Јакшић, Ђура - ПРОЗА
За њега кришом говоре да је у неко време отимао; а сви му се у очи чуде доброти и поштењу... Таки је свет! Таки су људи! Штавише, и сам г.
Њих двојица удесили, па поред чаше вина једнако певају неке стихире, а људи слушају, па се чуде откуда толика наука! Кмету Радовану дођоше, опет, гости из Рековца, својта нека.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Кажу да се чуде Турци што им много ишту, но ако им се све стане искати шта су они од других отели, мало ће им што остати.
Ко није ковач, чуди се како ковачи у лето на великој врућини у ковачници поваздан лупају. А они се томе нимало не чуде. И да то тако бива, то је велико добро за општество.
Овим противоречијам сад се људи чуде, нити хоћеду да их којеко за будале држи, да их за нос вуче и да их вара. Сад већ сваки познаје и види да: ко год на
Слеп рођен мора се смејати кад чује да се окати толиким многочисленим и различновидним бојам и цветовом чуде и диве о којима он, сиромах, никакова поњатија није кадар имати. Такови није посмјејанија него сожаљенија достојан.
После толиких страданија и мука што сам искусио, задајем вам моју веру: нећете бољега од мене у целом Египту наћи”. Чуде се они, и кажу му да ништа тога није било, нити је могло бити за толико кратко време откад је он главу у воду умочио,
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Кажу нам будите потпуно спокојни, чуде нам се зашто се забога плашите, кажу нам да то нипокоју цену, кажу да то неће, да не сме, да не може бити!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
И кад говори, гледа обично по свима гостима, као да ишчекује да му се чуде како он то зна! Обојица воле, особито кад се нађу с учитељем у механи, да се разговарају о научним стварима.
Нема вино, нема ракије. 'Оћу затворим ме'ана.« Људи се чуде шта му је сад наспело, па одлазе један по један. Кад ћир Трпко отера све, заповеди момку и чобанину, који беше већ
Сву је собу окитио свакојаким тицама. Сељаци се често искупе, па се чуде тој његовој мајсторији. После, кад су га већ свикли, чим убију или ухвате каку тицу, пошљу је или донесу учитељу
Поп Вујица показује им шта има, а они се само чуде; њему мило, боже, мило, па им тек чисто поносито рече: — Ама, да ви видите друго нешто што ја имам — па зовну
Он им се стаде хвалити како има нешто што нема ни у кога! А гости се чуде, боже, чуде, чуде! Поп једва чека да се врати црквењак, само да их изненади.
Он им се стаде хвалити како има нешто што нема ни у кога! А гости се чуде, боже, чуде, чуде! Поп једва чека да се врати црквењак, само да их изненади.
Он им се стаде хвалити како има нешто што нема ни у кога! А гости се чуде, боже, чуде, чуде! Поп једва чека да се врати црквењак, само да их изненади.
Све се то начети око њега, пуна воденица, па још и пред вратима. Прича он њима, а они се чуде, машу главом, узвикују: — Их, брате, забога! — Е чуда, људи! — О, бог с нама!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате. Ех, таква ти је садашња младеж! Па онда се чуде што толики умиру од апцерунга!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуба свој посао започне. Салвет преда се, па транжирај. Врло му за руком иде. Сви се чуде његовој хитрости; а и сам себи се чуди, јер ово је тек трећи зец ког у животу свом транжира.
Пуче глас по вароши да Свилокосић не одлази више у кућу Рогозића и да је отказао заступство Мици. Сви се чуде. Мица се једи. Ипак је Свилокосић мудар човек. Зна да ће то Алка добро примити. Алка, кад то чу, одмах је начисто.
Из дућана сви извирују, истрче да виде је ли то баш Миливој. Сви се чуде. Стану пред кућу Алкину. Алка је већ извиривала кроз жалузије. Срце јој јаче куца, ето јој живе жеље Миливоја.
Африка
Гледам тај скромни раскош о коме је сањао Бодлер или Дела Кроа. Не чуде се да их нећемо. да миришу „на воће“ и зато се парфимишу амбром.
Седи испред своје колибе, и гледа нас, док лутамо кроз пусто село, очима које нити се чуде нити питају. Њене мршаве руке и ноге претоварене су бронзаним гривнама свих облика, свих шара; око врата су такође
Црњански, Милош - Сеобе 2
Па се после чуде, кад их Бургваха вија по Бечу. Треба бити захвалан аустријском трону! То, да му Божич, Божич, кога је презирао, говори
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Забележи. Сад приђе Кречару. — Ви се зовете Јован Кречар? Трговац из У.? — На служби. Забележи. Сва тројица се чуде шта то значи. — Ви сте путовали у Кракову? — пита даље. — Јесте л’ били у Кракови? — Ви се сад враћате? — Јесте.
— Господар-Чамчо, коштајте. Ово је „камилнтеј”. Чамча се смеје. Полачек стари и господар Софра чуде се; и они коштају па се чуде. — Господин фишкал, не чудите се. Тај „теј” је родио у мојој башти.
