Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Позна ли он да је нама мило говорити а да он слуша? Нека ћути, нека нас гледа забленут, нека нам се чуди, и каткад нек' подвикне: „Чуда, људи!” Ако се ми чему смијемо (иако ништа није смешно), из свега грла нек' се смије.
Ко није ковач, чуди се како ковачи у лето на великој врућини у ковачници поваздан лупају. А они се томе нимало не чуде.
чудимо другима што неће да се освесте, а они са своје стране не могу да се довољно начуде нами, а себи неће нико да се чуди.
свога госта у подрум богата домаћина гди он живљаше: ту су шунке, сир пармезан и свакојака печења за вечеру остављена. Чуди се сељанин, и својим очима не верује. Кад ето ти домаћина с лова, загрми авлија од лупе коња и лајања паса.
Дође дома па мачка, гледа га са свих страна, чуди се која је то беда. Запита га које и откуда. „Ја сам птица”, — одговори папагал — „родом сам чак из Индије.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Долази ми дањом и поп Галоња мачвански. Видим како Мачвани догоне дрва и траву. Чуди се поп Галоња зашто Чупић не доведе бегове.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— О, ви'те, молим вас! — скромно се чуди Пупавац, а путник још одушевљеније наставља: — Или на пример, какав чича Никола Попрда уместо да притегне самарицу на
— О, ви'те, молим вас! — скромно се чуди Пупавац опет. А путник. — Тако потрчао један на чилашу уз брежуљак. Остају му глогови и дивље крушке тако брзо, као
Ено га де му се седло уставило на трњу, а он ти поврх трња. — О, ви'те, молим вас! — још се чуди Пупавац. — Па да видите, кад гађају у нишан — наставља путник.
— О, ви'те, молимо вас! — чуди се још помало Пупавац, а већ му отишла памет за Савком, поклонима, капиталом и оним злослутним бројем што га се везао
И како који дан, бивало је све више запето — готово већ да пукне. Сиромах учитељ чуди се шта је то, те се погдекоји нешто искоси на њ! Да је што попузнуо у раду — није, вала, ни у длаку.
Капетан само врти главом, па се чуди: »О, гледај ти њих, молим те!... Чекај ти, научићу ја њих памети!... Е, е — баш не можеш с тим људма изићи накрај!
са својим стрицем, старим Јездимиром, па после разговора о свему и свачему, рећи ће снаси: — Вала, свак ти се живи чуди како се дајаниш... Јеси вредна, јеси паметна. Само си нешто слудовала... — А шта то, дешо?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Не треба то притужити човјеку него лијепо с њим. Треба га најприје раскравити... Иван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Јесте, богами! Али тако... Једанпут врати се он у неко доба кући. Није сам! Чуди се моја мати. Прође он још с неким поред врата, нешто полако гунђају. Одоше у авлију.
Ко год игра на лутрији, тај при сваком вучењу има предосећање да ће добити, и никада се не чуди по свршеном вучењу како га је преварило то предосећање.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Чује се још од винцилирове куће ларма у кући. Једно чудо... — О мај! И јесте чудо! А кад брж’? — чуди се попа. — Па већ неколико дана има како је, — ублажава Аркадија. — Та знам, знам, ал’ опет... Кад је оно било?
То дуварски сахат избија. Броје сви, а попа Спира гласно: седамнаест. — Охо! — чуди се поп Спира. — Кол’ко то изби? — Седамнаест, али то је управо дванаест...
Откуд да се ја куглам, слатка?! — Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу. — Погледам ујутру сановник (госпоја Сида је увек кришом од попе
— А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам... — Шта, још не?! — чуди се поп Спира (а знао је добро да је г. Пера нежењен). — Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота... — Тако!
Пера нежењен). — Не, још нисам изабрао себи сапутницу живота... — Тако! Е, ви’те, молим вас! Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли? — Сам самцит. — Па то сте ваљда у биртији одсели? — Наравно.
и томе подобно, — вели гост који се мало уплео био. — Та шта говорите? — чуди се госпоја Сида. — Ко би то и помислио да вам се то допада?! — Не, не, милостива, верујте. То је мој идеал.
— Та шта говорите?! — чуди се опет госпоја Сида. — Ко би то и помислио!... Збиља, кад споменусте ручак, — рече и окрете се попу, — а јеси ли ти,
Каже: »Шкодиће ми конштрукцији!« Једва је попио пола чашице! Сирома’ младић, и сам се чуди што га је сад снашло. — Баш, бога ми! И сад ми га је жао — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију?!
— Да. — А пунш? — Не. — А гефроренес? — Да. — А ајскафе? — Не. — Чудновато, заиста! Ко би то рекао!? — чуди се гост, не знајући ни сâм шта више да пита Јулу. — Е — предложи поп Спира — ’оћемо ли да мало исперемо гушу вином?
— Како питомо гледа, па како је само смерна и стидљива... — И вама се то допада!? чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња млáдеж!
! А фурт се нешто смеју, а особито она. Он и којекако; снебива се, сирома’ младић, па се чуди шта га је снашло. Ал’ она, смеје се, боже, смеје, смеје, па мислиш све звони сокак од њена смеја!
Гђа Перса седи и подштрикава попине чарапе, и она слуша, само што она не плаче, али се ипак чуди како то све тако лепо умеју људи да измисле и саставе, к’о да су баш тамо били!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Салвет преда се, па транжирај. Врло му за руком иде. Сви се чуде његовој хитрости; а и сам себи се чуди, јер ово је тек трећи зец ког у животу свом транжира. Али, нико му се тако не чуди као господар Белкић.
