Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Човјек изгнат за врата чудествах, он сам собом чудо сочињава; човјек бачен на бурну брежину тајном руком смјелога случаја, сиромашан, без
Кратке моје обратим погледе у просторе небесне равнине: погледи се у прелести топе, а језик се од чудествах мрзне. Ко ће тебе разумјети, творче, ко л' могућство вообразит твоје?