Ово је „камилнтеј”. Чамча се смеје. Полачек стари и господар Софра чуде се; и они коштају па се чуде. — Господин фишкал, не чудите се. Тај „теј” је родио у мојој башти. јест, „камилнтеј” — шапће му у уши.
Бадава сва његова слаткоречивост. Јуца не одговара, ћути. Сви се чуде тој просидби. Свака тајна дође на видело. Већ зуца по вароши да Шамика Кирић узима Јуцу Соколовића.
Кад о том говоре, једно на друго гледа, нико не верује. Како би се тако болесна девојка могла удати? Шамики се такође чуде; као млад, здраве девојке није узео, а сад болесну. Нико не верује. Чуде се, питају се.
Шамики се такође чуде; као млад, здраве девојке није узео, а сад болесну. Нико не верује. Чуде се, питају се. Како би Шамика на ту мисао дошао, како болесна Јуца?! Па опет није чудо. „Утопљеник се хвата за сламку”.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
чист, само без кише — бије. У Дубровнику) (Вук, бр. 939) — Ђеца се чуде свачему, а људи ничему. (Вук, бр. 1256) — На дјечји труп не мећи човечију главу. (Павићевић, 1937, с.
За разлику од одраслих, дете је, према народном искуству, радознало, немирно, нестално и непоуздано. („Ђеца се чуде свачему, а људи ничему“; „Ђе си видио лијепу бабу и мирно дијете?“ итд.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Крај реке беу једни двори туде, На дворим ништа чему с' људи чуде; У двори туде на душека мека, Он паде, тужан, скоро ван себека; Ал' ето амо његовога злата, У избу уђе и стаде
“ 3. Свет се стрча, слушат стаде, Сви се диве, сви се чуде, Јер не знаше то до саде, Али ето једне луде, Међу лонце штапом наже, Да и здруцка, да и смаже. 4.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тако ти је са сваким мушким послом — карте, пијанчење, рат, политика! — кад се најзад истријезне, и чуде се и стиде. Ипак, ипак ...иза овога посљедњег рата остаде нешто у ваздуху, нешто тако ...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Чудом се чуде неука деца: „Погледај, мама, великог зеца!“ Јежурка Јежић, копљаник славни, спокојно шета, делија права, он
Црњански, Милош - Лирика Итаке
То ће сад постати обичај у Европи: чудити се Словенима, који се више ничему не чуде. Изведоше ме на саоницама у ноћ, ван града. Изар је текао под танким, набораним ледом.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Нико неће да чује за убеђење, и узеше доказивати како је то гласање случајно тако испало, и да се и они сами чуде како се то десило кад, у ствари, нико није тако мислио.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
»Из Београда ми сад јавише ово: »Капетаново писмо изишло јутрос. Шта је то код вас, сви се крсте и чуде?«« — Тако, синови, нек се чуде, имају и чему, — вели капетан и погледа нас тако победоносно, као да је добио колајну.
Шта је то код вас, сви се крсте и чуде?«« — Тако, синови, нек се чуде, имају и чему, — вели капетан и погледа нас тако победоносно, као да је добио колајну.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу. Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СВИ ГЛЕДАЈУ ОНО ПЛЕЋЕ И ЧУДЕ СЕ КАКВО ЈЕ. ПИТАЈУ ОД ЧИЈЕГА ЈЕ БРАВА, И КАЖУ ИМ ДА ЈЕ ОД БРАВА СКЕНДЕР-АГЕ МЕДОВИЋА. КНЕЗ ЈАНКО (гледа једно плеће
ЗОРА ЈЕ, ДИЖУ СЕ, ПРИПАШУЈУ ОРУЖЈЕ ДА КРЕЋУ ДОМА. ЧУДЕ СЕ ГЛЕДАЈУЋИ СТАРОГА ИГУМАНА ЂЕ СЈЕДИ УЗ ВАТРУ. БРОЈИ БРОЈАНИЦЕ И НЕШТО У СЕБИ ЧИТА; А ОНИ, КАКО СЕ КОЈИ ДИЖЕ, ТАКО МУ
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Богме два човјека на коњима. Ено их уставише се крај стрикове куће, па обрћу главе на све стране!“ одговори цура. „Чуде се е је све пусто око њих“, рече Милица. „Ама ко ће то бити?“ запита сердар, упутивши се к вратима.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Колико пута најискуснији људи другојачије мисле данас неголи јуче? И сами се чуде какве су памети били до лане! О, колико смо нерадиви у истраживању истине!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
на неку познату виђену личност, земљотресу који је до темеља порушио неку варош у Србији, или тако шта), и сви се чуде и запрепашћују шта је то сад наједанпут, а Сима начуљио уши, слуша, па у страшном нестрпљењу једва чека да Илија Васић
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Капетан разгледа проваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући. Људи се чуде, зевајући и протежући се. — За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... цију...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
А безумни народ и то му прими. Крвљу се умаза сав, векови да му се чуде, И реч је оков'о, први да у злу буде. Ал' цар погреши. Јер исти пут Не води слави, него ужасу.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Хвала! —Што нећеш? —Деде, узми, Марко! — нуткала га мати. Узе и испи до половице. Девојке гледају. Чуде се њеној невезеној и шареној прегачи и белој као снег марами што је овијена око коврљка. —Одакле си?
се, разговарамо, а шкољари су уопће и превише разговорљиви, као да су то од мора научили, па ме обасуше питањима, и чуде се што сам дошао у ову пустош. А ја се драговољно подадох разговору и пријатно ми је у њихову друштву.
Марко пролази поред поређаних столова, за њим узастопце пристају Божица и стара. Гледају и посматрају уоколо, чуде се овом новом селу усред поља. Пођоше прама цркви посвећеној светоме Року, обазриво улегоше да се помоле.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
наши непосредни словенски суседи, Бугари, при потврђивању климају главом леводесно, а не горедоле, а они се подједнако чуде што ми при одрицању климамо главом леводесно, а не горедоле.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Стајао сам спрам месеца, Гледао сам Петефија Како стоји на висини, И диве се, чуде му се Сви унуци Арпадови. Гледао сам Петефија, Гледô сам га спрам месеца: Учини ми с’ кô да видим Месечара,
Петровић, Растко - АФРИКА
Гледам тај скромни раскош о коме је сањао Бодлер или Дела Кроа. Не чуде се да их нећемо. да миришу „на воће“ и зато се парфимишу амбром.
Седи испред своје колибе, и гледа нас, док лутамо кроз пусто село, очима које нити се чуде нити питају. Њене мршаве руке и ноге претоварене су бронзаним гривнама свих облика, свих шара; око врата су такође
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XВИИ Што ме људи гледе тако Што ме тако прате свуде? Та пред њима нисам плакô, — Па што ми се тако чуде? Ја им нисам приповедô, Моје боле, моје јаде, — А лице је моје бледо, Бледо било од вајкаде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Боже сачувај! — Какво вино! Они се згледаше као да се чуде. — А, најзад, и да смо га добили!... Наше је — говорио је пркосно ветеринар. — А, је ли тако?
Ћипико, Иво - Пауци
главе, одјевени љети као и зими у сукно, измичу се испред бијесних коња устрану и, у знак поздрава, капе се дохватају. Чуде се куд ће ова сила фратара, један бјешњи од другога.
Око Иве веселије заструјио живот. Дјеца пред кућом згледаваху се, к'о да се чуде толикој промјени. Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и по мурвама стресала
Кад стигоше пред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се... Рубач, млад човјек, раздраган, пролазећ' поред двојице, поднесе им свјетло под очи. — Јесте ли и ви од рубачине?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
они живе у другом павиљону. На Божић и на Ускрс ручају сви заједно, и чуде се куд се денуо онај ил' она који су још пре пола године с њима седели — смеје се безмало раскалашно средовечни човек.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војници неке коморе уништили кола у Пећи, а ставили сада самаре на волове. Артиљерци се чуде и запиткују коморџије колико волови могу терета да понесу. — Онолико колико могу њихове ноге да издрже. Сто... двеста.
Командант је видео спровод и питао где је свештеник. — Душан намигну, али то свештеник не опази. — Није могуће! — чуде се остали. — Здравља ми. Баш сам био код ађутанта, кад командант изиђе из шатора и рече: „То је срамота.
КРАЈ МУКА... Дан је сунчан и топал. Пењемо се полако уз једну косу, по којој маслине расту. Чуде се војници гледајући дрво па све мисле да их неко вара. Они сада први пут виде маслину, која их подсећа на врбу...
И дрва су чак довукли. Војници загледају калупе биљне масти и чуде се: — То је, бре „миликерц“ — вели један, јер никако не верује да маст може бити у онако чврстом стању.
— Пих, славу му, смрди на карбол... Рибари подсмешљиво гледају војнике, и чуде се како не знају шта је сласт. — Е, мој брајко — прича посилни Исајло — не знају они ни шта је крменадла, ни печено
На врху Ветреника, иза једне стене, појавише се неколицина и застадоше. Као да се Бугари чуде откуда овај прасак у долини када су они већ толико времена били мирни и спокојни.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сви се чудом чуде у селу и зборе: ''Сирота, полуђе!'' Но светла кô свила, И чврста ко рало што црницу оре, Све је ближе циљу њена
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Стаде свата дванаест хиљада те гледају коња у Бугара; коња гледе, а сами се чуде: „Боже мили, чуда великога! Добра коња, а лоша јунака!
Но се чуде кићени сватови, но се чуде дару латинскоме. Но да видиш дара изненада! Ал̓ ето ти старца Јездимира, мила брата дужда
Но се чуде кићени сватови, но се чуде дару латинскоме. Но да видиш дара изненада! Ал̓ ето ти старца Јездимира, мила брата дужда од Млетака; бијела му прошла
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Дође к оној глави; сви је гледају и чуде јој се. Каза цар чија је глава и рече: »Да јој учинимо поштење кано нашем првому оцу. И сви јој се поклонише.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зона у соби до њихове. А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога. Није дошла ни Аглајица да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а