Али, нико му се тако не чуди као господар Белкић. Он — салвет му за горње дугме од прслука скопчан, главом на десну руку нагнут — гледа шта Љуба
Фрајлица ђипи и изиђе напоље. Чекмеџијић остане сам. Чуди се, диви се, не зна шта је фрајлици да га тако остави. Уђе у другу собу сав снужден.
Узми само Миливоја. Како смо му добри били, па он сад против мене за Мицу процес тера! Том се нисам надала. — Не чуди се!
Мориц обрече да ће је потражити. Не траје дуго а Бабоња одговори на све акције. Марко чита све, чуди се како Бабоња лепо ради, пише латински као Цицерон.
Позове к себи Свилокосића. Овај му одговори, ако има с њим посла, писмено нек расправља. Марко се чуди смелости тој од Миливоја; та од њега готово зависи, без њега никуд.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
да седне ту код њега, уз сам кревет, узме је за руку и прича јој шта значи то само један једини дан на фронту, па се чуди како није до сад сав оседио као овца кад помисли колико је тих црних дана претурио преко главе.
И чуди се, зграњава се шта је то с њом за коју зна да је некад презирала све оно у чему, изгледа, сад највише ужива.
Африка
— Не, ја сам одавде, живим овде, ја сам Либанац и тргујем. Живим повучено. Чуо сам да сте дошли са Фонтеном и чуди ме како ме није потражио. Мислио сам да не желите да ме видите. Како? Ни ја не разумем!
“ Отварам апарат, он се чуди и гледа шта радим, у неизвесности је да ли да се наљути или не. Дечаци ме уплашено вуку.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гледала га је неким тужним осмехом, као да се чуди, куд је отишао и куд иде. У том тренутку, док су се сви путници смештали у кола, Исакович је био испустио свој
Павле онда рече да то не треба да чуди господина секретара. Он зна да је митрополит затворио владику чрногорскога, у манастир Крушедол чији је ктитор
Павле му онда, устајући, каза да његово високоблагородије не треба томе да се чуди. Сервија је планинска земља, у њој су удисали чист ваздух, а мајка им је причала да ни један Исакович није савијао
Ништа она није крива. Она је, међутим, јецала, и даље, и понављала да јој га узе рођена мати – као да се томе јако чуди и као да је, само то, боли. Затим убриса сузе, па га, изненада, сасвим мирно замоли да је испрати.
Претио јој је, вели, свим могућим казнама. Али се она тужно осмехивала. Чуди му се, каже, што јој, и он, официр, господин, рођак Зековича, наређује да се просто отресе Трифуна, као кокош, што
Жене га више не привлаче. Огадише му се и у Бечу. Чуди се, међутим, Вишњевском, што толико мисли на жене у Токају, место да мисли на несрећу свог национа.
Чувена је и нема јој равне. Зар не? Ракич на то развеза да се чуди Исаковичу, и не зна о којој то кући Деспотович капетан прича. У коју је то кућу капетан улазио?
Боже! Приликом једног таквог обиласка Подоља, госпожа Јулијана рече Павлу да се чудом чуди, и не може да верује, али јој Вишњевски прича да предстоји скора посета царице у Кијеву.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Изроди се међу њима нежно пријатељство. Свет зна да је Шамика увек код Јуце, па се чуди како му није досадно код ње. Једаред Шамика сам са Јуцом разговара.
— Ал’ како ћемо с матером? — Она се неће преломити, ни брат. — Па ми сами не можемо? Шамика гледа у очи, чуди се одважној девојци.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Заправо, по овом схватању, главни циљ брака јесте рађање потомства. Зато и не чуди што постоји велики број обичаја и ритуалних радњи још пре брака, за време свадбе и после ње, у току брака, којима је
134) — Улажа вино гони из јелића костелића. (Новаковић, С., СНЗ, с. XВИИИ) — Марко плужи деветорим плузим. Свак се чуди, како Марко плужи (мисли се на дете које сиса на девет млазова). (Новаковић, С., СНЗ, с.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Све је наопачке! — Али, код мог деде се једе обрнуто? — чуди се Макијева ћерка. —Зар овако није лепше? —Шалабе! —Шта значи »шалабе«? —Кад је неко шашав.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Крстиња шапну снаси и кћери: — Е, богами, ово је да се човјек крсти и чуди! Ови Јанко као да је међу нама растâ! Умије и наздрављат’ и причати и шалити се, ма сасвијем као да је од наших!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: То је преко јего. ЛЕПРШИЋ: Одма идем да ставим у новине; нека се свет чуди поступку највећега родољупца. ЖУТИЛОВ: Он ће се посрбити. ЛЕПРШИЋ: Посрбити?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— А што — чуди се Јова — зар без саслушања? — Узми капу па ћути, па кажи: берићатверсун! Не дај, боже, горе! — Ја ћу се тужити!
— Ти, да! — Ама зар ја? — Ама ти, ја! — Ја, вала, из Корита. — Ама, славе ти, из Корита! — чуди се. — Е, па онда смо земљаци. Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села. — Е, вјеруј...
Чекају само сина. Мајка, узнемирена као квочка, не зна шта да ради, чуди се што га нема. И прво што јој паде на памет, као свакој мајци, то је да се није дете отишло купати!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Падо, лупи о камење доле, Ни се уби, ни ме што заболе, Том се чуди, ал' не мого дуго, Јер за часак виде чудо друго: Вика, јаук: „О пусти нас, пусти!
У срцу му опет живну, Те потрже из потаје Успомену ону дивну. Дивна лије, силан Боже! Дивно јој се он и чуди, Па он без ње бити може, Ма већ оде мисâ уда: „Ох, од ока дража оба, Ти си моја, па до гроба!
Ма он свуда срећу скова. Свег нестаде што му било Лепо, веље, слатко, мило, Чему с' чуди, чему с' диви, Па он јоште, јоште живи.
„Брже, брже, седлај сместа!“ — И из избе слуге неста. Из несвести сад с' пробуди. Тамо-амо оком с' чуди! „Де је она, де је мила? Она с' није утопила.
Та јунак је овај соко сиви, Челик тврди, та баш огањ живи! Гром се чуди, кад га у бој види: Таког брата ни муња с' не стиди!
Ала, брате, дивни двоје људи! Свак их гледа, свако им се чуди, А од уста до уста жубори: „Е Бог једно баш за друго створи!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— А што ти сад то треба? — чуди се дјед. — Четврта, пета, не знам ни ја. — Како шта ми треба! — диже главу Петрак. Самар му правим, а ти ...
Испадао је тако бијела врана која диже грају у недоба, бескорисно, да му се свак смије и чуди. Млин је, на примјер, за дједа одувијек био као неко мало светилиште до кога ваља, овда-онда, отпјешачити да се из
вајка се дјед. — Шта би могло бити? — чуди се Сава. — Ниџо није крадљив човјек па да му треба јатак. Ма колико да је у тим стварима био честит и неискусан, дјед
— неповјерљиво зарза самарџија, а и брадоња изненађено погледа у чупоглавог старца као да се чуди откуд ли му излети она црквена ријеч „благочестив“. — Шта ја то чујем, Саватије, а?
— Рђо калајџијска, није ти доста твоје потребе него још имаш кад и мојој незгоди да се ругаш — чуди се Рожљика и завирује у колица. — Дедер, шта то возиш?
Тамо се мора продријети. — Шта ти је сад опет лапрдаријум, ругаш ли се — чуди се Микан. — Ех, шта је! — уморно ће командант. — Шта био да био, ти ћеш мени одмах по свршетку рата у школу.
Однекле из таме јавља се познат гргутав гласић: — А и ти будан, куме Перајица? — Ма зар ти не спаваш, дијете? — чуди се пушач. — Ја сам старији човјек, мени сан лако неће на очи, а ти си, брате, млад, шта је то с тобом?
— весело крекеће његов пратилац, дојучерашњи ђак средње трговачке школе, родом од Краљева. — А одакле им оволики? — чуди се чича. — Ваљда добили на дар, ил заплијенили. Прекјуче је ослобођен Прњавор. Чичу нешто штрецну.
Пропитује се за сина. —Здравља ти, војниче, је л тамо, у халки, мој Дедо? —Ама, шта ти је то халка, другарице? — чуди се Марко. — Ја сам ти, брате, Шеста личка, отуд од Велебит-горе, па се слабо разумијем у ваше босанске еглене.
— Па, куме, брате, зар ти мене не познајеш? — шири кочијаш руке. — Како нећу познавати свог рођеног кума! — чуди се стражар и прилази рампи. — Дај, болан, да те још једном загрлим. Зар ја свога кума ... — Па дај онда дижи ту рампу.
Опрости зато, кумашине, и ничем се не чуди кад ме видиш с оне друге стране. Пантелија се врати иза рампе, намршти се и суво рече: — Друже, кад немаш
Дијете је, канда, некакав мирничак, навикло на сваку невољу поред будаласте матере. Не чуди га, ваљда, ни то што се нашло само на милиционарском столу. Истина, мало је тврдо, али даде се поднијети.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Милош, кад то чује, одмах уради како му је Дивоња рекао. И тако се Милош хранио из Дивоњина рога неки осам дана. Чуди се маћија како Милош живи кад код куће не добија јести, па помисли, можда му комшије дају, те ће она на њега пазити.
— рече овај па рашири мараму, а већ свакојака јела и пића замирисаше. Онај се чуди, не може се начудити, но не хтједе чекати да се по други пут зове, већ засједе.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Је л' у спаваћици? — питају месечари. — Каквој спаваћици? —. чуди се Аца Кец. — Без ичега на себи? — Па, наравно! Без ичега! Онако, мислим .
има па све око њега, кад тамо: баш њему сви певају, па га водају по сценографији лево, десно, а он се чуди па њима смешно, да пукну од смеја!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Не видиш ли да су ово мáме? Она се ћурка заљубила у књиге, а отац блеји у њу, и чуди се шта га је снашло. МИТА: А како си га добио? АЛЕКСА: Зар не знаш? Алат прави занат.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
од жуте лале, од руже бијеле, бркатог јечма, пшенице праве, од храста старог, љубице плаве. Чуди се Ћоса и главом клима: „Ту једно љето читаво има. Што год је љето богатство дало, у моју торбу сада се збрало.
“ Чуди се старац дугачке браде: „Откуда риба за мене знаде?“ „Рибица добра на мору јужном, нашла је капу с поруком тужном
Та зашто вичеш, звиждиш и псичеш ко нека гуја, чуди се свак? Ја се не бојим бура, олуја, борим се храбро, силан и јак.
“ А мачак Тоша бркове глади, годе му зраци врући и све се чуди: Чусте ли, људи, савезник постах Жући? Боље је ући у лављи кавез, него са псетом правити савез!
Кроз маглу само, путник занесен, берући лишће, пролази јесен. Чуди се Жућа на прагу млина: „Гледајте, браћо, бели се тмина!“ Мачак се Тоша не слаже с њим и каже мирно: „Ово је дим!
Водопад стао, утихла бука, гњура се у муљ зубата штука. Жућа се чуди, ушима мрда: „Погледај воду, постала тврда!“ А Тоша каже: „Злослутан знамен, постала вода студени камен!
Кажите само: на који спрат?“ „На коме спрату? Тешко је рећи, боли га читав — други и трећи.“ Чудом се чуди наш доктор Јан: „Какав болесник?! Јел троспратан?!“ „Докторе, јесте, то није варка, зовемо, знате, из зоо-парка.
Није прошло ни по сата, већ је покрај апарата, авион га сребрн чека. Посада се чуди листом са пилотом и радистом: „Какав ли је ово дека?!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
сенке сузе виногради убијен је између обале и замка пао је преко свог чардака носе га мртвог на точку литица се чуди села запомажу ужаснут је светли пламен свеће потом је виђен за морем у једној луци седи и пије очи му сиве питали га
Има један не-свет, и један све-свет и један свет који је свет. Не треба да нас чуди да се са једним не-светом мора рачунати. Не знам да ли се може рећи и да он постоји, да га има.
је највећа покровитељка увек пристаје да буде одоздо ал њен пол је тајна иначе би свако могао да је има она се чуди нашим саборима и нашем незнању да лије језик у мисли или мисао у језицима време се продужује каже она време је ту
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Када смо кренули, сунце се већ клонило заходу, а хладњикав поветарац је пиркао. — Бре, па велика ни земља — чуди се Милош, средњи возар. — Ја све мишља, ете ту СМО, на граНици. Кад се оно отегло много!
Али ми смо толико преморени, да само дигосмо руке изнад главе и они разумеше: горе бити не може. Чуди нас само упорност командира. Батерија без осматрача је као слепац без вође. Али он још нема представу оног одступања.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојко иђаше напред, намрштен и узнемирен; обузело га некакво нерасположење, чим је угледао Богосава. Чуди му се: шта ће он овде, кад се њега школске ствари нимало не тичу, а зна да школски одбор има деловођу — њега, Гојка.
упита га Љубица зачуђено. Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању. — Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите ? — Па, знате...
нене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне... Чуди се како је рђаво протумачила његово саопштење о оној учитељици. То је неваљала женскиња, и она је морала бити кажњена.
Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља. Све је одвратно, страшно, неприродно... Чуди се шта јој би, куд оде памет.
Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: Што је ово овде крваво? Откуд?... Зашто то!... Од чега?... И Гојко, изненађен, само се питаше: Откуд то?.
Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли. А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама...
Само је гледа и чуди се тој необичној лепоти... — Врати се, хоћеш да те одведем до куће ? рече она, и поуми да му приђе.
Гојко брзо притрча врозору... Види се, она му нешто живо говори, а он се чуди и гледа на прозоре. После он стаде њој нешто доказивати, чему се она испрва стаде опирати а после се спреми, навуче
Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то не узме, но пође овако празних руку... Свеједно, макар их не погодила, али само нека груне тресак
Влајко скочи, учини некакав нејасан покрет, па се одједном трже, прибра се... Слеже раменима, као да се чуди шта то она бунца, па се окрете к вратима друге собе, у којој је, у последње време, сам спавао. — Хо, људи!...
— Хо, људи!... рече пролазећи покрај ње, као да се чуди беди невидовној, па уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава...
Све... Све!.. Ућуташе обе, и мати и кћи, оборише главе и предадоше се тешким мислима. Једна се чуди новом нараштају, како то све прима к срцу и не уме да се задовољи малим... Живи с другом!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРУГА ГРАЂАНКА: Јесу! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: И то у кревету! ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Чуди ме да Домазет није пуцао! ПРВА ГРАЂАНКА: Из чега да пуца го човек? ДРУГА ГРАЂАНКА: Немој ти да ми кажеш да не знаш!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Зар вас то чуди? Није истина да сувише једу, али је истина да је све крцато пуно робом, гвожђем, справама, снагом. Да, истина је што
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Запрепашћен од чуда, нисам умео ни речи проговорити. Министар то као да примети, те ће рећи: — Вас као да то чуди. Такви и слични случајеви нису ретки. Једној госпођи Скупштина је уважила молбу такве исте природе.
” — Вас, можда, чуди овакав мој план, господине? — прекиде ме министар у мислима. — Па и чуди ме! — рекох нехотично, иако се одмах покајах
” — Вас, можда, чуди овакав мој план, господине? — прекиде ме министар у мислима. — Па и чуди ме! — рекох нехотично, иако се одмах покајах због те неразмишљености.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је. Трогодац Ширга окупио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа
Бруји звонара од јеке звона, шкрипе и пуцкају сухи диреци, пролама се све око ушију, а Марко се још чуди: како то би? Како то одједном остаде сам?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!! Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији.
« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. Крсти се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло. Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Брже би дошла из седмогодишњег рата... — Четири сата. Молим те, четири сата! Цица трепће, у чуду се чуди, Трепће и њена хаљиница, плава па бела; Што су ти чудне маме, и људи: — Овај прекор она није предвидела.
То бело куче, што влажним очима теши Тужне животе осталих паса, и људи; Тај нежни псић што се свему смеши, И чуди, чуди, тако бескрајно чуди... Ко није видео Дизнијевог псића Што се свему смешка, тако рећи хронично?
То бело куче, што влажним очима теши Тужне животе осталих паса, и људи; Тај нежни псић што се свему смеши, И чуди, чуди, тако бескрајно чуди... Ко није видео Дизнијевог псића Што се свему смешка, тако рећи хронично?
очима теши Тужне животе осталих паса, и људи; Тај нежни псић што се свему смеши, И чуди, чуди, тако бескрајно чуди... Ко није видео Дизнијевог псића Што се свему смешка, тако рећи хронично?
) — Те да тако заувек раскрсте с њим. Ствар јесте необична, али ти се Читаоче, драги, ничем не чуди: Између Мораве, Саве и Тисе Наиђоше дани луди, злехуди; Не будимо забринути нит кисели, Јер и већих смо чуда
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Боже један, три стотине другах, све попада мртво од смијеха! А оџа се чуди шетајући што се ради од толико људих, докле виђе у пушку рожину.
НАРОД СЕ ЧУДИ ЊЕГОВУ ПОСЛУ, И САВ СЕ ОКУПИ ОКОЛО ЊЕГА ДА ГЛЕДАЈУ ШТО ХОЋЕ ДА РАДИ. МОМЦИ ПОСТАВИШЕ КОЉИВО НАСРЕД ВЕЛИКОГА ГУВНА, А
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „А!“ рече момак; то „а“ изговори овако, како разумјети можеш и да се сјећа нечеса и да се чуди. „Да“, настави постарији Приморац, „она дјевојка му је кћи; момци су му братанићи; невјеста не знам чија је“. „Еј!
“ запита онај у чуду. „Да, то стоји до тебе, до једне твоје ријечи, хоћу ли благосиљати овај твој долазак... Не чуди се, не гледај ме тако, разумијећеш све...“ Крупни глас сердарев чу се пред вратима. „Је ли нам гост здрав освануо?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
опет царица отиде са својим снахама у цркву; па кад изиђе из цркве, сав народ стао па гледа најмлађу цареву снаху, и чуди се такој лепоти. Онда царица како отиде кући, одмах на цара: „Или он из двора, или ја.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” А кад им ја то изјасних, казујући им да је серпска реч, „море калуђеру”, одговоре ми, „не чуди се ти томе; ми смо са Сербљи један род и племе у старо време били!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
сиједе браде до појаса, грбаста носа и крупнијех очију, које је избуљио гледајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој а она њему; најзад, њеки коштуњав и наполак голи светац, клечи у ваздуху, високо поврх једне гомиле људи, а
— Ма, убија и’ бог, како су имали вримена да се играју! — чуди се он. — По свој прилици ушли још с вечера. И није и’ било мало.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А њена помрачена свест може само да се чуди, и бол од удараца тоне на сâмо дно тог чуђења. Свеједно јој у шта се заривају и од чега одскачу његове ситне песнице.
Гледала га је искоса, као да се чуди и љути, овако као сада. Рекао је оцу да му се допада због других, због села и његових вршњака.
— Некога си доброг бикоњу нашла. Обоје ћу вас секиром. — Нема љутње у његовом гласу. — Мене? — само се чуди она. — Обоје — потврди главом и пљуну на лампу. Симка леже поред њега на кревет не скинувши се.
„Викнула сам Луки: заустави воденицу! Он були у мене и чуди се шта ми је. Опет сам се раздрала, а он ни да се макне.
и Методије који га гледа са дугог доксата на конаку и споро клима главом, па Аћим не зна да ли га то поздравља, или се чуди, или ликује што му је противник дошао у цркву.
Кад је то исцурело противљење код људи? Ко им то ишчупа мушке жиле? Тако нешто мисли и не верује, и чуди се себи: зашто не верује? Зашто не верује кад то сваког дана бива?
Боји се тог нељудског у Аћиму. Тек у затвору га је упознао. Имао је времена да се чуди: како то да он раније није знао какав је човек Аћим?
“ Узимао сам ти ногу и ломио је гурајући је у ципелу. „Колика обућа теби треба, а? Бос ћеш и по снегу да идеш. Свет се чуди твојим ножурдама. Обувај, мораш, паре сам дао!
„Изјешћу твоје дете, твоје, није моје. Чудо је. Како да није! Видиш ли како џикља? Цело се село чуди. Од срамоте не могу да живим.“ „Зато се ти не радујеш сину?“, рекла је тихо и замишљено.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Дежмекасти Господар Јован лаким ходом прелази Доситејеву улицу и чуди се како му младост, у сећању, обележавају два мириса са којима је растао: мирис ружа и мирис измета.
Гледа Чарапић у своје бронзано лице и чуди се самоувереном новом добу. Не зна, наравно, да у покрету којим бронзани Васа хоће да истргне свој мач, поред оне
што он добро разуме, то је да свако доба има своје ћорсокаке који се, можда, и секу међу собом у непроходу историје. Чуди се и наставља да посматра тај свет око себе који изгледа друкчији од његовог.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Учио сам га пуних седам година“. „Не чуди ме ни најмање!“ „Јел’те! И ви сигурно добро познајете то дело, пошто сте на њему сарађивали“.
