Употреба речи чудиш у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” Ласносе преварити на лице гледајући. А шта је у срцу, ко ће нам то казати? Многи се споља чини светац, а кад после, чудиш се шта у њему нађеш.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Веома добар и озбиљан човек. ИВ ПИСМО Н . . . . . . . . . . Чудиш се, мора бити, што сам се ућутао — болестан сам, или, боље да кажем, био сам болестан.

Остај здраво Твојему побратиму ВИИИ писмо У Н., 17. Х 187.. О њој нема ништа. Ти се, разуме се, не чудиш, јер знаш да ништа и не може бити. Ја сам сасвим уредан човек и задовољан собом.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

А што га гледаш тако чудновато, ти господичићу! Као да га се бојиш, или, да му се чудиш. (Мали Перица, син срескога ћате, увукао доњу усницу под горњу, па погледа час у учитеља, а час у госта.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— А зар коњ није исто што и право чељаде, још бољи. Десет пута бољи. — Коњ? — Да, да, коњ, што се чудиш. И запамти још и ово што ћу ти рећи: само добар човјек може личити на коња, никакав други. — Ето ти га нà!

— Побогу, Стево, чије ти је то толико печење? — Моје, друже предсједниче, индивидуално. — Твоје?! — Што се чудиш, друже комесару: Ваља ми дати помен мојој чети. Онога дана углавном је овдје остала.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

А мислим да си довољно бистар да ти батину не треба двапут показати! АХМЕД: Аге те мазиле, па се сада чудиш што са тобом тако строго поступају! Е, мој ефендијо! Ко са агама тикве сади, аге му се о главу лупају!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Да се чудиш, мајка, како су слободне. СТАНИЈА: Куд ће веће слободе, него кад девојка увати момка за руку, и сас ш њим се витла по

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Зар свет од млина па чак до врба?! Охо-хо-хо-хо, пуче ми трба!“ „Та што се чудиш? — повика Тоша, и већ би да га лема — И ја сам стигȏ до старих врба, а даље — ничег нема.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге. Рајхов Систем

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Но пођи на они камен па сједи и вичи једнако: „„чудим се,”” па кад он дође к теби да те пита чему се чудиш, а ти му кажи да се чудиш њему што оре на једном волу.

на они камен па сједи и вичи једнако: „„чудим се,”” па кад он дође к теби да те пита чему се чудиш, а ти му кажи да се чудиш њему што оре на једном волу.” Стриц послуша синовца, отиде и сједне на камен па га стане вика: „Чудим се! чудим се!

чудим се!” Кад се ономе чоеку што ораше већ додија слушајући га, устави волове, па отиде и упита га: „Чему се чудиш, јадан био?” А онај му с камена одговори: „Чудим се тебе што ореш с једнијем волом.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Силвије безумно викну, Кад страшна, чудесна слика с мраморног подножја сађе, И тихо приступи њему. „Чудиш се!“ ускликну она, Слазећи нечујно чиста са свога мраморног трона. „Па ипак, давно се знамо.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

испод земље и више земље, — све што се помислити и не помислити може, — и сам цірцулуѕ qуадратуѕ у мојој је власти. Чудиш се тко сам? Ја сам! Добро пази што ти реко.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Владика Та што се то снебиваш и смућаш се у себи, о ти Гавриле, чему ли се чудиш то, а ниси ли попре ти од мене послат био к Захарији архијереју те му проказа за Јованово рођење?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности