свеједно. Отварам уста и руменило ме вечери трује неким слатким голицањем кроз сва ткива. Ево чуда над чудима. Него ипак, волети једно људско лице изнад свих осталих, и покрити његовом заставом цео свет.

даљине Или руку неку нестварну кад се појави и узбере Наш сан, кога је река требало тек да полази, Међ одблесцима чуда мисао се тек с болом разбере.

Младић, без нарочитих мисли, без чуда, Просто напросто, младић огрнут кабаницом. Само глава тамна, од сунца препланула, Само очи, ноћи и ветру отворене.

Гајте их. Болне нокте њене пажљиво срежите, Турпије за њих већ нема сувише превите. Господ сам даде рукама плодност чуда да скривају, Сребрни снег кринова узеше Серафинима.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Сада тек није могла да чека. Зашто да чека? Докле? У нестрпљењу да што пре крене у чуда Горњег света, Седефној ружи постаде мрзак свет морског дна. Одвратним јој се учини чак и слатки шум мора.

— Како је крупна! — чу нечији узвик и отвори очи. Ој, чуда чудеснога! Као златна вртешка окретало је Сунце небо, гонили се облаци лакши од морске пене, растао слани дах мора и

У поноћ и у подне њихао се, певушећи на ветру који му је доносио приче са све четири стране света. Колико је само чуда на земљи!

А и што би? Сва чуда света Ведран у својој чаробној кутији гледа. Шта ће му деца, шта птице, шта облаци? Што би са врха своје стаклене куле

Али, жена је веровала у свог сина. Чак је почела да машта како ће он једнога дана стварати чуда. Зар није, мимо све деце, из сузе рођен? Али, малишан се плашио деце.

Оклевајући, пође дечак. Оклевајући, врати први ударац. И, гле чуда! Други су сада пред њим узмицали. Престаде изругивање и гурање, али читање и писање и даље су за дечака били права

И гле, поче да чита, поче да пише, поче да разумева дечак учитељеве речи. Растварала су се пред њим чуда земље као велика, с љубављу написана књига.

Како је големо, како замршено било море трава и жбуња. Белко није могао да се поврати од чуда. Као лептири, као вилин-коњици, као птице и он најпрезренији међу презренима — лети!

Не верујући да је таква срећа могућа — Белко се уштину за мишицу: чуда се само у лудим сновима догађају. За који часак привиђење ће се распршити као облак ношен олујом.

Шта да се о младићима каже? — Таква се на земљи само једном рађа! — говорили су старци. — Не понављају се чуда! Златокоса и сама поверова да лепше од ње на свету нема.

Подиже Старац руку, дохвати врбову грану, и гле чуда чудовита, гле чуда невиђена: листићи хладни и тешки, од чиста сребра исковани један о други ударају, као ђурђевска

Подиже Старац руку, дохвати врбову грану, и гле чуда чудовита, гле чуда невиђена: листићи хладни и тешки, од чиста сребра исковани један о други ударају, као ђурђевска звона звоне.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Жива нисам од страха. Ето целе ноћи нисам... А и нана. Она се сада не љути на тебе него на оца. А он тамо, причају, чуда чини по Собини. Отац као да није стари отац! СТОЈАН А ко му свира? СТАНА (устежући се): Па још она...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

То њене друге свирају младе, И с песмом коло се вије; Витезу с чуда и ум се краде, Па чвршће нимфи се свије. Но зачас згасну све чари пламне, И снова витез сред своје тамне Песничке

Василиске и вампире, И аждаје, чуда стара, Те зле звери баснословне, То песничка ватра ствара. Али тебе и подмуклост Твоју, твој лик нежан вазда, И

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Стереотипни почеци су веома чести. Они могу бити двојаки. Једни немају веза са садржином песме: „Боже мили, чуда великога!“ „ Мили боже, на свему ти хвала!

(Пропаст царства српскога) Мили боже, чуда големога! Јали грми, јал' се земља тресе? Ја се бије море о мраморје? Ја се бију на Попина виле?

Милош Војиновић у латинском граду Леђану правио је чуда од јунаштва, погубио је чак и троглавог Балачка војводу. Милош Обилић је као од шале пребацивао буздованом латинске

Стаде свата дванаест хиљада те гледају коња у Бугара; коња гледе, а сами се чуде: „Боже мили, чуда великога! Добра коња, а лоша јунака! Још такога ни виђели нисмо; један бјеше у зета царева, и сада је у Војиновића“.

Па отиде низ поље леђанско. Гледале га Латинке ђевојке, гледале га, пак су говориле: „Боже мили, чуда великога! Каква је то царева замјена?! Та на њему ни хаљина нема! Весели се, краљев заточниче!

Ви удрите војсци по крајима, ја ћ' ударит војсци по сриједи“. Мили боже, чуда великога! Да је коме погледати било како с'јече војвода Момчило, како крчи друма низ планину!

Ал' да видиш чуда великога: што Момчилу било до кољена, Вукашину по земљи се вуче; што Момчилу таман калпак био, Вукашину на рамена

Ал' да видиш чуда великога! Краљ Вукашин вјеру погазио, те он први својој љуби каза: „Да се чуваш, моја вјерна љубо!

Како таде, тако и остаде, да и данас онђе иде рана: зарад чуда и зарад лијека, која жена не има млијека. 4 ЖЕНИДБА КНЕЗА ЛАЗАРА Вино пије силан цар Стјепане у Призрену, граду

Вала тебе на твојој бесједи, истина је како што говориш“. 7 МИЛОШ У ЛАТИНИМА Боже мили, чуда великога! Када славни српски кнез Лазаре посла зета Милош-Обилића у Латине да купи хараче, Латини га дивно дочекаше, и

Да се, јадна, за зелен бор ватим, и он би се зелен осушио!“ 24 СМРТ МАЈКЕ ЈУГОВИЋА Мили боже, чуда великога! Кад се слеже на Косово војска, у тој војсци девет Југовића и десети стар Јуже Богдане; бога моли Југовића

Кад су били испред Новог хана, онда Арап сам себе говори: „Боже мили, чуда великога! Цијел Стамбол јесте позатворан од мојега страха великога, осим врата од Новога хана!

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

САМ ХАРТИЈУ И ОЛОВКУ 21 КАД НЕ ВОДИ КЕРА 22 ЈЕДНА ОВЦА СИВА 23 ГАЈИТЕ ПАТКЕ 24 КАД БИ МИ НЕКО РЕКАО 25 ОВО ЈЕ ВРЕМЕ ЧУДА 27 ДОСАДНО МИ ЈЕ 28 ЛУДИ ВИШЕ НЕ ЖИВЕ У БРИЗИ 30 У САМОЋИ 31 ПУЋИ ЋУ ОД СМЕЈАЛИЦЕ 32 БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК 33 ГЛАВА МИ

по земљи ходао Кад би ми неко рекао Како је мајку стекао Којим је небом кружио Да би оца заслужио ОВО ЈЕ ВРЕМЕ ЧУДА Ово је време чуда Ујаци падају с дуда Ту око Горе Фрушке Стричеви падају с крушке Живот је једна фарса Тетке

би ми неко рекао Како је мајку стекао Којим је небом кружио Да би оца заслужио ОВО ЈЕ ВРЕМЕ ЧУДА Ово је време чуда Ујаци падају с дуда Ту око Горе Фрушке Стричеви падају с крушке Живот је једна фарса Тетке падају с Марса Сви

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Стриц избуљи очи и од чуда забаци шешир на потиљак. — Ау, ау, па ја се тога досад нијесам ни сјетио! Заиста, Јованче уопште није добио батина,

— жмирну старац — нијесам гуцнуо ни кап ракије, а већ по бреговима скитају некакве ђавоље корњаче, жбуње проходало, чуда се дешавају. Шта се ово догађа са свијетом или можда са мном?

— закрекета некаква љутита старачка гласина. Још се дјечаци и не снађоше од чуда, кад из димне завјесе испаде пољар, поцрвенио, сузних очију и развика се: — Аха, тако ви, паликуће једне, хоћете да

Командант партизанског одреда још увијек није од чуда могао да дође до себе. Слушао је Николино задихано причање и задовољно се ударио по кољену. — Толика муниција, и-их!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И слабо их стизаше; више враћаше се к њима натраг само. Препадоше се со тога чуда и престаше фућањем се на њих. А зимно бијаше оно време.

ОСЛОБОЂЕНИ ЦАРИГРАД или Повест полазна с давнашњега указа сложена изарад памтења онога дивнога голема чуда свете Богородице, када Перси и Татари Цариград облегоше с великом силесијом узимати га, пак с божијим судом изарад те

И тако преби онде годину, што ли више, мирно. Потом поче што каква чуда знаменита чинити и многим се на сну указивати с беседом те зато ондашњи иноци с договором се игумновом, седме године

Не приводе опаклије никога на добро поштење. Велик и јак од вишега и појачега свакад се чува. У томе није голема чуда ко се у прси груха за изгледање умакнућа густа луга. Што је отето, оно је и проклето.

А и што своје ти борављење владико велиш бити у девојки? С тога посла и чуда ми нестаје! Небесни и земљани кругови тебе не могу сместити, ја девојачко ли те црево хоће сместити?

Ама што зактева и хоће Бог да буде, из тога се нико не може иставити ни спречити пута. А његове сврх чуда после с мановењем једним доконале и сама ти прознајеш чиста кано истините и склопне мудрости царица сашта но си и

Девојка Те кога ми то спаситеља кажеш момче? Очито ми га укажи јер доиста и чуда ми о томе нестаје, тако да и ангелску сву красоту, пламените многоокате небесне поглаваре то твоје сказивање чудно у

А човечја гласа ни од чуда ниоткуд чути а камо ли видети га. Ако и туштени буду дор сливени у једно ка ћерамида доња у теглани, вичући и дерући

Молим те, не чини тога чуда подсмешна, него дигни горе своју главу ти, свима поглавар. Нама теби се стоји преклањати главе своје, а не теби човеку.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Саг је оскудација! Кад чу реч „оскудација“, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.

— О Господи! — крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе. Што је била, која је била, ете, та Сика у песну турена? — Збори си, несрећо грчка!

Шта је ово, ако ко бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи боже, и овој чудо у свет да видим!“ Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.

зину и отворе уста, оне јој само позлеђују ране својим хукањем и кукањем: како су и оне девовале и ашиковале, али тога чуда није било; како ће кô никоја остати уседелица на срамоту Замфирових, из чије су се куће у срећно време већ у