„Не чуди ме ни најмање. Хемија, како сам је ја створио, била је нова за хемичаре овога света. Први научници који су моју науку
„То ме не чуди ни најмање!“ Лавоазије ме, изненађен, погледа. „Одмах ћете ме разумети! Сваком епохалном проналаску, онаквом у којем
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
слова, као писана сасвим изнемоглом руком, прети нам увек: нестаће га, нећемо га затећи, ту је, готов је, вели. Чуди се како већ није иструлио и верује да је то последње писмо, а ми на њега не мислимо и тек кад га нестане видећемо шта
А кад она врисну и побеже од мене као, далеко било, од леша. После се ипак поврати, чуди се шта то може бити с кључем и тражи да га види.
“ буни се председник. „Па за ото, господин председник, јербо немам све ноге.“ Председник се чуди, адвокати загледају, сви се ишчуђавају како то да Ђорђе нема све ноге.
— Ене, шта то, море, уради? — чуди му се Икета. — Па лепо, је л’ ово поштено? — Ама шта то уради, човече? — Па ти ми санћим галантира, па ево шта се
— Целокупну? — Целокупну. — А митрополија? — Њу оставили. — О, о, о! — чуди се и крсти, па чисто не сме више ни да пита наја, него брже-боље лети у комшилук да га што пре обавести о страшној
да у свету не постоји тај који би боље од њега чуо, и да нема лакосанијег човека од њега, зашта му се и сама жена увек чуди и љути.
— Па то код вас, болан, све помрло — чуди се као Икета све више тронут. — Није све помрло; има, ’вала Богу, још жива народа, — одговара му онај — него ти,
— Гледам те, вели, и питам се: је си ли ти Мија Беамтер фармацајт, или ниси. — Зашто? Како? — чуди се Мија. — Шта, зашто? Шта, како? — љути се као Икета.
да га убеђује: како је овај Милић, финансијски наредник из Чеврнтије, заиста с њима двојицом у сталном кадру служио, и чуди се да се Мија, који је увек добро памћење имао, не сећа кад су код „Јадра“ у Ваљеву оно вече седели сви заједно и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Не чуди се што ти овако без увијања говорим — наставио је „Ментор помодрелих усана”. — Нема смисла да замуцкујемо.
И не знам што вас то чуди. Што има, молим вас, у томе специфичног што би важило само за драму а не и за остале литерарне врсте?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
То се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде !
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он је узе за руку, и с њоме право у царски двор. Е чуди се цар што може боље и више, пред њим засја љепота цурина, е лијепа је и прелијепа, а сва се брате, сја као сунце од
Он узјаше на њега, па бјеж̓ с њиме у цареве дворе. Чуди се сав царски двор и дворјани: да чудна јунака, да лијепог златнога коња!
Коњ то све учини како му је цар казао. Чуди се цар, онда га узјаши и оде с њиме далеко у шетњу. Путем ће запазити цар: сва му грива од злата, само једна длака
Кад из лије поста красна, лијепа, злаћена јабука. Он узеде јабуку у руке, па с њоме пред цара. Чуди се цар љепоти јабукиној, а драго му што је дошао до ње. Кад не би дуго, али слуге цареве носе велики трс и даду му га.
уздигнутим прстом горе, миче руком неколико пута, а Насрадин опет руком озгор као да шта просипа по оном кругу. Чуди се Француз, па потеже јаје из џепа, а Насрадин комадић сира, па према њему. Скочи Француз па управо цару.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Признао ми је да као добар католик, не мари много за немачки социјал-демократизам, али се чуди зашто амерички занесењаци не усвоје ту немачку социјал-демократију и уштеде себи труд да пишу “Декларацију
Ћипико, Иво - Приповетке
На савијуцима уставља се и гледа у простор пред собом. Тужна је и замшпљена, а не зна узрока. Чуди се што је Спасоје незадовољан и једак, док би она горе радије живјела но у граду, гдје је у непрестаној трзавици и под
Девојка пошљедњих дана осјећа неиздрживу тугу што одлази, а не налази јој разлога, па се сама чуди своме узбуђењу. У граду нема никога од срца, а господари, ако је и гледају лијепо, исто су туђа чељад.
Та два дана, — особито кад је Лазо за послом избивао — била су јој дуља од цијелога пута. Није имала чему да се чуди; видјела је исту овакву чељад и куле и по другим градовима на које је у путу налегла.
Ни пиће не може да их разговори: једнако се збуњено гледају. Лазо их посматра и чуди се што се не развеселе, а сва је прилика за то.
силно је потискује да побјегне, да се ослободи од наметнуте јој туђе воље, и чисто снебива се пред толиким свијетом, и чуди се како је могла да остави свој шкољ.
Ха, сад си већ моја!... Нема већ разлога да се отимаш. . жено моја! — и, говорећи, вуче је к себи. Антица се чуди његову заносу: она га познаје као млакоњу.
Пред сутон сједи Антица пред кућом и ишчекује Марка. Чуди се што га још нема, па гледа преко мора у стазу преко брда, надајући се да ће се из села помолити.
Антица мало по мало разабире се, као да су јој свићање и сунце донијели мир. И сама се чуди како се то с њом могло догодити.
— Сама си код оваца? — вели јој и чуди се своме узбуђењу. —Да, сама... — Куд ти је Илија? —Бриге ме за њ! —Што велиш? —Рекла сам.
А деца горе, зној их облива и пада на жедну, топлу земљу; препланули, сад ће да им образи распуцају... Стара чуди се и гледа, и пред очима не види никога до њих двоје — бесних, јаких, њених...
Он се чуди њиховој дрскости и гледа их у чуду, као да их није у школи досада видео, и чини му се да су много јачи и одраслији од
— Налази ли киша, налази! — рече Илија. И настави. Мајка га погледа и, гледајући га, чуди се звуку његова гласа, и у очима му као види усељену беду. — Да, соколе, да сјутра кући кренемо... Слаб си!
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Ја сам увек путовала у сепаратном салон-вагону, то је тако пријатно. ЖИВКА: Па да, да! НАТА: Него чуди ме што ће у Абацију, то није бања за реуматизам?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Не чуди се риба томе, мирно говори: „Хоће круну? — Нек’ јој буде! Виће царица. А ти иди па је види како царује.
Петровић, Растко - АФРИКА
— Не, ја сам одавде, живим овде, ја сам Либанац и тргујем. Живим повучено. Чуо сам да сте дошли са Фонтеном и чуди ме како ме није потражио. Мислио сам да не желите да ме видите. Како? Ни ја не разумем!
“ Отварам апарат, он се чуди и гледа шта радим, у неизвесности је да ли да се наљути или не. Дечаци ме уплашено вуку.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Зачудих се, откуд тол’ко цвећа, Цео врт се преселио амо! Ал’ ми цвеће тијо проговара: „Не чуди се, то је у сну само!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Дај оне винске чаше. — Не треба, не треба! Ми ћемо из чаша за воду — вели Бора. — Какве винске чаше! — чуди се Коста. Бора нали себи и Кости. — Штета што вас двојица не пијете!...
— Избројао сам четрнаест степеника... Јако је вино. Онај остаде да повраћа. — Да ми је знати зашто толико пије! — чуди се ветеринар. — Ја не могу да разумем те људе. Зна да ће му шкодити, и опет... — Пусти... Није то њему први пут.
— запита Војин. — Не знам тачно... али, рекао бих, око хиљаду километара. — Шта кажеш!... Хиљаду километара! — чуди се Лука. — Бре! — он тресну кутију са палидрвцима о сто.
— А где је гробље наших војника? — Наших? — као да се чуди вођа. — Цела земља. Планине, јаруге, врзине. Где је ко пао, ту је и сахрањен.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
О-о! Ама како су могли ући?! — чуди се и, узбуђен, узнемирен, потресен до дна душе, хода по авлији, носећи у руци задимљену пушку.
— Не чуј, вило, не преузми гласа! — Е, људи, баш 'нако по старинску! — чуди се котлар. — Да шта ти мислиш? — продера се Симеун. — Кад сам стигô у Мајдан, мртво све кô гробље. Ниђе никог!..
Ево ме у Мајдану! — Е, де-де ми сад једну, Мићане, уточи! — Де-де, Мићане! Нали чојеку чашу ракије. — Боже мој! — чуди се један. — Кô оно вријеме! Онда је могло свашта бити.
— Људи моји, нит је так'ије' јунака кад било, а какав је вакат настô тешко да и' и буде! — чуди се и крсти онај за кацом. ИСТИНИТИ ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА —Ја млим, људи, требало би претргнути; шта би ви рекли?
Из даљине рекô би чојек да си прави мустапез. Ама, крсног ти имена, ђе набави мустапеску ођећу? О, људи, људи! — чуди се Белемез и облијеће око њег'. Ко би, вели, рекô и помислио да је ово Давид Штрбац!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Болест мине, ну ето нам глади, Зло се са злом без промене мења, Чуди и јест те трајемо, људи. ПЕСМА ВЕЗИЉА Ни броди без преброда, Ни горе без прохода, Не жали добра коња, драго ле
Ћипико, Иво - Пауци
— И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна. Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и оклијева спремити га; па, пошавши, једнако о нечем премишља.
Увјек лети, кад суша затегне, пане му на памет и чуди се што ни опћина, ни влада, ни нико не посагради локава по планини, а тако је лијела и пуна траве ова планина, чисто
Дође му одједном да се чуди што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа се чио као игда.
Маша се чуди што је данас поводљив и разговоран, и уноси своје плаве очи, оивичене тамним обрвама, у његове граорасте, дугих трепави
Раде умуче и иде напријед, попријеко планином; Маша иде за њим и, гледајући у његове стопе, чуди се што цвијетна трава за његовим стопама не остаје погажена.
— Што му служи толика кућетина? А све удешено, ишарано .... нагрђено, лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека. Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се
— Па зар је то поштено? Дакле, на рачун других да постанеш великим! — чуди се газда. — То је друга ствар... Наравно да они не бирају средства.
Помислите, докторе, на њихову јадну породицу, дјецу... коса се диже... а ви као да их извињавате? —Ја? — чуди се доктор.
Само ти ради у своје име, чујеш, да се не гласа о мени ..... нити да ја пред свијетом улазим у што ... Раде се чуди што се газда Јово оборио на попа Врану: оно јест, раније били су душмани ради тога што поп завргну сеоску благајну,
Пали и големи трошкови на њ. Срећа, те неће имати одакле да их плати! На расправи адвокат попа Вране, доктор Пилић, чуди се што се ово догађа у новије доба; тога прије ни у сну није било.
Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне? Чуди се сам себи, па не средивши прама жељи својих мисли, ухвати га полусан и заспи.
Најпослије опази да су се врата отворила... — Куд је коза? — осорљиво пита рубач. — Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... — То је други посао... — одговори блаже рубач...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Доротеј ми каже да ове поворке срећу сваког дана и да се чуди где и како стаје толика сила људске и сточне хране коју Лауш сабира на Кули.
Према мирису дима који допире кроз баџу на зиду ћелије, знам да су наложили ватру пред црквом и то ме уопште не чуди. Нема те будалаштине која Никанору може пасти на памет да намах не би била прихваћена од ових лаковерних луди.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Узме понова перо, оставља га и сасвим се озбиљно нреда мислима. Мора мислен човек јако да се чуди, Какво је то доба, какви су то људи? Чудан неки укус завладао њима, Свуд се новост тражи и одмах се прима.
А таласић сваки једном жељом жуди, Да јој срећан падне на мирисне груди! Гледа пастир, гледа, па се чуду чуди, А нејасна жеља распиње му груди; Па га гони, креће, где и она слеће, На уснице моми - на мирисно цвеће!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ви сте ишчезли из моје близине, наше путовање је довршено. Мој служитељ улази после поновног куцања, у моју собу, и чуди се мраку који у њој влада.
“ - „То ме, дражајши, ни најмање не чуди. Ни други наши филозофи нису увидели и правилно оценили од колике је важности систематско посматрање небеских појава.
Хвала Вам на томе добром напитку. Не чуди ме, драга пријатељице, да сте у местима у којима сте се сада задржавали дошли у јачи контакт са Гетеовом личности.
Но, од њих свију најбоље ми је познат Исак Њутн, професор математике Универзитета у Кембриџу: Чуди ме да није дошао! Да је овде, одмах бих му приступио и претставио му се као професор небеске механике.
Седма планета, Уранус, пронађена, као што смо већ чуди, 1781 године, била је пола века пажљиво праћена од астронома на сваком своме кораку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Бре... Бре!... Шта се тада сручи на моју главу!... И како ја не водим рачуна, и како се он чуди што нисам досад све коње погубио, и како ово... како оно... и да ће он мени да одузме батерију.
Иза мене нарамкује посилни Јездимир, и чуди се. — Као да је Бог чистио небеса од камења, па га изручио на ову земљу...
Ако ли који војник падне од умора, морамо га носити до прве њихове станице. — Како, чиме, на чему! — чуди се Живадин. — На кркачама!... Или да их повежемо коњима за реп!... — Лука опсова нешто на рачун Италијана.
можда нешто мало већи. Али дају се лако дресирати. Ја сам их видео у Крфу како вуку кола. — Је ли могуће, људи! — чуди се Средоје. — Јест, богати. Енглези их запрегну у топове. Вуку као але! — причао је Душан.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А она увек иста: ниједне боре на лицу, ниједне седе у коси, лаконога и насмејана као сунчани зрачак лети кроз кућу. Чуди се што јој остарили отац и мајка, другарицама се лице спарушило, трешња као џиновски, зелени облак над кућом лебди.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
му б’јеле освојише руке, савезаше, па га поћераше, поћераше бијелој Удбињи, привезаше на њега оружје: нек се чуди мало и велико ђе увати Мустај-беже Лички та катану под свијем оружјем.
Старац Фочо подавио браду, па је б’јелу са зубима гризе, ни он не зна с књигом бесједити, већ се и он томе послу чуди; не пониче Фочић Мемед-ага, не пониче, већ јунак покличе: „Дишер море, хоџе и ’ваизи!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Она је баш тебе за ово замолила. — А зар она зна за овај наш договор? — чуди се Мачак. — Па она и Николетина начинили су читав овај план и мени га синоћ испричали — признаде Јованче.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« Чуди се томе жена и врло мисли што је то, како ли то може трефити се да из човека вода извире. Поче искати да јој дâ напити
Разуме већ право да јест од Бога с неба послат к њојзи ангел с добрим гласом честитим за све људе. Ама томе се пак чуди и у себи говори: Девојка Како он то будавши светлији од сунца с једним од блата с човечом наликом да беседи?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И он осећа да не може више овако остати! Укратко, чуди се како то може и једног дана бити без „домаћице“! Налази да је то најлепша женска и да просто не може без ње; она је
— ’Адје ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?... Како збориш то?!... — Ето што?!... чуди се и брани Дока. — Што си лошо зборим?... Ако си прајим кеф, белким сас уста си прајим; ништо, ете, лошо не напраји!...
Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, поглêда свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике: Бре,
Оскудација!... Кад гу научило, бре?! — чуди се једнако Јордан речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари
— Што је? — пита је Мане. — Што сам ти ја теб’ ти, а бре, магаре?!... — Де, море! — чуди се Мане. — Ешеку ниједан! А што ми не збориш?!... — Што да ти зборим? — пита је Мане.
а кô њена Зона учена, није више онако умиљата, али је учена — врло учена, све на свету зна, носи чак и наочаре. Чуди се Ташана откуд све то зна и где је научила Зона све то?! Говори француски, немачки, грчки зна.